Bracni odnosi

od **drdoktor** Čet Apr 08, 2010 10:12 pm

Lubav je danas (gotovo jednako kao što je bila i nekad davno) mistifikovana i tajanstvena ideja i pojava, a integracijom braka i ljubavi savremeni brak postaje opterećen zabludama i iracionalnim uverenjima.
Nerealna očekivanja i zahtevi = bračna i ljubavna kriza
Ljudi ulaze u bračne i ljubavne krize jer su njihova očekivanja u vezi sa brakom,
ljubavi i zajedničkog života uglavnom nerealna. Prosečan muškarac misli da (zato što je oženjen ili u vezi) njegova partnerka bi trebala biti dosledno ljubazna i uslužna, a prosečna žena misli da (zato što je venčana ili u vezi) njen partner bi trebao biti konstantno nežan i pun razumevanja.

Bračne i ljubavne krize nastaju kada jedan od partnera neadekvatno reaguje na normalne frustracije i/ili abnormalne i nerealne zahteve od strane drugog partnera. Na taj način ona ili on stavlja ove frustracije i zahteve u prvi plan njihovog odnosa (umjesto da u prvom planu bude ljubav i iskrena privrženost jednog prema drugom uz rad na prihvatanju i prevazilaženu normalnih bračnih i ljubavnih frustracija).
Ako nakon toga i drugi partner sa svoje strane reaguje neadekvatno na osetljive želje i/ili nerazumne zahteve prvog partnera, smanjuje se međusobna tolerancija na uzajamne frustracije, a pojačavaju se eksplozivne reakcije i/ili dolazi do prekida komunakcije, što vodi produbljivanu i učvršćivanju ljubavnih, seksualnih i drugih bračnih problema.

Bračni i ljubavni odnosi retko kad mogu spontano napredovati natprirodnom lakoćom i zato bi bilo bolje da partneri aktivno rade na održavanju iskrene podrške i privrženosti jedno prema drugom. Krize u ovim odnosima nastaju kad partneri imaju kontinuirano nerealna očekivanja i zahteve u odnosu na to kakva bi ponašanja njihovih partnera trebala biti. Bračne i ljubavne krizeće se uglavnom održavati sve dok partneri ne shvate da se inertnost u partnerskom odnosu jednostavno ne isplati, te da nema drugog puta ka uspešnom braku i ljubavnom odnosu osim upornog i kontinuiranog ulaganja u ljubav.

Sta je po vama najbitnije za stabilan bracni odnos ili vezu?

od **Dragana** Čet Apr 08, 2010 11:02 pm

Lijepa tema ...

Međutim , je su li uzroci bračnih kriza samo i uvijek neralna očekivanja jednog ili obaju partnera ?
Mišljenja sam da je realno očekivati da je žena ( ne uvijek ) ali najčešće ljubazna a muškarac nježan i pažljiv . Kada takve situacije postaju rijetkost ili ih uipće nema , bračna je kriza neminovna i razlog za osvrnuti se ; gdje je zapelo ...
Bračne krize nastaju , tu si u pravu kada partner ne reagira primjereno na situaciju koju iz ovih ili onih razloga proživljava , onaj drugi . Dakle nedostatak empatije , brige i pažnje ...

Između ostalog , u vezi / braku ... najbitnije je ; ne udaljiti se jedno od drugoga , ne odustati od izricanja onoga što se želi ili očekuje od onog drugog ... jer nam nitko ne može čitati misli . Ne prekinuti bliskost i verbalnu komunikaciju .

od **drdoktor** Čet Apr 08, 2010 11:18 pm

Da bi neki odnos postao kvalitetan, potrebno je preuzeti odgovornost koju svaki odnos nosi sa sobom. Mnogi parovi ovde prave veliku grešku iz tog razloga što ne preuzimaju odgovornost za svoje emocije i postupke već za partnerove. Ovakav oblik ponašanja je vrlo nezdrav zato što predstavlja kopiju odnosa koje su partneri imali dok su bili mali, a to je odnos roditelj – dete.

Dok smo bili deca naše, nazovimo ih emocionalne probleme su rešavali naši roditelji. Oni su uvek imali rešenje za naše probleme koje nismo morali sami da trazimo u sebi. Na neki način roditelj je nosio određeni teret koji dolazi kao sastavni deo roditeljstva. Donekle su govorili sta treba da mislimo, osecamo i najbitnije njihov dozivljaj nas, ostavlja na kasnije sazrevanje najvise posledica.
Ista stvar se događa i u partnerskom odnosu, samo što ona po svojoj prirodi nije sastavni deo partnerskog odnosa.

U određenim trenucima ovakav oblik rešavanja emocionalnih problema može biti prijatan izlaz, ali dugoročno gledano ovakav oblik ponašanja umanjuje svrhu i lepotu emocionalnog odnosa između dvoje ljudi pa ga je zato bolje izbegavati.
Partneri se počinju gledati kroz prizmu roditelja ili deteta tj. jedan drugome postaju roditelj ili dete te zbog toga privlačnost između njih počinje da nestaje.

Drugi kamen spoticanja u odnosu je očekivanje da će partneri jedan drugome dopuniti praznine koje imaju u sebi. Ali, realnost je drugačija. Jedini način da partneri popune rupe koje osećaju u sebi jeste taj da promene određene
stvari u sebi koje će ih tada dovesti do osećaja ispunjenosti. Odnos može poslužiti jedino kao temelj za sopstvenu
promenu, ali ne i kao nesto sto ce nadomestiti sopstvene nedostatke.
Ono što odnos može ponuditi partnerima jeste da se osveste postojeci obrasci koji postoje u partnerima. Kad partneri osveste svoje obrasce ponašanja, trebalo bi pristupiti njihovom menjanju. Međutim, ne bi trebali očekivati da će njihove obrasce ponašanja rešiti partner.
Partner je samo okidač obrasca te pratnja i podrška kroz proces transformacije.
Odnos može ponuditi jako puno materijala za individualni razvoj, ali sopstveni je izbor koliko će se taj materijal upotrebiti.

Treći kamen spoticanja su obrasci ponašanja koje partneri ponavljaju godinama, ali oni više nemaju svoju svrhu osim da im uništavaju živote. Tipični obrasci u odnosima koji partnerima ne dopuštaju duboku intimnu komunikaciju i
predanost su:

- nezrelo ponašanje
- emocionalna zatvorenost
- vezanost
- zlostavljanje bilo koje vrste
- nepoštovanje
- nerazumevanje itd

Nažalost, broj ljudi s ovakvom vrstom ponašanja je veliki te zbog toga postoji mnogo ljudi koji ne mogu doživeti lepotu odnosa. Sve dok partneri poseduju ove obrasce, neprestano će privlačiti sebi slične osobe s kojima će ulaziti u odnos.

Odrasle osobe imaju potpunu slobodu izbora oko toga koji će oblik ponašanja koristiti, a koji neće. U tome je osnovna razlika između deteta i odrasle osobe i zbog toga ne postoje adekvatna opravdanja za ponašanje i emocije koje odrasli proizvode. Ako se odgovornost prebacuje na partnera, dugoročno gledano partner će snositi štetne posledice koji će se odraziti na samog patrnera i na odnos u kojem se nalazi.

U zdravom odnosu partneri preuzimaju odgovornost za svoje emocije i potrebe pa zbog toga ne doživljavaju pritisak i opterećenje koje je u suprotnoj situaciji prisutno.

U skladu s gore navedenim dolazi četvrti kamen spoticanja kod kojeg se jedan od partnera oseća krivim ili ima potrebu pomoći partneru koji se ne oseća dobro ili prolazi kroz krizu. Takav stav, a pogotovo potreba da se pomogne partneru, ukazuje na to da drugu osobu podcenjujemo, kako njene emocije tako i njenu/njegovu sopstvenu snagu. Na taj način pokazujemo svoju sumnju u partnera i njegove sposobnosti da može sam savladati životne izazove koji mu se nameću. Koreni ovakvog ponašanja potiču iz djetinjstva iz razloga što roditelji svojoj deci nameću krivicu zbog ponašanja i emocionalnog stanja.

Još gore od ovoga jeste osećaj sažaljenja prema drugoj osobi. Ako partner čini to i sve gore navedeno kada partner doživi određeni pad u životu, tada će verovatno i on sam očekivati isto ponašanje od svog partnera kad se nađe
u istoj situaciji. Oba partnera trebaju prihvatiti činjenicu da su dovoljno zreli i snažni da mogu savladati krize koje prolaze i da ne trebaju igrati uloge roditelj/diete jer je takav oblik ponašanja poguban za njih.

Najprikladnije rešenje je saosećanje, ali ne sažaljenje, i dati punu podršku svom partneru. I naročito izbegavati vredjanje partnera kada se nalazi u krizi.

S obzirom da mnogi parovi prolaze kroz odnos tako da preuzimaju odgovornost za partnerove emocije i brinu se o njemu/njoj kada je u krizi, teško im je zamisliti drugačiji oblik odnosa. Zašto?
Zato što takvo ponašanje smatraju izrazom ljubavi. Međutim pažljivo odmeravanje postupaka i izbegavanje preuzimanja odgovornosti, je najbolje rešenje, jer postoji opasnost da se jedan partner toliko navikne da drugi partner nosi svu odgovornost. Takva navika neminovno dovodi do velikih nezadovoljstava u odnosu.
A samim tim postoji opasnost gledajući dugoročno, da jedan partner postane nesposoban u donošenju odluka i preuzimanju odgovornosti.

Poželjno je da partneri međusobno razmenjuju svoje želje i da jedno drugom ugađaju, ali potrebno je i shvatiti da jedno drugom ne mogu ispuniti potrebe koje svoj temelj ispunjenja imaju u unutrašnjosti svakog pojedinačno. Neprestano traganje za ispunjavanjem potreba izvan sebe koje čekaju svoje ostvarenje iznutra neminovno dovodi do sukoba.

od **Sklad odjeka** Pet Apr 23, 2010 7:31 pm

Da bi brak uspeo potrebno je prvenstveno mnogo ljubavi, strasti, razumevanja, iskrenosti, podrske, tolerancije, uskladjenosti, nesputanosti , samostalnosti u izboru zanimanja , mnogih interesovanja i kolko-tolko materijalne sigurnosti.

od Sponsored content

Bracni odnosi

Bracni odnosi

Re: Bracni odnosi

Re: Bracni odnosi

Re: Bracni odnosi

Re: Bracni odnosi