Vesti iz sveta umetnosti

Mihajlovićev Magbet u Berlinu



Reditelj Darijan Mihajlović već treću sezonu postavlja najveća dela svetske klasike u Berlinu - gradu sa jednom od najživljih teatarskih scena na svetu, a ovoga puta u pitanju je Šekspirova tragedija “Magbet”, čija je premijera zakazana za 21. jun u Amifiteatru – sceni teatra Monbijou.

Reč je o Šilerovom prevodu te Šekspirove tragedije koja je stigla u Nemačku zahvaljujući Geteu već oko 1800. godine, u trenutku kada niko na nemačkom dvoru nije govorio engleski. Gete je, kao upravnik Vajmarskog pozorišta, naručio prevod i posle nekoliko nedelja stigao je Šilerov tekst.

Šekspir je komad napisao 1606. godine, kada je priča o zloslutnom kralju već bila stara nekoliko vekova.

Prema navodima Mihajlovića, u toj velikoj letnjoj produkciji igra 20 glumaca, koji dolaze iz najboljih berlinskih teatara.

Mihajlović je do sada na sceni berlinskog Amfiteatra postavio Molijerevog “Tartifa”, kao i Šekspirov komad “Vesele žene Vindzorske”. “Tartif” je proglašen za jedan od top deset kulturnih događaja u Berlinu 2015. godine.

Pozorište Monbijou ima fascinantnu posetu publike, tako da je "Tartifa" do sada pogledalo oko 80.000 posetilaca, dok je "Vesele žene Vindzorske", koje se igraju već drugu sezonu, videlo oko 100.000 ljudi, uključujući gostovanja u Hanoveru, naveo je Mihajlović povodom nove predstave u tom teatru sa scenom na otvorenom.

Mihajlović je 2002. godine postavio i Verdijevu operu “Magbet” u Srpskom narodnom pozorištu.

Rođen 1972. u Beogradu, Mihajlović je diplomirao na Katedri za pozorišnu i radio režiju na FDU u Beogradu, gde predaje na Odseku za pozorišnu režiju.

Bio je umetnički direktor Pozorišta “Dadov” od 1994. do 2000. godine, gde vodi i danas studio glume.

Bio je i predsednik Upravnog odbora Sindikata dramskih umetnika Srbije od 1999. do 2002. godine i nosilac projekta i koordinator radne grupe za izradu Nacrta zakona o pozorištu.

Takođe, bio je gradski sekretar za kulturu Beograda (od 2004. do 2008. godine), a potom član Gradskog veća, zadužen za kulturu. Tu funkciju obavljao je do 2011. godine, kada je podneo ostavku.

(SEEcult.org)

Između prve i druge linije



Istoričar umetnosti Jerko Denegri iz Beograda, likovni kritičar i teoretičar, kustosi univerzitetski profesor, jedan od vodećih stručnjaka za istorijske avangarde i neo-avangardne pokrete XX veka na području bivše Jugoslavije, gostovaće 30. maja u Galeriji umjetnina u Splitu, a razgovor na temu “Između prve i druge linije” vodiće sa njim Branko Franceschi.

Denegri je i tvorac sintagme “umetnost druge linije” koja to stvaralaštvo sažeto pozicionira unutar istorijskog konteksta i sistema likovnih umetnosti u regionu i šire.

Razgovor s Ješom Denegrijem krenuće stoga od istorijskog razlikovanja umetnosti druge linije i umetničkog mejnstrima, a obuhvatiće povezane kontekstualne, produkcijske, teorijske i praktične diskurse, najavila je Galerija umjetnina.

Biće predstavljena i treća knjiga na temu “umetnosti druge linije” koja, u izdanju Instituta za istraživanje avangarde, pod nazivom “Prilozi za drugu liniju 3”, objedinjuje likovne kritike, eseje i predgovore koje je Denegri napisao tokom bogate karijere.

Jerko Ješa Denegri (1936) pohađao je Višu pedagošku školu u rodnom Splitu (1955-1958), a istoriju umetnosti studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1954-1964). Doktorirao je 1988. godine istoriju savremene umetnosti na temu “Umetnost konstruktivnog pristupa: EXAT 51 i Nove tendencije”.

Od 1965. do 1989. radio je kao kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Bio je komesar jugoslovenske selekcije na pariskim bijenalima 1971, 1976. i 1983. godine, te na Venecijanskom bijenalu 1976. i 1982. Član je međunarodnog organizacionog odbora Bijenala mladih u Parizu 1977. godine, a bio je i jedan je od komesara međunarodne izložbe in situ u Muzeju moderne umetnosti u Centru “Pompidu” u Parizu 1982.

Organizovao je mnogobrojne autorske izložbe i bio glavni urednik časopisa za savremenu umetnost Moment: časopis za vizuelne medije, te član uredništava i urednik časopisa Umetnost, Spot, Projekat.

Od 1990. do odlaska u penziju predavao je istoriju savremene umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Član je Međunarodnog udruženja likovnih kritičara - AICA.

Dobitnik je nagrade “Lazar Trifunović” za 2009. godinu, za kritički tekst “Simptomi srpske umetničke scene posle dvehiljadite", koji je objavljen u prvom broju časopisa “Remont Art files”, kao i za tekstove u dopunjenom izdanju knjige “Jedna moguća istorija moderne umetnosti-Beograd kao internacionalna umetnička scena 1965-2006” (Signatura, BIGZ i MSUB, 2009). Takođe, dobitnik je nagrade “Sava Šumanović” u okviru 18. Izložbe umetnosti “Art expo” u Novom Sadu 2013. godine (sa skulptorkom Olgom Jevrić).

(SEEcult.org)

Miredita, dobar dan!



Kosovska kulturna i društvena scena biće predstavljena od 31. maja do 3. juna u Beogradu na četvrtom izdanju festivala Mirëdita, dobar dan! koji obuhvata pozorišni, filmski, muzički i debatni program o temama koje su aktuelne za obe zajednice.

Festival će otvoriti u Domu omladine Beograda glumac Aljban Ukaj, nakon čega će biti prikazan film “Drug”(Shok), u režiji Džejmija Donahjua , koji je bio nominovan za Oskara za najbolji kratkometražni film u 2015. godini. Posetioci će imati priliku da prisustvuju i performansu “Revolt protiv nasilja” Fitore Beriše.

Debatni program počinje 1. juna u Medija centru razgovorom “Kulturna saradnja i razmena između Kosova i Srbije”, a drugog festivalskog dana će biti prikazan i igrani film “Gospođica” (Zonjusha) Genca Beriše u Domu omladine.

Za 2. jun u Centru za kulturnu dekontaminaciju najavljena je promocija knjige “Želim da me čuju: knjiga sećanja sa pričama žena koje su preživele mučenje u poslednjem ratu na Kosovu”, koju su objavili Integra i forumZFD sa Kosova, a potom će biti održan džez koncert Visar Kuçi Trija.

Među učesnicima promocije knjige “Želim da me čuju…” najavljena je i bivša predsednica Kosova Atifete Jahjaga, koja je za vreme mandata pokrenula bila kampanju za podizanje svesti o nasilju nad ženama za vreme rata.

Poslednjeg festivalskog dana u DOB-u će biti održana i promocija knjige Petrita Imamija “Srbi i Albanci kroz vekove”, u izdanju Samizdata B92, koja se prvi put pojavila 1998. godine, ali je sticajem okolnosti ceo tiraž tada uništen. Potom je izašla 2000. godine, ali je autor nastavio da proučava srpsko-albanske kulturne veze i odlučio da objavi dopunjenu i ispravljenu verziju u dve knjige, dok treću upravo piše.

U završnici će biti prikazan u DOB-u dokumentarni film “Albanke su naše sestre” koji je urađen u saradnji kosovskog BIRN-a, beogradskog forumaZFD i Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

U CZKD-u je potom najavljena “Predstava četiri glumca, nekoliko svinja, nekoliko krava i nekoliko konja i premijera i milka krave i nekoliko lokalnih i međunarodnih inspektora” koju je režirala Bljerta Neziraj, a festival zatvara muzički nastup Ode Haliti i Bljerte Kosove iz “Tandema”.

Ulaz na sve događaje je besplatan, kao i prethodnih godina.

Ideja festivala Mirëdita, dobar dan! je da susreti predstavnika kulturnih i društvenih zajednica Srbije i Kosova iniciraju kontinuirane razmene umetničkih ideja i stvore tradiciju saradnje i okupljanja na jedinstvenom kulturnom prostoru, čime bi posredno bio dat doprinos trajnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Inspiracija za taj festival je Bekim Fehmiu, poznati albanski, kosovski, beogradski, jugoslovenski i svetski glumac, koji predstavlja simbol jedinstva i raskola u odnosima Kosova i Srbije, ali i mogućnost povezivanja dva kulturna prostora u jedinstvenu celinu.

Festival organizuju: Inicijativa mladih za ljudska prava i Građanske inicijative iz Beograda, organizacija Integra iz Prištine, u partnerstvu sa Fondom za otvoreno društvo iz Prištine, a podržan je od Fonda braće Rokfeler, Fondacije Čarls Stjuart Mot, ambasade Švajcarske u Prištini, Ministarstva kulture Kosova i Doma omladine Beograda.

Festivalski sajt je mireditadobardan.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Požeško gušenje struke



Požeške vlasti, nakon smenjivanja Slađane Petrović Varagić sa mesta direktora Kulturnog centra Požega, koje je sudskom odlukom proglašeno nezakonitim, nastavljaju pritiske na tu uglednu istoričarku umetnosti, dovodeći u pitanje i njen posao, i sudbinu Gradske galerije čija je urednica.

Odlukom Skupštine opštine Požega, izmenjen je Statut KC Požega tako što je, između ostalog, ukinuto pravo uredniku likovnog programa da predlaže članove Umetničkog saveta Gradske galerije Požega. To pravo sada dobija direktor KC Požega.

Usvajanju novog Statuta prethodila je rasprava u kojoj su predstavnici vladajuće koalicije ocenili da je rad KC Požega poboljšan od kada je Slađana Petrović Varagić smenjena. Jedna od retkih zamerki koja se čula u raspravi odnosila se na pitanje higijene, što je predsednik Opštine Požega Milan Božić, koji je svojevremeno i pokrenuo smenu Slađane Petrović Varagić, iskoristio je priliku da ponovi kritičke ocene na rad Gradske galerije i dovede u pitanje i njen sadašnji posao urednice likovnog programa.

Navodeći da je prostor Gradske galerije izvanredan, ali da je “neiskorišćen i da zvrji prazan”, Božić je izneo tvrdnju da ni na jednoj izložbi nema više od 20 posetilaca, ne računajući radnike.

“Mi moramo nekako da nađemo modus kako da to rešimo - da vidimo da li je to ljudski faktor, da vidimo da li je to direktor KC ili je to direktor galerije. Mislim da je problem direktor galerije i ukoliko se bude to dokazalo spustićemo ga na još jednu, ovaj, nižu lestvicu. Tako da to što se tiče čistačice, vrlo je moguće da ćemo je ubrzo i naći”, rekao je Božić, koji je poznat i po tome što je ranije više puta izjavio da Slađana Petrović Varagić neće biti direktorka KC Požega ni u slučaju da sud tako presudi.

Slađana Petrović Varagić je, inače, još 22. marta, na osnovu Pravilnika o radu Gradske galerije Požega, uputila Upravnom odboru predlog članova Umetničkog saveta za mandat od četiri godine, ističući da je reč o uglednim stručnjacima u oblasti vizuelnih umetnosti - kustosima, istoričarima umetnosti i teoretičarima sa različitim znanjima i iskustvima iz Beograda i Čačka.

To su nezavisni kustos, teoretičar umetnosti i doktorand na Odeljenju za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu Stevan Vuković, zaposlen kao urednik u Studentskom kulturnom centru i dobitnik brojnih strukovnih nagarda, zatim istoričarka umetnosti Milica Pekić, osnivačica Kioska – platforme za savremenu umetnosti i takođe doktorand na Odeljenju za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, istoričar umetnosti i i urednik likovnog programa Doma omladine Beograda Dušan Savić i istoričarka umetnosti Marija Radisavčević Raković, kustoskinja Umetničke galerije “Nadežda Petrović" u Čačku, dobitnica prestižne nagrade Spomen-zbirke "Pavle Beljanski" za najbolji diplomski rad u oblasti nacionalne istorije umetnosti.

UO se nije izjašnjavao o tom predlogu gotovo mesec dana, a sredinom aprila je doneo odluku da odloži donošenje odluke o imenovanju članova Umetničkog saveta. Iako je reč o uglednim stručnjacima, i premda je njihova kandidatura praćena biografijama, UO je naveo u obrazloženju odluke o odlaganju odlučivanja da nije dovoljno upoznat i informisan o predloženim članovima Umetničkog saveta. Slađana Petrović Varagić je na tu odluku odgovorila ponudom članovima UO da pruži dodatnu dokumentacije o kandidatima. UO joj se zahvalio “na ažuriranju i brizi" i "na vreme i u roku".

Milica Pekić, jedan od predloženih članova Umetničkog saveta, izjavila je za SEEcult.org da odluka SO Požega da izmenom Statuta ukine pravo urednici Gradske galerije da predloži članove Umetničkog saveta i da se ingerencija za to prebaci na direktora predstavlja samo “još jednu u nizu brutalne politizacije lokalnih institucija kulture usmerenih na potpuno ukidanje autonomije njihovog rada”.

“Prethodne godine predsednik Opštine je vanzakonski smenio direktorku KC Požega i bez obzira na odluku suda, koji je potvrdio da je smena izvršena mimo zakona, Slađana Petrović Varagić nije vraćena na mesto direktora. Sadašnji direktor ne samo da nema profesionalne kompetencije za upravljanje ovakvom institucijom, već je na tu funkciju postavljen mimo konkursa i to u v.d. statusu”, navela je Milica Pekić, ističući da je u vreme mandata Slađane Petrović Varagić KC Požega postao jedna od najvibrantnijih i programski najsmelijih kulturnih institucija koja je oživela kulturnu scenu tog dela Srbije.

“Ovakav trend politizacije i deprofesionalizacije institucija kulture, ucenjivanja zaposlenih, devalvacije profesije i urušavanja integriteta čitavog polja kulture je zastrašujući i ukazuje na samovolju lokalnih vlasti kojima ni sudska presuda o vanzakonskim odlukama ne može ništa. Požega svakako nije jedini ovakav slučaj, ali se o njemu, zbog hrabrosti bivše direktorke da javno govori o kršenju zakona i pritiscima političkih samovoljnika, malo više zna u javnosti. Politički instrumentalizovane, javne institucije u Srbiji se privatizuju u interesu lokalnih vlasti, čime se javna infrastruktura urušava, a interes građana u potpunosti marginalizuje”, rekla je Milica Pekić i izrazila nadu da će profesija u svim domenima kulturne produkcije “naći snage da se oštro suprotstavi daljoj devastaciji institucija kulture koje su već više od decenije izložene brutalnom urušavanju od strane nekompetentnih i kriminalnih političkih struktura”.

Usvajanju novog Statuta KC Požega prethodila je i rasprava u kojoj je ocenjeno da je predloženi Statut u suprotnosti sa pojedinim odredbama krovnog Zakona kulturi, koji je izmenjen i dopunjen 2016.

V.d. direktor KC Požega Srđan Stevanović proglašen je tokom rasprave budućim direktorom, iako SO Požega tek treba da se izjasni o rezultatima konkursa za izbor direktora koji je, inače, raspisan uprkos sudskoj odluci o nezakonitoj smeni Slađane Petrović Varagić.

Slađana Petrović Varagić osporava konkurs, jer je protivan sudskoj presudi u vezi sa njenim razrešenjem 2016. godine.

“Ovo je eksplicitan primer nasilja nad zakonom i čvrste odluke nekolicine ljudi da se sudska presuda ne primeni ni po koju cenu, pa i po cenu gašenja ustanove - ako se setimo ranijih izjava predsednika Opštine Požega Milana Božića”, izjavila je nedavno za SEEcult.org Slađana Petrović Varagić koja je, prema presudi Apelacionog suda u Kragujevcu, nezakonito smenjena sa funkcije direktora KC Požega.

Na konkurs se prijavilo i dvoje kandidata iz Požege - diplomirani fotograf Milica Đorđević i akademski slikar Vojislav Nedeljković, koji kandidaturom zapravo žele da izvrše kontrolu zakonitosti čitave procedure izbora direktora, odnosno da ospore partijsku kombinatoriku i primoraju nadležne da poštuju zakon.

Tok celog procesa moguće je pratiti na Fejsbuk strani koju su u tu svrhu i otvorili pod nazivom “Konkursijada”.

Predsednik Opštine Požega izazvao je seriju burnih reakcija stručne i najšire javnosti paušalnim ocenama o radu KC Požega pre smene direktorke.

“Matematika je pokazala da je za vreme njenog direktorovanja porasla gledanost rijalitija. Empirijski je dokazano da je meni skočio rejting od kada je ona ušla u sukob sa mnom. Forsirala je strane izložbe, Požežanima nerazumljive, pa je umesto srpskih preslica izlagala japanske kukice. To kod mene ne može da prođe”, izjavio je svojevremeno Božić.

Slađana Petrović Varagić razrešena je u februaru 2016. godine, nakon promene vlasti u Požegi i to svega nekoliko meseci uoči lokalnih izbora, posle kojih je ostala ista vladajuća garnitura na čelu s Milanom Božićem iz Srpske napredne stranke.

Predsednik SO Požega je pre razrešenja Slađane Petrović Varagić, odnosno ubrzo nakon dolaka na vlast, pokušao da izdejstvuje njenu ostavku, ali je ona to odbila. Razrešena je nakon tromesečnih pritisaka da podnese ostavku, praćenih optužbama o navodno slaboj posećenosti Gradske galerije.

Slađana Petrović Varagić dobila je podršku više od 2.000 građana koji su potpisali peticiju protiv njene smene.

Političke pritiske na KC Požega i Slađanu Petrović Varagić osudili su bili i Umetnički savet Gradske galerije Požega, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, AICA (Međunarodno udruženje likovnih kritičara) – Sekcija Srbije, kolektiv Kulturnog centra Beograda, kao i Ministarstvo kulture i informisanja i Nacionalni savet za kulturu, Srpski PEN centar i mnogobrojni umetnici i kulturni radnici, smatrajući da je reč o neprihvatljivom mešanju partijske politike u pitanja struke.

Ministarstvo kulture i informisanja saopštilo je ubrzo nakon smene Slađane Petrović Varagić da je ta odluka lokalnog parlamenta neprihvatlјiva i neobjašnjiva i pozvalo nadležne da je preispitaju.

(SEEcult.org)

21. FKM - U korak s vremenom



Festival koreografskih minijatura (FKM) u 21. izdanju, koje počinje 2. juna u Beogradu pod sloganom “U korak s vremenom”, obuhvata međunarodno takmičenje koreografa, program “Esej u pokretu” posvećen Smiljani Mandukić, predstavljanje srpskih koreografa Miloša Isailovića i Dušana Murića, kao i seminar o kritičkim praksama u oblasti umetničke igre.

Za Međunarodno takmičenje koreografa stiglo je 69 prijava iz 18 zemalja, a odabrane kratke koreografije autora iz Italije, Švajcarske, Jermenije, Ukrajine, Poljske, Slovenije, Nemačke, Bugarske i Srbije publika će moći besplatno da pogleda 2. juna od 14 sati na sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu.

Nakon selekcionog dana, žiri će odlučiti koje koreografije ulaze u takmičenje za nagrade, koje će biti uručene 3. juna, nakon finalne večeri 21. FKM-a.

Članovi žirija su primabalerina Ašhen Ataljanc, prvakinja baleta Srpskog narodnog pozorišta Andreja Kulešević i koreografi Vesna Orlić, koja živi i radi u Austriji, Sara Sguotti iz Italije i Radu Poklitaru iz Ukrajine. Oni će dodeliti tri glavne festivalske nagrade (I nagrada – 2.000 evra, II – 1.000 evra, III – 5.00 evra) i plaketu “Aleksandar Izrailovski” za inventivnost umetničkog izraza, najavilo je Udruženje baletskih umetnika Srbije, organizator FKM-a.

O nagradi kritike odlučiće žiri koji čine Jelena Kajgo, Sanja Krsmanović Tasić i Vera Obradović, nagrada publike pripašće takmičarima koji dobiju najveći aplauz, dok će Institut za umetničku igru dodeliti priznanje u vidu stipendije jednom domaćem koreografu.

UBUS dodeljuje na FKM-u i nagradu “Ohrabrenje” koreografu iz Srbije, a to priznanje podrazumeva sredstva za realizaciju celovečernje predstave, koja se premijerno izvodi na narednom festivalskom izdanju.

Organizatori ističu da u okviru angažmana za bolji status srpske plesne zajednice posebnu pažnju poklanjaju domaćim stvaraocima kroz podršku za dalji rad i promociju.

U revijalnom programu 21. FKM-a, 4. juna na sceni “Raša Plaović”, u okviru “Dana Smiljane Mandukić”, biće izveden “Esej u pokretu” posvećen toj začetnici savremene igre u Srbiji. Koncept, režiju i dramaturgiju potpisuje Sanja Krsmanović Tasić.

Revijalni program će predstaviti i domaće koreografe koji su ostvarili uspeh tokom prethodne sezone.

U Bitef teatru 7. juna biće izvedena predstava “Dunjaluk” Miloša Isailovića, dobitnika nagrade “Dimitrije Parlić” 2016. godine. Za 10. jun u Bitef teatru najavljena je premijera predstave “Pokušaj ustanka iz fotelje” autora Dušana Murića, koji je osvojio tri nagrade na 20. FKM-u, među kojima i nagradu “Ohrabrenje”, pa je FKM producent njegove nove predstave.

“Pokušaj ustanka iz fotelje” izvode Ana Ignjatović Zagorac, Jelena Bulatović, Tamara Pjević, Stefan Veselinović i Dušan Murić.

Prateći festivalski program - seminar “Kritičke prakse u oblasti umetničke igre” već je u toku, takođe u organizaciji UBUS-a. Od 29. maja do 11. juna u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu održavaju se predavanja i radionice za edukaciju budućih kritičara umetničke igre.

Seminar se održava četvrtu godinu za redom, a cilj je da zainteresuje mlade, svestrane i obrazovane ljude za buduću generaciju kritičara u oblasti umetničke igre, kao i da se profesionalcima iz sveta igre predstave nove kritičke prakse. Stručna predavanja su otvorena za širu publiku, a ulaz je besplatan.

Ovogodišnji predavači su autorka i kritičarka umetničke igre Sanja Krsmanović Tasić, dramaturg i teatrolog Ksenija Radulović i predsednica Agencije za kulturnu diplomatiju iz Beča Tatjana Šehić. Pored toga, prof. dr Vera Obradović predstaviće svoju knjigu “Koreodrama u Srbiji u 20. i 21. veku - rodna perspektiva”.

Radionice su namenjene samo polaznicima seminara, a vodi ih Jelena Kajgo, dramaturg i kritičarka umetničke igre, koja je i moderator celog seminara.

Takmičenje i seminar održavaju se uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Grada Beograda.

Prošle godine najboljom koreografijom jubilarnog, 20. FKM-a proglašena je austrijska “Wie soll ich das erklären” Dagmar Dachauer, a trijumf je ostvario i Dušan Murić, koji je za rad “Privatno kretanje” osvojio drugu nagradu, kao i nagradu kritike i nagradu “Ohrabrenje”. Treću nagradu osvojila je Maša Kagao Knez iz Slovenije za “LakeLess”.

Plaketu “Aleksandar Izrailovski” i nagradu publike odnela je izraelska koreografija “Ani-Ma”, čiji je autor Roni Chadash.

Festivalski sajt je fkmbelgrade.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Foto: Natalija Miladinović

(SEEcult.org)

Obnovljena Galerija Matice srpske, slavi 170 godina

http://www.seecult.org/vest/obnovljena-galerija-matice-srpske-slavi-170-godina

Crveni kiosk - K67



Crveni kiosk iz jugoslovenskog vremena glavni je junak izložbe “K67” autora Ivana Manojlovića i Aleksandra Zarića, koja će biti otvorena 5. juna u galeriji Remont, a predstavlja svojevrsni vizuelni arhiv tog simbola nekadašnje vere u bolju budućnost, a danas simbola postranzicione Srbije i neuspele modernizacije.

K67 pripada vrsti modularnog kioska, a ime je dobio po godini u kojoj ga je patentirao mladi slovenački arhitekta Saša J. Mehtig (Saša J. Mächtig) čija inspiracija je bio presek dve cevi. Koristeći nove tehnologije i nove materijale koji su bili u modi, poput ojačanog poliestera i poliuretana, proizveo je inovativno i praktično rešenje koje je uvršteno u kolekciju dizajna Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku.

Bez namere da se sa nostalgijom gleda u prošlost, već sa željom da se prošlost pretvori u predmet proučavanja i kritičke refleksije, ne samo u akademskim krugovima, već i kod “običnih” ljudi, umetnički tandem Manojlović/Zarić obilazi lokacije po Srbiji i fotografiše kioske K67. Kroz njihove radove, kako je navela kustoskinja izložbe Ana Panić, pratimo transformaciju kioska od simbola uređenosti, promišljenosti, modernizacije i dobrog dizajna do simbola neplaniranog urbanizma, divlje gradnje i haosa.

Projekat se proširuje pozivanjem građana da šalju svoje fotografije kioska, što označava početak stvaranja inventara, vizuelnog arhiva kioska K67 koji je prepoznat kao simbol nekadašnje vere u bolju budućnost, a danas, sa nakaznim dodacima, postaje simbol postranzicione Srbije i neuspele modernizacije.



“U tom odabranom društvu bili su i čuvena stolica Rex, Iskrin telefon Eta 80, skije Elan, motor Tomos, automobil Yugo, Digitron po kome i dalje sve kalkulatore pogrešno zovemo digitron, sokovi Fructal, skijaške cipele Alpina i druge, danas već ikone YU dizajna. Dominirali su proizvođači i dizajneri iz Slovenije sa gotovo 90 odsto, što je bio odraz realnog stanja. Pregledi ove vrste imaju pre svega didaktičku ulogu. Sa jedne strane da pokažu šta je dobar i uspešan dizajn i edukuju kupce kao krajnje korisnike, a sa druge strane da primerima dobre prakse stimulativno deluju na proizvođače i primenu industrijskog dizajna u privredi. ‘Karakteristika’ koju je profesor Keller dao kiosku K67 vraća nas na početak priče i ključnu reč kod koje ćemo se zadržati, a to je urbano.

Arhitekta Bogdan Bogdanović tvrdi da treba da postoji predmet učenje grada, jer čovek koji u grad dođe bez želje da sa njim uspostavi dijalog opasan je po taj grad. Po njemu, gradove nisu uništavali došljaci sa sela, organskog sela koje živi u svom kontekstu ili ovčari sa velikih planina koje imaju svoje zakonitosti, već negradski sloj ili polugradski sloj koji stiže iz mutnih zona između sela i grada, međuprostora u kojima je sve ‘ni-ni’, ni selo ni grad, međusloj koji ima neku vrstu straha od grada i brutalno ga osvaja, menja, ruši, preimenuje ne znajući i ne poštujući gradske tradicije”, navela je istoričarka umetnosti Ana Panić.

(SEEcult.org)

Srbija kao referenca za Drugog

http://www.seecult.org/vest/srbija-kao-referenca-za-drugog

Poziv za javne rasprave o konkursima za kulturu



Inicijativa nezavisne kulturne scene Novog Sada pozvala je Gradsku upravu za kulturu da sazove javne rasprave o nedavno objavljenim rezultatima konkursa i konkursnim procedurama za sufinansiranje projekata u kulturi, čime bi se napravio uvod i za buduće forume za kulturu na kojima bi akteri u toj oblasti imali priliku da se direktno uključe u procese razvoja kulturne politike - preko Akcionog plana i Strategije razvoja.

Pozivom Gradskoj upravi za kulturu i članu Gradskog veća za kulturu Daliboru Rožiću, iznetom 1. juna na konferenciji za novinare u Omladinskom centru CK13, članice Inicijative žele i da dodatno doprinesu donošenju i realizaciji Akcionog plana. Njihov poziv stoga, kako je rečeno, treba tumačiti i kao poziv svim akterima u kulturi da se uključe u razvoj i implementaciju gradske kulturne politike.

Stoga je važno i da se Akcioni plan što pre usvoji, na šta takođe Inicijativa poziva i ohrabruje Gradsku upravu za kulturu i člana veća za kulturu.

Upućivanje javnog poziva, kako je istaknuto, u skladu je sa dogovorom i obećanjem koje je rezultat političke volje predstavnika Grada da sprovedu mere poboljšanja uslova rada u oblasti kulturnog stvaralaštva, u skladu sa principima participativnosti i transparentnosti, postavljenih Strategijom kulturnog razvoja grada u periodu od 2016-2026. U tom smislu, Inicijativa smatra da političku volju treba negovati i neprestano je prizivati u procesima pregovora i saradnje. Pomenuto obećanje, kako je istaknuto, nikako nije privatno, već je rezultat javnih razgovora i susreta kojima je i postignuto aktivno uključivanje Inicijative u kulturnu politiku koju sprovodi Grad.



Povodom nedavno objavljenih rezultata gradskog konkursa za 2017. godinu, svoje iskustvo rada u jednoj od komisija iznela je Milica Pekić, predsednica komisije za izbor projekata u oblasti savremenog stvaralaštva (savremeno-umetničke, istraživačke i edukativne delatnosti), jedna od osnivačica Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, sa kojom Inicijativa uspešno sarađuje i koju je, upravo zbog iskustva rada na nezavisnoj kulturnoj sceni predložila za člana komisije.

Milica Pekić je skrenula pažnju na postupke koje je sprovodila komisija u kojoj je delovala i koji obezbeđuju veću transparentnost u procesu donošenja odluka, kao i objektivnost u ocenjivanju projekata.

Reč je o modelu bodovanja koji podrazumeva da svaki član komisije nezavisno i samostalno ocenjuje projekte prema uspostavljenim kriterijumima, a potom se zbrajanjem ocena formira ukupno bodovno stanje projekta, te rang lista projekata u skladu sa kojom se distribuiraju raspoloživa sredstva.

Milica Pekić je skrenula pažnju i na probleme u postojećim procedurama, koje se tiču: nejasno definisanih tematskih celina u oblasti savremenog stvaralaštva, nestandardizovanih procedura u radu komisija, zatim modela objavljivanja rezultata koji ne sugeriše metod rada i kriterijume, kao i disproporcije u namenjenim finansijskim sredstvima po budžetskim linijama, te disproporcije u raspolozivom budžetu po tematskim oblastima.



U tom smislu, sugerisani su predlozi za unapređenje rada koji bi vodili većoj demokratizaciji konkursnog postupka, očuvanju integriteta komisija i autonomnosti njihovog rada, većem učešću korisnika u procesu donošenja odluka posebno u vezi sa distribucijom javnih budžetskih sredstava, većoj transparentnosti celog procesa i boljoj komunikaciji Gradske uprave kao servisa građana sa svim akterima u polju kulture.

Milica Pekić je takođe pozvala Grad i članove ostalih komisija u oblasti savremenog stvaralaštva da se obrate javnosti obrazlaganjem svojih odluka na način na koji je Inicijativa pozvala javnost da se uključi u javne rasprave kako bi se stekao celokupan uvid u rad komisija, a radi budućeg zajedničkog rada na poboljšanju sprovođenja konkursnih procedura na javan, demokratski i transparentan način.

Članovi Inicijative, Ozren Lazić (Omladinski centar CK13) i Branka Ćurčić (Grupa za konceptualnu politiku), podsetili su da Inicijativa od prošlog proleća, kada je iznela zahteve povodom nepovoljnih uslova rada i kada je javnim delovanjem kao odgovorom na te uslove formirana, vodi aktivnu kulturnu politiku.

Inicijativa je svojim sugestijama aktivno učestvovala u procesu pisanja Strategije kulturnog razvoja, a na temelju dogovora i obećanja, putem svog delegata učestvovala je i u Radnoj grupi za izradu Akcionog plana. Takvo učešće je bilo moguće postići zahvaljujući nepartijskoj politici nevladinog sektora koju Inicijativa razvija i koja se tiče afirmacije nezavisnih udruženja građana kao ravnopravnih učesnika u kulturnoj politici. Skrenuta je pažnja da se politika Inicijative ne iscrpljuje, niti počiva isključivo u učešću u procesima koje Grad prepoznaje (Strategija i Akcioni plan), već je taj proces instrument za osnaživanje rada nezavisnih aktera u kulturi kako bi svojim delovanjem mogli da obavežu Gradsku upravu na odluke koje bi bile donešene zahvaljujući tim instrumentima.

Stoga, delovanje Inicijative počiva pre svega na opreznoj distanci od gradske politike i na uvidu da se ona ne može niti treba izjednačiti sa politikom Inicijative. Uz ovakav stav, Inicijativa nastavlja započete pregovore i saradnju sa Gradskom upravom za kulturu i članom veća za kulturu, insitirajući i dalje na rešavanju problema sa kojima se nezavisni akteri u kulturi suočavaju, što i predstavlja okosnicu rada Inicijative.

(SEEcult.org)

Sterijina nagrada svima



Žiri 62. Sterijinog pozorja u Novom Sadu dodelio je Sterijinu nagradu učesnicima svih devet predstava u konkurenciji, a Specijalnu Sterijinu nagradu publici, obrazloživši takvu odluku složenim i teškim uslovima u kojima taj festival opstaje.

“Danas, sagledavajući ambicije, talenat, napore, viđene domete i okolnosti u kojima stvaraju učesnici takmičarskog programa, u vremenu nenaklonjenom pozorišnom stvaralaštvu i institucijama kulture, te posebno u složenim i teškim uslovima u kojima Sterijino pozorje nekako opstojava, kao i primernu odanost novosadske publike Sterijinim igrama, žiri jednoglasno odlučuje da dodeli dve zaslužene Sterijine nagrade: Sterijinu nagradu svim učesnicima 62. Pozorja i Specijalnu Sterijinu nagradu publici 62. Sterijinog pozorja”, navedeno je u obrazloženju žirija, objavljenom na Fejsbuk strani tog festivala.

Žiri 62. Sterijinog pozorja, koji su činili: Isidora Žebelјan, Emina Elor, Nikita Milivojević, Aleksandar Popovski i Predrag Manojlović, naveo je da je selekcija predstava u konkurenciji za nagrade obavlјena odgovorno, te da su viđeni rezultati prošlogodišnjeg pozorišnog stvaralaštva na osnovama domaćeg teksta.

Od devet predstava prikazano je pet novih drama, dva poznata dramska predloška i dve adaptacije dela velikih proznih pisaca.

Prema navodima žirija, cilјevi proklamovani 1956. godine, prilikom ustanovlјavanja festivala, koje su postavili Ivo Andrić, Branko Gavela, Tomislav Tanhofer, Radomir Radujkov, Dimitar Kjostarov, Miloš Hadžić, Mladen Leskovac, Dušan Popović, Velјko Petrović, Velibor Gligorić, Milan Bogdanović, Josip Vidmar i drugi, u proteklim decenijama, na radost svih koji kulturno stvaralaštvo smatraju preduslovom društvenog napretka, strateškim trezorom civilizovanog društva, bivali su dosegnuti, katkad nadmašeni.

“Sterijino pozorje postalo je, bilo, svetkovina kulture, pameti, kreativnosti koja nas je decenijama svrstavala u red stvaralaca ravnih vrhuncima evropske kulture”, naveo je žiri 62. Pozorja u obrazlozenju odluke da nagradi sve učesnike.

Festival će biti završen 3. juna predstavom “Kako je dobro videti te opet” Ateljea 212 i samog Pozorja.

Sterijino pozorje se ove godine vratilo izvornom konceptu izdvođenja domaćeg dramskog teksta, a u selekciji Miroslava Mikija Radonjića, koji je i direktor Pozorja, izvedene su predstave “Ožalošćena porodica” Branislava Nušića, u režiji Igora Vuka Torbice i produkciji Prešernovog gledališča Kranj i Slovenskog ljudskog gledališča Celje, "Ruža uvela" (Borisav Stanković/Jelena Mijović, režija Milan Nešković) Pozorišta "Bora Stanković" iz Vranja, "Na Drini ćuprija" (prema motivima dela Ive Andrića, adaptacija, režija Kokan Mladenović) Srpskog narodnog pozorišta, "Elektra" (Danilo Kiš, režija Iva Milošević) Narodnog pozorišta Beograd, “Hipnoza jedne ljubavi" (tekst, režija Dušan Kovačević) Zvezdara teatra, “Moje dete” (Stojan Srdić, adaptacija, režija Ana Đorđević) Beogradskog dramskog pozorišta, "Novo doba" (Vuk Bošković, koncept, režija Dino Mustafić) Bitef teatara i ArtHub Sarajevo, te "Deca radosti" (Milena Marković, režija Snežana Trišić) Ateljea 212 i "Maestro" somborskog Narodnog pozorišta.

Za razliku od festivalskog žirija, koji je nagradio sve predstave, kritičari i publika su se složili da je najbolja predstava “Na Drini ćuprija”.

Žiri Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije, koji su činili Slobodan Savić (predsednik), Aleksandra Glovacki i Marina Milivojević-Mađarev, prošlogodišnja selektorka Pozorja, jednoglasno je dodelio nagradu Okruglog stola kritike za najbolјu predstavu ostvarenju “Na Drini ćuprija”, koja je odnela i nagradu publike sa prosečnom ocenom 4,76.

I nagrada “Dnevnika” jednoglasno je dodeljena Kokanu Mladenoviću za režiju predstave “Na Drini ćuprija”, a žiri su činili Miroslav Stajić (predsednik), Nina Popov i Nataša Pejčić.

Sterijina nagrada za pozorišnu kritiku “Miodrag Kujundžić”, koju dodeljuju Pozorje i novosadski “Dnevnika”, dodelјena je Ivanu Medenici za tekst “Ubojita značenja” o predstavi “Rodolјupci” Narodnog pozorišta u Beogradu, u režiji Andraša Urbana, objavlјen u NIN-u.

Medenica je dobio i Sterijinu nagradu za teatrologiju “Jovan Hristić” – za knjigu “Tragedija incijacije (ili Nepostojani princ)”, u izdanju kuće Clio i Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu – Instituta za pozorište, film, radio i televiziju).

Žiri za dodelu tog priznanja činili su: dr Svetislav Jovanov (predsednik), dr Zoran Đerić i dr Ivana Ignjatov Popović, a jednoglasno je odlučio.

Za razliku od proteklih nekoliko godina, obeleženih kriznim budžetima, Pozorje je ove godine finansirano sa oko 27 miliona dinara, pre svega zahvaljujući gradskim vlastima Novog Sada koje su, prema pisanju Politike, izdvojile oko 19 miliona dinara. Ministarstvo kulture i informisanja Srbije pomoglo je sa pet miliona, Sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vojvodine sa milion dinara, koliko i kompanija NIS. Pozorje je pomogla i kompanija Gomeks, a ostvaren je i sopstveni prihod od prodaje ulaznica...

(SEEcult.org)

U slavu Smiljane Mandukić



Manifestacija posvećena životu i delu Smiljane Mandukić (1908-1992), velike koreografkinje i jedne od začetnica savremene igre na ovim prostorima, počinje 4. juna u Narodnom pozorištu u Beogradu plesno-pozorišnim delom “Smiljana Mandukić - esej u pokretu”, čiji koncept, režiju i dramaturgiju potpisuje Sanja Krsmanović Tasić (Hleb teatar).

“Dani Smiljane Mandukić” organizovani su povodom 25 godina od njene smrti, a u okviru eseja u pokretu na svečanom otvaranju te manifestacije, koja je deo programa 21. Festivala koreografskih minijatura, biće prikazano 11 “fusnota” – koreografija značajnih učenica Smiljane Mandukić - Katarine Stojkov Slijepčević, Nele Antonović, Svetlane Đurović i Olivere Stanojević Mitrović. U programu će igrati i dobitnici nagrade Smiljane Mandukić - Ana Ignjatović Zagorac, Milica Pisić, Nikola Tomašević i Ivana Savić, kao i Dejan Kolarov. Biće prikazan i arhivski snimak koreografije “Ćele kula” Smiljane Mandukić, a u dramsko-plesnim scenama učestvovaće i nemački glumac Udo Weigand, kao i mlada igračica i glumica Jovana Mihić.

Manifestacija obuhvata i razgovor o knjizi “Govor tela” Smiljane Mandukić i projekciju istoimenog filma (TVB, 1986) 16. juna u Parobrodu, te prezentaciju naučnih i stručnih radova o savremenoj igri, kao i simpozijum “Savremena umetnička igra nekad i sad” koji će biti održan 17. juna u Kolarčevoj zadužbini. Simpozijum obuhvata i okrugli sto o položaju koreografa i igrača savremene igre u Srbiji i regionu.

Za završnicu, 18. juna u Opštini Stari grad, najavljena je projekcija televizijskog filma o Smiljani Mandukić (RTS, 1991), kao i njenih koreografija.



“Dani Smiljane Mandukić” biće održani u različitim prostorima koji su i sami bili mesto rada i delovanja te velike umetnice: u Narodnom pozorištu, Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, Kolarčevoj zadužbini, Parobrodu i u Opštini Stari grad.

Prema rečima Sanje Krsmanović Tasić, autorke projekta “Dani Smiljane Mandukić”, podsećanje na život i delo te važne koreografkinje potrebno je pre svega zbog edukacije novih naraštaja o njenoj ličnosti i delu, ali i zbog arhiviranja, digitalizovanja i čuvanja od zaborava važnog segmenta istorije i tradicije srpske umetničke igre, kao i zbog vidljivosti i podrške aktuelnim i budućim domaćim umetnicima, igračima i koreografima savremene igre.

Cilj projekta je podsećanje na život i delo Smilje Mandukić, na njenu ulogu i značaj u etabliranju savremene igre na ovim prostorima, ali i preispitivanje i kritički osvrt na položaj i situaciju savremene igre u Srbiji u 21. veku, na situaciju savremenih i samostalnih umetnika u oblasti plesa onda i sada.



Kako podseća Sanja Krsmanović Tasić, Muzička omladina Beograda je 80-ih godina, pored koncerata klasične muzike i baleta, organizovala i koncerte Beogradskog savremenog baleta Smiljane Mandukić, kojima su srednjoškolci bili obavezni da prisustvuju, senzibilišući se time za savremenu umetničku igru.



“Dani Smiljane Mandukić” podsećaju na značaj i uticaj rada te plesačice, koreografkinje i pedagoškinje savremene igre koja je, uprkos mnogim preprekama, istrajala u svojoj misiji stvaranja i popularizovanja savremene igre u Srbiji. Život je provela na opštini Stari grad, poslednje decenije u malom stanu na Trgu Nikole Pašića, gde je 2007. godine postavljena i plaketa sa njenim likom. Iznedrila je mnoge značajne stvaraoce na polju savremene izvođačke umetnosti.

Udruženje baletskih umetnika Srbije dodeljuje od 2012. godine nagradu “Smiljana Mandukić”, koju svi igrači savremene igre priželjkuju.

To je prvi projekat Udruženja umetničke utopije, a podržan je od Ministarstva kulture i informisanja Srbije i realizuje se u partnerstvu sa Institutom za umetničku igru, Udruženjem baletskih umetnika Srbije, Narodnim pozorištem, Kolarčevom zadužbinom, Teatrom Mimart, Opštinom Stari grad, UK Parobrod, Umetničkim paviljonom “Cvijeta Zuzorić“, Studiom “Perpetuum dance”…

(SEEcult.org)

Najbolji na 21. Festivalu koreografskih minijatura



Koreografi Maćej Kuzminski iz Poljske, Gašpar Kunšek i Žigan Kranjčan iz Slovenije i Rimi Pipojan iz Jermenije dobitnici su nagrada 21. Festivala koreografskih minijatura (FKM) u Beogradu, uz domaće umetnike Luku Stojkovića, Đurđiju Jelenković i Nastasju Ivetić, kojima je ravnopravno dodeljena nagrada “Ohrabrenje”.

Nakon finalne večeri međunarodnog takmičenja koreografa, održane 3. juna na sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta, prva nagrada 21. FKM-a (2.000 evra) pripala je Maćeju Kuzminskom (Maciej Kuźmiński), koji je osvojio i nagradu kritike i plaketu “Aleksandar Izrailovski” za inventivnost umetničkog izraza za rad “Dominique” na muziku Parova Stelara (All Night).

Drugu nagradu (1.000 evra), kao i nagradu publike, osvojili su slovenački koreografi Gašper Kunšek i Žigan Kranjčan za “Alien Express, Neimenovano” na muziku Kristjana Kranjčana, dok je treća nagrada (500 evra) dodeljena Rimi Pipojan (Pipoyan) iz Jermenije za “Blessed” na muziku M. Yekmalian-Vardazaryan (Surb, Surb).

Međunarodno takmičenje koreografa počelo je 2. juna selekcijom prijavljenih takmičara iz celog sveta, a žiri koji su činili: primabalerina Ašhen Ataljanc, prvakinja baleta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu Andreja Kulešević, Vesna Orlić iz Direkcije Bečkog državnog baleta, koreografkinja Sara Sguotti iz Italije i čuveni Radu Poklitaru iz Ukrajine, odabrao je sedam koreografa koji su se nadmetali za nagrade.



Nagrada “Ohrabrenje” pripala je Luki Stojkoviću za “(Samo)ubistvo s predumišlјajem” (muzika: Darja Janošević), Đurđiji Jelenković za minijaturu “Istina” (muzika: Metronom uživo; Bachar Mar-Khalife-Yalla TnamNada feat. Golshifteh Farahani) i Nastasji Ivetić za “Masochist”.

Nagrada “Ohrabrenje” Udruženja baletskih umetnika Srbije,organizatora FKM-a, podrazumeva sredstva za realizaciju celovečernje predstave, koja se premijerno izvodi na narednom festivalskom izdanju.

O nagradi kritike odlučio je žiri koji su činile Jelena Kajgo, Sanja Krsmanović Tasić i Vera Obradović.



Nakon takmičarskog dela programa, 21. FKM se nastavlja 4. juna revijalnim večerima koje počinju Danima Smiljane Mandukić, odnosno esejem u pokretu u čast te slavne koreografkinje i jedne od začetnica savremene igre na ovim prostorima. Plesno-pozorišno delo “Smiljana Mandukić - esej u pokretu”, čiji koncept, režiju i dramaturgiju potpisuje Sanja Krsmanović Tasić (Hleb teatar), predstavlja 11 “fusnota” – koreografija značajnih učenica Smiljane Mandukić - Katarine Stojkov Slijepčević, Nele Antonović, Svetlane Đurović i Olivere Stanojević Mitrović. U programu će igrati i dobitnici nagrade Smiljane Mandukić - Ana Ignjatović Zagorac, Milica Pisić, Nikola Tomašević i Ivana Savić, kao i Dejan Kolarov. Biće prikazan i arhivski snimak koreografije “Ćele kula” Smiljane Mandukić, a u dramsko-plesnim scenama učestvovaće i nemački glumac Udo Weigand, kao i mlada igračica i glumica Jovana Mihić.

Manifestacija u slavu Smiljane Mandukić (1908-1992), organizovana povodom 25 godina od njene smrti, biće nastavljena potom od 16. do 18. juna u Parobrodu, Kolarčevoj zadužbini i Opštini Stari grad razgovorom o njenoj knjizi “Govor tela” i projekcijom istoimenog filma (TVB, 1986), prezentacijom naučnih i stručnih radova o savremenoj igri, kao i simpozijumom “Savremena umetnička igra nekad i sad” koji obuhvata i okrugli sto o položaju koreografa i igrača savremene igre u Srbiji i regionu. Za završnicu je najavljena projekcija televizijskog filma o Smiljani Mandukić (RTS, 1991), kao i njenih koreografija.

U okviru revijalnog programa 21. FKM-a, 7. i 10. juna u Bitef teatru predstaviće se i domaći koreografi koji su ostvarili uspeh tokom prethodne sezone - Miloš Isailović, dobitnik nagrade “Dimitrije Parlić” 2016. i Dušan Murić, koji je prošle godine osvojio čak tri nagrade na takmičenju koreografa, uključujući nagradu “Ohrabrenje” za rad “Privatno kretanje”.

Prateći festivalski program - seminar “Kritičke prakse u oblasti umetničke igre” održava se do 11. juna u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu u vidu predavanja i radionica za edukaciju budućih kritičara umetničke igre.

Festivalski sajt je fkmbelgrade.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Foto: Aleksandar Milosavljević

(SEEcult.org)

Buran kraj Sterijinog pozorja



Sterijino pozorje u Novom Sadu završeno je zvižducima upućenim žiriju na čelu sa Predragom Mikijem Manojlovićem zbog odluke bez presedana da dodeli samo Sterijinu nagradu “svim učesnicima” tog festivala i specijalnu nagradu publici, a ovacije je dobio Kokan Mladenović, čija je predstava “Na Drini Ćuprija” osvojila nagrade kritike, publike i redakcije “Dnevnika”.

Odluku da ne dodeli tradicionalne nagrade, koja je izazvala burne reakcije u stručnoj i najširoj javnosti, a Mladenović ju je čak nazvao “terorističkim aktom” protiv pozorišta, pokušao je da objasni Miki Manojlović na zatvaranju 62. Pozorja 3. juna u Srpskom narodnom pozporištu, navodeći da nije usmerena protiv bilo koga, već ukazuje na sve teže stanje u kulturi u poslednjih 15-ak godina.

“Ona nije ni protiv koga, ona govori i upućuje gde smo… u poslednjih 15 godina - od 2000. do danas, gde se nalazi naša kultura, zašto pozorište postaje sve gore i gore, i gde je zapravo smiao našeg postojanja”, rekao je Manojlović u ime izviždanog žirija, u kojem su bili i Isidora Žebelјan, Emina Elor, Nikita Milivojević i Aleksandar Popovski.

Salvu negativnih reakcija, uz pretpostavke o političkim pritiscima, žiri je izazvao odlukom da, “sagledavajući ambicije, talenat, napore, viđene domete i okolnosti u kojima stvaraju učesnici takmičarskog programa, u vremenu nenaklonjenom pozorišnom stvaralaštvu i institucijama kulture, te posebno u složenim i teškim uslovima u kojima Sterijino pozorje nekako opstojava, kao i primernu odanost novosadske publike Sterijinim igrama”, dodeli “dve zaslužene Sterijine nagrade: Sterijinu nagradu svim učesnicima 62. Pozorja i Specijalnu Sterijinu nagradu publici 62. Sterijinog pozorja”.

Selektor 62. Pozorja Miroslav Miki Radonjić, koji je i direktor tog festivala, nije želeo da komentariše odluku žirija, u nameri da, kako je naveo, koliko je to moguće sačuva ugled i integritet institucije, ali i svih učesnika 62. Pozorja.

“Članovi žirija svojim imenom i prezimenom, umetničkim i moralnim dignitetom stoje iza ovakve odluke i nadam se da će umeti valjano da je obrazlože. Sterijino pozorje će i nadalje nastojati da afirmiše i promoviše domaćeg dramskog autora i pozorišnu umetnost, trudeći se da svim svojim delatnostima ne ugrozi bogatu i hvale vrednu tradiciju, te da prepozna relevantno savremeno teatarsko stvaralaštvo”, naveo je Radonjić, čiju je selekciju predstava za 62. Pozorje žiri ocenio kao odgovorno obavljen posao, koji je pružio mogućnost da se vide “rezultati prošlogodišnjeg pozorišnog stvaralaštva na osnovama domaćeg teksta”.

Za razliku od žirija, koga je izviždala, publika je ispratila ovacijama Kokana Mladenovića, koji je za predstavu “Na Drini ćuprija” SNP-a, dobio nagradu žirija Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije (Slobodan Savić - predsednik, Aleksandra Glovacki i Marina Milivojević-Mađarev) za najbolju predstavu, te nagradu publike sa prosečnom ocenom 4,76. Takođe, Mladenović je dobio nagradu “Dnevnika” za umetničko ostvarenje na Sterijinom pozorju, za režiju predstave “Na Drini cuhuprija” prema motivima čuvenog romana Ive Andrića.

Mladenović je odluku žirija 62. Pozorja okarakterisao kao “besmisleni teroristički akt” protiv pozorišta i onih koji ga čine”, ocenjujući da “ne postoji količina sramote kojom se može anulurati”.

“U svoje lično ime, u ime glumačkog ansambla i svih saradnika bez čijeg kreativnog doprinosa ne bi bilo predstave 'Na Drini ćuprija', optužujem žiri Sterijinog pozorja u sastavu: Miki Manojlović, Aleksandar Popovski, Nikita Milivojević, Isidora Žebeljan i Emina Elor, da su zarad najvulgarnijih političkih presija, ili neoprostive količine ličnih sujeta, svojim odlukama ponizili sve glumce, reditelje, scenografe, kostimografe, kompozitore, koreografe i samu instituciju Sterijinog pozorja", naveo je Mladenović u objavi na društvenim mrežama.

Trijumf na 62. Pozorju ostvario je i pozorišni kritičar, teatrolog i profeor na Fakultetu dramskih umetnosti Ivan Medenica, koji je i umetnički direktor Bitefa, a dobio je Sterijinu nagrade za pozorišnu kritiku “Miodrag Kujundžić”, koju dodelјuju Pozorje i “Dnevnik” – za tekst “Ubojita značenja” o predstavi “Rodolјupci” Narodnog pozorišta u Beogradu, u režiji Andraša Urbana, objavlјen u NIN-u, te Sterijinu nagradu za teatrologiju “Jovan Hristić”- za knjigu “Tragedija incijacije (ili Nepostojani princ)”, u izdanju kuće Clio i FDU - Instituta za pozorište, film, radio i televiziju.

Pozorje je završeno koprodukcijom sa Ateljeom 212 “Kako je dobro videti te opet” koja će se ubuduće, nakon dopisa Hrvatskog društva kompozitora, izvoditi pod nazivom “Moja ti”.

Direkcija Sterijinog pozorja saopštila je da je od Hrvatskog društva kompozitora - Službe za zaštitu autorskih muzičkih prava dobila dopis u kojem se navodi da taj predstava uživa autorsko-pravnu zaštitu i da nosioci autorskog prava nisu volјni da odobre stihove grupe Novi fosili za njen naslov. Direkcija Pozorja je stoga u dogovoru sa autorkom teksta Olgom Dimitrijević i Atelјeom 212, odlučila da se predstava ubuduće izvodi pod nazivom “Moja ti” kako bi se sprečila mogućnost da koprodukcija snosi finansijsko-pravne posledice.

Sterijino pozorje se ove godine vratilo izvornom konceptu izdvođenja domaćeg dramskog teksta, a uz predstavu "Na Drini ćuprija", u konkurenciji su izvedene i predstave “Ožalošćena porodica” Branislava Nušića, u režiji Igora Vuka Torbice i produkciji Prešernovog gledališča Kranj i Slovenskog ljudskog gledališča Celje, "Ruža uvela" (Borisav Stanković/Jelena Mijović, režija Milan Nešković) Pozorišta "Bora Stanković" iz Vranja, "Elektra" (Danilo Kiš, režija Iva Milošević) Narodnog pozorišta Beograd, “Hipnoza jedne ljubavi" (tekst, režija Dušan Kovačević) Zvezdara teatra, “Moje dete” (Stojan Srdić, adaptacija, režija Ana Đorđević) Beogradskog dramskog pozorišta, "Novo doba" (Vuk Bošković, koncept, režija Dino Mustafić) Bitef teatara i ArtHub Sarajevo, te "Deca radosti" (Milena Marković, režija Snežana Trišić) Ateljea 212 i "Maestro" somborskog Narodnog pozorišta.

(SEEcult.org)

Omalovažavanje struke



Upravni odbor Kulturnog centra Požega imenovao je novi Umetnički savet prema tek izmenjenom Statutu, kojim je dosadašnje pravo predlaganja članova tog tela oduzeto uredniku likovnog programa, pa su na predlog v.d. direktora Srđana Stevanovića imenovana dva likovna umetnika i dva pisca za decu.

Uz vajara Dragana Jovićevića Macolu, slikara Milana Tucovića i pisce i Ljubivoja Ršumovića i Uroša Petrovića, u Umetničkom savetu je i urednica likovnog programa Slađana Petrović Varagić, ugledna istoričarka umetnosti i nekadašnja direktorka KC Požega, čiju je smenu, inače, sud proglasio nezakonitom.

Prema biografskim podacima koje je objavio KC Požega o novim članovima Umetničkog saveta, vajar Dragan Jovićević Macola, rođen 1964. u Prijanovićima kod Požege, gde živi i radi, član je ULUS-a, a izlagao je na stotinak grupnih izložbi i na oko 40 samostalnih. Za njegove skulpture navedeno je da uvode u “bogat emocionalni prostor stvaraoca”. Radovi mu se nalaze u privatnim i javnim kolekcijama, uključujući u Mećavniku na Mokroj gori, gde postoji i galerija koja po njemu nosi naziv “Macola”.

Novi član Umetničkog saveta je i požeški slikar Milan Tucović (1965), koji je pokazao interesovanje za umetnost još u detinjstvu, a sakuplјajući glinu po gorobilјskim potocima modelovao je prve glave, dok je tokom osnovne škole, zahvalјujući nastavniku polјoprivrede Nikoli Mićiću, otkrio slikarski svet Pikasa, Modilјanija i Matisa. Upisao je 1986. godine vajarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, a krajem studija posvetio se slikarstvu.

U Umetnički savet imenovan je i pisac i pesnik za decu Ljubivoje Ršumović (1939), poznat po radio i TV programima za decu, a posebno po jednoj od najpopularnijih serija “Fazoni i fore”. Autor je i nekoliko serija dokumentarnih programa i više od 80 knjiga, za koje je dobio niz književnih nagrada.

Novi član Umetničkog saveta je i pisac Uroš Petrović (1975), autor romana fantastike, romana u zagonetkama i zagonetnih priča, voditelј zagonetnih priča, učesnik i član stalne postave novih sezona serijala “Fazoni i fore”, te sastavlјač pitanja u kvizu “Lavirint” na RTS-u.

Uoči nedavne promene Statuta, UO se više od dva meseca nije izjašnjavao o predlogu Slađane Petrović Varagić da u Umetnički savet budu izabrani na mandat od četiri godine ugledni stručnjaci u oblasti vizuelnih umetnosti - kustosi, istoričari umetnosti i teoretičari iz Beograda i Čačka Stevan Vuković, Milica Pekić, Dušan Savić i Marija Radisavčević Raković. Umesto odgovora na taj predlog, UO je sredinom aprila odlučio da odloži odlučivanje o imenovanju članova Umetničkog saveta.

Skupština opštine Požega odlučila je nedavno da izmeni Statut KC Požega nakon burne rasprave u kojoj je predsednik Opštine Milan Božić, čije su ranije paušalne ocene o radu Gradske galerije oštro osuđene u stručnoj i široj javnosti, ponovio tvrdnje o navodnoj slaboj posećenosti izložbi i doveo u pitanje i sadašnju poziciju Slađane Petrović Varagić. Navodeći da je prostor Gradske galerije izvanredan, ali da je “neiskorišćen i da zvrji prazan”, Božić je izneo tvrdnju da ni na jednoj izložbi nema više od 20 posetilaca.

“Mi moramo nekako da nađemo modus kako da to rešimo - da vidimo da li je to ljudski faktor, da vidimo da li je to direktor KC ili je to direktor galerije. Mislim da je problem direktor galerije i ukoliko se bude to dokazalo spustićemo ga na još jednu, ovaj, nižu lestvicu. Tako da to što se tiče čistačice, vrlo je moguće da ćemo je ubrzo i naći”, rekao je Božić, koji je poznat i po tome što je ranije više puta izjavio da Slađana Petrović Varagić neće biti direktorka KC Požega ni u slučaju da sud tako presudi.

Slađana Petrović Varagić je za nove članove Umetničkog saveta saznala preko objave na Fejsbuk strani KC Požega. Kako je primetila, UO je doneo odluku o Umetničkom savetu na osnovu novog Statuta koji se samo sat ranije nije mogla dobiti u administrativnoj službi, uz obrazloženje da finalna verzija još nije stigla od Skupštine opštine Požega.

KC Požega, inače, radi u stanju v.d. direktora od kada je Slađana Petrović Varagić smenjena u februaru 2016. godine, a kako je najavio predsednik Opštine, uskoro bi trebalo da bude imenovan novi direktor na osnovu javnog konkursa. Predsednik Opštine Požega uveren je da će to biti sadašnji v.d, uz koga su se na konkurs prijavili i diplomirani fotograf Milica Đorđević i akademski slikar Vojislav Nedeljković, koji kandidaturom zapravo žele da izvrše kontrolu zakonitosti čitave procedure izbora, odnosno da ospore partijsku kombinatoriku i primoraju nadležne da poštuju zakon. Tok celog procesa moguće je pratiti na Fejsbuk strani koju su u tu svrhu i otvorili pod nazivom “Konkursijada”.

Slađana Petrović Varagić osporava konkurs, jer je protivan presudi Apelacionog suda u Kragujevcu u vezi sa njenim razrešenjem 2016. godine, nakon promene vlasti u Požegi i dolaska garniture na čelu s Milanom Božićem iz Srpske napredne stranke.

Predsednik SO Požega je pre razrešenja Slađane Petrović Varagić pokušao da izdejstvuje njenu ostavku, ali je ona to odbila. Razrešena je nakon tromesečnih pritisaka da podnese ostavku, praćenih optužbama o navodno slaboj posećenosti Gradske galerije i, s druyge strane, podrškom stručne javnosti, pa i Ministarstva kulture i informisanja i Nacionalnog saveta za kulturu.

(SEEcult.org)

Revolucija i san o revoluciji



Serija razgovora povodom 80 godina od prvog broja “Studenta” biće nastavljena 5. juna u Domu kulture Studentski grad u Beogradu razgovorom o ulozi tog lista u šezdesetomaškim događajima, a među učesnicima su najavljeni i Ljubiša Ristić i Dragoljub Mićunović.

Događaji u junu 1968. godine na Beogradskom i drugim jugoslovenskim univerzitetima tog vremena, danas, sa istorijske distance od 49 godina, prepoznaju se kao kulminacija “Svetske revolucije 1968”. Reč je o kumulativnom skupu procesa i događaja koji su doveli do dubokih promena svetskog i svakog lokalnog društva u Evropi, Americi i širom sveta u periodu od 1966-1970-1976, pa sve do pokretanja neoliberalne kontrarevolucije 1979-1981, naveli su organizatori tribine – članovi redakcije “Studenta” koji pripadaju različitim generacijama.

List “Student”, kako su istakli, odigrao je u tim događajima prvorazredno progresivnu i časnu ulogu – na Beogradskom univerzitetu, u srpskom i jugoslovenskom društvu, ali i na evropskoj i svetskoj sceni uopšte. O različitim aspektim tih događaja, o “Studentovom” doprinosu, o tadašnjem i docnijem odnosu nosilaca vlasti i moći prema tim događajima, o ličnim i generacijskim iskustvima, kao i o drugim važnim pitanjima “Svetske revolucije 1968” biće reči na četvrtom, poslednjem razgovoru u okviru ciklusa “Tradicija i inovacija”.

U razgovoru “Revolucija i san o revoluciji”, koji počinje u 19 sati, učestvovaće: Đorđije Uskoković, Ljubiša Ristić, Branka Otašević, Snježana Milivojević, Dragoljub Mićunović, Alija Hodžić i Ljubomir Kljakić kao moderator.

Povodom 80 godina od prvog broja “Studenta”, do sada su održana tri javna razgovora u DKSG-u, a nastavak obeležavanja jubileja planiran je za jesen.

Od 15. marta 1937. godine, kada se pojavio prvi broj “Studenta”, organa Akcionog odbora stručnih studentskih udruženja Beogradskog univerziteta i centralnog glasila revolucionarnog studentskog pokreta BU, ali i tadašnjoj Jugoslaviji uopšte, pa tokom decenija posle 1946, kada je taj nedeljnik izlazio kontinuirano, uređivalo ga je približno 30 redakcija sa oko 9.000 saradnika. "Student" se pojavio na talasu međunarodne solidarnosti sa republikanskom Španijom u ratu za njenu odbranu, nešto više od dve godine pre početka Drugog svetskog rata i četiri godine pre nego što će taj rat otpočeti i u Jugoslaviji. Do izbijanja rata 1941. godine, "Student" su uređivali Ivo Lola Ribar, Bogdan Pešić (glavni i odgovorni urenik), Puniša Perović, Milutin Popović Sandžaklija, Anton Kolendić i drugi. Redakcija je radila u Siminoj 8, a do 1941. objavljeno je 14 brojeva.

Kao aktivni subjekti jugoslovenske i srpske društvene, kulturne, političke, umetničke, naučne, novinarske i druge istorije, generacije urednika i saradnika “Studenta”, kako navode inicijatori obeležavanja jubileja, ostavile su dubok trag, a povezuje ih zajedničko uverenje da je bolji, slobodniji i ljudskiji svet moguć i da se za njega vredi boriti. Dokazi o tome danas se mogu naći u sačuvanim kompletima tog lista, u ličnim biografijama stvaralaca koji su kao autentični glasovi generacijâ obeležili 20. vek, u arhivama političkih i policijskih ustanova koje su se tokom ovih decenija bavile “Studentom” i njegovim saradnicima, ili unutar korpusâ ideja koji sačinjavaju naše posebne istorije – društvena istorija, istorije književnosti, filozofije, nauke, umetnosti, novinarstva, grafičkog dizajna, političke istorije… ili istorije morala i svakidašnjeg života.

Taj bogati “Studentov” arhiv ideja do danas, međutim, nije istražen nepristrasno, sistematično i kritički.

Inicijativa za obeležavanje 80 godina od izlaska prvog broja “Studenta”, koja okuplja grupu urednika i saradnika tog lista različitih generacija od 50-ih do kraja 80-ih i 2000-ih godina, ima za cilj da podstakne, pokrene i ohrabri takav tok događaja u budućnosti. Ciklus okruglih razgovora povodom jubileja “Studenta” u DKSG-u bi trebalo tome da doprinese.

Obeležavanje 80-godišnjice lista "Student", koji danas postoji samo kao onlajn izdanje, počelo je 15. marta podsećanjem na njegovu burnu istoriju i značaj koji je imao, posebno za studentski pokret ’68.

(SEEcult.org)

Demanti o članstvu u Umetničkom savetu KC Požega



Slikar Milan Tucović demantovao je da je pristao da bude član Umetničkog saveta Kulturnog centra Požega, imenovanog na osnovu novog Statuta, kojim je pravo predlaganja članova tog tela prebačeno sa urednika likovnog programa na direktora.

Tucović je izjavio za SEEcult.org da je obavestio v.d. direktora KC Požega Srđana Stevanovića da nikada nije dao pristanak za članstvo u Umetničkom savetu.

“Istina je da su me pozvali da budem član, na predlog kolege Dragana Jovićevića, ali valjda je red da sačekaju moj pristanak ili odbijanje”, rekao je Tucović, koji je u saopštenju KC Požega naveden kao novi član Umetničkog saveta uz vajara Dragana Jovićevića Macolu, pisce Ljubivoja Ršumovića i Uroša Petrovića i urednicu likovnog programa, istoričarku umetnosti i kustoskinju Slađanu Petrović Varagić.

“Duboko poštujem sve novoimenovane članove Umetničkog saveta, ali obično se u takva tela zovu ljudi iz struke”, rekao je Tucović.

Ocenjujući da je sve to “nespretno urađeno”, Tucović je naglasio da smatra da je Slađana Petrović Varagić veliki profesionalac.

Tucović je objavio demanti i na Fejsbuk strani KC Požega, zatraživši da se njegovo ime i biografija uklone iz objave o novim članovima Umetničkog saveta. Objava je u međuvremenu obrisana, uključujući i Tucovićev demanti.

Uoči nedavne promene Statuta KC Požega, UO se više od dva meseca nije izjašnjavao o predlogu Slađane Petrović Varagić da u Umetnički savet budu izabrani na mandat od četiri godine ugledni stručnjaci u oblasti vizuelnih umetnosti - kustosi, istoričari umetnosti i teoretičari iz Beograda i Čačka Stevan Vuković, Milica Pekić, Dušan Savić i Marija Radisavčević Raković. Umesto odgovora na taj predlog, UO je sredinom aprila odlučio da odloži odlučivanje o imenovanju članova Umetničkog saveta.

Skupština opštine Požega odlučila je nedavno da izmeni Statut KC Požega nakon burne rasprave u kojoj je predsednik Opštine Milan Božić, čije su ranije paušalne ocene o radu Gradske galerije oštro osuđene u stručnoj i široj javnosti, ponovio tvrdnje o navodnoj slaboj posećenosti izložbi i doveo u pitanje i sadašnju poziciju Slađane Petrović Varagić, nekadašnje direktorke koja je, prema odluci suda, nezakonito smenjena sa tog mesta u februaru 2016.

Predsednik Opštine Požega je pre razrešenja Slađane Petrović Varagić pokušao da izdejstvuje njenu ostavku, ali je ona to odbila. Razrešena je nakon tromesečnih pritisaka da podnese ostavku, praćenih optužbama o navodno slaboj posećenosti Gradske galerije i, s druge strane, podrškom stručne javnosti, pa i Ministarstva kulture i informisanja i Nacionalnog saveta za kulturu.

(SEEcult.org)

Za front za odbranu kulture



Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) predstavila je rezultate analize konkursa za savremeno stvaralaštvo na državnom i beogradskom nivou, koji ukazuju na višegodišnji trend smanjenja finansijskih sredstava za organizacije civilnog društva koje se bave kulturom, kao i na netransparentnost konkursnih procedura i nepoštovanje propisa u toj oblasti generalno, zbog čega je pozvala sve aktere kulturne scene, kako u nevladinom sektoru, tako i u institucijama, umetnike i najširu javnost, da joj se pridruže u široj kampanji za zaustavljanje daljeg degradiranja kulture u Srbiji.

Rezultati opsežne analize konkursa Ministarstva kulture i informisanja i Grada Beograda za savremeno stvaralaštvo od 2015. do 2017. godine, predstavljeni 6. juna na konferenciji za novinare u Medija centru, ukazuju na strukturalnu diskriminaciju organizacija koje se bave kulturom, pa i njihovo političko žigosanje i kažnjavanje. S druge strane, kontinuirano se povećavaju sredstva koja se izdvajaju za organizacije koje nisu ni registrovane za kulturnu delatnost, među kojima su i one koje su osnovane neposredno uoči, za vreme, pa čak i po isteku konkursnog roka.

Posebno drastični podaci u tom pogledu su na gradskom nivou, gde se samo ove godine primećuje smanjenje sredstava za organizacije koje se bave kulturom za oko 3,7 miliona dinara, a povećanje za one koje se ne bave kulturom za čak 10,2 miliona dinara.

Sociolog kulture dr Predrag Cvetičanin, koji je analizirao konkurse Ministarstva kulture za period 2015-2017, podsetio je da su i ukupna budžetska sredstva koja se izdvajaju za kulturu mala - ove godine svega 66,8 miliona evra, od čega tri četvrtine odlazi na republičke institucije, dok se ostatak raspodeljuje na savremeno stvaralaštvo, zaštitu kulturnog nasleđa, nacionalne penzije i međunarodnu saradnju. Sredstva koja su ove godine dodeljena organizacijama civilnog društva, među kojima je i Srpska pravoslavna crkva kao godinama najveći korisnik budžetske linije 481 za dotacije nevladinom sektoru, iznose svega 1,67% budžeta Ministarstva kulture, od čega se na organizacije koje se bave kulturom odnosi samo 0,87 odsto, a na članice NKSS svega 0,21%.

Sredstva koja su nevladine organizacije koje se bave kulturom dobile ove godine tako su manja za čak 300.000 evra nego prethodne godine. Drastično smanjenje podrške odnosi se pritom na članice Asocijacije NKSS, koje su dobile ove godine na konkursu oko 83.000 evra manje nego 2016. godine.

Za razliku od organizacija koje se bave kulturom, povećava se podrška projektima organizacija kao što su Centar za očuvanje tradicije i kulture Termoelektrane “Nikola Tesla" iz Obrenovca ili Centar za zaštitu potrošača, životne sredine i omladinsku politiku Topličkog okruga "Fenix" iz Kuršumlije.

Predstavnici NKSS ne spore da je i takvim organizacijama potrebna podrška za projekte koje realizuju, ali postavljaju pitanje zašto se njihove aktivnosti finansiraju iz inače minimalnog fonda namenjenog savremenom stvaralaštvu i umetnosti.

Posebno je u tom pogledu ukazano i na podršku različitim projektima Srpske pravoslavne crkve, koja godinama slovi za najvećeg korisnika tzv. “budžetske linije 481”, budući da je samo u periodu od 2008. do 2011. godine od različitih ministarstava dobila oko 620 miliona dinara.

Dok Ministarstvo smanjuje iznos budžeta za savremeno stvaralaštvo, povećava za održavanje Dvorskog kompleksa na Dedinju, koji se takođe finansira iz linije 481, a ove godine je dobio dvostruko više nego prethodne dve - čak 68 miliona dinara.

“Centralno je pitanje da li civilni sektor služi javnom interesu ili ne? Ako organizacije civilnog sektora u kulturi služe javnom interesu, onda država ne sme da se prema njima odnosi kao prema siročićima i da im udeli 21 promil budžeta Ministarstva kulture. A ako pak neke od njih služe javnom interesu, a druge privatnom interesu, predlažemo da se uvede nova klasifikacija 481a (dobre nevladine organizacije) i 481b (zle nevladine organizacije), pa da bar znamo zašto imamo ovakav tretman”, rekao je Cvetičanin.

Još drastičnija diskriminacija organizacija koje se bave kulturom i posebno članica NKSS primetna je na gradskom nivou, a niz zanimljivosti u tom pogledu iznela je Iva Čukić na osnovu analize ovogodišnjeg konkursa Sekretarijata za kulturu Beograda, koja pokazuje da su novac za projekte dobile i organizacije koje su regostrovane posle isteka roka za prijavljivanje projekata ili koje ne deluju već više godina.

Sekretarijat za kulturu Beograda sufinansiraće u 2017. godini 352 projekta sa ukupno 78,8 miliona dinara, od čega je najviše izdvojeno za muzičko stvaralaštvo (21,4), uključujući koncert Beogradske filharmonije na otvorenom koji se reklamira kao besplatan, a biće finansiran iz gradskog budžeta sa čak četiri miliona dinara. Čak 1,4 milion dinara dat je preduzeću Love Brand doo za Love Fest - tehno žurku, dok je, s druge strane, međunarodno priznati LP Duo dobio svega 50.000 dinara, rekla je Iva Čukić, navodeći još niz primera koji ukazuju na sumnjive načine vrednovanja projekata i odluke gradskih komisija čiji članovi, inače, nisu poznati javnosti.

Između ostalog, navela je da je komisija u oblasti likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajna i arhitekture, koja je na 78 projekata rasporedila 16,8 miliona dinara, odobrila znatna sredstva tek osnovanim organizacijama kao što su Fondacija Plavo ili udruženje “Priroda i društvo”. U oblasti pozorišta, gde je za 62 projekta raspoređeno 10,8 miliona dinara, Radionica integracije Mikija Manojlovića dobila je skoro petinu - dva miliona, koliko je za četiri projekta dobilo i stručnoj javnosti nepoznato udruženje Hajde obraduj dan. Kao posebnu zanimljivost, izdvojila je i podatak da su u
oblasti naučno-istraživačkih i edukativnih delatnosti podržane sa po 250.000 dinara i organizacije kao što su Asocijacija za oružje Srbije i Nova srpska desnica.

Na gradskom konkursu, kako pokazuje analiza, dominiraju i gradske opštine Čukarica, Rakovica i Surčin, čiji su projekti dobili milionske iznose, pri čemu je primetno da je sa njihove teritorije i najveći broj udruženja koja su dobila sredstva iako su osnovana neposredno pred, u toku, ili čak nakon zatvaranja konkursa.

“Takođe, nekoliko privatnih firmi za koje sumnjamo da su povezani sa nekim od vladajućih partija dobijaju značajne multimilionske iznose”, rekla je Iva Čukić, doajući da se uvidom u izvode iz APR-a, što se posebno odnosi na osnivače, članove upravnog odbora ili mesto osnivanja, može zaključiti da je gradski konkurs bio politički, a ne umetnički orijentisan.

I Milica Pekić ocenila je je na delu privatizovanje javnih infrastruktura zarad partijskih i ličnih interesa nosilaca moći, pominjući i druge primere neodgovorne kulturne politike, kao što je slučaj političke smene direktorke Kulturnog centra Požega Slađane Petrović Varagić, ugledne istoričarke umetnosti, ili nepreduzimanje mera za opstanak Galerije Grafičkog kolektiva u Beogradu i Galerije “Srbija” u Nišu, koje su ugrožene procesom restitucije.

“Reč je o okupaciji kulture od ljudi koji nemaju ni stručnost, ni iskustvo”, ocenila je Milica Pekić, ukazujući i na nepreuzimanje odgovornosti kao jedan od ključnih problema kulture u Srbiji, između ostalog i za godinama zatvorene najveće muzeje u Beogradu.

Asocijacija NKSS stoga, kako je poručio Luka Knežević Strika, poziva sve zainteresovane aktere kulturne scene Srbije, organizacije nezavisne scene, zaposlene u institucijama, umetnike i javnost, da se pridruže u široj kampanji za suprotstavljanje daljem degradiranju kulture u Srbiji.

Poziv je otvoren i za organizacije iz drugih oblasti, poput borbe protiv korupcije i zagovaranja za transparentnost javne uprave, pa je NKSS u tom pogledu već ostvarila saradnju sa Građanskim inicijativama, a poziva i vladinu Kancelariju za saradnju sa civilnim društvom da se uključi u rešavanje problema krize u kulturi, kao deo opšte krize u društvu.

NKSS će stoga zahtevati da za kulturu ne budu ostavljene samo mrvice koje se ogledaju u skandalozno malim sredstvima u celokupnom budžetu Srbije, tražiće veću zastupljenost vainstitucionalnih aktera kulture u budžetu za kulturu, budući da umnogome predstavljaju najdinamičniji i produktivniji deo celokupne kulturne produkcije, zatim transparentnu raspodelu sredstava u svim oblastima polja kulture kako se ne bi ponavljali skandalozni rezultati konkursa.

Takođe, NKSS će se zauzeti za hitan prestanak politizacije polja kulture koji se ogleda u dodeljivanju sredstava na konkursima politički podobnim akterima, kao i u postavljanju nestručnih, ali partijski podobnih ličnosti na čelo institucija kulture, kao u Požegi ili Subotici, ili u skandalima kao što je slučaj sa Sterijinim pozorjem gde se “poznati akteri politizacije kulture pravdaju kako je tobože brane od propadanja”.

“Tražimo nesmetan i nezavisan rad institucija kulture u kojima je neophodno okončanje vd stanja koje je ministar obećao da će rešiti. Takođe, tražimo javnost rada državnih organa, a ne da se dugoočekivani nacrt Strategije razvoja kulture predstavlja samo pred podobnim novinarima”, rekao je Knežević-Strika, pominjući i neophodnost rešavanja problema samostalnih umetnika i utvrđivanje odgovornosti trenutnih i bivših aktera koji su dozvolili da najveći muzeji godinama ne rade.

NKSS je poručila i da to nije konačna lista zahteva i najavila da će u narednom periodu otpočeti seriju sastanaka sa svim zainteresovanima radi koordinacije aktivnosti u cilju sprečavanja dalje degradacije i devastacije kulture.

(SEEcult.org)

Protiv urušavanja institucija kulture na lokalu



Nezavisne inicijative Konkursijada i Kultura za 5+ Požega pokrenule su onlajn peticiju za smenu Upravnog odbora Kulturnog centra Požega i v.d. direktora Srđana Stevanovića zbog “nepoštovanja zakona i procedura i neodgovornog vođenja” te ustanove koja je prethodnih godina važila za jednu od najistaknutijih u Srbiji.

Pokretači peticije pozvali su ujedno Ministarstvo kulture i informisanja Srbije da reaguje i zaštiti dalje urušavanje institucija kulture na lokalu, podsećajući da je i sam UO KC Požega imenovan suprotno Zakonu o kulturi, odnosno članu 41, koji precizira da “članove UO imenuje i razrešava osnivač, iz reda istaknutih stručnjaka i poznavalaca kulturne delatnosti”. Takođe, ukazano je da je UO imenovan i suprotno Zakonu o lokalnoj samopravi, odnosno članu 30, prema kojem “odbornik ne može biti zaposlen u opštinskoj upravi, niti lice koje imenuje, odnosno postavlja Skupština opštine”.

Povod za pokretanje peticije je odluka UO KC Požega da imenuje novi Umetnički savet Gradske galerije u skladu sa tek izmenjenim Statutom, kojim je pravo predlaganja članova tog tela oduzeto uredniku likovnog programa, pa su na predlog v.d. direktora Srđana Stevanovića imenovana dva likovna umetnika i dva pisca za decu. Kulturni centar Požega je 2. juna na svojoj zvaničnoj Fejsbuk stranici “sa ponosom” objavio spisak i biografije (preuzete sa interneta) umetnika i pisaca – novih članova Umetničkog saveta, ali je nakon objavljivanja te informacije, umetnik Milan Tucović demantovao članstvo, ističući da nikada nije dao pristanak i tražeći da se njegova biografija i njegovo ime uklone sa te objave. Umesto izvinjenja Tucoviću i javnosti zbog obmanjivanja i objavljivanja neistina, KC Požega je, kako podsećaju pokretači peticije, obrisao svoju objavu, a sa njom i Tucovićev demanti.

“UO i v.d. direktora KC Požega smatramo odgovornim za ovakav nedopusiv način vođenja javne ustanove kulture, za nepoštovane procedura, struke, kao i za obmanjivanje javnosti. Smatrajući da se ovakvim postupcima urušava ustanova kulture koja je dobro svih građana i koja je do skoro bila ocenjivana kao važna tačka na kulturnoj mapi Srbije, zahtevamo HITNU SMENU UO KC Požega i v.d. direktora Srđana Stevanovića, kako bi dalja devastacija ove ustanove kulture prestala”, poručili su pokretači peticije.

Skupština opštine Požega odlučila je nedavno da izmeni Statut KC Požega nakon burne rasprave u kojoj je predsednik Opštine Milan Božić, čije su ranije paušalne ocene o radu Gradske galerije oštro osuđene u stručnoj i široj javnosti, ponovio tvrdnje o navodnoj slaboj posećenosti izložbi i doveo u pitanje i sadašnju poziciju Slađane Petrović Varagić, nekadašnje direktorke koja je, prema odluci suda, nezakonito smenjena sa tog mesta u februaru 2016.

Uoči nedavne promene Statuta KC Požega, UO se više od dva meseca nije izjašnjavao o predlogu Slađane Petrović Varagić da u Umetnički savet budu izabrani na mandat od četiri godine ugledni stručnjaci u oblasti vizuelnih umetnosti - kustosi, istoričari umetnosti i teoretičari iz Beograda i Čačka Stevan Vuković, Milica Pekić, Dušan Savić i Marija Radisavčević Raković. Umesto odgovora na taj predlog, UO je sredinom aprila odlučio da odloži odlučivanje o imenovanju članova Umetničkog saveta.

U međuvremenu je, suprotno sudskoj odluci o nezakonitoj smeni direktorke Slađane Petrović Varagić usred mandata, KC Požega pokrenuo konkursnu proceduru za izbor direktora, a na nedavnoj sednici lokalnog parlamenta predstavnici vlasti su izrazili i javno očekivanje da će to biti sadašnji v.d. Srđan Stevanović, koji je ranije bio koordinator Kancelarije za mlade.

Na konkurs se prijavilo i dvoje kandidata iz Požege - diplomirani fotograf Milica Đorđević i akademski slikar Vojislav Nedeljković, koji kandidaturom zapravo žele da izvrše kontrolu zakonitosti čitave procedure izbora direktora, odnosno da ospore partijsku kombinatoriku i primoraju nadležne da poštuju zakon.

U tu svrhu je pokrenuta i inicijativa “Konkursijada”, na čijoj je Fejsbuk stranici moguće pratiti tok konkursnog procesa, a među novim momentima je zapisnik razgovora koji je vođen sa njima povodom kandidature, u kojem su njihove izjave, kako su naveli, izvučene iz konteksta i obesmišljene, nigde se ne pominje nivo stručnosti kandidata, niti predviđeni rok za žalbu, na koji po zakonu imaju pravo.

Milica Đorđević i Vojislav Nedeljković su apelovali i tim povodom na odbornike Skupštine opštine Požega da ne usvoje predlog za imenovanje Srđana Stevanovića za direklora KC Požega, pozivajući i javnost da podrži borbu za tu ustanovu kulture.

Stevanović je postao v.d. direktor KC Požega nakon smene Slađane Petrović Varagić, koja već više od godinu dana trpi pritiske, počev od zahteva predsednika Opštine da podnese ostavku, što je odbila. Razrešena je nakon tromesečnih pritisaka, zbog kojih je i pokrenuta inicijativa “Kultura za 5+ Požega” koja je prikupila bila podršku više od 2.000 građana koji su potpisali peticiju protiv smene Slađane Petrović Varagić.

Političke pritiske na KC Požega i Slađanu Petrović Varagić osudili su bili i Umetnički savet Gradske galerije Požega, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, AICA (Međunarodno udruženje likovnih kritičara) – Sekcija Srbije, kolektiv Kulturnog centra Beograda, kao i Ministarstvo kulture i informisanja i Nacionalni savet za kulturu, Srpski PEN centar i mnogobrojni umetnici i kulturni radnici, smatrajući da je reč o neprihvatljivom mešanju partijske politike u pitanja struke. I Ministarstvo kulture i informisanja saopštilo je ubrzo nakon smene Slađane Petrović Varagić da je ta odluka lokalnog parlamenta neprihvatlјiva i neobjašnjiva i pozvalo nadležne da je preispitaju.

(SEEcult.org)

Pospremanje Partizana



Izložba “Vežbe za pospremanje Partizana”, čije su autorke Milica Jokić i Sanja Anđelković, predlaže 29 kratkih kroki vežbi koje se lako mogu izvesti u toku čišćenja galerije, a odlične su za telo.

“Upalite mp3 i fokusirajte se na spremanje kao na vežbe koje će vam pored zadovoljstva uredne i blistave galerije, sagoreti i kalorije! Slušajte pažljivo uputstva, čekirajte rekvizite i okrenite sve u svoju korist! Premeštanje vitrine za trofeje, brisanje paučine i čišćenje metlom, odlične su vežbe za jačanje mišićnog tonusa ruke! Dok krpite rupe u zidu iskoristite vreme i radite vežbe za oblikovanje nogu, a kada sortirate gomilu pehara ili pak sakupljate lopte, radite čučnjeve i na taj način vežbajte noge i zadnjicu! Oprobajte se i u balansiranju na jednoj nozi dok na drugoj držite pehar boksačkog prvenstva te poboljšajte ravnotežu i fleksibilnost!”, navele su autorke povodom izložbe koja će biti otvorena 8. juna u Galeriji “Partizan” u Petrovaradinu, a osmišljena je kao kolektivni trening pospremanja.

Milica Jokić i Sanja Anđelković su studentkinje druge godine Akademije umetnosti u Novom Sadu, na katedri za Nove likovne medije. Bave se vizuelnim, tekstualnim i zvučnim istraživanjima u domenu dokumentarnih praksi u kojoj razmatraju svoju poziciju unutar društva.

Izložba “Vežbe za pospremanje Partizana” izvodi se u kao završni predmetni projekat nastao u toku nastavne jedinice Likovni elementi na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, i kao nastavak prošlogodišnjeg projekta “Izlagački praktikum” Šok zadruge.

Angažmanom i razmišljanjem o savremenom društvenom trenutku, Šok zadruga započela je 2016. godine program “Izlagački praktikum”, tokom kojeg su priređene prve samostalne izložbe studenata druge i treće godine Akademije umetnosti u Novom Sadu, sa katedre za Nove likovne medije.

Tokom juna upriličena je serija izložbi koje su bile ispitni zadaci na predmetu Likovni elementi, a ponudile su uvid u praksu najmlađih umetnika i tematizovale sam prostor i njegovu kulturnu istoriju kao saučesnika umetničkih akcija i intervencija.

(SEEcult.org)

10 godina Magacina

http://www.seecult.org/vest/10-godina-magacina

Dijaspora u kontekstu savremene umetnosti



Regionalni projekat “Od dijaspore do različitosti” (From Diaspora to Diversities), realizovan u protekle dve godine u vidu izložbi, radionica, konferencija, diskusija i prezentacija, ulazi u završnicu promocijom publikacije sa pregledom aktivnosti i dokumentacijom, ali i autorskim tekstovima pisaca, teoretičara i praktičara sa različitim pristupima temi dijaspore u kontekstu savremene kulture i umetnosti, koja će biti razmotrena ovih dana još jednom i u Zagrebu, Gracu i Beogradu.

Serija promocija publikacije “From Diaspora to Diversities”, objavljene na engleskom jeziku, počinje 8. juna u Institutu za savremenu umetnost u Zagrebu, jednog od partnera tog projekta u kojem su učestvovali i Esperanza iz Skoplja, KunstOst iz Graca, Remont - nezavisna umetnička asocijacija iz Beograda i Oracle mreža iz Brisela.

U razgovoru o publikaciji učestvovaće partneri, autori tekstova i urednici publikacije: Darka Radosavljević Vasiljević i Miroslav Karić iz Remonta, Jana Kočevska iz Esperanze, te Janka Vukmir iz Instituta za savremenu umetnost i Irena Bekić i Duga Mavrinac iz Zagreba.

Šta danas znači pojam dijaspora? Kako se i da li se poetike i lični stavovi menjaju kada se susretnu sa različitim kulturama i iskustvima? Šta su izazovi? Kako balansirati između tamo i ovde? To su neka od pitanja o kojima će biti reč na promociji u Institutu za savremenu umetnost, koji je tokom 2016. godine učestvovao u projektu “From Diaspora to Diversities” predlogom i izborom umetnika za seriju izložbi održanih u Beogradu, Zagrebu i Skoplju, a ugostio je izložbu “Odlazak / Dolazak” Mirjane Bobe Stojadinović i likovnu radionicu izrade pečata i štampe Johanne Marcade Mot “M. P.”

Promocija publikacije “From Diaspora to Diversities” biće održana i 9. juna u Gracu, a 15. juna i u Remontu u Beogradu, uz razgovor u kojem će učestvovati i neki od umetnika koji su izlagali na seriji izložbi.

Cilj projekta je bio da se kroz umetničke produkcije i prakse autora/ki različitih generacija rasvetle neke od tema i pitanja u vezi sa fenomenom dijaspore u savremenim kontekstima. Promišljajući pojam dijaspore izvan dominantnih etnocentričnih i etničkih definicija, u fokusu projekta je bio širok spektar iskustava privremenih i trajnih izmeštanja iz matičnih sredina, odnosno života i/ili rada "negde napolju”.

Među učesnicima projekta koji su zastupljeni u publikaciji su: Tanja Ostojić, Dragan Protić (Škart), Ursula Kiesling, Anastas Vangeli, Nada Prlja, Ljiljana Deru Simić, Marko Lulić, Vladimir Pištalo, Igor Petković, Irena Karamarković, Johanna Marcade Mot, Milan Mijalković, Monika Mokre, Alexandra Lazar, Lidija Dimkovska, Elizabeta Šeleva, Melentie Pandilovski, Yane Čalovski, Sabina Guzik, Ivaylo Ditchev, Irena Bekić, Duga Mavrinac, Arian Leka, Dragoslav Dedović, Marko Stamenković, Mladen Bundalo, diStruktura, Adijana Gvozdenović, Ivana Ivković, Jamesdin, Verica Kovačevska, Hana Miletić, Mirko Nikolić, Rajko Radovanović, Vahida Ramujkić, Nermin Duraković, Hana Miletić, Neli Ružić, Mirjana Boba Stojadinović, Janka Vukmir i Miroslav Karić.

Projekat su podržali: Balkanski fond za kulturu i umetnost (BAC), podržan od švajcarske vlade kroz Švajcarsku agencije za razvoj i saradnju (SDC) i Evropsku kulturnu fondaciju (ECF), Civil society Civika Mobilitas, Regionalna platforma za kulturu Kooperativa, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Das Land Steiermark - Wirtschafti Europa und Kultur.

*U prilogu: snimak vođenja kroz prve dve izložbe projekta 'From Diaspora to Diversities' u Remontu (4-21. april i 30. maj - 17. jun 2016).

(SEEcult.org)

Nemačka supkultura 80-ih



Izložba “Genijalni diletanti” (Geniale Dilletanten), dosad najsveobuhvatniji prikaz nemačke supkulture 80-ih godina, biće otvorena od 9. do 17. juna u Staroj ciglani u Beogradu, a uz fotografije, filmove i tekstove o muzičkoj sceni, mestima izlaska, modi, dizajnu i umetnosti, nudi i zanimljiv prateći program u kojem učestvuju i post-kraut sastav Kreideler, Koja iz beogradske grupe Disciplin A Kitschme i Schorsch Kamerun, frontmen kultnog politički angažovanog benda iz Hamburga Die Goldenen Zitronen.

Putujuća izložba “Genijalni diletanti”, koja je ranije ove godine izazvala veliko interesovanje u Pogonu Jedinstvo u Zagrebu, predstavlja umetničku scenu u podeljenoj Nemačkoj početkom 80-ih godina, nudeći uvid u raznolikost mreža i istovremeni preokret u umetnosti, filmu, modi i dizajnu.

Izložba se sastoji od specijalno produciranog intervjua-filma, videa i fotografskih materijala, zvučnih zapisa, časopisa, plakata i drugih eksponata, a u Beogradu gostuje u okviru 3. festivala Dev9t.

“Geniale Dilletanten” je namerno pogrešno napisan naziv koncerta održanog 1981. godine u berlinskom Tempodromu, koji je postao sinonim za kratku eru umetničkog procvata u Nemačkoj, tokom kojeg su i mnogi strani umetnici došli u Berlin (David Bowie, Iggy Pop, Nick Cave, Lou Reed…). Pojačana kulturna aktivnost tog perioda izuzetno se razvijala u i oko umetničkih škola i bila je obeležena međužanrovskim eksperimentisanjem i upotrebom novih elektronskih uređaja. Osnivanje diskografskih kuća, časopisa, galerija i klubova, kao i mnoštvo nezavisnih produkcija ploča, kaseta i koncerata, ukazuje na vreme pojačanog samoorganizovanja i do-it-yourself pristupa. Umesto engleskog, etabliran je nemački jezik u tekstovima pesama i imenima bendova, čime su se protagonisti scene ogradili od mejnstrima i naglasili nameru da sprovedu radikalan rez. Glasnim protestom i ciljanom provokacijom, umetnička alternativna scena privukla je međunarodnu pažnju i stekla priznanje.



U fokusu izložbe je sedam 7 bendova - Einstürzende Neubauten, Die Tödliche Doris, Der Plan, Freiwillige Selbstkontrolle (F.S.K.), Palais Schaumburg, Ornament und Verbrechen i Deutsch Amerikanische Freundschaft (D.A.F.), te umetnici, filmski stvaraoci i dizajneri iz Zapadne i Istočne Nemačke koji su glasnim protestom i provokacijama uticali da nemačka alternativna umetnička scena dobije i međunarodnu pažnju i priznanje.

Bend Einstürzende Neubauten, na čelu sa Blixom Bargeldom, bivši članom The Bad Seeds, projekat je koji je istraživao granice muzike i buke uz upotrebu instrumenata napravljenih od metalnog otpada i upotrebnih predmeta. Die Tödliche Doris eksperimentiše sa različitim umetničkim formama, poput muzike, filma, fotografije, objektne umetnosti i slikarstva. Der Plan, nastao iz umetničke galerije, nastupao je u nadrealnim kostimima, sa ironično-sarkastičnim tekstovima pesama. Freiwillige Selbstkontrolle (F.S.K.) osnovali su članovi redakcije andergraund časopisa Mode & Verzweiflung (Moda i očaj) koji je imao fokus na disparitetu kultura i odbijao ideju autentičnosti. Jedan od njihovih najpoznatijih slogana bio je “Danas disko, sutra prevrat, prekosutra izlet. To nazivamo dobrovoljnom autocenzurom” (1980). Muzika benda Palais Schaumburg dobila je poseban karakter kombinacijom sintisajzera i semplera, dopunjenom trubama i bizarnim atonalnim vokalima koji recituju. Bez obzira na otežane uslove, umetnici i muzičari iz Istočnog Berlina angažovali su se u avangardnom bend projektu Ornament und Verbrechen, koji je bio pod uticajem džeza, industrijske i elektronske muzike. Zapadnonemački duo Deutsch-Amerikanische Freundschaft (D.A.F.) kombinovao je provokativne tekstove sa jakim bubnjarskim ritmovima, uz dodatak efekata sintisajzera i pozorišnog šoua koji je bio između ekstaze i nereda.



Izložba “Genijalni diletanti”, čija je kustoskinja Matilde Ve, sastoji se i iz programa kratkih eksperimentalnih filmova koje je priredio Florian Vist, a nude uvid u široko polje umetničkog rada sa formatom Super 8 i videom 80-ih godina.

U okviru pratećeg programa, 9. juna od 23 sata, u okviru programa Dis-patch Throwback u klubu Drugstore, nastupiće Kreideler, post-kraut sastav iz Diseldorfa, koji je nedavno objavio album “European Song”. Pridružiće im se lokalni muzičari i producenti koji su na različite načine doprineli aktivnostima Dispatch festivala tokom proteklih godina.

Za 11. jun u 20 sati najavljen je razgovor sa Kojom i Schorschom Kamerunom, koji je poslednjih godina aktivan i kao reditelj pozorišnih komada u širom Nemačke, Austrije i Švajcarske.

Razgovor će moderirati Branko Rosić, a potom će Koja i Schorsch imati DJ setove koji će, kako je najavljeno, biti daleko od nostalgije za 80-im, ali će pokazati da tadašnji bunt nije eksponat bolje prošlosti, već je aktuelan i danas.

Publika će 15. juna imati priliku da pogleda dva filma – najpre “Keine Atempause Düsseldorf, der Ratinger Hof und die neue Musik” reditelja Olivera Švabea koji tim povodom dolazi u Beograd. U pitanju je dokumentarac koji objedinjuje brojne dosad neobjavljene arhivske snimke, muziku i intervjue o “zvuku” Diseldorfa koji i dan danas ima ogroman uticaj na nemačku muzičku scenu. Nakon filma sledi razgovor sa rediteljem filma koji će moderirati Stefan Arsenijević.

Biće prikazan i dokumentarni film “B-Movie: Lust & Sound in West-Berlin 1979-1989” o muzici, umetnosti i haosu u Zapadnom Berlinu, koji je bio mesto okupljanja supkulturne i popkulturne scene, "genijalnih diletanata" i svetskih zvezda.

(SEEcult.org)

Slučaj Magacin već 10 godina

http://www.seecult.org/vest/slucaj-magacin-vec-10-godina

Ćirilov Dimitrisu Papajoanou



Nagrada “Jovan Ćirilov – za korak dalje” u okviru 14. Beogradskog festivala igre dodeljena je grčkom vizuelnom umetniku, reditelju i koreografu Dimitrisu Papajoanou za komad “Nigde”, koji je na proteklom izdanju tog festivala izvela holandska trupa Introdans u Sava centru.

Kao posebnost rukopisa Papajoanua, koji je najširoj javnosti poznat kao kreator ceremonija otvaranja i zatvaranja Olimpijskih igara u Atini 2004. godine, stručni žiri je naveo “sposobnost da kreira čistu magiju sa minimalnim sredstvima”.

“Kratka, ali impresivna scena u ovoj produkciji, savršena je ilustracija: dugi niz igrača otkriva i svlači jedan par, dok ruke ansambla formiraju očaravajuće ustalasalo more”, navedeno u obrazloženju, saopštila je 12. juna osnivačica i direktorka BFI Aja Jung.

Sa čvrstim korenima u oblasti likovne umetnosti, Papajoanu (Atina, 1964) je u ranoj mladosti postao poznat kao strip crtač i slikar, a kasnije je usmerio pažnju ka scenskim umetnostima kao direktor, koreograf, izvođač i dizajner scenografije, kostima i svetla.



Osnovao je Plesni teatar Edafos 1986. godine, trupu koja je postala pokretač njegovih jedinstvenih produkcija - hibrida eksperimentalne igre, fizičkog teatra i scenske umetnosti. Trupa je postojala 17 godina i ostavila neizbrisiv trag na grčkoj umetničkoj sceni.

Njegove dosadašnje 23 pozorišne produkcije pokrivaju širok spektar - od intimnih komada do masovnih spektakala. Uključivale su hiljade performera i odigravali se na sasvim različitim mestima - od andergraund prostora do antičkog teatra u Epidauru, od olimpijskih stadiona do pariskog Théâtre de la Ville i Teatra Olimpiko u Vićenci.

Od 2015. do 2017. godine njegove produkcije “Mrtva priroda” i “Osnovna sadržina” gostovalesu u Evropi, Južnoj Americi, Aziji i Australiji. Predstava “Mrtva priroda” prikazana je i u Beogradu, u okviru 13. BFI.

Nedavno je u Atini predstavio novi komad “Veliki krotitelj”.



Uručenje nagrade “Jovan Ćirilov – za korak dalje” planirano je u okviru 15. BFI.

Na proteklom, 14. BFI, nagrada “Jovan Ćirilov – za korak dalje” uručena je izraelskoj koreografkinji Šaron Ejal – za celokupan opus, a posebno za predstave “Sara” i “Killer Pig” koje je njena trupa L-E-V izvela na 13. BFI.

Prvi laureat te nagrade, ustanovljene u znak sećanja na Jovana Ćirilova 1931-2014), bio je 2015. godine Jirži Kilijan.

BFI je u proteklom, 14. izdanju predstavio 15 kompanija umetničke igre, i to iz Kanade, SAD, Italije, Finske, Hrvatske, Nemačke, Francuske, Izraela, Velike Britanije, Švajcarske i Holandije. Izvedeno je 20 predstava u Beogradu i dve u Novom Sadu, koje su imale premijere u regionu.

Prema navodima organizatora, glavni program je pratilo 19.518 gledalaca, dok su paralelni programi privukli gotovo 3.000 učesnika i posetilaca.

Najveća zvezda 14. BFI bio je slavni Mihail Barišnjikov.

BFI je posebnu zahvalnost za pomoć u realizaciji programa izrazio Gradu Beogradu, Delegaciji EU, Pokrajinskoj vladi Vojvodine, ambasadama zemalja učesnica programa, Skupštini Srbije i drugim donatorima i sponzorima.

(SEEcult.org)

Lorenci i Fabr na 51. Bitefu



Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) biće održan 51. put od 22. do 30. septembra, a među prvim najavljenim predstavama su dve Jerneja Lorencija iz Slovenije – “Biblija, prvi pokušaj” i “Carstvo nebesko” (radni naslov), kao i “Planina Olimp” flamanskog reditelja Jana Fabra, scenski spektakl koji traje 24 sata, a koji su pojedini kritičari proglasili za najznačajniju predstavu nastalu u poslednjih nekoliko decenija.

Nastavljajući praksu uvedenu prošle godine da prvu najavu predstojećeg festivala održi u regionu, 51. Bitef je predstavljen 12. juna u Drami Slovenskog narodnog gledališča u Ljubljani, a uz domaćina, direktora Drame SNG Igora Samobora, govorili su umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, v.d. direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu Željko Hubač i reditelj Jernej Lorenci, čije su predstave s velikim uspehom nekoliko puta igrane na Bitefu, a neke su dobile i nagrade. To je, kako je saopštio Bitef, i bio glavni razlog za organizovanje prve konferencije za novinare 51. Bitefa baš u Ljubljani.

Pored predstave SNG-a “Biblija”, Lorenci će učestvovati u glavnom programu 51. Bitefa i predstavom “Carstvo nebesko”, koprodukcijom tog festivala i Narodnog pozorišta u Beogradu.

Ta dva Lorencijeva projekta, prema rečima Medenice, ne vezuje samo to što imaju istog autora, već i to što se obe predstave baziraju na "velikim naracijama", na bazičnim pričama/tekstovima naše civilizacije - projekat koji Lorenci počinje da radi u Beogradu zasniva se, naime, na srpskoj epskoj književnosti.

Otkrivajući jednu od linija ovogodišnje selekcije, Medenica je dodao da se obe predstave tematski nadovezuju i na treću predstavu – Fabrov spektakl “Planina Olimp”, koji je zasnovan na celokupnoj grčkoj mitologiji, obrađenoj u njihovim epovima i tragedijama.

Hubač je izrazio zadovoljstvo saradnjom sa Lorencijem, a i samom koprodukcijom sa Bitefom, u kojoj će igrati: Olga Odanović, Nada Šargin, Nataša Ninković, Bane Vidaković, Bojan Žirović, Branko Jerinić, Hana Selimović, Milutin Milošević i Slaven Došlo.

Lorenci je takođe izrazio zadovoljstvo saradnjom sa glumcima iz Srbije, navodeći da ga je tom projektu privukla lepota i snaga srpske epike, što je vrsta književnosti koja ga i inače poslednjih godina najviše interesuje u pozorištu. Ipak, svestan je i svih rizika koji stvaraju potonje političke manipulacije tom tradicijom, a tema koja ga u ovoj materiji najviše zanima jeste stalno identitetsko osciliranje između pozicije junaka i žrtve, bez mnogo šansi da se zauzme neka srednja, uravnoteženija pozicija.

Direktor Drame SNG Igor Samobor istakao je da je toj kući velika čast da ponovo gostuje na Bitefu, koji je istakao kao jedan od najznačajnijih regionalnih, evropskih i svetskih pozorišnih festivala.

*Foto: Željko Hubač, Ivan Medenica, Jernej Lorenci i Igor Samobor (autor Varja Jovanović)

(SEEcult.org)