Porodica kao neprijatelj

Po prirodi stvari u porodici čovjek nalazi utočište, sigurnost i ljubav. Članovi porodice su (ili bi trebli biti) naši najbolji i ponekad jedini pravi prijatelji koje imamo. Što kada se stvari obrnu?
Nije rijetko da porodice svoje probleme riješavaju međusobnim tužbama, dugogodišnjom šutnjom ili čak fizičkim obračunima.
U ovaj se kalup može staviti i šira i uža porodica.
Jeste li imali iskustva sa ovim problemom ? Kao sudionik ili promatrač? Zanimaju me vaša mišljenja i iskustva.

Srecom, nisam to osetila na svojoj kozi Ali da sam videla, jesam. I da je tuzno, jeste. S obzirom da, kako rekoh, nisam imala tih iskustava, nikad to nisam ni mogla da razumem. Ali eto, mislim da clanovi takvih porodica najbolje znaju zasto je to tako i zasto ne postoji drugi nacin da rese nesuglasice.

Kao sto rece Tolstoj- sve srecne porodice lice jedna na drugu a svaka nesrecna porodica je nesrecna na svoj nacin.

Jest.. Mene je na otvaranje teme potakla svađa mog oca i strica koji ne razgovaraju 20 godina i svih tih godina se vuku po sudu.
Nas djecu su donekle uvukli u to, nismo si ni mi nešto, iz poštovanja prema njima.
Zaista apsurdna situacija.

Porodica je temelj i sinonim ljubavi , zaštite , sigurnosti ... I ja sam osobno dio baš takve porodice / obitelji . Nemam zaista loših osobnih iskustava . Nisam ni svjedok tuđih porodičnih sukoba . Vjerujem da su to rijetkosti i nekakva odskakanja koja su posljedica pretežno krivih podjela imovina .

Dragana :: . Vjerujem da su to rijetkosti i nekakva odskakanja koja su posljedica pretežno krivih podjela imovina .

Za imovinu si u pravu, 99% sporova su imovinski, a iz nekih pravosudnih statistika, nije to baš rijetko.

Lila ::Po prirodi stvari u porodici čovjek nalazi utočište, sigurnost i ljubav. Članovi porodice su (ili bi trebli biti) naši najbolji i ponekad jedini pravi prijatelji koje imamo. Što kada se stvari obrnu?
Nije rijetko da porodice svoje probleme riješavaju međusobnim tužbama, dugogodišnjom šutnjom ili čak fizičkim obračunima.
U ovaj se kalup može staviti i šira i uža porodica.
Jeste li imali iskustva sa ovim problemom ? Kao sudionik ili promatrač? Zanimaju me vaša mišljenja i iskustva.

Loša iskustva imala sam samo sa najbližima. Sa ostalim ljudima, ne.
Hvala Bogu što ne živim više s njima!

Ko shvati da mu je porodica neprijatelj, taj je ne formira ili ako je vec ima, od nje bezi glavom bez obzira.

Nisam doživela, ali imam primer u komšiluku.
Sa druge strane, ne mora da se radi o tužbama, sudovima, batinama itd., dovoljno je da porodica neće da te u nečemu podrži ili ti totalno okrene leđa, kada ti najviše treba otac, majka - njih zabole uvo za tvoje potrebe....
To opet imam u blizini, žalosno je i u svakom slučaju loše, jer osoba počinje da se gubi, okreće se nekom poroku, jer kada mu je najteže, svi iz porodice mu okrenu leđa.
E to je najcrnje od svega!!!

Sklad odjeka ::Ko shvati da mu je porodica neprijatelj, taj je ne formira ili ako je vec ima, od nje bezi glavom bez obzira.

Nije baš tako. Ako naiđemo na pravu osobu koja nas razume, polako stičemo poverenje u tu osobu i instituciju braka i porodice.
Za sve ima leka.

Nije porodica neprijatelj...možda sve zavisi od ugla iz kog se gleda.
Ne kažem ima bezbroj primjera u okolini za koje možemo reći to isto, a opet znamo li sve?
Slušala sam masu primjedbi na račun porodice iz koje je neko potekao da bi se nakon nekoliko godina ispostavilo da je ta ista porodica koja na početku priče bila neprijatelj na kraju ispala u pravu.
Iza zatvorenih vrata ne znamo šta se dešava.

Naravno da postoje osobe koje se žrtvuju za svoje roditelje,djecu,braću, sestre,sestriće.. tako što zapostavljaju lični interes.Mislim da je došlo takvo vrijeme,te da su rijetki oni koji NE gledaju SAMO svoj lični interes.

Ma sve je nakako ok, svi se vole i postuju, dok ne dodje na red podela imovine..ovo spominjem jer sam najvise o tome cula price, gde roditelji, braca , sestre, vode bitke kada je to u pitanju....niko ne odustaje , verovatno je neki ponos u pitanju, povredjena osecanja, a u svakom slucaju licni interes..
..meni se fala Bogu, do sada nije desilo nista slicno, savrseno funkcionisemo, i valjda ce tako i ostati.....

porodica,kako to gordo zvuči.ima li mesto pod kapom nebeskom gde čovek može da se opusti,odmori,nasmeje,zaplače,bolje od doma, od porodice.ta oaza u pustinji,ostrvo na uzburkanom moru mora da se čuva i neguje do kraja života.ko porodicu doživljava kao neprijatelja taj prijatelja u životu imati neće.

Šizika ::Ma sve je nakako ok, svi se vole i postuju, dok ne dodje na red podela imovine..ovo spominjem jer sam najvise o tome cula price, gde roditelji, braca , sestre, vode bitke kada je to u pitanju....niko ne odustaje , verovatno je neki ponos u pitanju, povredjena osecanja, a u svakom slucaju licni interes....

Ovo se ne dešava u porodici. Porodica podrazumeva suživot roditelja i dece. Tek kada se deca odvoje, zasnuju svoje porodice, moguće je da dodje do nesuglasica usled podele imovine.

Lični interes je ključna reč za nesuglasice takve vrste.

Ja sam jedinica pa nemam taj osecaj. Porodica za mene znaci moje najblize.
Ali vidjala sam po sudovima bracu/sestre kako prete, proklinju i tuku se kao na Pinkovoj Farmi, pa i gore.
Ne znam kako bih reagovala u takvoj situaciji, verovatno bih sve prepustila onima koji se pokazu kao drcniji.

Avramova :: Ovo se ne dešava u porodici. Porodica podrazumeva suživot roditelja i dece. Tek kada se deca odvoje, zasnuju svoje porodice, moguće je da dodje do nesuglasica usled podele imovine.

Lični interes je ključna reč za nesuglasice takve vrste.

Porodica je neki krst koji nosis do kraja zivota.

U mom slucaju nema nikakve veze nekih problema oko podele imovine,jer
to i ne bi bilo vredno pomena, barem u mom slucaju, ali uvek osecas
neku odgovornost prema roditeljima,cak i kada oni od tebe to ne ocekuju,
a ako si daleko onda je tu neka neprestana griza savesti da nisi pored njih.

Medjutim, mladje generacije nemaju taj problem.

Oni roditelje smatraju nekim servisom koji je duzan da im omoguci i
ostvari sve njihove zelje i prohteve.

Fraya ::
Medjutim, mladje generacije nemaju taj problem.

Oni roditelje smatraju nekim servisom koji je duzan da im omoguci i
ostvari sve njihove zelje i prohteve.

Odlicna konstatacija. Ovo je prava posast u Srbiji. Deca su toliko opustena i bez odgovornosti, a za sve svoje probleme krive roditelje.

Mislim da je napravljena greska u vaspitanju, jer su deca razmazena.

Mislim da bi bilo korektno pisati o većini, manjini, kako god, ali ne o svima.

Npr. nisam razmazila svoju decu. ne smatraju me servisom ni obaveznom prema njima, znaju dokle sam morala i koliko je to, znaju da sada moramo zajedno.

Porodica nije neprijatelj već oslonac.

Lila ::
Jeste li imali iskustva sa ovim problemom ? Kao sudionik ili promatrač? Zanimaju me vaša mišljenja i iskustva.

Moje licno iskustvo-na vreme sam se opametio i ukapirao da je porodica zlo nametnuto ko zna zasto da coveku zivot pretvori u pakao,potrazio posao,upisao faks,zavrsio ga a onda spakovao stvari pa na put... Niti porodicu smatram bitnom niti vaznom,sto sam manje u kontaktu sa njom udisem vise slobode u svoja pluca Sloboda ili porodica? Pa sloboda,naravno. Sretan im put :: ::

Mastifal :: Niti porodicu smatram bitnom niti vaznom,sto sam manje u kontaktu sa njom udisem vise slobode u svoja pluca Sloboda ili porodica? Pa sloboda,naravno. Sretan im put :: ::

Ti, slobodni čoveče, nikada tako slobodno ne bi pisao niti bio slobodan (da ti verujem), da se nisi "brusio" u porodici.

A da cus, Avramova Pa dobro,ima malo istine u tome,tako sam vaspitan

Dzavramova može s onu stranu monitora. Ok i hvala! .

Ma vole se mama i tata,ali mi se stalno vrti onaj stih u glavi

Jedva čekam da sahranim majku,pa u kuću da dovedem Rajku.

Mastifal ::A da cus, Avramova Pa dobro,ima malo istine u tome,tako sam vaspitan

Dzavramova može s onu stranu monitora. Ok i hvala! .

Ada cus,vidi sto mi izmeni post. Aaaaaa dobro,dogovorili smo se :kapa:

Tako je, dogovor je pao, kada smo u porodičnom okruženju, može sa Dž ali ovako ne.

Dakle, značaj porodice je veoma bitan i to baš u periodu odrastanja. Kasnije je dobro da se svi razdvoje ali i da se nikako ne zaborave.