Birali ste, ete vi ga ili ni đavo nije bio toliko crn

furija ::Slusam sad na TV-u ono buljavo gance kako govori da ce novi Zakon o radu doneti i dobre stvari jer ce radnik biti "iskljucivi vlasnik svoje zarade"     kakv car je covek, odnosno - kako smo mi lud narod   

ZAŠTO NOVI ZAKON O RADU NE SME PROĆI

Objavio: sloga

1. Zato što uvodi „agencije za privremeno zapošljavanje“ . Ove agencije će potpuno obesmisliti radni odnos na neodređeno vreme, pa čak i sklapanje ugovora o radnom odnosu na određeno vreme. Pošto bi radnici bili prijavljeni u ageciji za privremeno zapošljavanje, postavlja se pitanje zbog čega bi bilo koji poslodavac imao svoje zaposlene? Umesto toga uzimao bi nadničare iz redova prijavljenih u agenciji! Stanje stalne nezaposlenosti , uz povremeno radno angažovanje, bi postalo stanje u kome živi većina građana Srbije. „Radili“ bi smo u agencijama, a u stvari ne bi smo radili uopšte već bi čekali da se gazda agencije smiluje i dodeli nam poneki poslić. To znači da bi nezaposlenost bila naša stvarnost, pa bi u toku jedne godine 7 ili 8 meseci bili bez posla, a agencija bi nas možda angažovala 4 ili 5 meseci….ali to znači da bi smo godinu dana trebali da preživimo sa 4 ili 5 bednih plata, a za isto toliko meseci bi nam bili plaćeni zdravstveni i penzioni doprinosi. Umesto radnika postajemo nadničari!

2. Mogućnost da se radi nepuno radno vreme. Ovo po zaposlene može da ima katastrofalne efekte. Od sada će 2 radnika moći da dele jedno radno mesto, ali će raditi po pola radnog vremena i primaće pola plate. U Srbiji se ne može živeti ni od cele prosečne plate i nekoliko dopunskih poslova koje su ljudi prinuđeni da rade, a kamoli radeći pola radnog vremena za pola plate.

3. Zakonski institut nepunog radnog vremena omogućava poslodavcu da radnika angažuje onoliko sati koliko on smatra da mu je radnik potreban. Tako poslodavac može da odredi da je za obavljanje nekog posla potrebno 5 sati dnevno, iako, u stvarnosti, taj posao zahteva osmočasovno radno angažovanje. To znači da će radnik biti prisiljen da se bukvalno „polomi na poslu“ radeći za 5 sati celodnevni radni zadatak, a poslodavac će mu umesto 8 sati plaćati samo tih 5 ili manje.

4. Produžavanje rada na određeno vreme na 3 godine. Ovo je znatno nepovoljnije rešenje od sadašnjeg koje je ograničavalo rad na određeno vreme na godinu dana. I do sada su poslodavci ovde pokazivali krajnji bezobrazluk i izigravali zakon, a od sada će to kršenje zakona da bude legalizovano. Kada ovu odredbu udružimo sa „agencijama za privremeno zapošljavanje“, dolazimo do zaključka DA RADNOG ODNOSA NA NEODREĐENO VREME (STALNI RADNI ODNOS) VIŠE NEĆE BITI. Svi ćemo biti bez stalnog zaposlenja, večito u strahu i večito ucenjeni od strane obesnih poslodavaca i tajkuna. Gde je tu socijalna sigurnost radnika?

5. Novi Zakon o radu predviđa, u svojoj suštini smanjenje zarada. Naime, ukida se odredba iz dosadašnjeg Zakona koja garantuje „jednaku zaradu za isti rad“. Umesto toga uvodi se definicija „jednaka zarada za jednak radni doprinos“, čime se zapravo ukida načelo jednake zarade za jednaki rad, jer je termin „jednak radni doprinos“ suviše apstraktan i poslodavac može da ga tumači kako želi. Takođe se uvodi načelo da poslodavac ima pravo da umanji zaradu zaposlenog na osnovu radnog učinka. Ovo ostavlja mogućnost poslodavcu da proizvoljno određuje nedostižne radne učinke, te da na osnovu toga umanji zaradu ogromnoj većini zaposlenih. Uz sve ovo, radna verzija novog Zakona o radu je predvidela i ukidanje uvećanja zarade za smenski rad, tako da osobe koje rade po smenama neće više dobijati uvećanje zarade od 26%.

6. Uvodi se mogućnost da gazda iznajmi radnika, kao da je on mašina ili alatka, drugom poslodavcu, što se u novom zakonu prikazuje kao „upućivanje na rad kod drugog poslodavca“. Ovde je veoma problematična odredba u novom Zakonu o radu gde se briše dosadašnje ograničenje da „iznajmljivanje“ radnika drugom poslodavcu može trajati najduže godinu dana. U novom Zakonu uopšte i ne piše koliko dugo može da traje ovo „rentiranje“ ljudskih bića, pa će to tajkuni i nesavesni poslodavci sigurno da zloupotrebe. Uz to, briše se odredba iz dosadašnjeg Zakona po kojoj zaposleni koji je „iznajmljen“ poslodavcu nije mogao da ima manja prava od onih koje je imao kod poslodavca koji ga je „dao u rentu“. To znači da na novom radnom mestu plata „iznajmljenog“ radnika može biti duplo manja, uslovi rada daleko teži, ali ako odbije da bude „iznajmljen“, radniku prestaje radni odnos.

7. Poslodavac praktično može zaposlenom dati otkaz kad god mu se prohte. U realnom smislu, ako zahtevate da vam poslodavac omogući korišćenje nekog prava koje vam po zakonu pripada, to može dovesti do momentalnog otkaza. Ovo se u praksi od strane poslodavaca i tajkuna može strahovito zloupotrebljavati.

ZATO NOVI ZAKON O RADU NE SME PROĆI!

USS “SLOGA“ – NOVI SINDIKAT ZDRAVSTVA SRBIJE

Šta će biti sa Zakonom o radu


Najavljene izmene i dopune Zakona o radu unele su uznemirenost među radnike širom Srbije, koji opravdano strahuju za svoju budućnost.

Svašta se izdešavalo od 21. oktobra 2013. godine, kada je dostavljena „Radna verzija Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu“, preko objavljivanja, pa odustajanja od Nacrta zakona 20. januara 2014. godine - prvi čin ne baš preterano originalne tragikomedije.

Šta se sve posle dešavalo od 31. januara 2014. godine, kada je formirana nova radna grupa za usaglašavanje izmena i dopuna Zakona o radu, hronološki je zabeleženo ovde.





>>> 8/6/2014

O zaradi se pregovara sa poslodavcem

Krajem nedelje očekuje se finalna verzija zakona o radu. O njemu će se još jednom razgovarati na Socijalno-ekonomskom savetu, verovatno u četvrtak. U međuvremenu će se ministar rada Aleksandar Vulin sresti sa čelnicima sindikalnih organizacija Nenadom Čankom i Ljubisavom Orbovićem u Ženevi, gde će prisustvovati kongresu Međunarodne organizacije rada.

Nema sukoba sa sindikatima o detaljima novog zakona: „Sindikati nisu želeli da pregovaraju o desetak članova od ukupno 200 članova novog Zakona o radu. Sve ostalo je usaglašeno. Poštujem to što nisu hteli da razgovaraju o zaradama, pravima sindikata i proširenom dejstvu kolektivnih ugovora, ali nije tačno da na vreme nisu bili ni upoznati s rešenjima“.

Ministar je dodao i da ne stoje tvrdnje sindikata da se predloženim rešenjima umanjuju zarade zaposlenih za deset odsto. Sindikat u toj računici najviše pominje svođenje naknade za minuli rad na godine provedene kod aktuelnog poslodavca.

„Voleo bih da živimo u socijalizmu, zalagao sam se za to celog života. Ali, živimo u vremenu u kom se o iznosu zarade pregovara s poslodavcem. Sigurno je da će se u tim pregovorima ceniti i iskustvo, dok će se, s druge strane, nagrađivati vernost poslodavcu. Uvođenjem obaveze plaćanja naknade za minuli rad samo za poslednje radno mesto, podstičemo zapošljavanje starijih koje danas niko neće da zaposli, jer automatski za njih mora da plati više. A šta da radimo s tim ljudima ako niko neće da plaća te troškove minulog rada, otpremnina“, rekao je Vulin.

Kaže da ni poslodavci nisu u potpunosti zadovoljni predloženim rešenjima. „Poslodavci su insistirali da se ukine obaveza plaćanja putnih troškova, pauze za ručak, toplog obroka. Država je takve predloge odbila. Jedina novina u tom delu je da ukoliko promenite adresu stanovanja, poslodavac nije dužan da vam plaća veće troškove za prevoz. Tu izmenu isprovocirali su slučajevi u policiji. Dešavalo se, na primer, da se policajci zaposle u Beogradu, a prijave kod roditelja u unutrašnjosti i naplaćuju troškove za prevoz do posla. To više neće moći“, zaključio je Vulin.

2. Mogućnost da se radi nepuno radno vreme. Ovo po zaposlene može da ima katastrofalne efekte. Od sada će 2 radnika moći da dele jedno radno mesto, ali će raditi po pola radnog vremena i primaće pola plate. U Srbiji se ne može živeti ni od cele prosečne plate i nekoliko dopunskih poslova koje su ljudi prinuđeni da rade, a kamoli radeći pola radnog vremena za pola plate.

Time ::PREGLED ODREDABA ZAKONA O RADU KOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU

l

Prince ::
Svaki zakon je dobar...