Da se ne zaboravi

Петнаеста годишњица НАТО бомбардовања

Навршава се 15 година од почетка НАТО бомбардовања. Дан сећања на жртве страдале у бомбардовању биће обележен низом комеморативних скупова. За 78 дана убијено је најмање 2.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи.

Ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су на данашњи дан пре 15 година. За 78 дана убијено је најмање 2.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи.

НАТО бомбардoвање 1999. године
Сећање на жртве бомбардовања
Низом комеморативних скупова широм Србије обележава се дан сећања на жртве бомбардовања.

Председник Томислав Николић положиo je венац код споменика страдалима у Варварину, а премијер Ивица Дачић на београдском брду Стражевица.

У Цркви Светог Марка и свим православним храмовима служен je помен жртвама НАТО бомбардовања, а скупове поводом годишњице почетка бомбардовања обележaава и неколико странака.
Погинуо је 1.031 припадник војске и српске полиције, а теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље воде као нестали.

Укупна материјална штета процењена је на више десетина милијарди долара. Ратни губици НАТО у људству и техници никада нису обелодањени.

Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

Кларк је доцније у књизи "Модерно ратовање" написао да је планирање ваздушне операције НАТО против СРЈ  интензивирано средином јуна 1998. већ и да је завршено крајем августа те године.

СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља Алијансе, почеле су бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и другим местима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.

Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили пали су на подручју села Коколеч у 13.30 сати.

Тог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије.

Izvor RTS

Citajuci jutros novine, pimetih da skoro nigde i ne pominje. Da li smo zaista zaboravili?

Nemoguće je zaboraviti, a ti koji ne zaboravljaju ne čuju se.

Skoro da je zabranjeno i pominjati... Kroz koju godinu cemo u NATO pa ce nasi vojnici tako da dele pravdu i donose blagostanje po svetu. A Srbija vec u okviru mirovnih misija brani svoje interese u Libanu
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Svecani-ispracaj-vojnika-koji-idu-u-mirovnu-misiju-u-Liban.lt.html
Za ovde kod kuce, ne treba se brinuti. Za to se pobrinula shauma   

Ljudi su skloni da ruzne stvari iz proslosti potiskuju, sto dalje i dublje, to bolje... ta secanja ih uznemiravaju, bude negativne emocije...

Ali ovaj danasnji dan nemamo pravo da zaboravimo, jer nije to pitanje samo nekog od nas pojedinacno... zaborav bi abolirao sve one koji su se nad ovom zemljom i narodom izivljavali 3 meseca.

To su danas "partneri", "prijatelji"... danas jurimo ko muve bez glave u njihove "unije"... pa ako i ne mozemo da ulazimo u konflikt, mozemo barem da imamo stav, a to je da su nas "najcivilizovanije" zemlje divljacki bombardovale, i da nemamo prava zarad nasih potomaka da mislimo - ma dobro to, bilo pa proslo...

Nije cak ni proslo, i danas umiru ljudi od raka zbog otrova koje su bacali, i danas nase srusene crkve i manastiri po Kosovu im sluze za crtanje grafita i obavljanje velike nuzde... i danas zive nasi sunarodnici dole kao u getu, a da ama bas nikog vaznog za to nije briga...



Nema ni zaborava ni oprosta za ovo!

Nije cak ni proslo, i danas umiru ljudi od raka zbog otrova koje su bacali, i danas nase srusene crkve i manastiri po Kosovu im sluze za crtanje grafita i obavljanje velike nuzde... i danas zive nasi sunarodnici dole kao u getu, a da ama bas nikog vaznog za to nije briga... ::

Upravo tako. A mi se divimo i ljubimo skute divljacima i siledzijama i proglasavamo primitivnim sve one koji nisu i ne mogu da zaborave.
A za ovo nikad niko nit je odgovarao niti ce odgovarati, jer mi smo losi, zlobni zaostali zamorcici. Najtuznije je sto smo i mi sami u tu pricu poceli da verujemo   

furija ::
Upravo tako. A mi se divimo i ljubimo skute divljacima i siledzijama i proglasavamo primitivnim sve one koji nisu i ne mogu da zaborave.
A za ovo nikad niko nit je odgovarao niti ce odgovarati, jer mi smo losi, zlobni zaostali zamorcici. Najtuznije je sto smo i mi sami u tu pricu poceli da verujemo   

Nek veruje ko hoce... ako mu je tako lakse, ako misli da je problem resen ako ga gurnemo pod tepih... ja necu!

To je nasa zemlja, pradedovina mnogih Srba, dole nam je istorijsko secanje, dole nam je kulturna bastina... dole jos zive Srbi...

Sta mozemo da radimo... barem da smo svesni toga, i da nam je to vazno... ne mozemo da ratujemo, prosla su ta vremena... ali treba o tome da se govori.

I oni kojima je vazno osecaju se nemocno... to je nasa velika rana koju cim pomislimo da smo zaboravili, pocne opet da pece...

Mnogi su svesni da je ovaj dan početak naše tragedije, a šta čine? Prva ja, a imam obavezu baš kao i svi makar da na minut ustanemo svakog 24. marta u ime zločina ravnog genocidu. Ako smo morali svakog 4. maja stajati minutu mirno uz sirene, tek ovog dana moramo jer na to imamo pravo i pre svega moralnu obavezu.

Upravo tako. Ne mogu i ne zelim da se pridruzim onima koji su zaboravili ili cute. Dok budem bila ziva pricacu.... Ako se makar ko zapita i zamisli na tren, smatram da nisam uzalud govorila.

Slava im...

ovo baš nisam morala da vidim.

Lilith ::ovo baš nisam morala da vidim.

Ma kako da su mucne slike, to pristaje ovoj temi...

Ovo su necija deca, ocevi, majke, braca i sestre...nase komsije... zasto su oni ubijeni?! Ko je kriv za to, jel taj osudjen?!

Jel imamo mi prava ovo da zaboravimo?!

Ubijani su obicni ljudi, bez ikakvog razloga i krivice... mucki, sa 10 kilometara visine kao u video igrici... ili ovaj siptar i Decana koji je Bobanu iz Nisha odsekao glavu...danas radi mrtav ladan u kosovskom zastitnom korpusu, ni jedna prijava protiv njega...

Mozemo da bancimo sa kafanskim pesmama, ali danas nije dan za to...

LESKOVAC



Danas se navršava petnaest godina od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije u operaciji nazvanoj “Milosrdni

Anđeo“ u kojoj je za 78. dana ubijeno 2.500 ljudi,, medju njima i 79 dece .





Iz NATO baze “Avijano” u Italiji poleteli su avionic koji su napad na SRJ započeli oko 20 časova.

Devetnaest zemalja Alijanse, bez odobrenja SB UN, bombardovali su najpre kasarne i protivvazdušnu odbranu Vojske Jugoslavije u

Batajnici, Mladenovcu, Prištini.

Već sutradan gadjana je kasarna u Sinkovcu kod Leskovca.

Tokom 78 dana i noći bombardovanja, u 30.000 vazdušnih naleta ispaljeno je 50.000 razornih projektila. Stradalo je 2.500 ljudi, 500 civila,

a među njima 79 dece.

Ranjeno je 12.500 stanovnika, medju njiam oko 2.500 dece. Teško je razorena infrastruktura, privreda, škole, zdravstveni centri, spomenici

kulture, medijske kuće.

Ondašnje vlasti u Beogradu štetu su procenile na oko 100 milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO.

S druge strane, grupa srpskih ekonomista izvagala je da je šteta bila – 29,6 milijardi dolara (podatak koji se uzima kao relevantan).

Zanimljiva je i računica italijanskih analitičara. Oni su upozorili: za te pare moglo je da se prehrani 79 miliona ljudi na planeti, gde vlada glad.

Nema grada i naselja koje NATO bombe nisu načele. Najviše su stradali Aleksinac, Surdulica, Kuršumlija… Pod ruševinama su ostale čitave

porodice. U Aleksincu, Milići su stradali u jednom trenu. Otac Dragomir, majka Dragica i njihova kćerka Snežana.

Pod bombama “Milosrdnog Anđela” ugašen je život i devetomesečne Bojane Tošović i njenog tate Božine iz Merdara. U Novom Pazaru stradali

su, zajedno, Marko Simić (2) i njegov tata Vladan.

U Batajnici, ubijena je trogodišnja Milica Rakić. U Vladičinom Hanu, bomba je pogodila zagrljene maturante gimnazije, Milana Ignjatovića i

Gordanu Nikolić. Na Varvarinskom mostu bomba je pogodila Sanju Milenković (15), devojčicu kojoj su profesori predviđali briljantnu karijeru

matematičara.

Pod ruševinama porodične kuće u Ralji kod Sopota, završio se život malih Pavlovića, Stefana i Dajane. Pod naletom bombi u istom času,

stradao je i njihov tata Vladimir. U Murinu, u Crnoj Gori, dugo su otkopavali tela devojčica iz Prištine, koje su kod rodbine potražili

spas – Julijane Brudar i Olivere Maksimović, sa kojima je stradao i njihov drug Miroslav Knežević.


U pamćenju su još prizori slomljenih novosadskih mostova i sprženog voza u Grdeličkoj klisuri. Uništenog valjevskog “Krušika”. Čačanske

“Slobode”. Niške pijace, na kojoj je, u sedmom mesecu trudnoće, ubijena Ljiljana Spasić, student završne godine medicine.

Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici VJ i NATO-a

potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih

vojnih trupa.

NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški

bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.

Nakon nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, kriza je okončana posredničkom misijom finskog predsednika Martija Ahtisarija i bivšeg

ruskog premijera Viktora Černomirdina, specijalnog izaslanika tadašnjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina.

Najpre je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna, prihvatio njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a

potom je taj dogovor verifikovala Skupština Srbije.

Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije

već 12. juna 1999. godine.

To je do tada bila najveća operacija Alijanse, a najviše vojnika je došlo iz Nemačke, Francuske, Italije i SAD.

U sastavu Kfora na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega je 30.000 iz zemalja članica NATO-a. U međuvremenu je broj tih

snaga smanjen na oko 5.000.

Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000

izbeglih Albanaca.

U mnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno više desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima.

Prema srpskim izvorima, od početka bombardovanja kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca.

Od ukupno raseljenih sa Kosova, prema podacima UNHCR-a koje je u januaru 2008. izneo tadašnji ministar za povratak i zajednice u vladi

Kosova Branislav Grbić, na Kosovo se vratilo 16.500 raseljenih, od kojih su 45 odsto pripadnici srpske zajednice.

U organizaciji UNHCR-a u periodu 2009. do 1013. na Kosovo se vratilo 2.540 osoba, podaci su te međunarodne institucije.

Prema evidenciji UNHCR oko 200.000 iseljenih sa Kosova i dalje se nalazi van njegovih granica.

Srbi čine ogromnu većinu izbeglica sa Kosova, ali ima i nekoliko hiljada Roma, Crnogoraca, Bošnjaka i drugih.

Vlasti u Prištini, pak, ističu da se na Kosovo do sada vratilo više od 18.000 ljudi, pripadnika svih zajednica.



No, ono što su NATO snage sotavile Srbiji I Kosovu jeste radioaktivni material I rastući broj oboljevanja od raka.

Predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka Slobodan Čikarić kaže da su stručnjaci utvrdili da je na Srbiju tokom NATO bombardovanja

palo 15 tona radioaktivnog materijala, zbog čega se ove godine može očekivati "eksplozija" obolenja od raka.



Što se tiče obolenja od raka na Kosovu i Metohiji, Čikarić kaže da je Kosmet potpuna nepoznanica, jer tamo "neće da talasaju" i da se

zameraju NATO-u, a osim toga registar za rak gotovo i da ne postoji. U Institutu u Vinči kod Beograda, u neadekvatnim uslovima čuva se

radioaktivni materijal prikupljen posle bombardovanja.

I, da. U Srbiju nikada nije stiglo obećano tajno rusko oružje koje je tadašnjim vlastima bilo uzdanica. A možda i "navlakuša" da udju u

ovu ratnu avanturu.

Izvor JUGpress

Strelac ::Ma kako da su mucne slike, to pristaje ovoj temi...

Ovo su necija deca, ocevi, majke, braca i sestre...nase komsije... zasto su oni ubijeni?! Ko je kriv za to, jel taj osudjen?!

Jel imamo mi prava ovo da zaboravimo?!

Ubijani su obicni ljudi, bez ikakvog razloga i krivice... mucki, sa 10 kilometara visine kao u video igrici... ili ovaj siptar i Decana koji je Bobanu iz Nisha odsekao glavu...danas radi mrtav ladan u kosovskom zastitnom korpusu, ni jedna prijava protiv njega...

Mozemo da bancimo sa kafanskim pesmama, ali danas nije dan za to...

tu ništa ne može da se promeni, zaboravio ili ne zaboravio, platio neko, ili ne, šteta je već načinjena.
stvarno se trudim da zaobiđem temu, pa bih tako i da nastavim.

nisam ti rekla šta bi trebalo da radiš danas, a šta ne... samo nije svejedno kada vidiš ovako nešto, to su pravi ljudi.
pa nemoj ni ti meni... ok?

Jedan dan u godini je premalo da se izrazi žal zbog svega. A posledice, a gledanje sveta na naše reakcije druga je priča i vrlo teška.

Lilith ::

tu ništa ne može da se promeni, zaboravio ili ne zaboravio, platio neko, ili ne, šteta je već načinjena.
stvarno se trudim da zaobiđem temu, pa bih tako i da nastavim.

nisam ti rekla šta bi trebalo da radiš danas, a šta ne... samo nije svejedno kada vidiš ovako nešto, to su pravi ljudi.
pa nemoj ni ti meni... ok?

Moze da se promeni...

Za pocetak da odamo postu, bar kroz secanje na sve one koji su zivot izgubili...

Bili smo podvrgnuti monstruoznom opitu "humanitarne akcije" zvane "Milosrdni Andjeo"... to sto su drugi stradali, a ne mi koji ovde pisemo, ne bi trebalo da nam da za pravo da to sve ignorisemo, jel eto - ne tice se licno nas...

Slika govori vise od 1000 reci... na ovakve prizore su nailazili njihovi najmiliji... ovaj most u Varvarinu je tucen u nedelju, kad su ljudi isli na pijacu... komade su im skupljali posle... jel mozes na trenutak da zamislis da je nedajboze to neko tvoj...

Ako ne osecas potrebu da ucestvujes na ovoj temi... ok...

Pored najstrašnijeg a to su ljudske žrtve, moramo imati u vidu i ogromnu štetu koja je naneta vanrednim stanjem, i naravno posledice koje svi trpimo. Cela zemlja je bila paralizovana, a koje je objašnjenje za to?

Avramova ::Pored najstrašnijeg a to su ljudske žrtve, moramo imati u vidu i ogromnu štetu koja je naneta vanrednim stanjem, i naravno posledice koje svi trpimo. Cela zemlja je bila paralizovana, a koje je objašnjenje za to?

Ovo bas ne kapiram Mico...

Vanredno stanje je obavezna mera kad je drzava u opasnosti... postoji niz pravila koja regulisu ovu oblast, od izvestavanja medija, radnog vremena, posebna briga o snabdevanju vojske, koordinacija bezbednosnih sluzbi...

To tako mora, ne moze zivot da se nastavi kao da nije rat...

Avramova :: a koje je objašnjenje za to?

Pa da nam daruju demokratiju i pravdu

Strelac ::

Avramova ::Pored najstrašnijeg a to su ljudske žrtve, moramo imati u vidu i ogromnu štetu koja je naneta vanrednim stanjem, i naravno posledice koje svi trpimo. Cela zemlja je bila paralizovana, a koje je objašnjenje za to?

Ovo bas ne kapiram Mico...

Vanredno stanje je obavezna mera kad je drzava u opasnosti... postoji niz pravila koja regulisu ovu oblast, od izvestavanja medija, radnog vremena, posebna briga o snabdevanju vojske, koordinacija bezbednosnih sluzbi...

To tako mora, ne moze zivot da se nastavi kao da nije rat...

Upravo sam zbog toga i naglasila, ako je država u vanrednom stanju logično je da gubi u svemu jer sve je stalo, od proizvodnje pa do rada škola. Zar time nismo bili na gubitku?

Avramova ::

Upravo sam zbog toga i naglasila, ako je država u vanrednom stanju logično je da gubi u svemu jer sve je stalo, od proizvodnje pa do rada škola. Zar time nismo bili na gubitku?

Naravno...

Evo i u ovom clanku sto je furka gore stavila pise da je procenjena materijalna steta od bombardovanja 100 milijardi evra... maraka u ono vreme...

Nas ukupni GDP, tj bruto nacionalni dohodak... znaci sve sto proizvedemo bruto u jednoj godini vredi oko 35 milijardi evra... 3 godine bi svaki covek morao da radi samo da sanira stetu...

Za nas budzet i 1 milijarda evra je inekcija vijagre... e sad zamisli koliko je 100 puta toliko...

Ogromna je steta, za tada vec dekadu ruiniranu ekonomiju sankcijama i blokadom. To moze na dugi rok sve da se oporavi, ali amputacija 15% teritorije, nematerijala steta koja se ogleda u izgubljenim zivotima, invalidima, traumama, izbeglicama, bolestima od osiromasenog uranijuma... nema para koje to mogu naplatiti...