Udžbenik za fizičko vaspitanje

Danas slušam na radiju kako će učenici predmet fizičko vaspitanje učiti iz udžbenika. Naveli su primer i pročitali deo iz udžbenika gde je učeniku "jasno" pojašnjeno kako da napravi kolut napred, kolut nazad i sve tako do nekog razreda.

Šta mislite o ovoj pojavi?

Meni je udzbenik za fizicno OK, ima masu stvari vezano za sport koje se strebaju kao i sve ostalo. Ali on nikako ne moze biti zamjena za prakticnu nastavu.

Na osnovu fragmenta kojeg su voditelji pročitali udžbenik je "plač majke božije". Korišćeni su čudni izrazi za koje prvi puta čujem a udžbenik je za osnovce, mislim drugi razred.

Svakako da je dobro da deca fizičku kulturu doživljavaju kao korisnu i da se pored praktične nastave upute i u teoriju, ali neka to budu ozbiljni udžbenici a ne objašnjenja kako sa rade vežbe na vratilu, preskače konopac itd. itd.

Do sada se ocenjivala praktična nastava i disciplina a od sada i teorija. Šta će biti presudno?

Sledeći korak je CD na kojem će deca da gledaju preskakanje kozlića, a niko neće morati da se zatrči, 'odrazi se', preskoči vrašku spravu i dočeka se na noge... Ne mogu da verujem kako se najjednostavnije stvari i najprirodnije (a i najkorisnije za zdravlje) u našem obrazovnom sistemu izvrnu u svoju suprotnost....

Nije ni čudo što nam generacije rastu sve inertnije...

Kad bi nama glavni predmeti bili fizičko, likovno i muzičko (a sve bazirano na praksi, nikako na teoriji), i nacija bi nam bila zdravija u svakom smislu...

mim, računaš li tu i netalentovane?

Za likovno i muzicko treba imati talenat. Ja mislim da se tu ne bi trebao ocjenjivati crtanje i pjevanje nego teorija.

 

            "Teoria sime praxi sicut rotae sime axi"

             


                       ili ako ti je lakše po srBski



           "Teorija bez prakse je kao točak bez osovine"
                    

                                  stara latinska poslovica




P.S. Svako je dovoljno talentovan da nauči 50 lakših pesama   da odsvira na gitari ,a ti da pričaš deci o molskim i durskim skalama bez primera ...teško da ćeš ih naterati da te slušaju a kamoli razumeju

P.P.S.

Nama treba operativno a ne teoretsko znanje svako zna da laprda ali su zato naša deca na međunarodnom takmičenju iz praktičnog znanja negde 2003-će to beše mislim (tačan datum je nebitan) zauzela poslednje mesto ....

Avramova ::mim, računaš li tu i netalentovane?

Ajd da odgovorim pre nego što me smlavi vrućinština....

Za talentovane postoje specijalne škole. Govorimo o osnovnoj školi, dakle o školi za svu decu.
Meni su ocene za te predmete krajnje besmislene, a negovanje ljudske (dečje) potrebe da se iskaže kroz zvuk, sliku i pokret od neprocenjive važnosti. Umesto da decu inhibiramo vrhunskim zahtevima, trebalo bi da ih oslobodimo i ohrabrimo da uživaju u zvuku, slici i pokretu koje proizvode sami. Makar u osnovnoj školi.

Meni je fizičko u osnovnoj školi predavao neki Valčić (zaboravih mu ime), čuveni naš (internacionalni) rukometni sudija; sjajan čovek i odličan pedagog. Nismo imali udžbenik, nije bilo "pošteda" zbog menstruacije, astme, krive kičme itd... Ima da đipaš i trčiš po dvorištu za loptom, svako onoliko koliko može. Naučili smo da igramo i košarku i odbojku i rukomet, trčali smo kroseve po šumi, išli na plivanje... On zada "zadatak", demonstrira, mi ponavljamo, on koriguje, mi opet ponavljamo... Ne vidim potrebu za udžbenikom.

Sviranje instrumenta se uči na isti način. Nastavnik objasni (teorija), demonstrira, ti ponoviš, on te koriguje, ti opet ponavljaš... Nema udžbenika za horsko pevanje (nikad nije bilo, a nema ga ni na fakultetu). Jako mali procenat ljudi se rađa sa apsolutnim sluhom. Sluh se stiče vežbanjem. Mi smo svi pevali u horu.

Za crtanje nisam ekspert, al tu je Poli pa nek me ispravi; i tu se uči kroz praksu (ne vidim ni kako bi drugačije).

Meni je bitnije da deca uživaju u pevanju, sviranju, slikanju i fizičkom pokretu, nego da forsiramo "lov na talente". E, al za to je potrebna korenita promena u shvatanju obrazovanja... Ovako, deca se usedeše ispred TV, kompjutera i mobilnih telefona i samo 'konzumiraju' tuđe pokrete, slike i pesme...

Sorry zbog opširnosti...

Johny Bravo ::
P.S. Svako je dovoljno talentovan da nauči 50 lakših pesama   da odsvira na gitari ,a ti da pričaš deci o molskim i durskim skalama bez primera ...teško da ćeš ih naterati da te slušaju a kamoli razumeju

Moze da svira ali ne i da pjeva. Ja u osnovnoj nisam dohvatio instrument (do duse nije ih ni bilo), samo su nas tjerali da pjevamo.

Batista ::

Johny Bravo ::
P.S. Svako je dovoljno talentovan da nauči 50 lakših pesama   da odsvira na gitari ,a ti da pričaš deci o molskim i durskim skalama bez primera ...teško da ćeš ih naterati da te slušaju a kamoli razumeju

Moze da svira ali ne i da pjeva. Ja u osnovnoj nisam dohvatio instrument (do duse nije ih ni bilo), samo su nas tjerali da pjevamo.

Ja znam da ti voliš kad ti Džoni odgovori , ali moram da se umešam malo...
Povodom boldovanog: može, odgovorno tvrdim . Nekad samo glasne žice traže malo 'štimovanja' sa uhom...
Nekom detetu je potrebno malo više štimovanja, nekom sasvim malo... Najgore što može pedagog i okolina da urade jeste da grde dete što peva falš, da mu uskrate pevanje ("nećeš ti meni pevati himnu Sv Savi u horu!") i da se beskonačno mršte što sve nije milozvučno... Blaga upornost, naravno odgovarajuće vežbe i reči ohrabrenja mogu da našteluju svačije glasne žice.
Imam dva takva slučaja u svom bliskom okruženju...
A nema veće sreće za dete nego kad, oslobođeno stega, predrasuda i osuda, klikne iz grla... Viđala sam to i smatram to jednim od najlepših momenata u svom životu (iako nije bilo mojom zaslugom).