Vesti iz sveta umetnosti

Nagrade 50. Bitefa



Gran pri 50. Bitefa osvojila je predstava “Urnebesna tama” bečkog Burg teatra, koja je dobila i nagradu Politikinog žirija, a specijalna nagrada dodeljena je predstavi “Jašući oblak” Rabija Mruea iz Libana i francuskoj “Sviti br 2”, koja je osvojila i nagradu publike.

Gran pri Bitefa “Mira Trailović” i specijalnu nagradu “Jovan Ćirilov” dodelio je 2. oktobra žiri koji su činili umetnički direktor korejske Nacionalne pozorišne kompanije Jun-Čeol Kim (predsednik), nigerijski pozorišni autor i kritičar Femi Osofisan, dobitnik nagrade Talia na 28. Kongresu Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara održanom u Beogradu, zatim profesorka Univerziteta La Sapienca u Rimu Aleksandra Jovićević, scenograf Aleksandar Denić i dramaturg Tomas Irmer iz Nemačke.

Pobednička predstava 50. Bitefa “Urnebesna tama” odnela je i nagradu za najbolju režiju koju je Dušanu Davidu Paržižeku dodelio Politikin žiri (zamenik urednika Kulturne rubrike Radojica Džunić, teatrološkinja i kritičarka Ana Tasić, novinarka Borka Golubović Trebješanin, pozorišna rediteljka Iva Milošević i rediteljka i osnivačica Dah teatra Dijana Milošević).

Predstava “Urnebesna tama” Burg teatra, nastala prema tekstu mladog nemačkog dramskog pisca Volframa Loca, govori o rastućoj autodestrukciji današnje civilizacije kroz šarolik spektar likova koje izvode četiri glumice (somalijski pirat, zapadni vojnici, srpski švercer u afričkoj džungli, papagaj koji govori, zapadni mistici…). Loc tematizuje aroganciju zapadne civilizacije u percepciji “drugosti”, a postavljajući pitanje o smislu savremene civilizacije, pokreće i pitanje o smislu savremenog pozorišta - da li je ono mesto pobune ili malograđanskog konformizma.



Predstava “Jašući oblak” libanskog umetnika i performera Rabija Mruea iz Bejruta zasniva se na ličnom iskustvu njegovog brata Jasera u periodu posle građanskog rata, a rađena je u formi performans-predavanja koje kombinuje snimljeni video materijal i “živu” reč u izvođenju samog Jasera.



Predstava “Svita br. 2” pariske trupe Ešel 1:1, čiji su autori istraživački kolektiv Enciklopedija reči i Žoris Lakost, ujedno kompozitor i reditelj, ispituje snagu izgovorene reči. Od 2007. godine, grupa muzičara, pesnika, reditelja, vizuelnih umetnika, glumaca, sociolingvista i kustosa, sakuplja različite vrste zapisa reči i arhivira ih na sajtu prema njihovim karakteristikama (kadentnost, horalnost, naglašenost, saturacija ili melodičnost). Od te kolekcije, Enciklopedija reči stvara kompozicije, performanse i predstave, predavanja, igre i izložbe, a “Svita br. 2” je jedan od četiri dela ciklusa “Horske svite”, iniciranog 2013. godine i zasnovanog na principu žive reprodukcije dokumenata iz audio kolekcije.



Dobitnici nagrada proglašeni su na oproštajnom partiju jubilarnog Bitefa, održanom nakon predstave “Nad grobom glupe Evrope” riječkog HNK Ivana pl. Zajca u Madlenianumu, koja je podelila festivalsku publiku.

Bitef se u završnici oprostio i od dugogodišnje koselektorke Anje Suše, koja je najavila odlazak još prošle godine, navodeći i subjektivne, i objektivne razloge za tu odluku.

Umetnički direktor 50. Bitefa Ivan Medenica, koji je na tom mestu nasledio legendarnog Jovana Ćirilova, izrazio je uverenje da će Anja Suša i dalje biti prisutna na Bitefu, između ostalog i kroz rad na monografiji povodom jubileja, ali i kao rediteljka predstava koje će se naći u festivalskom programu u budućnosti.



Jubilarni Bitef prikazao je u glavnom programu 12 predstava iz regiona i Evrope, ali i Kine i Libana, objedinjenih sloganom “Na leđima mahnitog bika” kojim je ukazao na današnje nevesele prilike u Evropi i svetu, pozivajući na preispitivanje njihovih uzroka. Među predstavama u glavnom programu bile su i tri domaće - “Samo moje” Ane Dubljević i Igora Koruge, u produkciji Stanice Servisa za savremeni ples, “Sloboda je najskuplja kapitalistička reč” Maje Pelević i Olge Dimitrijević, koje su taj projekat u produkciji samog festivala realizovale nakon posete Severnoj Koreji, te “Rodoljupci” Narodnog pozorišta u Beogradu, prema tekstu Jovana Sterije Popovića, u režiji Andraša Urbana.

Povodom jubileja, kao prolog je 24. septembra realizovan program posvećen poluvekovnoj istoriji Bitefa i osnivačima tog festivala Miri Trailović (1924-1989) i Jovanu Ćirilovu (1931-2014), a slavna prošlost Bitefa obeležena je i na svečanom otvaranju u Narodnom pozorištu, na kojem je američki reditelj Bob Vilson naglasio da je neophodno podržati i zaštiti festivale poput Bitefa, jer "u protivnom gubimo sopstvenu kulturu i sopstveno sećanje”.



Povodom jubileja, organizovana je međunarodna konferencija “Bitef i kulturna diplomatija: pozorište i geopolitika” UNESKO katedre za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu, na kojoj je konstatovano da bi, uprkos promenjenoj geopolitičkoj situaciji u odnosu na vreme nastanka Bitefa, uloga tog festivala trebalo da ostane u funkciji dijaloga i kritičkog preispitivanja društvene i političke stvarnosti, jer i danas živimo u podeljenom svetu, kojem su neophodna mesta susretanja, razmene i razumevanja različitih kultura.

U skladu sa željom da Bitef vrati izvornom međunarodnom karakteru - izvan evropskog okvira koji је dominiraо poslednjih godina, Medenica je rekao da je već počeo da radi na narednom, 51. Bitefu, na koji planira da dovede iranske, kurdske, alžirske predstave…

Uporedo sa 50. Bitefom, održan je i 28. Kongres Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara koji je okupio oko stotinu učesnika iz 40 zemalja, koji su učestvovali i na konferenciji o tome šta su danas nove tendencije u teatru i koliko zavise od tržišta, a koliko su nužnost same umetnosti.

U okviru jubilarnog Bitefa, održana je i 17. Polifonija, kao i 40. Bitef na filmu, te konferencija “Autobiografija kao performans: između biosa i njegove performativne reprezentacije”, organizovana u saradnji sa Laboratorijom izvođačkih umetnosti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, koja je kroz praksu i teoriju ispitala složenost i značaj autobiografskog performansa za kvir, postkolonijalni i postmoderni diskurs.

Bitef je ove godine, povodom jubileja, imao veći budžet nego proteklih godina - Grad Beograd izdvojio je 20 miliona dinara, uz osam miliona za Kongres IATC-a, a Ministarstvo kulture i informisanja obezbedilo je 15 miliona. Pomogle su i strane ambasade i kulturni centri, kao i mnogobrojni sponzori.

(SEEcult.org)

Nagrada MESS-a za Pandur.Theaters



Međunarodna teatarska organizacija Pandur.Theaters, čiji je osnivač slovenački reditelj Tomaž Pandur (1963-2016), dobitnik je nagrade Zlatni lovorov venac za doprinos umetnosti teatra, najvećeg priznanja Internacionalnog teatarskog festivala MESS u Sarajevu.

Odluka Direkcije 56. MESS-a doneta je tragu dela Tomaža Pandura, koji je svojim predstavama na MESS-u 80-ih godina, kako je istaknuto u obrazloženju, obeležio jednu epohu tog festivala, te dobio najveći broj Zlatnih lovorovih venaca kao mladi reditelj i za predstave u celini. Neke od antologijskih predstava koje su igrane na MESS-u su “Šeherzada”, “Faust” i “Hamlet”.

Pandurove predstave bile su “svojevrsna teatarska revolucija u samom pristupu i načinu rada sa glumcima, spajanju različitih oblika umetničkog izraza, izuzetno vizuelnog utiska koji je postajao njegov specifičan i jedinstven autorski jezik pozornice. Kroz njegove predstave, sticali smo nova gledalačka iskustva i otvarali nove kanale za intenzivne mentalne i emocionalne obrasce”, naveo je u ime Direkcije MESS-a reditelj i izvršni producent tog festivala Dino Mustafić.

Pandur.Theaters je međunarodna teatarska organizacija koju su 2002. godine osnovali reditelj Tomaž Pandur i dramaturškinja Livia Pandur. Kao vaninstitucionalni teatar, Pandur.Theaters producira internacionalne teatarske projekte u saradnji sa pozorištima, pozorišnim festivalima i drugim produkcijskim i koprodukcijskim partnerima. Spajajući različite oblike umetničkog izražavanja u jedinstven scenski jezik, Pandur.Theatres okuplja umetnike i umetnice iz različitih delova sveta u multikulturalnu i višejezičnu teatarsku laboratoriju. U kulturnom i političkom smislu, Pandur.Theatres je kreativni prostor bez granica i model za buduće evropske teatre, saopštio je MESS.



Nagrađivani slovenački pozorišni reditelj Tomaž Pandur iznenada je preminuo 12. aprila ove godine u Skoplju, gde je pripremao predstavu “Kralj Lir” Makedonskog narodnog teatra.

Rođen 1963. godine u Mariboru, Pandur je živeo i radio u Njujorku, Berlinu i poslednjih godina u Madridu, gde je 2011. dobio špansko kraljevsko odlikovanje Red Izabele II. Svojim predstavama gostovao je u mnogim zemljama - od Kolumbije, Meksika, Venecuele, Argentine do Koreje, Rusije, Francuske, Austrije, Nemačke, Italije i Danske.

“Faust”, “Hamlet”, “La divina commedia”, “Ruska misija”, “Hazarski rečnik”, “100 minuta”, “Tesla Electric Company”, “Inferno”, “Barocco”, “Caligula”, “Sumrak bogova”, “Rat i mir”, “Medeja”, balet “Symphony of Sorrowful Songs”, “Michelangelo”… samo su neke od njegovih brojnih međunarodnih produkcija.

Svečanost povodom dodele Zlatnog lovorovog venca biće održana 3. oktobra u Narodnom pozorištu, a o stvaralaštvu Tomaža Pandura i Pandur.Theaters govoriće Dino Mustafić i Giorgio Ursini Uršić.

Festival MESS, posvećen u 56. izdanju ličnom i političkom aspektu današnje svakodnevnice, predstavlja od 30. septembra do 9. oktobra u glavnom programu 19 predstava iz 16 zemalja, koje potpisuju i mladi, i etablirani autori, kao što su Oskaras Koršunovas iz Litvanije, Oliver Frljić i Ivica Buljan iz Hrvatske, Andraš Urban iz Srbije, Jernej Lorenci iz Slovenije, Haris Pašović iz BiH, Slobodan Unkovski iz Makedonije…

Četvrtog dana 56. MESS-a na programu je predstava “Gorski divovi” italijanskog autora Roberta Latinija, u produkciji Fortebraccio teatro - treći od Pirandelovih modernih mitova, mit umetnosti koji je nastao nakon religijskog mita (Lazarus) i socijalnog mita (Nova kolonija). Izveden posthumno 1937. godine, komad je poslednje Pirandelovo remek delo koje je zbog smrti autora ostalo nezavršeno. To je priča o trupi glumaca koja u svojim lutanjima dođe do neodređenog vremena i mesta: na granici između bajke i stvarnosti nalaze vilu "la Scalogna" (Loša sreća).

Festivalski sajt je mess.ba, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Na sopstveni pogon: BG-ZR-SD

http://www.seecult.org/vest/na-sopstveni-pogon-bg-zr-sd

Ko kome krade jezik u regionu?



Beogradska konferencija regionalnog projekta “Jezici i nacionalizmi”, nakon Podgorice i Splita, biće održana 5. i 6. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju, a biće posvećena problematici “krađe” jezika u regionu i ideološki nastrojenih nastojanja za jezičkom čistoćom, koja stoje iza navodne borbe za negovanje i očuvanje jezika i pisma.

Među učesnicima su najavljeni ugledni gosti iz Srbije i regiona: dr Boban Arsenijević, Ivan Čolović, Ksenija Rakočević, Vuk Perišić, Nikola Vučić, te prof. dr Ranko Bugarski i prof. dr Snježana Kordić, članovi radne grupe projekta “Jezici i nacionalizmi” koji je udruženje Krokodil pokrenulo s partnerskim organizacijama iz regiona u nastojanju da kroz otvoreni dijalog lingvista i drugih stručnjaka problematizuje pitanje postojanja četiri “politička” jezika na prostoru nekadašnjeg hrvatsko-srpskog/srpsko-hrvatskog, kao i sve one značajne i izazovne teme u kojima se lingvistička nauka neprincipijelno ukrštaa s identitetskom politikom.

Konferencija će početi 5. oktobra u 18 sati debatom na temu “Ko kome krade jezik?”, koju će moderirati Snježana Kordić, a povećena je sveprisutnoj tvrdnji da u regionu svaki narod govori drugim jezikom, dok istovremeno u komunikaciji vidimo da se svi s lakoćom sporazumevamo.

Naslov je inspirisan knjigom nemačkog lingviste Bernharda Grešla koji je napisao da su u svakom od ova četiri naroda (srpski, crnogorski, hrvatski i bosansko-hercegovački) najglasniji filolozi koji optužuju one druge za kleptomaniju jezika.

“Vidimo ovde ponavljanje sukoba različitih nacionalnih polaganja prava na temelje Vukovog koncepta jezika: kod hrvatskih nacionalnih filologa prigovor da je Vuk za svoj rečnik iskoristio starije hrvatske rečnike, kod Bošnjaka teza da je Vuk ‘ustvari’ normirao ‘bosanski’, kod srpskih jezičnih nacionalista optužba da su ‘Hrvati’ srpski standardni jezik ‘ukrali’, a sada još s crnogorske strane okrivljavanje ‘Srba’ da su uzurpirali Vukov crnogorski ‘materinski jezik’ – nije ni čudo što pri tako izraženom uzajamnom sumnjičenju za kleptomaniju između govornika štokavskog neki inostrani lingvisti gube uvid” (Bernhard Gröschel 2009, str. 291).

U okviru prvog konferencijskog dana, biće povučena i paralela s drugim jezicima u svetu, uz razgovor na temu policentričnog standardnog jezika, ali i o osnovnom problemu percepcije jezika na ovdašnjim prostorima, a to je poistovećivanje naroda i jezika.

Za 6. oktobar od 18 sati najavljene su dve jednoipočasovne debate na temu ideologije “ispravnog jezika”, koja se odnosi na nastojanja ideološki nastrojenih ili kroz školovanje indokriniranih osoba da zahtevaju korišćenje pojedinih reči i oblika u jeziku, te izbegavanje drugih (čak i uprkos njihovoj proširenosti u praksi i neutralnosti). Često se taj pristup predočava u medijima kao navodno negovanje jezika, borba za očuvanje jezika i pisma kao i jezičke kulture. Stoga će biti reči o uzrocima i posledicama takvih praksi, te povezanosti nacionalizma i zahteva za navodnom jezičkom čistoćom, najavili su organizatori.

Namera projekta “Jezici i nacionalizmi” jeste da se kroz otvoreni dijalog lingvista i drugih stručnjaka problematizuje pitanje identitetsko-jezičkih strasti u regionu koje se nisu smirile uprkos željenoj i ostvarenoj emancipaciji te formalnom postojanju četiri standarda. Preskriptivizam, zanesenost jezičkim imperijalizmom, teze o “pedesetogodišnjem jezičkom ropstvu” i čitav dijapazon pogrešnih interpretacija i dalje traju. To su razlozi zbog kojih su četiri partnerske organizacije iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije, u saradnji sa radnom grupom projekta, koju čine prof. dr Snježana Kordić, prof. dr Hanka Vajzović, prof. dr Ranko Bugarski i Božena Jelušić, pokrenule projekat “Jezici i nacionalizmi”.

Posle podgoričke, splitske i beogradske konferencije, u novembru će biti održana i završna konferencija u Sarajevu.

Projekat “Jezici i nacionalizmi” rezultat je dvogodišnje istraživačke misije i partnerskog delovanja udruženja Krokodil iz Beograda i Kurs iz Splita, te podgoričkog Centra za građansko obrazovanje (CGO) i PEN centra BiH iz Sarajeva.

Projekat su podržali Allianz Kulturstiftung i Forum ZFD.

(SEEcult.org)

Kraj igre



Iranski umetnik mlađe generacije Mehdi Darviši predstavlja se prvi put u Beogradu izložbom “Kraj igre” u galeriji Centra za grafiku, inspirisanom stihovima persijskog pesnika, matematičara i filozofa sa kraja 11. i početka 12. veka Omara Khaiiama o smrti kao neizbežnom završetku života.

Darviši pritom ne gubi iz vida nepredvidivost okončanja života i bitnost svakog trenutka koji proživljavamo, a odabirom tehnike mecotinte za najnoviji ciklus grafika, postiže vizualizaciju transcedentnosti trenutka napuštanja bića iz telesnog, naveo je Centar za grafiku povodom izložbe koja će biti otvorena od 4. oktobra.

Persijski pesnik Omar Khaiiam govori u svojim stihovima o smrti kao neizbežnosti života: I mi sto se veselimo u sobi / Oni odoše, odeveni u nove letnje halje / Mi moramo pod pokrov zemlje / Sići / Da napravimo postelju - za koga?

Prema rečima Darvišija, i sam dugo nosi tu misao, kao podsetnik, gde god da ide.



“Znajući dobro, da smrt dolazi nenajavljena, kada se pojavi moraću da joj se prepustim. Ova neizbežna životna činjenica, kako god izazovna i uznemiravujuća bila, motivisala me je da živim život punim plućima, ne uzimajući ga zdravo za gotovo. Kroz procez medija grafike i njene tehnike, nastojim da izrazim svoje najdublje misli i emocije, iz svog ličnog iskustva i ljubavi prema književnosti”, naveo je Darviši, koji je radove iz ciklusa “Kraj igre” predstavio pre nekoliko meseci i teheranskoj publici u galeriji O.



Rođen 1988. u Iranu, Darviši je diplomirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta u Teheranu. Priredio je tri samostalne izložbe, a od 2005. godine izlaže na brojnim međunarodnim izložbama u više zemalja, uključujući Portugal, Poljsku, Kinu, Veliku Britaniju, Kanadu, SAD...



Dobitnik je više internacionalnih nagrada, među kojima su nagrada na drugom Međunarodnom bijenalu grafike u Rumuniji, Gran pri devetog BIECTR-a, diploma na BIMPE u Kanadi i druga nagrada na petom Internacionalnom bijenalu grafike u Istanbulu.

Njegovi radovi nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama, uključujući kolekciju Narodnog muzeja Tajvan u Taičungu, teheranskog Muzeja savremene umetnosti, Tama Univerzitetski umetnički kolekciju u Tokiju i Muzeja likovnih umetnosti u Jekaterinburgu.

Dobitnik je rezidencije u 2016. u Internacionalnom grafičkom Centru u Guanlanu u Kini.

Izložba u galeriji Centra za grafiku biće otvorena do 18. oktobra.

(SEEcult.org)

Gorka farsa o terorizmu



Predstava “Pasivno pušenje' prema tekstu Nebojše Romčevića, u režiji Egona Savina, biće premijerno izvedena 8. oktobra u Zvezdara teatru u Beogradu, čiji je direktor Dušan Kovačević najavio da ta gorka i komična farsa “priča o tome šta se događa Srbinu kada pokuša da prenese sarmu preko granice”.

“U atmosferi straha od terorizma, ta pošiljka ćerki u Pariz pretvara se u skandal. Komad je malo nadrealna komedija, bliska drami o strahu, paranoji, korupciji, svemu onome što prati današnji strah ljudi kad krenu bilo gde na put i kad vide čoveka koji je malo tamnoput i nosi ranac”, rekao je Kovačević 3. oktobra na konferenciji za novinare. Srbina intelektualca, dva francuska policajca i američkog pukovnika igraju Aleksandar Đurica, Radoslav Milenković, Mladen Andrejević i Marko Baćović.

Kovačević je dodao da je to “na prvi pogled komedija, ali nosi i veliku zapitanost o slobodi”.

“Sa svim onim što nam se događa, bez obzira na našu ironiju, sarkazam, cinizam, čime se branimo od tog straha, činjenica je da kada treba negde da letite prva pomisao je koliko će vas maltretirati oko ulaska na aerodrom i u avion što je najbitnije - da li ćete kad poletite i sleteti. To vam više niko ne garantuje”, rekao je Kovačević.



Nebojša Romčević je ispričao da je pre desetak godina, pošavši na predavanje na Sorboni, uhapšen greškom na aerodromu Šarl de Gol u Parizu.

“Strpali su me u zatvor na pisti, sa očajnicima iz celog sveta, Afrike, arapskih zemalja, sa nekim Indusima. To je bilo dragoceno iskustvo, a najzanimljviji deo bili su mi francuski policajaci. Tada sam shvatio da filmovi Luja de Fina nisu komedije nego realistične drame, a da je taj svet groteskno nesposoban i prestravljen”, rekao je Romčević.

Priznavši da je ideja za tekst bila polufabrikat dok je nije poslao Egonu Savinu, Romčević je istakao da ovaj reditelj ima posebnu sposobnost da otkrije potencijal komada.

“Na kraju je to, iz mog ugla, pokušaj Srbina da odgovori na ono što se od njega očekuje. On pokušava da bude politički korektan pa da bude, ako treba, beli suprematista, postmoderan, a i terorista ako je to potrebno. Međutim, oni tamo ne mogu da se dogovore ko je pravi terorista, a ko su prijatelji. Zapad je hiper raslojen, ne zna više šta je levica, a šta desnica. Naša priča izgleda apsurdno, ali je sasvim realistično ludilo”, rekao je Romčević.

“Plašili smo se da li terorizam može biti tema komedije, ali može, a naročito reakcije jedne tako složene zajednice kao što je EU. Na primer, tu je scena u kojoj terba da se odluči da li kompjuter radi, pa mora da se piše Slovaku da javi Bugarinu koji će proslediti zahtev Šveđaninu. Taj konglomerat u koji pokušavamo da upadnemo, ne znajući ni gde smo krenuli ni kako to funkcioniše, svakako je dobar materijal za komediju”, zaključio je Romčević.

Egon Savin je primetio da mu je “u obilju motiva iz kojeg je sastavljen naš svakodnevni život, najuzbudljivija, najsmešnija i najtužnija naša opsesija ulaskom u EU”.

“Taj kolektivni san koji sanjamo zajedno i pojedinačno dovodi nas u grotesknu situaciju da pošto-poto uđemo kroz zatvorena vrata u taj svet sreće. Svojevremeno su nam obećavali da će Amerika i Engleska biti zemlja proleterska, pa da će Srbija biti do Tokija, pa san o demokratskim promenama, kako će se sve promeniti kad srušimo Slobodana Miloševića. Sada nam obećavaju da ćemo biti srećni kad uđemo u EU. Ceo život živimo podmetnute snove”, rekao je Savin.

Žanr predstave Savin je odredio kao gorku farsu, a kao dobar znak naveo je da se sam mnogo puta zasmejao tokom proba.

“To znači da imam sjajne saradnike i odlične glumce, mada smo još na putu do finalnog oblika. Predstava će rasti zajedno sa publikom, jer kad radite nešto ovako aktuelno gledaoci su neophodni učesnici. Inače, glumcima sam rekao: ‘U ovome ne možete preterati, pod uslovom da ste tačni’”.

Autorsku ekipu predstave čine i kostimografkinja Jelena Stokuća, scenografkinja Vesna Popović, dizajnerka Aleksandra Ilić, autor plakata i video spota Stevo Mandić i fotograf Nikola Vukelić.

Premijerom predstave “Pasivno pušenje” počinje 32. sezona Zvezdara teatra koji je posebno posvećen praizvedbama tekstova domaćih autora.

Savin i Romčević, inače, već su sarađivali na komedijama “Laki komad”, “Paradoks” i “PR”.

(SEEcult.org)

Dosad neviđeni Kišov Papagaj



Do sada neigran komad Danila Kiša “Papagaj” premijerno će biti izveden 6. oktobra u Omladinskom pozorištu Dadov u Beogradu, koje tom praizvedbom otvara novu, 58. sezonu.

Posle televizijske drame rađene prema istom tekstualnom predlošku Kiša, u kojoj su uloge tumačili Rade Šerbedžija, Branko Pleša i Ksenija Jovanović, Kišove likove će na sceni Dadova igrati mladi glumci Tijana Upčev, Ognjen Drenjanin i Marko Todorović.

Priča počinje kada se gospođa Smerdel nakon večernjeg izlaska vrati u stan i zatekne provalnika. Šizofrenični mladić koga je zatekla nema nameru da napusti stan. Dok pokušava da ga izbaci iz stana, gospođa Smerdel otkriva priču koju ovaj mladić nosi sa sobom. U trenutku kada ona otkrije najtananije delove njegove duše, dolazi njen muž i priča kreće u neočekivanom smeru.



Taj komad predstavlja prvo profesionalno angažovanje mladim umetnicima, pa je, prema navodima Dadova, logično što će predstava “Papagaj” u njihovoj interpretaciji biti na stalnom repertoaru tog pozorišta.



Prva repriza “Papagaja” zakazana je za 7. oktobar u 20 časova na sceni Dadova.

(SEEcult.org)

48 sati budnosti na MESS-u



Performans “48 sati budnosti”, koji poziva na osvešćivanje javnosti o problemima izbeglica u današnjoj Evropi, biće održan od 6. do 8. oktobra na 56. Internacionalnom teatarskom festivalu MESS u Sarajevu, a podrazumeva neprekidno javno čitanje stotina tekstova, priča, ispovesti o izbeglištvu, nesreći i životnim uslovima onih koji su morali da napuste svoje porodice, domove i gradove.

Publika je pozvana na aktivno slušanje, ali i na direktno učešće, uzimanjem mikirofona i preuzimanjem odgovornosti nastavkom čitanja.

Nakon Beograda, Berlina i Pariza, gde je izveden u okviru multidisciplinarnog projekta WakEUp, grupa umetnika iz Beograda će četvrti put izvesti performans “48 sati budnosti” u okviru programa MESS OFF.

Zajedno sa građanima, publikom festivala, javnim ličnostima i slučajnim prolaznicima, pozivaće Evropu i svet na humanost, solidarnost i ne-ćutanje, na delovanje i budnost, u trenutku kada je pitanje izbeglica, kako navode organizatori, sve više zanemareno u javnosti i kada je rast ksenofobije merljiv na dnevnom nivou.



Autori koncepta su Andrej Nosov i Srđan Ćešić, a izvođači i koautori programa Janko Dimitrijević, Nevena Negojević i Jelena Graovac.

U okviru pratećeg programa, biće prikazana izložba crno-belih fotografija Marka Drobnjakovića “Na putu”, koja beleži svakodnevicu izbeglica sa Bliskog Istoka na putu ka Evropi. Kustosi te izložbe su Srđan Ćešić i Nevena Negojević, a prate je video radovi “Violončelo” Ćešića i “Solidarnost” Nosova koji se na različite načine bave budnošću.



Događaj “48 sati budnosti” u Sarajevu, koji počinje 6. oktobra u 19 sati u Java galeriji savremene umjetnosti, organizuju Hartefakt fond iz Beograda i festival MESS.

Prenos uživo celokupnog performansa biće emitovan na sajtu actionwakeup.net.

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/182221700

57. Bijenale – Viva Arte Viva

http://www.seecult.org/vest/57-bijenale-viva-arte-viva

Izboriti se sa izborom



Dizajn sekcija ULUPUDS-a predstavlja se godišnjom izložbom koja je na temu “Izbor” okupila rekordan broj učesnika – 57 radova autora iz svih oblasti dizajna, koji će biti predstavljeni na dve sukcesivne postavke u Galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu od 6. oktobra. Broj radova na izložbi “Izbor” svedoči o inspirativnosti teme, ali pre svega i o bogatstvu aktuelne stvaralačke aktivnosti članova, navela je Dizajn sekcija ULUPUDS-a. Povodom tematskog okvira i njegove konceptualne zasnovanosti, Vladimir Kovač iz Odbora Dizajn sekcije ukazuje na polivalentan karakter pojma izbora, te činjenicu da ta tema postaje danas sve važnija jer nas savremeni društveni ambijent stavlja u poziciju neprestanog donošenja odluka i preispitivanja sopstvenih izbora. Svu kompleksnost fenomena nagoveštava i argentinski pisac Hulio Kortazar, u svom romanu “Školice” (Zagreb: Naklada Pelago, 2009), ističući da “sama činjenica da se postavljaju pitanja o mogućem izboru, kvari i zamagljuje ono što bi se moglo izabrati”. Ipak, čini se da upravo ta doza neizvesnosti i misticizma, koju svaki izbor sa sobom nosi, stvara potencijal koji se prepoznaje u postupku otkrivanja nepoznatog. Zapravo, ovaj proces je duboko ukorenjen u idealu svakog stvaralačkog i kreativnog čina, i predstavlja nastojanje pomeranja granice saznanja, naveo je Kovač u tekstu povodom izložbe, ukazujući i da je jedna od najsažetijih, ali slikovitih definicija dizajna upravo ona koja govori o dizajnu kao o procesu donošenja niza odluka.



“Zasigurno da svakoj odluci predstoji izbor. Često su te odluke krajnje racionalne i odmerene, zasnovane na pragmatičnom sagledavanju osmišljenog cilja, dok posebnu draž dizajnerskom delovanju daju one odluke i izbori koji su intuitivni, neretko utemeljeni u emocionalnom iskustvu. Tako tematika izbora upućuje na motive kroz koje se i mi lično identifikujemo, reprezentujući svoj lik kroz sopstveno delo. Time, ova izložba, osim što predstavlja dinamičan skup pojedinačnih radova koje su izlagači izdvojili kao reprezent svog aktuelnog autorskog opusa, može doneti i odgovore na uvek intrigantno pitanje - kako smo se izborili sa sopstvenim izborom?”, naveo je Kovač.









Izložba je podeljena u dve postavke zbog velikog broja radova, od kojih će prva biti otvorena u Galeriji SKC-a 6. oktobra, a druga 18. oktobra.

(SEEcult.org)

Nova veb platforma G12Hub



Galerija G12Hub, nakon odlaska iz Karađorđeve ulice početkom ove godine, realizuje program u različitim prostorima u Beogradu, usmeravajući rad na onlajn aktivnosti, izložbe i performanse, kao i na edukativne programe za studente i mlade profesionalce u okviru programa PerformanceHUB i Nelt edukativnog programa.

Nova veb platforma G12Hub biće predstavljena 7. oktobra u Italijanskom institutu za kulturu, uz demonstraciju nekoliko osnovnih ciljeva: razvoj onlajn umetničkih radova, live stream performansa, promocije domaćih umetnika i kreiranje bogate digitalne arhive galerije.

Mlada umetnica i polaznica programa PerformanceHUB, Ivana Ranisavljević, izvešće tom prilikom performans “Neque mittatis margaritas vestras ante porcos…”, koji će moći da se prati i uživo na novoj veb platformi G12Hub.

Biće otvorena i prva onlajn izložba umetnice Aleksandre Kovačević “happiness (1234)”, praćena performansom u izvođenju Sanje Ćopić.

G12Hub započela je u 2016. godini i dva nova strateška partnerstva sa kompanijom Telenor i Italijanskim institutom za kulturu.

Kompanija Telenor omogućila je razvijanje nove veb platforme koja će biti usmerena na onlajn izložbe i performanse, kao i na promociju domaćih umetnika širokom međunarodnom auditorijumu.



G12Hub izgradila je svojim dosadašnjim programom i međunarodnu reputaciju, a u protekloj godini njen sajt je posetilo više od 100.000 ljudi širom sveta. Njen rad prepoznat je i od nekih od najznačajnijih međunarodnih listova i časopisa kao što su NewYork Times i Frieze. To je, kako je navela G12Hub, i usmerilo njenu programsku aktivnost na međunarodni kontekst i na onlajn delovanje.

Italijanski institut za kulturu pružio je podršku G12Hub i u smislu prostornih resursa, ali i u smislu povezivanja sa nekim od najznačajnijih umetnika i organizacija iz Italije.

Između otalog, G12Hub i njne program PerformanceHUB gostovaće na ovogodišnjoj manifestaciji Venice International Performance Art Week, jednoj od najznačajnijih međunarodnih bijenalnih manifestacija usmerenih na performans umetnost.

G12Hub delovala je do februara ove godine u prostoru u Karađorđevoj ulici, koji je morala da napusti na osnovu naloga Ministarstva odbrane Srbije, koje je vlasnik tog prostora čije je korišćenje bilo pravno neregulisano.

(SEEcult.org)

Terorizam u svakodnevnici



Crna komedija Olega i Vladimira Presnjakova “Terorizam”, u režiji Snežane Trišić, premijerno će biti izvedena 10. oktobra u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP), a bolest novog doba – terorizam, predstaviće ne kao pošast savremene civilizacije na globalnom nivou, već kao pojavu koju svi, gotovo svakodnevno, doživljavaju od svojih bližnjih.

“Komad savremenih ruskih autora braće Presnjakov kroz šest fragmentarnih priča na crnohumorni način govori o terorizmu između prijatelja i kolega, u porodici, u komšiluku, u državnoj odbrani i bezbednosti, u krevetu, na poslu, između ljubavnika i ljubavnica, između prevarenih bračnih partnera”, rekla je rediteljka Snežana Trišić 7. oktobra na konferenciji za novinare u BDP-u.

Ističući da je ansambl dugo i ozbiljno radio na tom kompleksnom materijalu, ona je navela da se predstava bavi “pojedinačnom odgovornošću i pojedinačnim oblicima terora u međuljudskim odnosima i u strukturama društva”.

“Teror postaje glavni kod komunikacije, a nasilje postaje način obračunavanja sa sobom i sa svetom oko sebe. U ovom trenutku globalnog kolapsa dužni smo da dajemo svoje odgovore, koliko znamo i koliko možemo. Mnogo veće instance koje su odgovorne za ovo što se događa u svetu to očigledno ne umeju ili im nije u interesu. Čini mi se da je naša pojedinačna umetnička i ljudska odgovornost da to radimo te je naša predstava nastala kao proizvod tog stava. To je bio proces preispitivanja gde je naša odgovornost u tom lancu uništenja i kako to mi delujemo unutar terora, gde je granica između onoga kada smo posledica nekog globalnog zagađenja i kataklizme i onoga kada postajemo uzrok te lančane reakcije”, izjavila je rediteljka.



Napominjući da je tema veoma pesimistična, dodala je da “priče u komadu vezuje nekoliko zločina i jedan glavni zločin koji je okosnica, kao i glavni junak koji se metaforično zove Putnik i putuje na neki način kroz sve te zločine”.

“Te priče seciraju stanje, preispituju , kritikuju i u celini nalažu dubok obračun sa sobom i sopstvenom odgovornošću u odnosu na globalnu pošast”, rekla je Snežana Trišić, jedna od najviše nagrađivanih rediteljki mlađe generacije, koja je radila u Banjaluci, Podgorici, Vranju, Subotici, a trenutno joj se u Beogradu igraju predstave “Bizarno” u Narodnom pozorištu, “Kazimir i Karolina” u Ateljeu 212 i “Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila svoga muža ili Stubovi društava” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

U velikom ansamblu predstave “Terorizam” su: Bojan Žirović, Zijah Sokolović, Petar Benčina, Pavle Pekić, Milan Čučilović, Daniel Sič, Nataša Marković, Ivana Nikolić, Paulina Manov, Milorad Damjanović, Danica Ristovski, Vesna Čipčić, Vladan Milić, Andrija Kuzmanović, Jovo Maksić, Aleksandra Anja Alač i dečak Dorijan Dialo.



Bojan Žirović, koji igra Putnika, rekao je da je to “ambiciozan čovek koji je obuzet razvojem svoje kompanije i nema odnos prema svetu koji se menja, ali dok 'putuje' kroz zločine pratimo kako to menja njega lično”.

Zijah Sokolović je izjavio da njegov lik pukovnika antiterorističke jedinice najbolje sagledava situaciju, kako dolazi do terora, kako se on aktivira i da se kroz taj lik rešavaju neke slike civilizacije i vremena u kojem živimo.

“Svi mi pravimo ovaj svet takvim kakav je kroz male zločine, na primer – parkiranje na trotoaru, misleći da je to samo sitnica, ali zbir takvih sitnica čini civilizaciju. Svi smo zaraženi terorizmom, a da i nismo svesni. Mislimo da je uvek neko drugi kriv, ne shvatamo da se ponekad moramo uzdržati. Ništa se globalno neće promeniti ako mi sami ne budemo odgovorniji”, rekao je Sokolović.

Danica Ristovski je primetila da “svi likovi u komadu imaju momenat prevarenog očekivanja i u svakom liku se nalaze i dobar čovek i đavo, a priča prati u kom trenutku se aktivira zla strana i kako se to manifestuje”.

Ona je izrazila uverenje da će “predstava probuditi misao: Kako čovek da poradi na sebi i da postane bolji u ovom odvratnom vremenu koje nas teroriše na razne načine”.

Paulina Manov, Milorad Damjanović i drugi glumci ocenili su da bi svaka od priča u ovom inspirativnom i komadu mogla da bude predstava za sebe i da zapravo nema glavnih uloga, jer su gotovo sve epizode podjednako važne.

Dramu je na srpski jezik preveo Novica Antić. Scenograf je Darko Nedeljković, kostimograf Mirna Ilić, kompozitor Srđan Marković, a za scenski govor zadužena je dr Ljiljana Mrkić Popović.

Praizvedba “Terorizma” bila je u Moskovskom umetničkom pozorištu “Čehov” 2002. godine, u režiji slavnog Kirila Serebrenikova.

Naredne godine komad je postavljen u Rojal Kortu u Londonu. Igran je i u Nemačkoj, Švedskoj, Italiji, Češkoj, Portugaliji, Irskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Rumuniji, Estoniji, Brazilu i SAD..

Direktor BDP-a Slobodan Ćustić istakao je da je taj veliki projekat prva premijera u sezoni u kojoj se obeležava 70 godina od osnivanja BDP-a, najstarijeg gradskog pozorišta. On je zahvalio rediteljki i celoj ekipi na izuzetnom uloženom trudu i ocenio da su postigli sjajan rezultat.

Ćustić je dodao da je već započet sledeći projekat “Pomorandže za zbogom” Biljane Popović, u dramatizaciji Andreja Šepetkovskog, čija je premijera 26. novembra. Do kraja godine slede premijere “Rozmersholm” i “Moj deda je aut”, u planu je i niz naslova za sledeću godinu, ali se čeka procedura odobravanja repertora na Upravnom odboru.

“Biće vrlo živo u BDP-u. Ove sezone nam je 70 godina od osnivanja, a sledeće 70 godina od prve premijere, tako da obeležavanje jubileja traje dve godine”, rekao je Ćustić.

Nakon premijere na sceni “Rade Marković”, prva repriza predstave “Terorizam” biće 11. oktobra.

(SEEcult.org)

Podrška prof. Ivanu Medenici za ostanak na FDU



Izborno veće Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu nije izabralo na sednici održanoj na ivici kvoruma vanrednog profesora, uglednog teatrologa, pozorišnog kritičara i umetničkog direktora Bitefa dr Ivana Medenicu u zvanje redovnog profesora, što je izazvalo oštru osudu među mnogim njegovim kolegama, studentima i u stručnoj javnosti, uz najavu FDU da će procedura izbora biti ponovljena.

V.d. dekan FDU prof. dr Zoran Popović saopštio je da je odmah posle utvrđivanja rezultata tajnog glasanja članova Izbornog veća, u Dekanatu održan sastanak sa svim prisutnim članovima Katedre za teoriju i istoriju, na kojem je dogovoren “optimalan i jedino zakonit način da prof. Medenica ostane na Fakultetu, a da se ponovni izbor i glasanje dobro pripremi, uz obezbeđivanje punog kvoruma redovnih profesora”.

Od 50 redovnih profesora, koliko ih je u radnom odnosu na FDU, sednici Izbornog veća bilo je prisutno 37 (kvorum je 35). Za izbor u zvanje redovnog potrrebno je da glasa najmanje 26 prisutnih redovnih profesora. Profesor Medenica dobio je 24 glasa, 12 je bilo protiv, a 1 listić bio je nevažeći.

“Ne verujem da je iko očekivao ovakav ishod glasanja, koji je doveo do razočaranja i protivljenja velikog broja nastavnika, saradnika i studenata. Međutim, smatram da situaciju treba maksimalno smiriti i iz ovog slučaja izvući pouke za buduće izbore”, naveo je Popović u saopštenju objavljenom na Fb strani FDU, u kojem je izrazio uverenje da će rezultati ponovljenog procesa izbora biti pozitivni.

“Siguran sam da će taj izbor biti pozitivan i da će, po mom mišljenju, kao i mišljenju većine kolega i studenata, sjajni profesor Medenica biti izabran u zvanje redovnog profesora koje u potpunosti zaslužuje”, naveo je Popović, koji smatra da je osnovni problem bio u minimalnom kvorumu redovnih profesora, koji glasaju za izbor u predloženo zvanje.

Popović je dodao da rezultati glasanja Izbornog veća nisu dobri ni za FDU, kao ni za Katedru za teoriju i istoriju, čiji je član i dosadašnji šef Medenica.

“Profesor Medenica je istaknuti teatrolog i pozorišni kritičar sa međunarodnim renomeom i veoma dobar i uspešan pedagog, o cemu svedoče i veoma pozitivne studentske evaluacije”, istakao je Popović, navodeći da je stoga odmah po utvrđivanju rezultata glasanja članova Izbornog veća u Dekanatu i održan sastanak sa svim prisutnim članovima Katedre za teoriju i istoriju, kojem je prisustvovao i Medenica, i na kojem je analizirano kako je došlo do takve “nadasve neprijatne situacije”.

U međuvremenu su i studenti FDU započeli potpisivanje peticije u znak podrške prof. Medenici, a otvoreno pismo uputila je i Katedra za filmsku i televizijsku režiju, smatrajući da je ishod glasanja Izbornog veća skandalozan i izuzetno štetan za ugled FDU u javnosti i ugled svih koji na njemu predaju.

“Sve predočene reference koje profesor Medenica trenutno ima, prevazilaze kriterijume za aktuelni izbor u zvanje redovnog profesora. Sasvim je jasno da se radi o vanserijskom teoretičaru, vodećem pozorišnom kritičaru u Srbiji, umetničkom direktoru BITEF-a i već sada jednom od evropskih i svetskih autoriteta u svojoj struci. Ali još važnije od svega toga. Ivan Medenica je izvrstan profesor, omiljen među studentima koji su ga više puta u svojim anketama birali za najboljeg profesora. Svi smo bili jako ponosni kada je nedavno od strane studenata izabran među tri najbolja profesora u Srbiji. Svim nastavnicima na našoj Katedri služi na čast što su deo generacije profesora na FDU na kojoj je profesor Ivan Medenica. Neverovatno je da su lične sujete ili privatni animoziteti bili važniji od činjenica prilikom ovog glasanja? Pitamo se kakve su to kolege kojima ništa nije značila nijedna činjenica iz briljantnog referata komisije za izbor u zvanje u redovnog profesora? Kakav je to fakultet koji sebi može da dozvoli ovakav luksuz da ne izabere jednog od svojih najboljih profesora? Kako je moguće iz obesti na listiću zaokružiti PROTIV i upriličiti poniženje ovakvom kolegi? Šta bi mu rekli da su ga gledali u oči i da je glasanje bilo javno? Kakve bi argumente imali?”, navedeno je u otvorenom pismu kojim su redovni profesori FDU pozvani da svojim potpisom izraze podršku izboru Medenice u zvanje redovnog profesora, ali i sve ostale kolege, rukovodstvo Fakulteta i studenti da izraze protest “protiv neshvatljive i štetne odluke i pokažu da se najbolji ne mogu gurnuti u senku”.

“Ako sada svi zajedno budemo ćutali i ovaj skandal gurnuli pod tepih, on će nam se uskoro ponoviti. Samo tada žrtva gluposti neće biti jedan izuzetan profesor, nego svi mi, profesori i studenti FDU”, navedeno je u pismu koje su potpisali red. prof. i šef Katedre za filmsku i TV režiju Janko Baljak, redovni profesori Darko Bajić, Miloš Pavlović, Dragan Veselinović, Predrag Velinović i Andrija Đukić (u penziji), te vanredni profesori Ivan Stefanović, Srdan Golubović, Oleg Novković i Narcisa Darijević Marković, docenti Andrijana Stojković i Stefan Arsenijević, asitenti Nikola Ležaić, Maja Miloš Samolov i Stefan Ivančić i profesor emeritus Goran Marković.

“Osećamo se loše u sredini u kojoj je ovako nešto moguće. Uvek smo sa zadovoljstvom isticali da predajemo na fakultetu koji je odolevao konstantnom urušavanju akademskih kriterijuma koji su postali stvarnost na univerzitetima u Srbiji. Bili smo ponosni što FDU u svim mračnim godinama koje su iza nas nije nikada snizio svoje kriterijume, što je odoleo svim političkim pritiscima, zadržao svoju autonomiju i profesore koje su svoj autoritet gradili umetničkim i pedagoškim dignitetom a ne falsifikovanim diplomama i političkim spletkama. Ishod ovakvog glasanja pokazuje da se osnovne moralne vrednosti počinju urušavati i na FDU i da budućnost može izgledati sasvim drugačije. Posebno smo zabrinuti što ovaj skandalozan događaj i šteta koja je napravljena, dolaze uoči izbora za novo rukovodstvo Fakulteta. Ako i prestojeći izbori za dekana, slično ovom glasanju, prođu u isterivanju ličnih sujeta i ako se nastavnici ne budu vodili samo činjenicama i dobrobitom ove institucije, postaće izuzetno depresivno biti predavač na FDU. Doći če vreme u kome će mediokriteti i neostvarene ličnosti određivati sudbine najboljih među nama”, naveli su potpisnici pisci Katedre za filmsku i TV režiju.

U međuvremenu su i članovi Studentskog parlamenta dobili od v.d. dekana informaciju da će u što kraćem roku doći do ponavljanja procedure izbora Medenice za redovnog profesora, odnosno novog konkursa, a tim povodom su najavili da će svim redovnim profesorima uputiti poziv da ovoga puta prisustvuju sednici Izbornog veća i u što većem broju glasanju.

Takođe, peticija koju su studenti i profesori potpisivali biće priložena svim redovnim profesorima na uvid prilikom novog zasedanja, kao dokaz koliki broj studenata podržava da Medenica postane redovan profesor FDU.

Medenica je ishod glasanja o njegovom izboru okarakterisao kao “likvidaciju”, ali je poručio da se oseća mirno i spokojno i da bi pravni izraz iz novonastale situacije prihvatio samo zbog studenata i kolega sa kojima je sarađivao.

“Ako uspete u borbi za vaša prava, interese i pravdu, a ne za mene, ja neću imati nikakvu drugu mogućnost nego da ostanem sa vama”, naveo je Medenica na svom Fb profilu, izražavajući zahvalnost svima koji su mu izrazili podršku nakon odluke Izbornog veća.

Medenica je podsetio da se na konkurs za izbor u zvanje redovnog profesora za naučnu oblast i predmete koje predaje već godinama javio samo on, da je tročlana komisija mogla da zaključi da nema dovoljno uslova za izbor u više zvanje i da predloži da još pet godina bude vanredni profeor, ali je, naprotiv, napisala izuzetno pohvalan i detaljan referat sa svim njegovim referencama i jednoglasno predložila Izbornom veću da bude izabran za redovnog profesora. Takođe, na samom Izbornom veću moglo je da se diskutuje i polemiše, iznose primedbe na izveštaj Komisije, ali se to nije desilo, već je u tajnom glasanju "likvidiran", odnosno nije izabran za redovnog profesora. To znači i da od 1. novembra više ne bi trebalo da radi na FDU.

“Moj glavni razlog za eventualni ostanak na FDU bili biste, kao što veoma dobro znate - vi, studenti. I, naravno, nemalo divnih kolega s kojim sam sarađivao na zajedničkim naučnim, izdavačkim i drugim projektima FDU”, poručio je Medenica, koji je diplomirao 1995. godine na FDU, gde je 2002. godine i magistrirao, a 2006. i doktorirao na temu Aktuelizacija i dekonstrukcija kao modeli rediteljskog tumačenja dramske klasike. Još tokom studija počeo je da radi na FDU, na Katedri za teoriju i istoriju, na kojoj je bio šef i imao zvanje vanrednog profesora na predmetu Istorija svetske pozorišta i drame.

Pored rada u nastavi, Medenica je aktivan i u naučno-istraživačkom radu u oblasti studija pozorišta - objavljuje tekstove u zborniku naučnih radova FDU, kao i u nacionalnoj i svetskoj periodici.

Bio je predsedavajući XI, XIV i XV Međunarodnog simpozijuma pozorišnih kritičara i teatrologa (2003, 2012 i 2015), koji organizuje Sterijino pozorje i Međunarodna asocijacija pozorišnih kritičara (IATC/AICT), te kopredsedavajući XII (2006) i XIII Simpozijuma (2009).

Između ostalog, osmislio je i predsedavao međunarodnim simpozijumom Dramsko i postdramsko pozorište: deset godina posle, koji je održan, u okviru Bitefa, na FDU 2009. Priredio je i Zbornik radova sa tog simpozijuma (2011).

Paralelno sa pedagoškim i naučnim radom, aktivno se bavi i pozorišnom kritikom - višestruki je dobitnik Sterijine nagradu za najbolju pozorišnu kritiku (1999, 2001, 2004, 2008. i 2011).

Od 2003. do 2007. bio je selektor i umetnički direktor Sterijinog pozorja, na kojem je uneo značajne novine, a u oktobru 2015. godine imenovan je za umetničkog direktora Bitefa, nasledivši a tom mestu Jovana Ćirilova.

Medenica je od 2008. godine i član, u nekoliko uzastopnih mandata, Izvršnog odbora IATC/AICT, a od 2014. je direktor konferencija te asocijacije, čiji je 28. Kongres održan nedavno u Beogradu, u vreme 50. Bitefa. Takođe, predsednik je nacionalne sekcije IATC – Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije od 2012. godine.

(SEEcult.org)

Opasnosti zloupotrebe jezika



Beogradska konferencija projekta “Jezici i nacionalizmi” Udruženja Krokodil ukazala je na različite primere zloupotrebe jezika i lingvističke nauke od političara i nacionalista, ali i dela lingvističke struke koja je aktivno učestvovala u formiranju i normiranju novih jezika na prostoru koji e nekada zvao srpsko-hrvatski.

Učesnici prvog panela konferencije, održanog 5. oktobra na temu "Ko kome krade jezik?", diskutovali su o policentričnosti nekadašnjeg srpsko-hrvatskog/hrvatsko-srpskog jezika, formiranju četiri zasebna jezika i insistiranju na njihovoj međusobnoj različitosti.

Prof. dr Ranko Bugarski je izjavio da “iskustvo govori da jezici pripadaju svojim govornicima ma kojem narodu oni pripadali”, a prof. dr Snježana Kordić je, kako je saopštio Krokodil, istakla da je rešenje problema uvesti neutralni naziv predmeta u školama – Jezik i književnost, dok se ne stvori klima da se za taj jezik nađe novi, sveobuhvatno prihvatljivi termin.

Bugarski je izjavio da sama reč "krađa" poziva na konfrontaciju i sukobe, ponekad čak oružane, a i mladi televizijski voditelj Nikola Vučić iz Bosne i Hercegovine ukazao je na sukob između realnosti i zdravog razuma po pitanju različitih jezika formiranih iz srpsko-hrvatskog.



"Jezik je ukraden svima nama ponaosob od strane nacionalista, ukraden je kao naše lično pravo, kao naše sredstvo, ne samo komunikacije, nego i razmišljanja", ocenio je pravnik i publicista Vuk Perišić iz Hrvatske.

“Cela tragedija koja se desila sa Jugoslavijom i njenim jezicima zapravo unakazila, otela našu slobodu, ne samo da pišemo ili prevodimo spontano, nego i da mislimo spontano”, rekao je Perišić.

“Ideologija ispravnog jezika” bila je tema panela održanog drugog dana konferencije, na kojem je Snježana Kordić u uvodu istakla da se pri proganjanju nekih reči pod izgovorom da nisu domaće ustvari potpiruje nacionalizam.



Lingvista Boban Arsenijević iz Niša govorio je o pogrešnom korišćenju termina "ispravno" u lingvističkoj nauci, smatrajući da nosi vrednosni sud, kojem nema mesta u jeziku. Arsenijević je predložio upotrebu pojma standardnog jezika, a osvrnuo se i na čestu, atavističku zabludu da standardni jezik mora da bude jezik kojim su govorile starije generacije i koje mlađe navodno neprestano kvare.

Ivan Čolović istakao je da je priča o prljavom i čistom jeziku važan element nacionalističke ideologije, koji nije samo ideološki, već se ostvaruje i u praksi, a kao primer je naveo inicijative iz Republike Srpske da se iz imena mesta izbace turcizmi, arabizmi i naziv “bosanski”, koja je i dosledno sprovedena u delo.



Lingvistkinja Ksenija Rakočević iz Crne Gore govorila je o tome kako je glavna funkcija jezika – komunikacijska, često zamenjena u Crnoj Gori simboličkom funkcijom, koja pripada mitomaniji – nacija, država, jezik.

Jezik tako često služi u svrhu ubijanja drugosti u obrazovnom sistemu, kao sredstvo manipulacije, ocenila je Ksenija Rakočević.

Konferencija “Jezici i nacionalizmi” deo je regionalnog projekta koji Krokodil realizuje tokom 2016. godine sa partnerima iz Podgorice, Splita i Sarajeva (Centar za građansko obrazovanje - CGO, Kurs i PEN centar BiH), u nameri da kroz otvoreni dijalog lingvista i drugih stručnjaka problematizuje pitanje postojanja četiri “politička” jezika na prostoru nekadašnjeg hrvatsko-srpskog / srpsko-hrvatskog, kao i druge značajne i izazovne teme u kojima se lingvistička nauka neprincipijelno ukršta s identitetskom politikom.

Uprkos željenoj i ostvarenoj emancipaciji, te formalnom postojanju četiri standarda, identitetsko-jezičke strasti nisu se smirile ni danas, a preskriptivizam, zanesenost jezičkim imperijalizmom, teze o “pedesetogodišnjem jezičkom ropstvu” i čitav dijapazon pogrešnih interpretacija i dalje traju. To su i razlozi zbog kojih su četiri partnerske organizacije iz BiH, Crne Gore, Hrvatske i Srbije pokrenule projekat “Jezici i nacionalizmi”, u saradnji sa radnom grupom projekta, koju čine uticajni stručnjaci u tom polju: prof. dr Snježana Kordić iz Hrvatske, prof. dr Hanka Vajzović iz BiH, prof. dr Ranko Bugarski iz Srbije i Božena Jelušić iz Crne Gore.

Nakon beogradske konferencije, kojoj su prethodili slični skupovi u Podgorici i Splitu, završna konferencija biće održana u novembru u Sarajevu.

Projekat su podržali Allianz Kulturstiftung i ForumZFD.

(SEEcult.org)

MESS u odbrani Frljića



Predstava “Naše nasilje i vaše nasilje” berlinskog HAU teatra, Hrvatskog narodnog kazališta Ivana pl. Zajca iz Rijeke i Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane, u režiji Olivera Frljića, izazvala je burne reakcije dela javnosti u Bosni i Hercegovini, pa i zahteve za zabranu njenog izvođenja u završnici 56. MESS-a u Sarajevu, što je uprava tog festivala odlučno odbila, ističući da u demokratskim i slobodnim društvima umetnici imaju pravo da kritički propituju sve aspekte društvene stvarnosti.

Povodom saopštenja Hrvatskog kulturnog društva “Napredak” i reakcija u pojedinim medijima, kojima se traži zabrana izvođenja predstave “Naše nasilje i vaše nasilje” zbog navodnog vređanja verskih osećanja, Direkcija Internacionalnog teatarskog festivala MESS saopštila je da je traženje zabrane te predstave izraz nedemokratskog čina, jer su umetničke slobode jedna od najvažnijih evropskih vrednosti.

“Možemo razumeti svačiji izbor da ne prihvata različite umetničke sadržaje, ali smo začuđeni kada se moralno arbitrira nad predstavom koja nije viđena, već se poziva na novinske naslove u kojima se prizori predstave sagledavaju van konteksta i autorske ideje. Svako ima slobodu izbora, pa tako i da ne posećuje predstave čiji sadržaj ne podržava”, poručila je Direkcija 56. MESS-a, koji se završava 9. oktobra predstavama reditelja iz regiona - Frljićevom “Naše nasilje i vaše nasilje”, “What is Europe?” Andraša Urbana i “Ajnštajnovi snovi” Slobodana Unkovskog.

I producenti predstave “Naše nasilje i vaše nasilje” objavili su demanti povodom medijskih napisa kojima se traži njena zabrana, navodeći da ti neistiniti i paušalni navodi već nekoliko dana uporno prepisuju i stvaraju sasvim pogrešnu sliku predstave, jer su scene opisane u medijima izvađene iz konteksta, njihovo značenje ne odgovara stvarnom značenju koje imaju u predstavi, kao ni njenim namerama.

“Predstava upravo metodom subverzivne afirmacije kritikuje ono za šta se uporno optužuje i ni u jednom svom segmentu nema nameru uvrediti, niti omalovažiti bilo koju versku zajednicu, ne dovodi u pitanje vrednosti niti jedne religije, nego postavlja pitanje njihove zavisnosti od liberalno-kapitalističkog sistema kojeg svakodnevno živimo, te istovremeno poziva postkolonijalnu Evropu da preuzme odgovornost za svoju prošlost. Naslovi poput ‘Skandalozno nasilje nad vjernicima i njihovim svetinjama’ ili pak optužbe za bogohuljenje i govor mržnje, predstavljaju ozbiljan oblik medijske manipulacije, pogotovo stoga što predstavu osuđuju isključivo na temelju pojednostavljenih novinskih članaka koje su pak pisali većinom novinari koji predstavu nisu pogledali”, naveli su u pisanoj izjavi direktor Slovenskog mladinskog gledališča Tibor Mihelič Syed, umetnički direktor SMG-a Goran Injac, v.d. upravnik HNK Ivana pl Zajca Marin Blažević i v.d. direktorka Hrvatske drame riječkog HNK Jelena Kovačić.

Kao primer očigledne medijske manipulacije, naveli su vest da su na telima glumaca ispisane reči iz Kurana, što ne odgovara istini.

“Izvođačka tela ispisana arapskim slovima inspirisana su video radovima iranske umetnice Şirin Neşat, a na glumačkim telima arapskim slovima ispisana je samo jedna rečenica: ‘Arapski je jezik, a ne oružje’. Upravo je u toj rečenici sadržana i jedna od bitnih namera predstave”, poručili su njeni producenti uoči izvođenja u Narodnom pozorištu u Sarajevu.

I Direkcija MESS-a skrenula je pažnju na zvaničan siže predstave i rediteljski koncept, koji je i prosleđivala javnosti povodom učešća Frljićevog komada:

“Predstava ‘Naše nasilje i vaše nasilje’ posmatra Evropu naivno zatečenu izbegličkom krizom, Evropu koja spremno zaboravlja na svoju kolonijalnu prošlost, dok jednako tako spremno zatvara granice hiljadama koje beže pred posledicama evropske i američke politike. Dvadeseto stoleće kao da je uporno radilo na podsticanju nacionalnih narcizama koji su jednu masu učili da je bolja od drugih. Dvadeset i prvo stoleće nastavlja istim lekcijama, koristeći se nepogrešivim oružjem: strahom. Sliku snažne, sjajne Evrope nagriza rastuća paranoja i od svukud nam se šalje poruka: ‘Nigde više niste sigurni’. Strah je ipak najsigurniji preduslov za mržnju. Jesmo li svesni da naše blagostanje zavisi od hiljada mrtvih na Bliskom Istoku? U trenutku jedne od najvećih svetskih kriza nakon Drugog svetskog rata treba li da se s ponosom nazivamo Evropljanima ili bi trebalo da se Evrope sramimo? Jesmo li spremni snositi posledice evropske stogodišnje dominacije? Oplakujemo li jednako žrtve terorističkih napada u Parizu i Briselu, kao i onih u Bagdadu? U kojem smo trenutku poverovali da smo gospodari istine i da je naš Bog svemoćniji od drugih? I gde se u svemu tome nalazimo mi, gledaoci/ljke dok plačemo u polumraku dvorane pred fikcionalnim prizorima, ali ostajemo ravnodušni pred stvarnim ljudima u izbegličkim kampovima?”

Poručujući da predstava “Naše nasilje i vaše nasilje” nema nameru da vređati bilo čija religijska osećanja, već da ukazuje na političko licemerje Zapada koje je indiferentno prema stradanju neevropskog stanovništva, Festival MESS je naveo da je kroz celokupan program 56. izdanja u fokusu imao izbegličke teme u kojima kritikuje akt nasilja i netolerancije spram civilizacijskih vrednosti i humanizma. Upravo u tom tonu je i predstava “Naše nasilje i vaše nasilje”, poručila je Direkcija MESS-a, ističući da je taj festival “bio, jeste i ostaće prostor slobode i umetničke odgovornosti”.

Predstavu “Naše nasilje i vaše nasilje”, nakon izvođenja u Nemačkoj, Austriji i Poljskoj, te nakon Bosne i Hercegovine, videće i publika u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i Rumuniji.

HKD “Napredak” ocenilo je prethodno u saopštenju da je Frljićev komad najavljen na MESS-u “gotovo na mala vrata, takoreći potajno”, te da “bolno vređa hrišćane, muslimane i državu BiH, pa tako i sve njene građane”.

Tvrdeći da poštuje, zalaže se i promoviše umetničke slobode, te da razume i provokaciju u službi umetnosti, HKD “Napredak” je navelo u saopštenju da “banalno – ali ne zbog toga i manje opasno – vređanje vernika naprosto drži nedopustivim, blasfemijom u njenom nadrastičnijem obliku”. U nadi da, kako je navelo, “neće biti potreban građanski bojkot predstave”, kao i da bi se izbegle “nove krivične prijave”, HKD “Napredak” je zatražilo od nadležnog ministra i uprave MESS-a da se Frljićeva predstava skine sa festivalskog repertoara.

Tom zahtevu pridružili su se i Katolička tiskovna agencija Biskupske konferencije BiH (KTA), kao i islamistički časopis SAFF.

“Ovo vređa u prvom redu katolike, ali i muslimane, jer izruguje bitni sadržaj vere, te nešto što je ljudima sveto na primitivan i vulgaran način predstavlja”, navela je KTA povodom predstave koja još nije izvođena u BiH, pa će učešće na MESS-u biti njena premijera.

MESS je posvećen u 56. izdanju ličnom i političkom aspektu današnje svakodnevnice, a u glavnom programu ponudio je 19 predstava iz 16 država, koje otvaraju teme sa kojima se društva u kojima su nastajale nerado suočavaju. Među autorima predstava u glavnom programu su i mladi, i etablirani autori, među kojima su Oskaras Koršunovas iz Litvanije, Oliver Frljić i Ivica Buljan iz Hrvatske, Andraš Urban iz Srbije, Jernej Lorenci iz Slovenije, Haris Pašović iz BiH, Slobodan Unkovski iz Makedonije…

Festivalski sajt je mess.ba, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

*Foto: Wiener Festwochen/Alexi Pelekanos

(SEEcult.org)

Balkan Dance Project vol. 2



Međunarodni plesni projekat Balkan Dance Project vol. 2 premijerno je izveden 8. oktobra na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum u Zemunu, uz učešće mladih koreografa, plesača i stvaralaca iz Slovenije, Srbije, Makedonije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koji kroz individualne priče istražuju zajedničko iskustvo življenja na prostoru Balkana.

Posle Beograda, gde su naišli na odličan prijem premijerne publike, videće ih publika u Sloveniji - 13. i 17. oktobra u Velenju i 18. oktobra u Sežani.

Na programu su bila dva komada - “Posle soneta” i “Cube Untold”, a koreografi su Aleksandar Ilić, Natalie Iwaniec i Igor Kirov. Oba dela izvode Mojca Majcen (Slovenija), Ema Janković (Hrvatska), Branko Mitrović (BiH) i Luka Živković i Jakša Filipovac (Srbija).

Svako od njih se kroz svoju jedinstvenu estetiku dotiče kako individualnih, tako i univerzalnih tema koje se tiču svih nas. Ono što politika i religija razdvajaju, umetnost spaja. Kao što je muzika dar bogova, tako je ples dar anđela, navedeno je u opisu tog projekta koji je nastao u saradnji Balkan Dance Project-a, Opere i teatra Madlenianum i Festivala Velenje, donoseći kreativnost, integraciju stvaralaca iz različitih država, ali sa zajedničkim kulturnim nasleđem, mobilnost kulturnih radnika i međukulturni dijalog na jeziku umetnosti.

Pored zbližavanja i povezivanja umetnika i kulturne razmene, ciljevi su i razvoj modernog, odnosno savremenog baleta u široj regiji, predstavljanje plesnih produkcija u manjim mestima i obrazovanje mladih.



Za komad “Posle soneta” ideju i libreto, na osnovu Sonetnog venca slovenačkog pesnika Franca Prešerna, potpisuje Teodora Sujić, koreografiju Aleksandar Ilić i Natalia Iwaniec, a muziku Studio Lana. Scenografkinja je Dunja Kostić, a kostimografkinja Aleksandra Karović.

Za Sonetni venac autori su se, kako navode, opredelili “poneseni univerzalnošću ideje izražene romantičnim, ali ne sentimentalnim stihovima. Kroz ceo splet Venca pulsira ritam srca, suštinske biti života. Tim ritmom, jezikom igre koreografi su se trudili da izraze kredo pesnikove ličnosti: Ljubav kao večna kategorija, prema ženi, životu, otadžbini, a pre svega slobodi”.

Aleksandar Ilić je prvi solista Baleta Narodnog pozorišta i profesor Instituta za umetničku igru u Beogradu. Natali Iwaniec je slobodni umetnik, igračica i koreografkinja iz Poljske, koja živi i stvara u Londonu, a od 2010. je saradnica koreografa i osnivača Gaga tehnike Ohada Naharina i Batsheva Dance Kompanije.



Za komad “Cube Untold”, koji je publika u Madlenianumu ispratila burnim aplauzom, koreografiju, scenu i kostime kreirao je Igor Kirov, na muziku Balanescu Quarteta (Empty Space Dance), a asistent je bio Nemanja Naumoski (Srbija).

“Želeli smo da saznamo ko smo, gde smo, zašto smo tu, imali potrebu da zaronimo u skriveni deo sebe i pronađemo tajnu, da podelimo trenutak života s nepoznatim u slučajnom susretu, da progovorimo rečima iz dubine srca o sopstvenoj boli, da doznamo šta se krije iza naših i tuđih reči koje podižemo kao zid štiteći osećanja... Mi koji imamo hrabrosti da pitamo”, naveli su umetnici povodom predstave.

Igor Kirov je rođen u Štipu (Makedonija), a visoko umetničko obrazovanje stekao je na Akademiji za moderan ples Codarts u Holandiji. Igrao je u plesnim kompanijama u Holandiji i nacionalnim pozorištima u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, postavio je više celovečernjih baleta i koreografija za međunarodne baletske kuće i kompanije. Jedan je od osnivača Balkan Dance Project-a, a u sezoni 2016/2017. postaje direktor baleta HNK Split.

Kirov je, uz Aleksandra Ilića, koreograf i prvog dela Balkan Dance Project-a, koji je premijerno izveden u novembru 2015. godine u Velenju, a potom u Beogradu, na Sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta.

(SEEcult.org)

Polujavna završnica MESS-a



Internacionalni teatarski festival MESS u Sarajevu završen je 9. oktobra polujavnim izvođenjem predstave “Naše nasilje i vaše nasilje” Olivera Frljića, koja je trebalo da bude odigrana samo za stručnu publiku, nakon zahteva dela javnosti za njenu zabranu zbog navodnog vređanja verskih osećanja. Deo publike ipak je pušten na sopstvenu odgovornost u Narodno pozorište, koje su obezbeđivale jake snage policije, a tradicionalna dodela nagrada je izostala, pa će pobednici 56. MESS-a biti proglašeni 10. oktobra u podne u Narodnom pozorištu.

Uprkos odluci Direkcije MESS-a da usled pritisaka i pretnji otkaže javno izvođenje Frljićeve predstave, građani s kupljenim ulaznicama okupili su se ispred Narodnog pozorista, a direktor MESS-a Nihad Kreševljaković odlučio je budu pušteni na sopstvenu odgovornost na predstavu koja je, prema nešto ranijoj odluci Direkcije MESS-a, trebalo da bude izvedena samo za članove žirija, goste Evropske teatarske konvencije, programere međunarodnih festivala i medijske pokrovitelje. Rečeno je da čak ni novinari sa akreditacijama neće moći da uđu na predstavu.

Direkcija MESS-a odlučila je otkaže javno izvođenje Frljićeve predstave nakon prijave koju je Tužilaštvu BiH dostavio nadbiskup vrhbosanski Vinko Puljić, tvrdeći da vređa verska osećanja hrišćana.

“Prijava dostavljena Tužilaštvu BiH od strane kardinala Vinka Puljića, nadbiskupa vrhbosanskog, te natpisi u hrvatskoj štampi, koje su mediji u našoj zemlji neodgovorno preneli, proizveli su val dezinformacija o predstavi reditelja Olivera Frljića, a u kojima se autor i predstava lažno optužuju za blasfemiju, te za vređanje verskih osećanja hrišćana i muslimana u BiH”, navela je Direkcija MESS-a u obrazloženju odluke o otkazivanju javnog izvođenja Frljićeve predstave nekoliko sati uoči njenog planiranog početka.



Ranije zahteve dela javnosti za zabranu Frljićeve predstave, na čelu sa Hrvatskim kulturnim društvom "Napredak", MESS je odbacio kao neprihvatljive i nedemokratske izraze, ističući da su umetničke slobode jedna od najvažnijih evropskih vrednosti. Povodom zahteva za zabranu predstave “Naše nailje vaše nasilje”, reagovali su i njeni producenti – HNK Ivana pl. Zajca iz Rijeke i Slovensko mladinsko gledališče iz Ljubljane, navodeći da neistiniti i paušalni navodi o Frljićevom komadu, koji se već nekoliko dana uporno prepisuju, stvaraju sasvim pogrešnu sliku te predstave i predstavljaju ozbiljan oblik medijske manipulacije. “Predstava upravo metodom subverzivne afirmacije kritikuje ono za šta se uporno optužuje i ni u jednom svom segmentu nema nameru uvrediti, niti omalovažiti bilo koju versku zajednicu, ne dovodi u pitanje vrednosti niti jedne religije, nego postavlja pitanje njihove zavisnosti od liberalno-kapitalističkog sistema kojeg svakodnevno živimo, te istovremeno poziva postkolonijalnu Evropu da preuzme odgovornost za svoju prošlost”, naveli su u pisanoj izjavi čelnici riječkog i ljubljanskog teatra, koji su koproducenti Frljićeve predstave sa berlinskim HAU teatrom. Predstava "Naše nasilje i vaše nasilje" posmatra Evropu naivno zatečenu izbegličkom krizom, koja spremno zaboravlja na svoju kolonijalnu prošlost dok jednako tako spremno zatvara granice hiljadama ljudi koje beže od posledica evropske i američke politike. Osim Frljićeve predstave, u završnici 56. MESS-a odigrane su i predstave “What is Europe?” Andraša Urbana i “Ajnštajnovi snovi” Slobodana Unkovskog, kojom je u SARTR-u trebalo zvanično da bude završen programski deo. Nastavljajući višegodišnju tradiciju, zvanično proglašenje pobednika trebalo je da bude održano u ponoć u Belom salonu Narodnog pozorišta, uz direktan prenos na BHT1. MESS je posvećen u 56. izdanju ličnom i političkom aspektu današnje svakodnevnice, a u glavnom programu ponudio je 19 predstava iz 16 država, koje otvaraju teme sa kojima se društva u kojima su nastajale nerado suočavaju. Među autorima predstava u glavnom programu su i mladi, i etablirani autori, među kojima su bili i Oskaras Koršunovas iz Litvanije, Oliver Frljić i Ivica Buljan iz Hrvatske, Andraš Urban iz Srbije, Jernej Lorenci iz Slovenije, Haris Pašović iz BiH, Slobodan Unkovski iz Makedonije…

(SEEcult.org)

Trijumf Lorencija na MESS-u, u senci Frljića



Gran pri 56. MESS-a u Sarajevu dodeljen je predstavi “Kralj Ibi” Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane, u režiji Jerneja Lorencija, koji je dobio i Zlatni lovorov venac za režiju, a Jernej Šugman nagrađen je za najbolje glumačko ostvarenje za ulogu u tom komadu.

Trijumf Lorencijevog “Kralja Ibija” ostao je, međutim, u senci otkazivanja javnog izvođenja predstave “Naše nasilje vaše nasilje” Olivera Frljića, zbog čega je i ceremonija dodele nagrada, koja se tradicionalno održava poslednje festivalke večeri u Narodnom pozorištu, odložena za 10. oktobar u podne.

Žiri 56. MESS-a, koji su činili Ermin Bravo (predsednik), Dino Pešut i Zoltan Galovits, dodelio je nagradu “Jurislav Korenić“ za najboljeg mladog reditelja/icu Nini Rajić Kranjac za predstavu “Konferencija ptica“, za koju je nagrađen i glumački ansambl tog komada.

Specijalne nagrade žirija dobili su predstava “Forecasting" Guiseppea Chica i Barbare Matijević i publika Festivala MESS koja je na vlastito insistiranje prisustvovala 9. oktobra predstavi “Naše nasilje i vaše nasilje”.



Prvi put je dodeljena nagrada MESS Market Development Award, koja podrazumijeva koprodukcijski ugovor za sezonu 2017/2018. sa Internacionalnim teatarskim festivalom MESS.

Među šest autorskih projekata, žiri koji su činili Dubravka Vrgoč, Giorgio Ursini Uršić i Dino Mustafić, dodelio je nagradu Tanji Šljivar za novi dramski tekst “Kao i sve ostale djevojke".

O nagradi za najbolju predstavu Malog MESS-a odlučila su deca svojim glasovima, a pobednica je predstava “Duga”, koja je dobila prosečnu ocenu 9,88.

Osim nagrada koje dođeljuje festivalski žiri, dodeljene su i nagrade medijskih pokrovitelja, pa je “Zlatna maska” lista “Olobođenje” pripala predstavi “Rodoljupci” Narodnog pozorišta u Beogradu, u režiji Andraša Urbana, magazin “Dani” dodelio je nagradu “Hrabri novi svijet” Frljićevoj predstavi “Naše nasilje i vaše nasilje”, nastaloj u produkciji berlinskog HAU teatra, HNK Ivana pl. Zajca iz Rijeke i Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane, a Radio Sarajevo dodelio je nagradu Sound of MESS predstavi “Gorski divovi” Roberta Latinija, u izvođenju Fortebraccio teatra.



Nagradu tima pozorišnih kritičara (Dario Bevanda, Bojana Vidosavljavić, Stela Mišković i Sara Radojković) osvojila je predstava “Tri zime” zagrebačkog HNK-a, u režiji Ivice Buljana.

Direkcija MESS-a ranije je dodelila najznačajniju nagradu tog festivala - Zlatni lovorov venac za doprinos umetnosti teatra - Međunarodnoj teatarskoj organizaciji Pandur.Theaters.

Publika je u proteklih deset festivalskih dana imala priliku da vidi u glavnom programu 19 predstava iz 16 država, s tim što je Frljićev komad imao interno izvođenje, nakon pritisaka i pretnji organizatorima. Izvođenju predstave ipak je prisustvovao deo publike sa kupljenim kartama, koji je Direkcija MESS-a odlučila da pusti u Narodno pozorište na sopstvenu odgovornost za bezbednost.



Direkcija MESS-a odlučila je otkaže javno izvođenje Frljićeve predstave nakon prijave koju je Tužilaštvu BiH dostavio nadbiskup vrhbosanski Vinko Puljić, tvrdeći da vređa verska osećanja hrišćana.

“Prijava dostavljena Tužilaštvu BiH od strane kardinala Vinka Puljića, nadbiskupa vrhbosanskog, te natpisi u hrvatskoj štampi, koje su mediji u našoj zemlji neodgovorno preneli, proizveli su val dezinformacija o predstavi reditelja Olivera Frljića, a u kojima se autor i predstava lažno optužuju za blasfemiju, te za vređanje verskih osećanja hrišćana i muslimana u BiH”, navela je Direkcija MESS-a u obrazloženju odluke o otkazivanju javnog izvođenja Frljićeve predstave nekoliko sati uoči njenog početka.

Ranije zahteve dela javnosti za zabranu Frljićeve predstave, na čelu sa Hrvatskim kulturnim društvom "Napredak", MESS je odbacio kao neprihvatljive i nedemokratske izraze, ističući da su umetničke slobode jedna od najvažnijih evropskih vrednosti.



Povodom zahteva za zabranu predstave “Naše nasilje vaše nasilje”, reagovali su i njeni producenti – HNK Ivana pl. Zajca iz Rijeke i Slovensko mladinsko gledališče iz Ljubljane, navodeći da neistiniti i paušalni navodi o Frljićevom komadu, koji se već nekoliko dana uporno prepisuju, stvaraju sasvim pogrešnu sliku te predstave i predstavljaju ozbiljan oblik medijske manipulacije.

“Predstava upravo metodom subverzivne afirmacije kritikuje ono za šta se uporno optužuje i ni u jednom svom segmentu nema nameru uvrediti, niti omalovažiti bilo koju versku zajednicu, ne dovodi u pitanje vrednosti niti jedne religije, nego postavlja pitanje njihove zavisnosti od liberalno-kapitalističkog sistema kojeg svakodnevno živimo, te istovremeno poziva postkolonijalnu Evropu da preuzme odgovornost za svoju prošlost”, naveli su u pisanoj izjavi čelnici riječkog i ljubljanskog teatra, koji su koproducenti Frljićeve predstave sa berlinskim HAU teatrom.

Predstava "Naše nasilje i vaše nasilje" posmatra Evropu naivno zatečenu izbegličkom krizom, koja spremno zaboravlja na svoju kolonijalnu prošlost dok jednako tako spremno zatvara granice hiljadama ljudi koje beže od posledica evropske i američke politike.

(SEEcult.org)

MajdanArt 2016.



Međunarodna izložba “Umetnost u minijaturi – MajdanArt”, održana nedavno u Majdanpeku, biće predstavljena od 15. oktobra u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, a otvoriće je dobitnik Velike nagrade – Gran prija, vizuelni umetnik Rade Pilipović iz Beograda.

Uz Gran pri, dodeljen u konkurenciji radova više od 300 umetnika iz 37 zemalja, dodeljene su i ravnopravne prve nagrade u pojedinačnim kategorijama (slikarstvo, crtež, grafika, mix medija / kombinovana tehnika; skulptura, reljef, mozaik, keramika, staklo, porcelan; dizajn nakita; digital art i fotografija – foto/digital art).

Na konkurs za izlaganje na sedmoj izložbi “Umetnost u minijaturi - MajdanArt” prijavilo se 378 autora iz Srbije i inostranstva sa 667 umetničkih radova, a za izlaganje su odabrana 552 rada 306 umetnika iz Srbije, zemalja u širem regionu i ostatka Evrope, kao i iz Argentine, Australije, Dominikanske Republike, Meksika, Koreje, SAD, Kanade, Kine, Japana…

Manifestacija MajdanArt osnovana je 2001. godine u Majdanpeku, gde je jedan od nosilaca kulturnih aktivnosti u tom gradu u istočnoj Srbiji.

U organizaciji Udruženja za umetnost, kulturu i turizam “MajdanArt”, izložba se održava svake godine u septembru.

MajdanArt je 15 godina organizovao istoimenu umetničku radionicu za dizajn nakita, koja je realizovana u pogonima Zlatare Majdanpek.

Međunarodna izložba “Umetnost u minijaturi” pokrenuta je 2010. godine, kao i “Umetnička radionica za dizajn i izradu umetničke keramike”.

U Galeriji “Žad” u MPU biće predstavljena ista postavka koja je u septembru održana u Majdanpeku, a biće otvorena do 3. novembra.

Partneri u organizaciji MajdanArta su: Fakultet primenjenih umetnosti iz Beograda, Fakultet likovnih umetnosti iz Beograda, Fakultet umetnosti iz Zvečana, Muzej primenjene umetnosti iz Beograda, Centar za kulturu Majdanpek, te Matica iseljenika i Srba u regionu - Beograd, kao i umetnici pojedinci.

*U prilogu: Spisak učesnika izložbe MajdanArt 2016.
http://www.seecult.org/files/MajdanArt2016-spisak-ucesnika.pdf

(SEEcult.org)

Egzistencijalno beznađe



Drama “Ivanov” Antona Pavloviča Čehova, u režiji i adaptaciji Tatjane Mandić Rigonat, s Nikolom Ristanovskim u naslovnoj ulozi, biće premijerno izvedena 12. oktobra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, a prema rečima rediteljke, predstavlja svojevrsni muzej duše nastao u umetničkoj laboratoriji na temu egzistencijalnog beznađa.

“Kada sam 2014. predložila ovaj komad vladalo je mišljenje da ‘Ivanov’ danas nije in, ali se ispostavilo suprotno. U protekle dve godine postavljen je u Parizu, Londonu, na Brodveju… To me ohrabruje da nisam zalutala, zajedno sa ekipom, u jedno osećanje sveta koje je samo naše, već da je ovo vreme izbacilo ‘Ivanova’ na površinu kao komad koji je u stanju ne samo da pokrene pitanja, nego da hvata duh vremena. Povezao nas je u opštem osećanju bespomoćnosti, egzistencijalnog beznađa koje planetarno provejava”, rekla je Tatjana Mandić Rigonat na konferenciji za novinare 10. oktobra u Narodnom pozorištu.

Podsetivši da je to komad mladog Čehova, praizveden 1887. godine, u vreme diktature, korupcije i cenzure u Rusiji, ona je citirala Čehovljeva tadašnja pitanja: “Zašto smo se tako prerano umorili, zašto su nam umorni i duša i telo, šta je to što ubija životnu energiju, optimizam?”

“U tom dobu neslobode koje pritiska pojedinca ‘Ivanov’ je verovatno pobuna mladog Čehova protiv okamenjenog društva koje guši svaki idealizam i forsira Tanatos, a ne Eros. On izvodi na scenu besmrtnog junaka svetske dramske književnosti oko kojeg se lome teorije – ko je on i koje probleme pokreće. Mnogi ga nazivaju ruskim Hamletom”, izjavila je rediteljka.



Navodeći da je “Ivanov” za nju dubok i inspirativan komad, Tatjana Mandić Rigonat je rekla da joj je bilo stalo da ga režira kao rekvijem duše, da na površinu izbacimo pitanja koja su danas marginalizovana, a to su osnovna pitanja egzistencije: ko sam, šta sam, zašto živim i kakav je to život?

“Duša je postala kao nekakva arheološka iskopina, zatrpana i samo se povremeno pojavi u pozorištu. Tako je i prostor konceptualno rešen kao muzej”, rekla je rediteljka.

Scenografiju je kreirao slovenački umetnik Branko Hojnik, a gledalište je smešteno na scenu i ima tačno 211 mesta.

Napominjući da Čehov nije pisac teze, Tatjana Mandić Rigonat je najavila da ni predstava “ne nudi tezu ili ideološku platformu za razmišljanje, već pokreće metafizička pitanja o osnovnim stubovima, a to su smrt i ljubav”.

“Čehov voli ljude više nego ideje. Zanima ga ne ideja Boga nego u kojoj situaciji koji čovek i zašto priča o Bogu. U ovom komadu ljudi govore, govore duše različitih ljudi, a ono što nas povezuje jeste osećanje preispitivanja - ko smo mi danas, šta možemo u ovom životu da pokrenemo i zašto smo tako umorni i ne verujemo”, rekla je ona.



Rediteljka je istakla da ne bi radila “Ivanova” da nije imala potpunu slobodu da bira ekipu, jer je taj komad “simfonija za glumce, test i i za glumce i za reditelja”.

“Traži složene umetničke individualnosti, ljude koji su u stanju da na probama preispitaju celokupni svoj glumački aparat, a isto tako da sebe daju nesebično u jednoj umetničkoj laboratoriji, kakva mislim da se dogodila u višemesečnom radu na ovoj predstavi”, zaključila je Tatjana Mandić Rigonat.

Uz makedonskog glumca Nikolu Ristanovskog, u “Ivanovu” igraju i Nada Šargin, Predrag Ejdus, Branko Vidaković, Danijela Ugrenović, Hana Selimović, Nenad Stojmenović, Nikola Vujović, Branka Petrić, Vanja Milačić, Bojan Krivokapić, Jelena Živković i Predrag Vasić.

Kostimografkinja je Bojana Nikitović, kompozitorka Irena Popović, a scenski pokret osmislila je Anđelija Todorović.



Više glumaca je na konferenciji istaklo zahvalnost za priliku da rade na tom zahtevnom komadu kroz jedan težak, ali uzbudljiv proces.

Predrag Ejdus je to opisao kao “klasičan način poniranja u likove u moderno oblikovanoj predstavi”.

V.d. upravnika Narodnog pozorišta Dejan Savić i direktor Drame Željko Hubač izrazili su uverenje da će veliko i značajno Čehovljevo delo, zahvaljujući talentovanoj i kreativnoj rediteljki, sjajnom ansamblu i saradnicima, te produkcionom pomaku koji je zahtevao ovaj projekat, ne samo privući publiku, već i predstavljati bitan događaj na pozorišnoj sceni.

Nakon premijere, prva repriza predstave "Ivanov" je 14. oktobra.

Na konferenciji je saopšteno i da je Narodno pozorište ovih dana primljeno za člana Evropske teatarske konvencije na Generalnoj skupštini te ugledne međunarodne asocijacije, održanoj u Sarajevu za vreme 56. Internacionalnog teatarskog festivala MESS.

Narodno pozorište je učestvovalo na 56. MESS-u predstavom "Rodoljupci", u režiji Andraša Urbana, koja je dobila nagradu “Zlatna maska” lista “Olobođenje”.

*Foto: Tamara Antonović

(SEEcult.org)

Scena MESS dobija prosto



Sarajevo će dobiti novi teatarski prostor nakon 25 godina, a cilj će biti okupljanje najboljih umetnika i umetnica iz regiona. To je rezultat dogovora Internacionalnog teatarskog festivala MESS, Ministarstva kulture i sporta Kantona Sarajevo i Ministarstva kulture i turizma Apulia regiona iz Italije.

Dogovori o otvaranju posebnog prostora za Scenu MESS su u finalnoj fazi.

Prema rečima izvršnog producenta MESS-a i rukovodioca Scene MESS, Dina Mustafića, to je veoma važna ideja, koja je usmerena na promovisanje balkanskog interkulturalnog dijaloga.

“Mi smo region koji ima mnogo toga da ponudi Evropi i nadamo se da ćemo putem teatra koji je prostor dijaloga ostvariti komunikaciju sa Evropom”, rekao je Mustafić i zahvalio festivalskom selektoru, Giorgiu Ursiniju Uršiću, koji je bio prvi kontakt između MESS-a i italijanskog ministarstva.

Ministarka kulture i turizma Apulia regiona, Loredana Capone, istakla je da je ulaganje u kulturu uvek put ka uspehu, saopštio je MESS.

“Ovo društvo i ovaj grad mnogo cijenimo zbog snage koju ima i zbog onoga što je dalo za kulturu. Ganula nas je činjenica da se pod opsadom ovde oformilo jedno pozorište. U narednom periodu planiramo da radimo na jednom ljudskom, društvenom i ekonomskom projektu koji ima za cilj kreiranje zajedničkih predstava i koprodukcija”, navela je Loredana Capone.

Ministar kulture i sporta Kantona Sarajevo Mirvad Kurić naveo je da je MESS “prvi regionalni pokretač teatra”, a da bi mogao da se zadrži taj status mora se konstantno ulagati i napredovati.

Zbog toga je, kako je ustakao Kurić, ideja o pokretanju novog prostora i nove scene kapitalna.

“Srećni smo što mi i naši gosti iz Apulie imamo ista strateška opredeljenja i to će nam sigurno olakšati saradnju u budućnosti”, dodao je Kurić.

Saradnja Festivala MESS i Ministarstva kulture i turizma Apulia regiona biće deo Jadransko-jonske inicijative.

“Potpisali smo ugovor 11. septembra sa 12 teatarskih kuća koje su ušle u našu inicijativu, među kojima je i MESS. Tih 12 teatarskih kuća odlučile su da u centar svog projekta stave balkanski teatar, a za najviše mesec dana sastaćemo se ponovo u Apuli kako bismo odredili okvire projekta”, rekao je direktor sektora za turizam, ekonomiju, kulturu i promociju kulturne baštine Apulia regije, Aldo Patruno.

“Želimo pojačati saradnju teatara u ovoj regiji i ovo je samo početak jednog dugog i verujem uspešnog puta”, rekao je Patruno.

Kao prvi konkretan projekat ove saradnje najavljena je predstava koja će uključiti balkanske i italijanske umetnike, a premijerno će biti izvedena na sledećem MESS-u.

(SEEcult.org)

ArtSample sa Sinišom Ilićem



Serijal razgovora sa umetnicima ArtSample, povodom 15 godina nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos”, biće nastavljen 14. oktobra u Galeriji Doma omladine Beograda razgovorom sa umetnikom Sinišom Ilićem, u okviru njegove samostalne izložbe - prostorne instalacije “Paviljon”.

Ilić će, pored svojih radova, predstaviti publici i druge umetnike, teoretiče i pojedince koji su uticali na njegov rad, te odgovarati na unapred pripremljena tematska pitanja kustosa Dušana Savića i razgovarati sa publikom.

Slike i objekti u Ilićevom “Paviljonu” prikazuju “dokaze vremena”, slike proizvodnje, izgradnje, napretka i tekovina ulaganja, zatim neuhvatljive i male narative, kolorističke senzacije ili siluete i metafore društva. Neke od tih slika vraćaju sećanje na eksploataciju, borbu i strah od neuspeha. Na tom mestu bega, kako je navedeno u najavi, promišljamo sopstvene dileme, ideje o budućnosti i utopiji.

Specijal razgovori ArtSample namenjeni su predstavljanju dosadašnjih dobitnika nagrade “Mangelos” za mlade umetnike u Srbiji, a do sada su u njima učestvovali Saša Tkačenko, Ivan Petrović i Milica Ružičić.

Siniša Ilić je, kao dobitnik nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” (2006), boravio pre deset godina u umetničkom rezidencijalnom programu u ISCP-u u Njujorku, a tokom međunarodno uspesne karijere bio je i na umetničkim rezidencijama u Museumsquartier Q21 u Beču, Kulturvermittling u Gracu, Akademie der Kunste der Welt u Kelnu, Tejt Modern u Londonu, Kamovu u Rijeci, KulturKontaktu u Beču, Akademie Schloss Solitude u Štutgartu.

Ilićev rad uključuje crteže, slike i instalacije, kao i saradnje u polju izvođačkih umetnosti. Bavi se društvenim pojavama i mehanizmima, istražujući oblike rada, socijalnih tenzija i nasilja. Član je i jedan od osnivača Teorije koja hoda (TkH), a sarađivao je sa nizom drugih umetnika i teoretičara na različitim projektima.

Trenutno učestvuje i na 56. Oktobarskom salonu “Ljubavni zanos” radom “Bez predloga konkretnog rešenja” kojim razmatra ideju prijateljstva uzimajući razglednicu iz porodične arhive kao polazišnu tačku. Ilićev rad povezuje različite istorijske reference (kroz niz nivoa, od proizvodnje slika do sugerisanih sistema vrednosti i ubeđenja) s ličnim susretima, ispitujući do koje granice pojedinci mogu orkestrirati svoje odluke, odnose i izbore, imajući u vidu generaciju, geopolitički okvir i klasnu pripadnost. Pitanje kojim se Ilić bavi je da li je unutar trenutnog društvenog okvira osoba spremna da investira vreme, znanje i emocije u stvaranje prostora za solidarnost i zajedništvo koji prevazilazi korporativne modele odnosa i prateće vrednosti koje se nameću.

Razgovor sa Ilićem u nastavku serijala ArtSample počinje u 18 sati.

(SEEcult.org)

Vizuelni utisci o istoriji Poljske



Muzej istorije Jugoslavije (MIJ) predstavlja od 13. oktobra izložbu “Mlada Poljska: Vizuelni utisci o istoriji”, u produkciji Poljske fondacije za savremenu umetnost, koja obuhvata radove umetnika koji prezentuju, analiziraju i kritički promišlјaju polјsku realnost.

Gostujuća poljska izložba, čiji su kustosi Sarmen Beglarian i Silvija Šimanjak, pokušaj je analize i obrade tema zanimlјivih mladoj generaciji, koja mora da se uhvati u koštac sa istorijom i promenama i da pronađe svoje mesto u kolektivnom identitetu zemlјe, ali i sveta.

Uporedo s razvojem kapitalizma, kako je navedeno u katalogu, raste i osećaj permanentne nesigurnosti. Zahvalјujući otklonu prema istoriji i odsustvu kompleksa karakterističnih za Polјake u postkomunističkom periodu, mlada generacija revidira prošlost i trudi se da iznova upozna istoriju i aktivno učestvuje u izgradnji identiteta. Pritom nailazi i na probleme sa kojima se susreću mladi lјudi u celom svetu, a rezultat su globalizacije, komercijalizacije i krize sistema vrednosti.

Autori radova su Ana Baumgart, Agnješka Kurant, Justina Hmjelevska, Aleks Četvertinski, Norbert Delman, Malgožata Goliševska, Maja Gordon, Dominik Jalovinjski, Agnješka Polska, Pjotr Visocki i Rafal Žarski.



Kustosi izložbe smatraju da tumačenje stvarnosti u kojoj se u datom trenutku nalazimo zahteva istorijsko razmišlјanje i shvatanje prolazne sadašnjosti kao prošlosti. Ono zahteva da budemo osetlјivi na tu dimenziju stvarnosti kako bi lični doživlјaj istorije, koja se dešava sada, mogao da postane trajna platforma odnosa i prema prošlosti i prema budućnosti.

Istorija sa sobom povlači oscilatorna kulturna kretanja koja izazivaju naslednu masu utisaka, dok su istorijski simboli često privlačniji kao predmeti popularne kulture nego kao elementi tradicije i istorijskih činjenica. Tradicija razmišlјanja o istoriji uči nas da se vreme u kom živimo po pravilu oseća kao “posebno”. Uvid u sadašnjost postaje moguć zahvalјujući kratkotrajnim slikama stvarnosti koje traju neko vreme i zadržavaju nam se u svesti, iako već spadaju u istoriju.



Izložba obuhvata šest video-radova, kao i instalacije u prostoru i u tehnici 3D štampe, foto-instalaciju (fotografije, posteri i razglednice) i ulje na platnu.

Među radovima na izložbi je prostorna instalacija Ane Baumgart i Agnješke Kurant “(...) Ellipsis” (2010) koja se bavi sećanjem na suživot različitih kultura, ali i poziva na kritičku refleksiju, uključujući i tabu teme prošlosti. Video rad prikazuje privremenu skulpturu koja se suprotstavlja zakonima gravitacije, postavljenu na simboličnom mestu u nekadašnjem jevrejskom getu.

Norbert Delman u radu "Sparing" (2016) ukazuje da najsnažnije osećanje među mladim ljudima danas nije želja za uspehom, već strah od neuspeha, koji je zastupljen u svim grupama i profesijama. Za Delmana je najinteresantniji fenomen granica između opsesije ambicijom i rivalitetom s jedne i straha s druge strane. U svojim radovima obično se referiše na popularne sportske aktivnosti, koristeći sisteme timske igre.



Agnješka Polska u video radu "The Sun" (2012) ispituje vreme i sećanje. Rođena u Poljskoj 1985. godine, za vreme komunizma, zainteresovana je za zaboravljenu istoriju i kulturne mitove. Pulsirajuće crveno sunce u njenom radu potiče od naslovne strane kultnog magazina "Amerika".

Malgožata Goliševska se predstavlja video radom "Dress me up!" (2011) za koji se obukla u skladu sa željama i idealnim vizijama svoje majke, bake i prijatelja. Danima je beležila reakcije okoline na svoj izgled, u želji da pokaže specifične porodične odnose i svakodnevni život.

Izložba je nastala 27 godina nakon pada “gvozdene zavese”, kada Polјaci i dalјe zadaju sebi pitanja o identitetu. Tek je od 1989. godine, prvi put posle 50 godina, bilo moguće javno i bez cenzure razgovarati o Polјskoj. I danas se, kako je navedeno u tekstu u katalogu, pitaju isto – šta je Polјska i ko su Polјaci?



Poslednju deceniju 20. veka i početak 21. veka okarakterisao je pokušaj da se reprocesiraju godine komunizma i ratna trauma. U poslednjih deset godina primetno je okretanje novim temama, koje do sada, takoreći, nisu postojale u javnom diskursu. Brojne knjige, filmovi, otvaranje Muzeja polјskih Jevreja POLIN, izazvali su živu diskusiju o odnosu Polјaka prema Jevrejima i jevrejskoj baštini u Polјskoj.

Polјska multikulturalnost, koja je gotovo sasvim uništena tokom Drugog svetskog rata i u doba komunističke Narodne Republike Polјske, počinje polako da privlači pažnju. Kako su naveli kustosi, raste svest o tome da Polјska nije bila homogena zemlјa, već mesto na kojem su živele različite nacije i veroispovesti. Polјsko društvo se u 21. veku našlo pred zadatkom da izravna račune sa istorijom, nasleđem i mitom Druge Republike Polјske (1918–1945), pa dolazi i do značajnih promena u odnosu prema crkvi i veri.

Deo građana, kako je navedeno, duboko je uznemiren zbog sekularizacije koja sve više uzima maha, dok drugi pak u njoj vide šansu za izgradnju društva zasnovanog na istinskim demokratskim principima.

Izložba će biti otvorena u Muzeju “25. maj” do 20. novembra.
http://www.seecult.org/node/180940

(SEEcult.org)

Jubilej Ateljea 212 u znaku premijera



Beogradsko pozorište Atelje 212 namerava da u novoj sezoni izvede što veći broj novih predstava i da na taj način proslavi 60 godina od osnivanja, a prva od njih je “Nečiji anđeo”, autorski projekat Atile Antala i Biljane Rončević, koji će biti izveden na maloj sceni “Petar Kralj” 5. novembra.

Već za 12. novembar, kada se obeležava rođendan Ateljea 212, najavljena je premijera predstave "Deca radosti", prema tekstu Milene Marković, u režiji Snežane Trišić, koju ću ansambl od 15 glumaca izvesti na velikoj sceni “Mira Trailović”.

Zatim kreće rad na predstavama "Magično popodne" Volfganga Bauera u režiji Ane Grigorović i "Detroit" Lise D Amour, u režiji Olega Novkovića, čije su premijere u planu za kraj 2016. i početak 2017. godine na maloj sceni. Do kraja godine na treba da počnu i probe komada nagrađenog na konkursu Sterijinog pozorja "Kako je dobro videti te opet" Olge Dimitrijević, u režiji Aleksandre Milavić Dejvis, najavila je 12. oktobra na konferenciji za novinare dramaturškinja Ateljea 212 Jelena Mijović.

Sledi sezona "Komedija uprkos svemu", za koju su u toku pregovori sa rediteljima Alisom Stojanović, Miom Knežević, Markom Manojlovićem, Milanom Neškovićem ("Don Kihot") i Majom Maletković (komad Aleksandra Radivojevića), a očekuje se i jedan naručeni komad od dramske autorke Milene Marković, navela je Jelena Mijović.

Direktor Ateljea 212 Branimir Brstina podsetio je na rezultate u prethodne dve sezone, odnosno od 1. oktobra 2014. godine - kada je došao na čelo tima tog pozorišta koje je u sezoni 2014/2015 izvelo šest premijera, a odigralo je 406 predstava pred više od 90.000 gledalaca, uz 30 gostovanja u Srbiji i regionu i 18 nagrada na festivalima (najviše za predstavu “Kazimir i Karolina”).
U sezoni 2015/2016. bilo je osam premijera, a izvedeno je ukupno 385 predstava pred više od 80.000 ljudi, uz 29 gostovanja po Srbiji i regionu i 26 nagrada na festivalima (posebno za predstavu “Pijani”).

Brstina je istakao da je pored toga Atelje 212 ušlo u ozbiljan posao adaptacije i sanacije zgrade (otvorene 1992. godine), zahvaljujući osnivaču – Skupštini Beograda koja je rebalansom izdvojila za ovu fazu radova 13 miliona dinara. Takođe, zahvalio je Sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije na stručnoj podršci u izradi projekta, kao i velikom broju donatora na pomoći.

Operativna direktorka Maša Mihailović rekla je da je Atelje konačno usaglasilo zatečeno stanje zgrade sa svim zakonskim propisima.

Tokom leta obavljeni su radovi na maloj i velikoj sceni i u foajeima - prostorima za publiku, a predstoje radovi u opštem i tehničkom sektoru. Sada su u skladu sa propisima putevi evakuacije, sređene su elektro-instalacije, ventilacioni sistem, zamenjeni kablovi u plafonu savremenim materijalima sa atestom, kao i gipsane ploče, postavljena led rasveta… Takođe su adaptirani podovi i gledališta velike i male scene, te promenjena i presvučena sedišta, navela je Maša Mihailović, dodajući da je do sada realizovana trećina celokupnog projekta adaptacije, čija je vrednost 33 miliona dinara.

Prema njenim rečima, Atelje 212 je na putu "za dobijanje tehničke upotrebe za zgradu”, što je retkost za pozorišta u Srbiji.

Atelje 212 je započelo život 12. novembra 1956. godine premijernim koncertnim izvođenjem Geteovog “Fausta” u režiji Mire Trailović, u kojem su igrali Marija Crnobori, Mata Milošević, Viktor Starčić i Ljubiša Jovanović. Predstava je izvedena u maloj sali stare zgrade “Borbe”, u kojoj je bilo samo 212 stolica u gledalištu.

Osnivanje Ateljea 212 inicirala je grupa beogradskih intelektualaca i umetnika koja je u NIN-u objavila svojevrsni manifest o potrebi za teatrom u kojem bi se igrala nova avangardna drama, koja je bila od velikog uticaja u Evropi u to vreme. Osim toga, želeli su da osnuju pozorište koje će se i organizaciono razlikovati od postojećih.

Atelјe 212 je bilo prvo pozorište u Istočnoj Evropi koje je igralo “Čekajući Godoa” Semjuela Beketa 1956. godine. Veliki uspeh te predstave omogućio je čitavom nizu drugih avangardnih drama i autora da se pojave u pozorištu, pa su Sartr, Fokner, Jonesko, Kami, Pinter, Adamov, Ruževič, Džojs, Žari, T.S. Eliot, Vitrak, Šizgal, Kopit, Žene… prvi put prikazani na sceni Ateljea 212 pred jugoslovenskom publikom.

Atelje 212 otkrivalo je, istovremeno, i nove domaće pisce, poput Aleksandra Popovića, Dušana Kovačevića...

Dugogodišnja upravnica Ateljea 212 Mira Trailović inicirala je sa Jovanom Ćirilovim osnivanje Beogradskog internacioanlnog teatarskog festivala – Bitefa, koji je i nastao 1967. u tom pozorištu.

Poseban pečat Ateljeu 212 dao je i Ljubomir Draškić, tokom čijeg je rukovođenja to pozorište proširilo glumački ansambl mladim umetnicima i dobilo novu zgradu.

(SEEcult.org)

2. Nova festival



Nova festival, koji promoviše novu i avangardnu umetničku scenu, održava se od 13. do 15. oktobra u Beogradu, Pančevu i Kovinu, u organizaciji udruženja “KomunikArt” i partnerskih ustanova, a počinje otvaranjem izložbe stripova austrijskog kolektiva Tonto Comics u pančevačkoj Galeriji Bate Mihailovića.

Na otvaranju će nastupiti i novosadski Kvartet Bilitis koji će, uz autorski vizuelni rad, izvesti i kompoziciju Stiva Rajha “Different Trains”, inspirisanu njegovim putovanjem vozovima od Njujorka do Los Anđelesa, kao i vozovima koji su u to vreme u Evropi transportovali Jevreje u koncentracione logore. Nastalo 1988. godine i premijerno izvedeno u interpretaciji čuvenog Kronos Quarteta, Rajhovo delo “Different Trains” je već sledeće godine dobilo nagradu Gremi za najbolju savremenu kompoziciju.

Premda je “Different Trains” originalno napisan za gudački kvartet, u “domaćoj verziji” flauta menja prvu violinu. Koncertno izvođenje će pratiti i video rad grafičke dizajnerke Ivane Radmanovac, specijalno naručen za kvartet Bilitis.

Među gostima drugog izdanja Nova festivala najavljeni su i osnivači i učesnici kolektiva Tonto Comics, Eda Strobl, Helmut Kaplan i Majkl Džordan, koji o sebi kažu da su platforma za “slikovno-tekstualnu literaturu” (imagetext literature).

Tonto je bio naziv izdavača nezavisne muzike iz Graca, koji je između 1992. i 2004. godine objavio tridesetak izdanja posvećenih uglavnom eksperimentalnoj, nekomercijalnoj muzici. Počev od 2000. godine, Tonto objavljuju strip izdanja, organizuju izložbe, od 2003. do 2006. vodili su festival posvećen stripu, a učestvuju i u zajedničkom radu sa strip crtačima i ilustratorima iz Graca, kao i onima sa internacionalne scene.



U okviru muzičkog programa Nova festivala nastupiće pet sastava iz Srbije, Slovenije, Portugala, Mađarske i Austrije, koji reprezentuju aktuelnu domaću, regionalnu i evropsku savremenu i avangardnu muzičku scenu.

Za 15. oktobar u Dvorani "Apolo" Doma omladine Pančevo najavljen je koncert austrijskog Dua FredDo (Frederik Neyrinck – klavir, Doris Nicoletti – flauta), te srpsko-mađarskog Szilárd Mezei Tubass Quinteta (Zoltán Csányi – kontrabas, Ernő Hock – kontrabas, Szilárd Mezei – kontrabas, kompozitor, Ervin Malina – kontrabas i Kornél Pápista – tuba).

U okviru Festivala nova u Centru za kulturu Kovin 14. oktobra nastupiće Jasna Jovićević (sopran saksofon, alt saksofon, frula, glas, perkusije, bas klarinet, hang, looper) i Gabriela Koso (fagot), te violista Szilárd Mezei i violončelista Albert Márkos, dok će u Studiju 6 Radio Beograda nastupiti iste večeri slovenačko-portugalski duo koji čine pijanistkinja Kaja Draksler i Susana Santos Silva (truba).



Smatrajući da su na domaćoj muzičkoj sceni pretežno zastupljeni sadržaji iz domena džeza, klasične i popularne muzike u njihovim odavno usvojenim, kanonizovanim oblicima, ideja muzičkog programa Nova festivala je predstavljanje savremenih izvođačkih praksi, orijentisanih ka eksperimentalnom pristupu i ukrštanju različitih žanrova umetničke i popularne muzike. Dugoročno, Nova festival teži da podstakne mlade umetnike da se bave novom i avangardnom umetnošću kroz predstavljanje aktuelnih i renomiranih umetnika iz te žanrovske sfere (u regionu, Evropi i svetu), kao i da promoviše saradnju muzičara i umetnika različitih žanrovskih okvira.

Nova festival podržali su Grad Pančevo, Austrijski kulturni forum u Beogradu, Collegium Hungaricum, ambasada Slovenije u Srbiji i Skupština opštine Kovin.

Ulaz na sve festivalske programe je besplatan.

Festivalski sajt je novafestival.rs, a program se nalazi u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)