Vesti iz sveta umetnosti

  Srpski paviljon na 14. Bijenalu



Paviljon Srbije na 14. Bijenalu arhitekture u Veneciji, u kojem je predstavljen projekat “14-14” grupe autora, posvećen delima srpske arhitekture u periodu od jednog veka, kao i neizgrađenom Muzeju revolucije, svečano je otvoren 5. juna u Đardinima, a posetio ga je i umetnički direktor venecijanske međunarodne izložbe, slavni holandski arhitekta Rem Kolhas (Koolhaas).

Srpski paviljon svečano je otvorila ambasadorka Srbije u Italiji Ana Hrustanović, a publici su se obratili i komesar izložbe prof. Ivan Rašković, koji je govorio o modernizmu u arhitekturi u Srbije, te Marko Salapura u ime autorskog tima, koji čine i Zlatko Nikolić, Aleksandar Hrib, Igor Sladovlјev i Jelena Radonjić, kao i saradnjici Srđan Keča i Andera Palašti.

Salapura je zahvalio na poverenju koje im je ukazano izborom projekta “14-14”, saopštilo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije koje je organizaciju izložbe u srpskom paviljonu prepustilo Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu.

“Danas je bio velik i naporan dan koji je rezultat intenzivnog rada proteklih pola godine. Ceo tim je zadovolјan postavkom izložbe. Ovo su prvi dani izložbe i posećenost je velika, što nas veoma raduje. Ove godine Bijenale traje duže nego inače, što znači da će izložba trajati polovinu godine. Naša namera je da izložba dobije svoj nastavak i van Venecije na čemu će tim raditi u narednom periodu”, istakao je Salapura.



Asocirajući nazivom “14-14” na protok vremena od 1914. do 2014. godine, izložba u srpskom paviljonu, čije je postavljanje počelo sredinom maja, sadrži višeznačni odgovor na postavljenu Kolhasovu temu “Fundamentals” (Osnove) i u značenjskom, i u formalnom smislu.

Unutrašnji deo izložbenog prostora, ispunjen dnevnim svetlom, čini okvir od stotinu značajnih arhitektonskih projekata nastalih od 1914. do 2014. godine, dok se okolni prostor bavi projektom nikada izgrađenog Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije, čiji je autor hrvatski arhitekta Vjenceslav Rihter.



Zdanje Muzeja revolucije, koje je planirano na Novom Beogradu, nikada nije sagrađeno, osim podrumskog dela, a njegova sudbina, vezana za mesto i vreme, pruža opiplјiv kontekst za razumevanje murala u centralnoj sobi pavilјona.



Postavljanje izložbe podrazumevalo je i 7,5 metara visok zid koji formira centralni prostor i deli pavilјon na dve konceptualne celine posvećene arhitektonskim radovima u proteklih sto godina i Muzeju revolucije.



Izložbu “14-14” posetile su, osim Rema Kolhasa, i hrvatske arhitekte Vinko Penezić i Krešimir Rogina, a na otvaranju su bili i mnogobrojni domaći arhitekti, među kojima i akademik prof. Brana Mitrović, prof. Mihajlo Timotijević, dr Igor Marić, Goran Vojvodić i prof. Lala Nikolić, koji je istakao da je “izložba monumentalna”.

Svečanom otvaranju izložbe prisustvovali su i generalni konzul Srbije u Trstu Dragan Kićanović i predstavnica Ministarstva kulture i informisanja Jagoda Stamenković.



Na 14. Bijenalu arhitekture, koje je Kolhas osmislio na temu “Fundamentals”, predstaviće se 66 zemalјa.

Organizatori su snimili i poseban video prikaz o izložbi u srpskom paviljonu, uz razgovor sa autorima.

Tema 14. Bijenala fokusirana je na istoriju - na neizbežne elemente svekolike arhitekture koje koristi svaki arhitekta, svuda i u svako vreme (vrata, pod, plafon, itd.), kao i na evoluciju nacionalnih arhitektura u poslednjih sto godina.

Kako je naveo Kolhas u obrazloženju teme, 14. Bijenale biće izložba o arhitekturi, a ne o arhitektama.

Kroz tri komplementarne manifestacije - koje će biti održane u Centralnom paviljonu, u Arsenalu, i u nacionalnim paviljonima – Bijenale će doneti novo razumevanje bogatstva osnovnog arhitektonskog repertoara, danas očigledno iscrpljenog.

Zemlјe učesnici pozvane su da “svaka na svoj način odgovore na problem brisanja nacionalnih obeležja u arhitekturi u korist prihvatanja jednog univerzalnog modernog jezika”.

Zvanično otvaranje 14. Bijenala arhitekture za publiku je 7. juna, kada će svečano biti uručene i nagrade.

Zlatnog lava za životno delo dobila je Filis Lamber (Phyllis Lambert) iz Kanade, koja nije arhitekta, ali je filantropstvom i podrškom brojnim projektima, među kojima je najpoznatija Segram zgrada u Njujorku. Kako je istaknuto u obrazloženju, njen doprinos arhitekturi je ogroman. “Arhitekte prave arhitekturu, Filis lamber pravi arhitekte”, istaknuto je u obrazloženju odluke o dodeli Zlatnog lava.

Bijenale arhitekture trajaće ove godine šest meseci – umesto ranijih tri, pa će biti moguće obići do 23. novembra.

Sajt Bijenala arhitekture je www.labiennale.org/en/architecture

(SEEcult.org)

  Političari kao obični ljudi



Izložba “Promatrač” francuskog fotografa Oliviera Menanteaua, poznatog po radovima sa zvaničnih događaja na kojima uspeva da uhvati privatna, lična raspoloženja političara i drugih moćnika, biće otvorena 10. juna u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu, a rezultat je njegovog rezidencijalnog boravka u tom muzeju.

Menanteau (1956) je umetničko priznanje stekao fotografišući svetske čelnike u službenim protokolima, strpljivo posmatrajući i čekajući trenutke u kojima se odaje privatniji, intimističkiji pristup.

Političare i državnike, međutim, ne fotografiše u slobodno vreme, već koristi službenu atmosferu njihovih dužnosničkih aktivnosti beležeći lična raspoloženja i momente koji nisu reprezantativni u svojoj prirodi, te se ne mogu videti u medijima.

Njegov bi se umetnički postupak, kako je naveo MSU, mogao suprotstaviti postupku Brace Dimitrijevića, koji je potpuno nepoznate pojedince prikazivao poput političara, dajući im reprezentacijski potencijal poznatih ličnosti.

Menanteau svima poznate učesnike političkog života, bilo na nacionalnom ili međunarodnom nivou, predstavlja kao “obične” ljude koji obavljaju određen posao.

Umetnik pritom koristi analogni fotografski aparat.

Takav postupak rezultuje fotografijama bitno različitima od onih službenih ili reporterskih. Menanteau istovremeno propituje naš odnos spram političara i spram savremenih medija, odnosno proučava veze politike i medija, postavljajući pitanje kako se mediji nose s pravilima koja nameće politička reprezentativnost.

S Menanteauom su dosad uspešno sarađivale Ujedinjene nacije (Media Alert, 2006.), predsednica Litvanije (Great Duchy, 2010.), kambodžanska kraljevska porodica (For Many, Farewell Is Elusive, 2012-2013.), lokalni i nacionalni francuski političari (Mediagenic-la Marseillaise, 2012-2013.), te mnoge druge institucije i osobe.

Izložba “Posmatrač” biće otvorena u zagrebačkom MSU do 22. juna, a nakon zatvaranja, Menanteau će pokloniti tom muzeju izložene fotografije.

(SEEcult.org)

  Od igre do važnih pitanja



Ex Teatar Fest u Pančevu predstavlja od 6. do 8. juna pet predstava u takmičarskom programu, a počinje u Dvorani Apolo premijerom komada “Vreme je iskočilo iz zgloba” u sopstvenoj produkciji.

Pod sloganom “Prostori igre”, 43. Ex Teatar Fest nudi, osim predstava iz Srbije, i dve predstave iz Berlina i jednu iz Zagreba, a pobednika će, kao i svake godine, odabrati publika.

Ovogodišnjim sloganom organizatori tog festivala – Dom omladine Pančevo i grad Pančevo, žele da istaknu da homo ludens, ili čovek koji se igra, može da postavi ozbiljna pitanja, da provocira i izbaci iz sigurne zone komfora.

“Igra iako nije stvarna, stvara red, ona jeste red. Igra nema nikakvog materijalnog interesa ni profita. Ona je deo javnog prostora i kao takva uvek deo političkog prostora. Istovremeno, ona je prostor kreacije i razmene, prostor susreta i doživljaja drugog; prostor gde može da se čuje zanemareni glas ili učini vidljivim ono zamagljeno. Ali uvek, čak i kada je ozbiljna, igra je prostor zabave i uživanja”, poručili su organizatori Ex Teatar Festa koji je nastao pre 43 godine kao podrška pozorišnim stvaraocima da tragaju za novim, alternativnim i kreativnim izrazima.

Festival svake godine okuplja veliki broj, pre svega mladih, umetnika i ljubitelja pozorišta i predstavlja najstariju, a ujedno i najznačajniju pozorišnu manifestaciju u Pančevu.

Osim predstave “Vreme je iskočilo iz zgloba”, u kojoj igraju Alisa Lacko, Aleksandar Milković i Dimitrije Dinić, domaću scenu predstavljaju i “Priče hleba i krvi - Esej u pokretu” Sanje Krsmanović Tasić, u produkciji
DAH teatra i Udruženje dramskih umetnika Srbije, te “Exposé” Igora Koruge.

Biće izvedena i predstava “Razgovor s upitnikom” (Dawid Lorenc i Sven Bahat), u produkciji Nine Križan/Liberdance i GK Trešnja iz Zagreba, te “Emigranti” (Miklós Barna i Marija Lipkovski) i “Boys ästhetik” (Lukas Darnstädt, Chrsitan Frosch, Florian Hein).

Sajt Doma omladine Pančevo je www.domomladinepancevo.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Najbolje koreografske minijature na 18. FKM-u



Najboljom predstavom na 18. Festivalu koreografskih minijatura u Beogradu proglašena je japanska “Nisya”, čiji su autori i izvođači Maiko Hasegawa i Mamoru Sakata.

Drugu nagradu osvojila je predstava “She She” iz Slovačke, a treću “Tracy” iz Izraela, saopštilo je Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS), na osnovu odluke stručnog žirija 18. FKM-a, koji su činili Tomaž Rode (Slovenija), Fabio Simoes (Portugal), Isidora Stanišić (Srbija), Olga Olćan Miljević (Srbija) i Boris Čakširan (Srbija).

Drugonagrađena predstava “She She” delo je Simone Machovičove iz Slovačke, koja je i izvodi sa Natáliom Némethovom. Treća nagrada dodeljena je predstavi “Tracy” Naama Ityel iz Izraela, koja je dobila i nagradu kritike, na osnovu odluke žirija koji su činili Jelena Kajgo (Srbija), Jelena Mihelčić (Hrvatska) i Jedrt Jež Furlan (Slovenija).



Prva nagrada podrazumeva novčani iznos od 2.000 evra, druga od hiljadu evra, a treća od 500 evra.

Pohvale su dodeljene Jovani Zelenović iz Srbije za plesni komad “Zona slobodnog govora: pazite sta pričate!” (izvode: Rada Kovacevic, Anđelija Jovanovic, Danijela Guberina, Natalija Nikolic, Andrijana Cvetinčanin i Isidora Čakarmiš), te Ricardu Camposu Freireu iz Portugala za predstavu “U meni” koju izvodi Dejan Kolarov iz Srbije. Taj komad dobio je i nagradu publike, koja se određuje na osnovu dužina trajanja aplauza.

Žiri 18. FKM-a pohvalio je i autorsku i izvođačku ekipu predstave “lonely lonely” (Dorothea Zeyringer, Austrija, Tinna Soot, Estonija).



Plaketu “Aleksandar Izrailovski” za najupečatljiviji segment koreografske minijature dobio je domaći umetnik Luka Lukić za plesni komad “Hakstum” koji sam i izvodi na turbo folk muziku.

Nagrada “Ohrabrenje”, koju dodeljuje Umetničko veće UBUS-a, pripala je Saši Paviću iz Srbije za predstavu “Rabbit in Human Habit”. Ta nagrada je deo programa podrške domaćim stvaraocima i njihovom radu, a podrazumeva produkciju celovečernje predstave.

Stipendiju za pohađanje kursa savremene igre u Piranu dobile su Nelka Lazović i Jovana Zelenović iz Srbije.

Nakon takmičarskog programa i dodele nagrada, održanih 7. juna u Narodnom pozorištu, revijalni program 18. FKM-a biće nastavljen 9. juna u Bitef teatru predstavom “Pop it up” Dragane Bulut, u produkciji Foruma za novi ples Baleta Srpskog narodnog pozorišta i Studentskog kulturnog centra iz Novog Sada.



Nakon predstave, čiji je dramaturg Maja Pelević, a igraju: Jelena Marković, Frosina Dimovska, Sonja Batić, Andreja Kulešević, Jelena Alempijević i Sara Tošić, najavljen je razgovor sa učesnicima.

Za 10. jun u Narodnom pozorištu najavljena je predstava “Raskršće” Milice Jević, Miloša Kecmana i Milana Bačkulje, nastala u produkciji FKM-a na osnovu nagrade “Ohrabrenje” za 2013.

Prateći program FKM-a obuhvata plesnu radionicu koju će 10. i 11. juna voditi u OŠ “Stari grad” Dragana Bulut.

FKM obuhvata i seminar o kritičkim praksama u oblasti umetničke igre od 7. do 9. juna.

Između ostalog, za 9. jun u hotelu “Excelzior” najavljena je diskusija polaznika seminara sa afirmisanim kritičarima, urednicima i novinarima, a među učesnicima su: Jelena Kajgo, Milica Zajcev, Ivana Milovanović, Milica Cerović, Igor Burić, Aleksandar Ilić, Milan Mađarev…

Za 8. jun najavljen je razgovor o novim modelima i mogućnostima komunikacije o plesu i plesnoj kritici u Hrvatskoj koji će biti održan u Muzeju Narodnog pozorišta sa sa članicom žirija kritike 18. FKM-a Jelenom Mihelčić iz Hrvatske.

FKM je prvi put održan 1997. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu, a od osnivanja je pružao jedinstvenu priliku velikom broju mladih koreografa da u živom nastupu, pred publikom, promovišu svoj koreografski stil, ideje i način rada. Mnogim takmičarima je svojevremeno otvorio mogućnost da krenu u dalji samostalni koreografski rad, u okviru pozorišta ili alternativnih trupa. Tako su neki od prvih laureata FKM-a danas afirmisani koreografi.

Idejne i koncepcijske obrasce FKM-a postavila je grupa baletskih umetnika, okupljenih oko tadašnje predsednice UBUS-a Višnje Đorđević. Na istom idejnom pravcu teklo je organizovanje i narednih festivala, na čelu sa potonjim predsednikom UBUS-a Ristom Mihićem. Nasledstvo unapređenog festivala i odgovornost za njegovo očuvanje i dalji napredak prihvatila je Sonja Lapatanov, predsednica UBUS-a i direktorka FKM-a od 2004. do 2012, a od 2013. na čelu je aktuelna predsednica UBUS-a Anđelija Todorović.

Osnivači FKM-a su UBUS i Ministarstvo kulture Srbije, a tokom godina značajnu finansijsku podršku pružili su i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i opština Stari grad.

Festivalski sajt je www.fkmbelgrade.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

*Foto: Lidija Antonović

(SEEcult.org)

  Od sivog do belog grada



Beogradska nedelja umetnosti biće održana četvrti put od 20. do 28. juna na više lokacija u Beogradu, pod sloganom “Obojimo Beo grad”, koji je zasnovan na ideji da se “siviˮ delovi grada pretvore u umetnička dela, odnosno ulepšaju i oplemene prostori koji su često predmet vandalizma.

U tom cilju, u okviru akcije “Obojimo Beo grad”, biće oslikavani murali i gradske klupe.

Umetnik Sava Dimitrijević oslikaće niz murala, deca će oslikavati “smajlije” na Trgu republike i u parku Tašmajdan, a studenti Fakulteta primenjenih i Fakulteta likovnih umetnosti oslikaće klupe kod hotela “Palas”.

Edukativni program BNU sastoji se iz 11 radionica koje će biti održane od 21. do 27. juna u Domu omladine Beograda, a polaznici će moći da steknu veštine u oblasti fotografije, menadžmenta u kulturi, plesa, muzike, strateškog planiranja i pozorišne umetnosti.

Radionice su namenjene srednjoškolcima i studentima, a svi koji žele da učestvuju mogu da se prijave do 15. juna.

Radionicu strateškog planiranja vodiće članovi ESTIEM grupe sa Fakulteta organizacionih nauka. Učesnici će se upoznati sa pozicijom kulture u Beogradu, a u praktičnom delu predložiće rešenja i ideje za strategiju za budući razvoj institucija kulture.

Radionicu menadžmenta događaja u kulturi vodiće mladi stručnjaci koji su i članovi organizacionog tima BNU, a cilj je da se učesnici upoznaju sa teorijskim osnovama organizacije nekog događaja, ali i da se na praktičnim primerima oprobaju u pisanju projekta i njegove realizacije.

Radionicu fotografije vodiće Nemanja Stojanović i Marko Radojković iz organizacije “Kišobran”, a muzičku - profesori iz studija Master Blaster, dok će radionicu upotrebe svetla u pozorištu, u saradnji sa JDP-om, voditi Svetislav Calić.

Biće održane i plesne radionice, koje će predstaviti učesnicima razne stilove uličnog plesa – b-boing (Anđelko Pavlović), hip-hop freestyle (Nikola Planika), hip-hop koreografija (Milica Jovanov), popping & locking (Nikola Gavrilović), waving & robotic (Aleksandar Lazarević) i džez balet (Nataša Gvozdenović).

U okviru pratećeg programa BNU, 20. juna biće održana modna revija “Young Walk” na kojoj će se predstaviti desetoro mladih modnih dizajnera.

Konkurs za učešće na toj modnoj reviji otvoren je do 10. juna, a prijave treba poslati na adresu office.bnu@gmail.com.

Najavljena je i izložba fotografija studenata “Beograd kroz ključaonicu”, kao i izložba likovnog umetnika Dejana Mandića, te koncerti grupe MaraQYa i studentkinja Fakulteta muzičke umetnosti Katarine Ranković i Ljubice Damčević. U saradnji sa plesnim klubom “Elit”, biće održana “BNU Be Fresh Plesna bitka” na kojoj će se predstaviti učesnici edukativnih radionica.

Posebna pažnja posvećena je programu za decu koji bi trebalo da im pomogne da razvijaju kulturne potrebe i navike. Program za decu biće realizovan u predškolskim ustanovama “Vračarˮ, “Dečiji daniˮ, “11.aprilˮ i u DKC “Majdanˮ. Nakon završenih radionica, u Parobrodu će 27. juna biti organizova izložba dečjih radova, kao i javna tribina “Kultura i ti na ti”, na kojoj će o kulturnim potrebama dece govoriti Branka Kostić ispred Francuskog instituta, dečiji psiholog Hana Stamatović, menadžer u kulturi Anđelka Janković i Lidija Seničar ispred Dečjeg kulturnog centra Beograda.

BNU se održava pod pokroviteljstvom Grada Beograda, uz podršku kompanija “Imlek”, “Bambiˮ i “Knjaz Milošˮ.

Sajt Beogradske nedelje umetnosti je www.bnu.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Opus Jugoslava Vlahovića



Retrospektivna izložba “Knjige otisaka” ilustratora-karikaturiste i grafičkog dizajnera Jugoslava Vlahovića biće otvorena 11. juna u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, a koncipirana je kao pregled njegovih najznačajnijih radova, predstavljenih u 12 autorskih knjiga koje je grafički oblikovao i objavio (osim poslednjeg projekta), sam ili u saradnji sa nekim izdavačem.

Retrospektiva “Knjige otisaka” predstavlja gotovo pola veka stvaralaštva Vlahovića, počev od njegovog diplomskog rada “VENI, VIDI, VIC” na Fakultetu primenjenih umetnosti iz 1974. godine, pa do poslednjeg – neobjavljenog projekta “Inventar u foto-šopu”.

Pored radova koji su predstavljeni u autorskim knjigama, Vlahović je objavio nekoliko hiljada karikatura i ilustracija u stranim i domaćim časopisima, koje izložba zasebno predstavlja. Ilustrovao je i grafički opremio knjige drugih autora, omote ploča pop i rok-bendova, kalendare, plakate za razne umetničke događaje, poštanske marke i razni grafički materijal, takođe predstavljen na izložbi u MPU.

Vlahović je započeo multimedijalnu umetničku karijeru još tokom studiranja - prvo na Arhitektonskom fakultetu 1968. godine, pa na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu od 1969. godine, na grafičkom odseku (katedra Grafika knjige kod profesora Bogdana Kršića).

Učestvovao je u legendarnom mjuziklu “Kosa” Ateljea 212 i postao jedan od osnivača prve jugoslovenske autorske akustičarske grupe Porodična manufaktura crnog hleba i performans-grupe EKIPA A3.



Ti raznorodni oblici umetničkog delovanja postali su, kako je navedeno u katalogu izložbe, bogat izvor ideja i motiva za grafički rad Vlahovića, što je uočljivo već u njegovom diplomskom radu “VENI, VIDI, VIC” iz 1974. godine, u kojem pažljivo analizira detalje svakodnevnog života i potom formira ilustrovanu dosetku spajanjem sličnih elementa ilustracije u neobičnu celinu.

U sledećoj autorskoj knjizi “Rasvetljen slučaj” (1986), Vlahović je usavršio postupak prikazivanja višeznačne ilustrovane dosetke iz knjige “VENI, VIDI, VIC”. Većinu radova izvodi tušem ili temperom, uz upotrebu erbraš tehnike. U to vreme razvija ilustratorski poentilistički stil, koji je jedna od glavnih karakteristika njegovog umetničkog izraza i danas. Sa karikaturama iz tog perioda Vlahovićev homo mechanicus postaje homo politicus – “neuništiv i uvek spreman da uništava sve oko sebe”.

Tokom sledećih tridesetak godina, Vlahović je objavio još desetak autorskih knjiga u kojima je nastavio da bude ilustrator-hroničar svog vremena.

Pored 12 autorskih knjiga, aktivno je sarađivao sa domaćim i stranim novinama i časopisima, ali i piscima, aforističarima i pesnicima kojima grafički oblikuje knjige. Ti radovi čine početak drugog dela izložbe “Knjige otisaka” na kojem su predstavljeni grafički radovi koje je pravio kako za časopise i knjige, tako i za omote ploča rok i pop-bendova, logotipe, kalendare, plakate, poštanske marke i dr.

Dok na plakatima, kalendarima i izložbenim katalozima Vlahović radi ilustracije koje su u bliskoj vezi sa manifestacijom koju najavljuju ili firmom čiji posao reklamiraju, ta veza “ilustracija-ilustrovano delo” postaje kompleksnija kada dizajnira edicije knjiga pisaca i pesnika. Iz opusa od pedesetak knjiga koje je oblikovao Vlahović posebno se izdvajaju knjige koje je radio za razne edicije - aforizama, pesama Bore Đorđevića, antologije lirike profesora Todeta Čolaka i dr.

Izložba “Knjige otisaka” predstavlja korice dvadesetak knjiga koje je oblikovao Vlahović. Te ilustracije i karikature krase poetika i (crni) humor, koji su u idejnom saglasju sa nazivom knjiga koje ukrašavaju.

Tokom prvog boravka u Njujorku 1982. godine, Vlahovićeve ilustracije i karikature objavljivao je i The New York Times, a zatim i Time, Wiener Journal, Wiener Zeitung, La Republica, Das Sontagsblatt, Die Zeit, Le Monde, Courrier International i drugi. Neki radovi su naručeni, a nekad su urednici novina i časopisa birali već postojeće Vlahovićeve radove da ilustruju tekst. Često su njegove ilustracije dobijale polovinu strane novina, što se može videti na stranama odabranim za izložbu “Knjige otisaka”.

Vlahovićev osećaj za suptilno predstavljanje “osvajanja” slobode prikazan je na većem broju ilustracija objavljenih u stranim časopisima i novinama. Te osobine Vlahovićeve poetike doprinele su tome da njegove ilustracije budu često korišćene za naslovne strane časopisa i dnevnih novina, čime postaju otvorene za dalju višestruku interpretaciju.

Vlahović je grafički opremio i stotinak LP ploča, kaseta i CD-a raznih izvođača, počev od prvog singla za svoju grupu Porodična manufaktura crnog hleba 1972.

Stalni je dizajner rok-grupe Riblja čorba od njenog osnivanja 1978. Autor je znaka (riblja kost) i logotipa Riblje čorbe, a opremio je i njenih 20 albuma, 2 DVD-a, kao i brojne reklamne i promotivne grafičke materijale.

Vlahović je radio i fotografije ili ilustracije i grafički dizajn za omote singlova i ploča akustičnih, pank, pop i rok-bendova 70-ih i 80-ih 20. veka: Bezobrazno zeleno, Bulevar, Pop mašina, S vremena na vreme, Alisa, Smak…

Jedna od osnovnih karakteristika njegovog opusa je postupak kojim se od male količine materijala koji umetnik obrađuje dobija napeta situacija iz koje nastaje apsurdna dosetka. U autorskim knjigama predstavljenim na izložbi “Knjige otisaka” moguće je videti grafičke radove Vlahovića predstavljene u knjigama kako je sam zamislio. Na ostalim izloženim radovima vidi se način na koji su njegove radove upotrebili urednici listova za koje objavljuje, ali i način na koji Vlahović oblikuje svoje radove na plakatima, knjigama, kalendarima, omotima ploča i drugom grafičkom materijalu. Ta dvosmernost delovanja autora koji izvodi dela primenjenih umetnosti dodatno je dopunjena koncipiranjem pojedinih ilustracija i karikatura kao grafika, koje je Vlahović radio u vreme kada je u Srbiji postojalo tržište za te grafike.

Ako se tome dodaju i brojni projekti koje je realizovao samostalno, u okviru neke manifestacije, kao profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, kao autor izložbi posvećenih karikaturi, kao učesnik hiljada kolektivnih izložbi karikature i ilustracije širom sveta, dobija se slika o opusu umetnika koji prevazilazi nivo sopstvenih homo mechanicus-a i homo politicus-a, i postaje homo universalis, naveo je kustos izložbe Slobodan Jovanović u tekstu kataloga.

Rođen 1949. u Beogradu, Vlahović je izlagao na 80 samostalnih i više od hiljadu kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Gotovo 40 godina redovno izlaže na godišnjim manifestacijama ULUPUDS-a (Zlatno pero Beograda, Majska izložba, Oktobarski salon, Karikatura…), čiji je član Predsedništva i Umetničkog saveta.

Bio je član i izlagač međunarodne likovne grupe “Junij”.

Vlahovićevi radovi nalaze se u kolekcijama MPU i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (mapa grafika Slikari i voajeri sa 24 serigrafije), u Muzeju humora u Gabrovu (Bugarska), “Sammlung Basel“ (Švajcarska), u kolekciji “U potrazi za lepim” Gilbert Paper, Menaša u SAD, u Muzeju istorije u Bonu i Muzeju istorije u Parizu.

Zastupljen je sa više logotipa u knjizi Corporated design no1 (Japan, 1993) i Znakovito, trilogija grafičkih znakova Radomira Vukovića (Kvadart, 2002).

Vlahović je dobitnik tridesetak domaćih i internacionalnih nagrada za ilustraciju i karikaturu i desetak nagrada za opremu knjige i dizajn.

Retrospektivu Vlahovića u MPU otvoriće 11. juna u 19.30 sati umetnik i pedagog Rastko Ćirić, novinar i ekolog Dragan Jovanović i rok muzičar i pesnik Bora Đorđević, frontmen Riblje čorbe.

Izložba će biti otvorena do 5. jula.

(SEEcult.org)

  Unosno mesto u Zagrebu



Jugoslovensko dramsko pozorište učestvuje 13. juna na 38. Danima satire Fadila Hadžića u Zagrebu predstavom “Unosno mesto” A. N. Ostrovskog, u režiji Egona Savina.

Predstava “Unosno mesto” biće izvedena na sceni Satiričkog kazališta Kerempuh, koje organizuje 38. Dane satire od 3. do 21. juna.

JDP je na 37. Danima satire Fadila Hadžića učestvovalo predstavom “Sumnjivo lice” Branislava Nušića, u režiji Jagoša Markovića, za koju je Bojan Dimitrijević dobio nagradu za mušku ulogu “Mladen Crnobrnja Gumbek”.



Selektorka Mani Gotovac odabrala je 13 naslova iz Zagreba, Varaždina, Splita, Ljubljane, Kranja, Beograda, Novog Sada…

Festival je ove godine počeo premijerom ˝Predstave Hamleta u selu Mrduša Donja˝ Ive Brešana, u režiji Vinka Brešana.

U okviru pratećeg programa 38. Dana satire za 16. jun najavljen je koncert grupe Let 3, a 20. juna nastupiće TBF.

Prema najavama organizatora, 38. Dani satire okupiće oko 300 umetnika iz regiona, a predstave će videti više od 8.000 gledalaca.

(SEEcult.org)

  8. Dani Sarajeva u Beogradu



Festival “Dani Sarajeva” biće održan osmi put u Beogradu od 14. do 16. juna, nastavljajući misiju afirmisanja kulture kao temelja za uspostavljanje starih i stvaranje novih odnosa stanovnika dva grada.

Beogradska publika imaće priliku da vidi dokumentarnu zbirku fotografija “People of Sarajevo” koja, poput popularnih Fejsbuk strana “Beograđani” i “Humans of New York”, prati trend prikazivanja građana i građanki Sarajeva.

Na Fejsbuk strani “People of Sarajevo” autorka Imrana Kapetanović objavljuje svakodnevno po jednu fotografiju i kratku priču, anegdotu ili crticu iz života građana Sarajeva, sa kojima će imati priliku da se “upoznaju” posetioci izložbe u Ustanovi kulture Parobrod, kojom Dani Sarajeva svečano i počinju 14. juna.



U Parobrodu će 14. juna biti prikazan i film “Savršen krug”, a potom će biti održana žurka u Kulturnom centru Grad, gde ce 15. juna biti održano i zajedničko praćenje utakmice fudbalskih reprezentacija Argentine i Bosne i Hercegovine na Svetskom prvenstvu u Brazilu, nazvano "Navijaj za komšije".



U Kući kulture 15. juna biće održan program “Novo čitanje: Sarajevske priče i priče o Sarajevu (prim.prev.)”, čiji je cilj reinterpretacija određenog poznatog umetničkog ili komercijalnog dela i njegovo stavljanje u novi kulturni i istorijski kontekst, uz kritički osvrt na davnašnjicu i današnjicu.

U fokusu su ovog puta umetnička dela koja se tiču upravo Sarajeva, postavljajući pitanja: koga bi to danas branio Valter, da li Fikreta još čisti klizišta, da li se Suada srećno udala… Biće predstavljeni radovi stipendista rezidencijalnog programa u okviru tog projekta: video rad “Vječna vatra/ponos” Maje Beganović, monodrama
“Neki svet koji bi mogao biti Fikretin” Jelene Paligorić i ispovedni prozni tekst “Suada” Jasne Dimitrijević, u dramatizaciji Đorđa Miketića.

Osmi “Dani Sarajeva” obuhvataju i izložbu “Bunt” sarajevskog fotografa Velije Hasanbegovića u Knez Mihailovoj ulici kod nekadašnjeg “Ruskog cara”, koja prikazuje proteste koji su nedavno održani u Sarajevu.

Dokumentarne fotografije Hasanbegovića prikazuju skandale koji su uzdrmali postojeći društveni i politički poredak, ne samo u Bosni i Hercegovini, jer, kako je naveo za njih pisac Igor Štiks, ko god gleda u njih “zna da gleda u bunt spram kojeg definišemo vlastite živote, u Bosni ili izvan nje”.



Hasanbegovićeve fotografije su “političke u najboljem smislu te reči: one svedoče ali i govore. I taj govor uznemirava”, istakao je Štiks.

U okviru pozorišnog programa 8. Dana Sarajeva, Mirjana Karanović i Ermin Bravo izvešće 16. juna u Ateljeu 212 predstavu “Helverova noć” čija se radnja odvija u 30-im godinama 20. veka u Nemačkoj, ali je i dalje aktuelna jer, kako kaže dramaturškinja Ljubica Ostojić, “fašizam nije tek mučna pripovest daleke prošlosti. On je hronična boljka savremenosti. Tinja konstantno i u pogodnim uslovima otvara se u žive rane, bolne ožiljke, smrt”.



Osim i dalje aktuelne tematike, predstava “Helverova noć” je i simbolički važna, jer predstavlja prvu posleratnu saradnju u oblasti kulture između Sarajeva i Beograda, i u tom smislu je i preteča Dana Sarajeva, istakli su organizatori.

Glumački duo Karanović-Bravo slavi deset godina od postavljanja te predstave na scenu beogradskog Ateljea 212 i sarajevskog Kamernog Teatra 55, u režiji Dine Mustafića, a igraće je u završnici Dana Sarajeva u dva termina – u 18 i 21 čas.

Prvobitno najavljeni program osmih "Dana Sarajeva" delimično je, inače, izmenjen.

"Dane Sarajeva" organizuje Inicijativa mladih za ljudska prava od 2007. godine kao podsetnik na opsadu Sarajeva - najdužu opsadu jednog grada u modernoj istoriji ratovanja (1992-1996).

Festivalski sajt je www.danisarajeva.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu Jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Očuvanje sećаnjа nа holokаust



Plavo pozorište reprizno će izvesti 15. i 22. juna u svom prostoru u BIGC-u novu predstavu “Ahašverov dan”, koja se bavi očuvanjem sećаnjа nа holokаust kroz priču o Ahašveru, pravdoljubivom Jevrejinu lutalici željnom odmazde.

Osim u zgradi BIGZ-a, Plavo pozorište reprizno će izvesti predstavu “Ahašverov dan” i na kraju sezone 24. juna u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Literarna građa predstave bazirana je na odlomcima iz romana Fjodora Mihailoviča Dostojevskog “Braća Karamazovi”, kao i na dokumentovanim svedočenjima preživelih Jevreja iz Beograda.

Glavni lik, Ahašver, više ne može da podnese stradanje ovog sveta i međusobno uništavanje ljudi u ratovima i drugim strahotama, te rešava da preuzme stvari u svoje ruke.

Reditelj i scenarista predstave je Nenad Čolić, a glumci su Maša Jelić, Dejan Stojković, Jelena Martinović i Marko Potkonjak.

Muzičku građu čini uživo izvedena muzika sefardskih i aškenaskih Jevreja i jevrejska religijska muzika, kao i pesma američkog muzičara Lu Rida (Lou Reed) “Perfect Day” (Savršen dan).

Dizajn scene i kostima, kao i dizajn plakata i programa radila je Ivana Čolić, a organizatorka je Dubravka Vujinović.

Holokaust nad jevrejskim narodom u Drugom svetskom ratu jedan je od najvećih smišljeno i planirano izvedenih zločina u istoriji čovečanstva. Danas postoje oni koji tvrde da se holokaust nije ni dogodio, ili ako se i dogodio, da sve to nije bilo tako strašno kao što pričaju. Vreme prolazi i razumljiva je tendencija ljudske prirode ka relativizaciji stvari i događaja. Stravične i ružne slike blede, čovek želi nove i lepe slike. Ali, nažalost, holokaust se dogodio. I ako nešto možemo da učinimo, da se ne bi ponovio, možemo da iskoristimo svaku priliku i da skrenemo pažnju da se dogodio. Predstava “Ahašverov dan” ima za cilj da iskoristi tu priliku, poručilo je Plavo pozorište.

(SEEcult.org)

  Finale Mangelosa u Remontu



Izložba finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2014. godinu, najprestižnijeg priznanja za mlade umetnike u Srbiji, biće otvorena 16. juna u Galeriji Remont u Beogradu, uz proglašenje dobitnika, a u konkurenciji su Nataša Kokić, Nemanja Lađić, Marko Marković, Ivan Šuletić i Veljko Zejak.

Finalisti će se najpre pojedinačno predstaviti žiriju, a na otvaranju izložbe biće saopšteno ko će od njih imati priliku da boravi šest nedelja u Njujorku, u prestižnom umetničkom centru ISCP (International Studio and Curatorial Program).

U organizaciji Remonta - nezavisne umetničke asocijacije iz Beograda i Fonda "Ilija & Mangelos" iz Novog Sada, nagradu će dodeliti žiri koji čine istoričari umetnosti Una Popović (kustoskinja Muzeja savremene umetnosti Beograd), Jelena Spaić (kustoskinja Galerije Fakulteta likovnih umetnosti Beograd), Srđan Tunić (kustos – nezavisni edukativni i istraživački projekat Kustosiranje) i umetnici Ivan Arsenijević (urednik likovnog programa galerije SKC, Kragujevac) i Saša Tkačenko, dobitnik nagrade "Dimitrije Bašičević Mangelos" za 2013.

I ove godine u finalnom krugu žiriranja učestvuje i gostujući član, a ovoga puta to je umetnički direktor i kustos sajma umetnosti u Majamiju “UNTITLED.ArtFair” Omar Lopes - Šahud (Omar Lopez - Chahoud), koji će se predstaviti 17. juna u Remontu.

U konkurenciji za nagradu “Mangelos” ukupno je ove godine bilo više od 30 kandidata, među kojima su i umetnici koji su bili u užem izboru proteklih nekoliko godina.



Finalista Ivan Šuletić (1982) završio je specijalističke studije slikarstva 2009. godine (izborni predmet litografija) na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu, na kojem je 2007. diplomirao na slikarskom odseku. Doktorske umetničke studije slikarstva na FLU u Beogradu upisao je 2009. Od februara 2010. angažovan je kao saradnik u nastavi na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Tokom studija je bio stipendista Fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka Srbije, EFG banke i Grada Beograda.

Jedan je od osnivača i urednika veb magazina za savremenu umetnost Supervizuelna. Organizovao je ili koorganizovao više grupnih revijalnih izložbi vizuelnih umetnosti u galerijama u Beogradu, a izlagao je u Beogradu, Aranđelovcu, Majdanpeku, Rijeci, Lisabonu, Budimpešti, Pečuju…



Marko Marković, rođen 1984. u Beogradu, studirao je na FLU u klasi profesora Mrđana Bajića. Bavi se skulpturom i crtežom.

Učestvovao je 2009. u rezidencijalnom programu u Gracu (Cultural City Network Graz). Samostalne izložbe imao je u Beogradu, a učestvovao je na više grupnih izložbi u Srbiji, Italiji i Singapuru.



Nataša Kokić, rođena 1979. u Beogradu, diplomirala je 2005. na FLU, na odseku za slikarstvo, a 2010. dobila je diplomu magistra, dok je trenutno na doktorskim studijama na istom fakultetu.

Izlagala je i samostalno i na brojnim grupnim izložbama.



Nemanja Lađić, rođen 1984. godine, takođe u Beogradu, bio je od 2003. do 2009. student FLU u Beogradu (vajarski odsek, klasa prof. Mrđana Bajića), a od 2009. do 2011. studirao je na Fakultetu likovnih umetnosti Sint-Lukas u Briselu (transmedia program).

Samostalne izložbe imao je u Beogradu i Novom Sadu, a učestvovao je i na brojnim grupnim izložbama, kao i na radionicama.



Veljko Zejak, rođen 1980. u Postojni, živi i radi u Beogradu i Ljubljani. Diplomirao je 2005. vajarstvo na FLU u Beogradu, na kojem je 2008. završio specijalističke studije u klasi prof. Mrđana Bajića. Potom je 2008/2009. bio u Parizu kao stipendista francuske vlade, gde je bio gostujući student na École nationale supérieure des beaux-arts de Paris (u ateljeu prof. Richard Deacon).

Nagrada "Dimitrije Bašičević Mangelos", nazvana imenom značajnog umetnika i rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, dodeljuje se za osoben i izvanredan višegodišnji umetnički rad, koji podrazumeva zaokruženo kritičko i estetsko promišljanje i realizaciju, ostvarene u kontinuitetu.

Nagrada je namenjena vizuelnim umetnicima/ma do 35. godine, koji se aktivno bave umetnošću i državljani su Srbije, a imaju najmanje jedan umetnički rad realizovan tokom prethodne dve godine.

Prošle godine nagradu “Mangelos” za 2013. godinu dobio je Saša Tkačenko, a u finalu su bili i Ana Krstić, Nemanja Lađić, Marko Marković i Ana Nedeljković.

Nagrada "Mangelos" deo je međunarodne mreže YVAA (Young Visual Artist Awards) koja postoji u desetak zemalja u Evropi, odnosno u većini zemalja na prostoru bivše Jugoslavije, Češkoj, Slovačkoj, Bugarskoj i Albaniji.

Istovremeno sa nagradom "Mangelos", 16. juna biće poznat i dobitnik nagrade "Denes" u Makedoniji - na otvaranju izložbe finalista u Mobilnoj/montažnoj galeriji Centra za savremenu umetnost u Skoplju. U finalu su umetnička grupa Efemerki (Dragana Zarevska i Jasna Dimitrovska), Darko Aleksovski, Goran Menkov i Ivan Ivanovski.

I u Hrvatskoj su nedavno proglašeni finalisti nagrade "Radoslav Putar" za 2014. godinu - Rene Bachrach Krištofić, Igor Ruf, Marko Vojnić Gin i Tina Vukasović, a dobitnik će biti poznat 27. juna na otvaranju njihove zajedničke izložbe u Galeriji Galženica u Velikoj Gorici.

U Sloveniji je već proglašen dobitnik nagrade Grupe OHO za 2014. godinu - to je Staš Kleindienst iz Ljubljane, čiji rad odlikuje aktuelnost koja se odražava kroz kompleksan izbor tema iz svakodnevnog života koje određuju naš društveni, politički, ekonomski, ekološki i drugi identitet.

(SEEcult.org)

  Biljani Srbljanović nagrada Dana Sarajeva



Nagrada Dana Sarajeva u Beogradu dodeljena je ove godine dramskoj autorki Biljani Srbljanović, koja je peta dobitnica tog priznanja za doprinos uspostavljanju trajne i miroljubive komunikacije i saradnje Beograda i Sarajeva.

Svečano uručenje nagrade je 16. juna u Parobrodu, u završnici osmog festivala Dani Sarajeva u Beogradu.

Nagrada Dana Sarajeva dodeljena je proteklih godina Borki Pavićević, Branku Cvejiću i Jugosovenskom dramskom pozorištu, Mirjani Karanović i Nataši Kandić.

Festival Dani Sarajeva ove godine traje tri dana, a završava se predstavom “Helverova noć” koja će biti igrana u dva termina u Ateljeu 212.

U završnici Dana Sarajeva, u 20 sati u Knez Mihailovoj ispred nekadašnjeg “Ruskog cara” organizovano je vođenje kroz izložbu “Bunt” sarajevskog fotografa Velije Hasanbegovića koja predstavlja Sarajevo za vreme nedavnih protesta građana, a biće otvorena do 26. juna.



Dokumentarne fotografije Hasanbegovića prikazuju skandale koji su uzdrmali postojeći društveni i politički poredak, ne samo u Bosni i Hercegovini, jer, kako je naveo za njih pisac Igor Štiks, ko god gleda u njih “zna da gleda u bunt spram kojeg definišemo vlastite živote, u Bosni ili izvan nje”.

Festival Dani Sarajeva organizovan je osmi put u Beogradu, nastavljajući misiju afirmisanja kulture kao temelja za uspostavljanje starih i stvaranje novih odnosa stanovnika dva grada.

Dane Sarajeva u Beogradu organizuje Inicijativa mladih za ljudska prava od 2007. godine kao podsetnik na opsadu Sarajeva - najdužu opsadu jednog grada u modernoj istoriji ratovanja (1992-1996).

Festivalski sajt je www.danisarajeva.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu Jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Skriveni portret ispod Pikasove rane slike



Skrivena slika – portret nepoznatog muškarca otkrivena je ispod površine jednog od prvih remek dela Pabla Pikasa “Plava soba” (The Blue Room), saopštili su američki stručnjaci koji su na tom projektu radili pet godina.

Skriveni portret muškarca otkriven je pomoću infracrvenih zraka, a prema navodima američkih medija, stručnjaci sada pokušavaju da utvrde koga je to Pikaso sakrio iza slike iz 1901. godine, nastale tokom njegovog čuvenog “plavog perioda”. Naslikani čovek sa bradom oslonjen je na ruku sa tri prstena, a obučen je u jaknu i ima leptir mašnu.

Skriveni portret otkrio je tim stručnjaka Filips kolekcije, Nacionalne galerije umetnosti, Kornel univerziteta i drugih institucija.

Slika “Plava soba”, na kojoj je prikazana naga devojka kako se kupa u Pikasovom studiju, nalazi se u Filips kolekciji u Vašingtonu od 1927. godine.



Stručnjaci već godinama pretpostavljaju da se ispod površine “Plave sobe” krije nešto.

Odbačena je mogućnost da se radi o autoportretu slavnog umetnika.

Prema nekim mišljenjima, moguće je da je Pikaso naslikao pariskog art dilera koji mu je priredio prvu izložbu 1901. (Ambrose Villard), ali pošto nema bilo kakve dokumentacije, niti nekog traga koji bi rasvetlio tajnu, istraživanje će biti nastavljeno.

Pretpostavlja se da je Pikaso ponovo koristio neka platna, jer su ona bila u to vreme skupa i nije mogao da priušti novo svaki put kada bi imao novu ideju.

Skrivene slike pronalažene su i ispod nekih drugih Pikasovih radova.

(SEEcult.org)

  Nataši Kokić nagrada Mangelos



Beogradska umetnica Nataša Kokić dobitnica je nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2014. godinu, saopšteno je 16. juna na otvaranju izložbe ovogodišnjih finalista u Galeriji Remont u Beogradu.

Dobitnica nagrade “Mangelos”, koja podrazumeva šestonedeljni rezidencijalni boravak u umetničkom centru ISCP u Njujorku i samostalnu izložbu u Beogradu, proglašena je nakon pojedinačnog predstavljanja finalista pred žirijem, koji je i ove godine imao u drugom krugu glasanja gostujućeg člana - umetničkog direktora i kustosa sajma umetnosti u Majamiju “UNTITLED.ArtFair” Omara Lopes-Šahuda (Omar Lopez-Chahoud).

Osim Nataše Kokić, koja je bila u finalu “Mangelosa” i za 2011. godinu, ovogodišnji finalisti najprestižnije nagrade za mlade umetnike u Srbiji su i Nemanja Lađić, Marko Marković, Ivan Šuletić i Veljko Zejak.

Nataša Kokić dobitnica je i nagrade za crtež Fondacije Vladimir Veličković za 2013. godinu, a trenutno je na doktorskim studijama na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu.

Rođena 1979. u Beogradu, diplomirala je 2005. na FLU, na odseku za slikarstvo, a 2010. i magistrirala.

Prema rečima Nataše Kokić, u radovima se često bavi različitim ličnim nemogućnostima, nelogičnim ili čudnim situacijama. Takođe, zanimaju je privatne istorije, iskustvo koje se prenosi putem nasleđivanja, socijalni kapital i fizika.

Istraživanja uvek počinje u svojoj okolini.

Njeni nedavni radovi bili su inspirisani pejzažom i njegovim simbolizmom u savremenom društvu. “Crteži su prikazivali izmišljene predele, bez ikakvog vidljivog uticaja ljudi, neodređenog doba godine ili dana. Bili su van vremena i zastupali su privatne utopijske epizode. Sada počinjem novu seriju koja se naslanja na pojam unutrašnjeg pejzaža. Prožetost lične istorije i savremenih ideologija su tema i potka…”, navela je Nataša Kokić o svom radu.

Nataša Kokić bila je u rezidencijalnim boravcima u Centru za islandsku umetnost u Rejkjaviku (2008) i Kunst Kamers u Roterdamu (2011), a učestvovala je po pozivu na 33. Jalovičkoj likovnoj koloniji (2010) i u radionici “Leonhardi kulturprojekte, Reenacting moments” (2007) u Prištini.

U organizaciji Remonta - nezavisne umetničke asocijacije iz Beograda i Fonda "Ilija & Mangelos" iz Novog Sada, nagradu “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2014. godinu dodelio je žiri koji su činili istoričari umetnosti Una Popović (kustoskinja Muzeja savremene umetnosti Beograd), Jelena Spaić (kustoskinja Galerije FLU Beograd), Srđan Tunić (kustos – nezavisni edukativni i istraživački projekat Kustosiranje) i umetnici Ivan Arsenijević (urednik likovnog programa galerije SKC, Kragujevac) i Saša Tkačenko, dobitnik "Mangelosa" za 2013. U finalnom, drugom krugu glasanja učestvovao je i Omar Lopes-Šahud, koji će 17. juna u Remontu održati prezentaciju svog rada.

U konkurenciji za nagradu “Mangelos” ukupno je bilo ove godine više od 30 kandidata, među kojima su i umetnici koji su bili u užem izboru proteklih nekoliko godina.

Nagrada "Dimitrije Bašičević Mangelos", nazvana imenom značajnog umetnika i rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, dodeljuje se za osoben i izvanredan višegodišnji umetnički rad, koji podrazumeva zaokruženo kritičko i estetsko promišljanje i realizaciju, ostvarene u kontinuitetu.

Nagrada je namenjena vizuelnim umetnicima/ma do 35. godine, koji se aktivno bave umetnošću i državljani su Srbije, a imaju najmanje jedan umetnički rad realizovan tokom prethodne dve godine.

Prošle godine nagradu “Mangelos” dobio je Saša Tkačenko.

Nagrada "Mangelos" deo je međunarodne mreže YVAA (Young Visual Artist Awards) koja postoji u desetak zemalja u Evropi, odnosno u većini zemalja na prostoru bivše Jugoslavije, Češkoj, Slovačkoj, Bugarskoj i Albaniji.

*Biografija Nataše Kokić

*Fotografija: Nataša Kokić, Asteriod, ugljen na papiru, 82x64 cm, 2014.

(SEEcult.org)

  16. Afro festival u MAU



Afro festival u Muzeju afričke umetnosti (MAU) u Beogradu nudi od 20. do 22. juna edukativni, likovni i zabavni program, osmišljen u težnji da na jednom mestu okupi sve članove afričke zajednice u Beogradu, ljubitelje afričke umetnosti i kulture, turiste i domaće posetioce.

Reč je o tradicionalnoj manifestaciji MAU, koja naglašava poštovanje raznolikosti kultura i prezentaciju kulturnog nasleđa kao način promovisanja multikulturalnosti u današnjem svetu. Uz učešće predavača i stručnjaka iz oblasti afričkih studija, kao i afričkih i lokalnih umetnika, studenata i prijatelja MAU, program obuhvata izložbe i predavanja, muzičke i likovne radionice, koncerte i javna vođenja kroz stalnu postavku i tematsku izložbu.

Najznačajniji dan 16. Afro festivala je “Durbar: festival festivala” – dan prijateljstva, muzike i plesa. Uz učešće afričkih ambasada u Beogradu, 22. juna u bašti MAU biće slavljena afrička muzika, ples, umetnost i kultura.

Uz posebno aranžirane štandove sa predmetima zanatske i suvenirske proizvodnje, posetiocima se pruža prilika da uživaju i u kulinarskim specijalitetima iz različitih krajeva Afrike: Alžira, Angole, Egipta, Gvineje, Konga, Libije, Maroka, Nigerije i Tunisa, kao i Jamajke i Gabona.

Nastupiće i tročlani sastav Rey Beny, koji čine članovi porodice Martinez - Reinaldo, Reniel i Daineri. Na repertoaru imaju muziku u ritmu salse, regetona, bolera i cha cha cha, uz pratnju saksofona i kubanskih udaraljki (güiro i maracas). Atmosferu i doživljaj Kube upotpuniće atraktivni plesači škole salse koju vodi porodica Martinez.

Afro festival obuhvata i “Afrički bazar” – prodajnu izložbu umetničkih i zanatskih predmeta (maski, skulptura u kamenu i drvetu, rukom pravljenih i bojenih tkanina, slika, batika, nakita i dekorativnih predmeta za enterijer), koja promoviše likovnu i primenjenu umetnost afričkog kontinenta.

U MAU je u toku i izložba “Kotoko konjanici, čuvari duše” iz zbirke Pjerluiđija Peronija, otvorena krajem 2013. godine, koja prikazuje minijaturne bronzane figure - talismane sa motivom konja i jahača koje odlikuje izuzetna stilska raznovrsnost i snažno simboličko značenje u kulturi afričkog naroda Kotoko. Poput amajlija širom sveta, za koje se veruje da donose sreću ili blagoslov bogova, “Kotoko konjanici” su lični predmeti koji za svoje vlasnike predstavljaju izvor duhovne snage, a najčešće se nose kao privesci na ogrlicama i narukvicama.

Narod Kotoko naseljava tri susedne zemlje koje okružuju jezero Čad - Nigeriju, Kamerun i Čad. Prema njihovom verovanju, talismani u obliku konjanika imaju moć da umire duhove koji izazivaju slabost duše, tugu, strah, otuđenost ili različite bolesti. Uz minijaturne statuete konjanika, na ogrlice i narukvice često su nanizane i kauri školjke, kožni amuleti gri-gri, praporci i razni drugi dodaci, kao predmeti koji će zaštititi pojedinca od loših uticaja duhova ili dar koji će obezbediti njihovu blagonaklonost. Postavka u MAU obuhvata više od 300 eksponata iz zbirke italijanskog kolekcionara afričke umetnosti Pjerluiđija Peronija. U najvećem broju zastupljene su figure konjanika izrađene od bronze, zatim od bakra, mesinga, srebra, gvožđa, aluminijuma, kao i retki primerci od slonovače i terakote.

Izložba talismana “Kotoko konjanici, čuvari duše” otvorena je, inače, u MAU do kraja oktobra, a njena autorka je kustoskinja Marija Ličina,

Afro festival obuhvata i program “Konteksti i reprezentacije”, čija je urednica Ana Sladojević, kustoskinja i teoretičarka umetnosti, koja je i autorka knjige “Muzej afričke umetnosti, Konteksti i reprezentacije” (MAU, Beograd, 2014).

U fokusu tog programa su teorijske analize, odnosno promišljanje odnosa kolonijalnog, anti-kolonijalnog i postkolonijalnog diskursa. Razgovor se vodi u ambijentu same postavke MAU koja datira iz 1977. godine, kao forma muzejske samorefleksije kojom se prostor Muzeja otvara i izlaže različitim gledištima i tumačenjima, imajući u vidu specifične okolnosti njegovog nastanka, kao i promene koje su se u svetskim okvirima odigrale u reprezentacijama afričkih umetnosti tokom poslednjih tridesetak godina.

U razgovoru sa Anom Sladojević učestvovaće kustos Centra za vizuelnu kulturu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Dejan Sretenović.

Najavljen je i niz radionica za decu “Na obalama jezera Čad”, “Obucimo afričku kućicu”, “Lakrdijaš Anansi i njegove avanture”, “Umetnost Jamajke”, koje će voditi kustosi MAU, domaći umetnici i specijalni gosti - Ema Ašantide (Gana), dugogodišnja prijateljica i saradnica MAU, i vajarka Nevine Salmon (Jamajka).

U okviru Afro festivala biće dodeljena i nagrada za najbolji dečji crtež sa likovnog konkursa “Afrika u srcu Beograda”, a program obuhvata i učenje i igranje afričke društvene igre “Mankala”.

Među atrakcijama Afro festivala je i program putopisa iz Afrike, koje će moderirati istoričarka umetnosti i direktorka MAU Narcisa Knežević Šijan i kustoskinja Emilia Epštajn.

Biće predstavljeno nekoliko značajnih i interesantnih putopisa domaćih autora koji nude posebne osvrt na afrički kontinent. U “formalnom predstavljanju knjiga i neformalnom razgovoru sa piscima”, kako je najavio MAU, učestvovaće Čedomir Štrbac i Planinka Nina Rajković.

Sajt MAU je www.museumofafricanart.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Deset godina Foruma slovenskih kultura



Forum slovenskih kultura, međunarodna organizacija posvećena pitanjima savremene kulture i kulturne baštine Slovena, obeležila je 17. juna u Mariboru deset godina od osnivanja svečanom akademijom i razgovorom o ediciji “100 slovenskih romana”.

U razgovoru u Mariborskoj knjižnici učestvovali su Gojko Božović, glavni urednik međunarodne edicije “100 slovenskih romana” i urednik srpskog izdanja, te direktorka Foruma slovenskih kultura Andreja Rihter, urednica ruskog izdanja edicije Julija Sozina i poznati slovenački pisac Vlado Žabot, čiji je roman “Vučje noći” uvršćen u tu jedinstvenu ediciju. Učesnici razgovora podsetili su na prvih deset godina Foruma i dosadašnje rezultate, a pogotovu na uspeh edicije “100 slovenskih romana” koja je proteklih godina uspela da se nametne kao antologijski izbor savremenog slovenskog romana i kao referentna preporuka za čitav niz zapadnih izdavača, saopštio je Arhipelag, koji je i najaktivniji izdavač te edicije.

Edicija “100 slovenskih romana” je najveći međunarodni kulturni, književni i promotivni projekat slovenske literature, pa tako i najveći projekat u koji je trenutno uključena srpska književnost.

Trenutno najprevođeniji autori u okviru edicije su pisci iz Rusije, Slovenije i Srbije, a prema navodima Arhipelaga, važan trenutak u ostvarivanju ključnih ciljeva tog projekta predstavljaju sve veće aktivnosti ruskog izdavača edicije.

Pored razgovora o “100 slovenskih romana” u Mariborskoj knjižnici, u kojoj su izložene do sada objavljene knjige u toj ediciji, deseta godišnjica Foruma slovenskih kultura obeležena je i svečanom akademijom, za koju je scenario napisao najprevođeniji slovenački pisac Drago Jančar.

Jančar je u scenariju upotrebljavao i kraće odlomke iz dela slovenskih nobelovaca od Iva Andrića do Česlava Miloša, Jaroslava Sajferta, Josifa Brodskog i Vislave Šimborske.

Počasni pokrovitelj obeležavanja desete godišnjice Foruma slovenskih kultura bio je predsednik Slovenije Borut Pahor koji je učesnicima poželeo sreću u ostvarivanju ambicioznih ciljeva.

“Pre deset godina počeli ste ni iz čega, sa idejom o otvaranju veza u prostoru slovenskih kultura. Danas povezujete kreativna jezgra trista miliona Slovena iz 13 slovenskih država. Kod svojih kuća niste možda uvek u potpunosti prepoznati, ali jeste utoliko pre i utoliko bolje u UNESKO u Parizu i u Savetu Evrope u Strazburu. A vaše ambicije su još i veće: postati referentna globalna platforma interkulturnog dijaloga slovenskih kultura i mrežni centar slovenskih država na području umetnosti i nauke. Imajući u vidu ono što ste ostvarili, verujem da ćete uspeti da ostvariti svoju viziju. Srećno!”, poručio je Pahor u čestitki Forumu slovenskih kultura.

Forum slovenskih kultura osnovan je 2004. na Bledu kao međunarodna organizacija koja je posvećena uspostavljanju kulturnih veza između država u kojima se govore slovenski jezici.

Osnivačku povelju potpisala su ministarstva kulture ili spoljnih poslova slovenskih zemalja.

Sedište Foruma slovenskih kultura je u Ljubljani, a u njegovom radu i u realizaciji njegovih posebnih projekata učestvuju mnogobrojne javne i privatne institucije kulture, kao i umetnici iz slovenskih zemalja.Tako su iz Srbije, pored izdavačke kuće Arhipelag, posebno aktivno učestvovali i Arhiv Srbije i Galerija Matice srpske.

Osnovni cilj Foruma slovenskih kultura jeste međusobno predstavljanje tradicija i kultura slovenskih zemalja, kao i predstavljanje tradicija i kultura slovenskih zemalja izvan njihovih granica. Cilj Foruma je i povećanje kulturne prepoznatljivosti i prisustva kao osnove za razumevanje.

Najvažniji projekat Foruma slovenskih kultura predstavlja edicija “100 slovenskih romana” kojom je započeta intenzivna književna razmena između slovenskih naroda, kao i šira međunarodna promocija i predstavljanje slovenskih književnosti. Da bi se postigao taj cilj, bilo je neophodno oblikovati antologiju romana pisanih i objavljenih na slovenskim jezicima posle pada Berlinskog zida. Takva antologija, izrazito retka u ukupnom evropskom izdavaštvu, dobijena je u reprezentativnoj ediciji “100 slovenskih romana”.

Pored produbljivanja postojećih ili novog uspostavljanja pokidanih kulturnih i književnih veza među slovenskim zemljama i kulturama, posle decenija obeleženih promenama državnog poretka, društvenog sistema, državnim dezintegracijama, kao i tranzicijom, edicija “100 slovenskih romana” zamišljena je i kao način da se stvori nova generacija prevodilaca sa slovenskih jezika, kao i da se u svakoj slovenskoj zemlji oblikuje interpretativna zajednica u kojoj će se uspostaviti razumevanje književnih dela koja nastaju na drugim slovenskim jezicima.

Iskustvo svih izdavača te edicije, kako je saopšteno, jeste da sa skoro svih slovenskih jezika postoji nedovoljan broj prevodilaca, pogotovu u novijim i radnom aktivnim generacijama. Kroz prevođenje sto romana ukazaće se potreba za novim kvalitetnim prevodiocima.

(SEEcult.org)

  Pozorišni amateri u čast Nušića



Republički festival amaterskih pozorišta Srbije počinje 19. juna u Kuli, a u 56. izdanju, pored tri komedije Branislava Nušića, predstaviće i dela još četiri srpska dramska velikana: Jovana Sterije Popovića, Aleksandra Popovića, Dušana Kovačevića i Ljubomira Simovića, kao i savremenog hrvatskog dramskog pisaca Mira Gavrana.

Na 56. festivalu pozorišnih amatera učestvuje do 27. juna osam trupa - iz Kovina, Crvenke, Petrovca na Mlavi, Dimitrovgrada, Sente, Prijepolja, Beograda i Rače.

Festival je u znaku Nušića, povodom 150-godišnjice rođenja tog velikog i omiljenog srpskog komediografa.

Kulska pozorišna publika imaće priliku da vidi dve verzije Nusićeve “Ožalošćene porodice” – u izvođenju Kamerne scene iz Sente, u režiji Dejana Cicmilovića, i Pozorišta “Hristo Botev” iz Dimitrovgrada, u režiji Slobodana Aleksića. KPC iz Petrovca na Mlavi izvešće Nušićevog “Narodnog poslanika”, u režiji Miloša Jagodića.

Pozorište “Stevan Sremac” iz Crvenke učestvuje Sterijinom “Pokondirenom tikvom”, u režiji Radoja Čupića, a AP iz Kovina izvodi Popovićev komad “Razvojni put Bore Šnajdera", u režiji Jovana Grujića, dok će AKUD Lola - Teatar levo iz Beograda izvesti predstavu “Lari Tompson” Dušana Kovačevića, u režiji Uglješe Šćepanovića. AP CzK “Radoje Domanović” iz Rače predstaviće se Simovićevom dramom “Putujuće pozorište Šopalović”, u režiji Dejana Cicmilovića a Dom kulture iz Prijepolja izvešće “Noć Bogova” popularnog i često izvođenog savremenog hrvatskog dramskog pisca Mira Gavrana, u režiji Lilijane Ivanović.

Prateći program obuhvata Sterijinu “Zlu ženu”, u produkciji Centra za kulturu Kula, u režiji Dragana Ostojića, koja je proglašena za najuspešnije scensko ostvarenje na 53. Republičkom festivalu amaterskih pozorišta 2011. godine.

Organizatori Festivala iz Kulturno-prosvetne zajednice Kula očekuju da će publika puniti salu, kao što je činila i proteklih godina.

U Kulturnom centru Kula biće otvorena humanitarna prodajna izložba slika "Kula za Srbiju", ciji je prihod namenjen za pomoć ugroženim područjima posle nedavnih poplava.

Festivala su finansijski podržali Opština Kula i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

Branko Rakočević / SEEcult.org

  Glob u krcatom Narodnom



Londonski Glob teatar gostovao je 18. juna u prepunom Narodnom pozorištu u Beogradu predstavom “Hamlet” Vilijama Šekspira, a 19. juna nastupiće i u Vili Stanković u Čortanovcima, u okviru svetske turneje kojom obeležava 450 godina od Šekspirovog rođenja.

Publika je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta imala priliku da odgleda gotovo tročasovnu savremenu verziju najpoznatije Šekspirove klasične tragedije, u režiji Dominika Dromgula i Bila Bakhursta, u kojoj se, uz dozu humora, prepliću politika, nasilјe i filozofska promišlјanja.

Osmoro glumaca nastupilo je u više od 20 uloga, a publika ih je pozdravila dugim aplauzom.

Srbija je 21. država u kojoj je, od početka turneje, izvedena predstava “Hamlet” Glob teatra, kojom 19. juna počinje i prvi Šekspir festival u Čortanovcima.

Tokom dvogodišnje pozorišne turneje “Globe to Globe: Hamlet”, “Hamlet” će biti igran u više od 200 zemalјa širom sveta.

Nakon Evrope, trupa Glob teatra odlazi na Karipska ostrva, pa u Severnu i Južnu Ameriku, a onda niz zapadnu obalu Afrike do Australije i ostrva Tihog okeana. Potom će se preko Indonezije, Japana, Kine i Azije i istočne obale Afrike vratiti nazad u Englesku.



Turneja će biti završena u Glob teatru, replici elizabetanskog pozorišta na južnoj obali Temze.

Planirano je da poslednje izvođenje bude održano 23. aprila 2016. godine, kada se navršavaju četiri veka od smrti Šekspira, za čije je stvaralaštvo Glob teatar neraskidivno vezan.

U Glob teatru je u maju 2012. godine, u okviru "Kulturne olimpijade" povodom Olimpijskih igara u Londonu, premijerno izvedena predstava Narodnog pozorišta u Beogradu "Henri Šesti", u režiji Nikite Milovojevića. Predstava je igrana na srpskom jeziku, kao jedna od produkcija iz ukupno 37 zemalјa koje su izvele Šekspirova dela na isto toliko jezika.



Milivojević je i inicijator prvog Šekspir festivala u Čortanovcima, koji će od 19. do 25. juna prikazati predstave iz sedam zemalja, uključujući i Globov “Hamlet”.

Milivojevićev “Henri VI” biće izveden 22. juna, a program obuhvata i predstave iz SAD, Gruzije, Grčke, Finske, Slovenije i Srbije.

Od 19. do 24. juna u kulturnim centrima Inđije i Novog Sada biće održana revija filmova rađenih prema motivima Šekspirovih drama.

Šekspir festival zasnovan je na ideji da neguje dela najvećeg svetskog dramskog stvaraoca predstavljanjem atraktivnog pozorišnog programa pod vedrim nebom - kako je to bilo i u Šekspirovo vreme. Publika će imati retku priliku da poseti jednu od najlepših letnjih rezidencija u Srbiji, napravljenu po ugledu na srednjevekovne zamkove u Lombardiji.

Organizator Šekspir festivala je Itaka art centar, u saradnji sa Kulturnim centrom Inđija i Pozorištem mladih iz Novog Sada, a pokrovitelji su Sekretarijat za kulturu Vojvodine, Opština Inđija i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

Festivalski sajt je www.sekspirfestival.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Preminuo Miša Blam



Proslavljeni srpski džez muzičar, kontrabasista i kompozitor Mihajlo Miša Blam, osnivač džez odseka Muzičke škole “Stanković” i autor više knjiga o istoriji džeza u Srbiji, preminuo je 19. juna u Beogradu, preneo je RTS.

Miša Blam bio je dobitnik posebnog priznanja za vrhunski doprinos kulturi u Srbiji (nacionalne penzije), nagrade za životno delo Nisville džez festivala u Nišu, kao i Estradne nagrade Srbije, Estradne nagrade Jugoslavije i Zlatnog mikrofona Radio Beograda. Bio je, inače, najmlađi dobitnik tog najvećeg radijskog priznanja.

Bio je jedan od retkih domaćih muzičara uspešnih u različitim stilovima.

Tokom višedecenijske karijere nastupao je i snimao sa mnogim svetskim velikanima, a snimio je sa drugim muzičarima više od 40 albuma. Bio je jedini kontrabasista sa Balkana koji je snimio tri solističke ploče džez muzike: “Miša Blam i oni koji vole Funky”, “Sećanja”, “Good Old YU Days”.

Nastupao je širom sveta (SSSR, Rusija, Kuba, Izrael, Evropska unija, SAD, Dominikanska Republika, Kanada, Australija, Irak...) i na velikom broju značajnih džez festivala u Holandiji, Italiji, Belgiji, Čehoslovačkoj, Turskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj, Rusiji, Izraelu, Nemačkoj, Albaniji i svim džez festivalima na prostoru bivše Jugoslavije.

Rođen 15. decembra 1947. u Beogradu, u porodici jevrejskog porekla sa muzičarima u više generacija, Miša Blam je završio Muzičku školu “Stanković”, u kojoj je kasnije i predavao, a studirao je u Beogradu i Belgiji, gde je magistrirao kontrabas.

Krajem 60-ih godina svirao je u Beogradskoj filharmoniji (maestro Živojin Zdravković) i položio audiciju za Berlinski radio orkestar. Bio je i član Akademskog kamernog orkestra pod upravom prof. Dušana Skovrana i član Simfonijskog orkestra Doma JNA, pod upravom maestra Franca Klinara. Sredinom 70-ih postao je član Velikog narodnog orkestra RTV Beograd, a od 1978. do 1989. bio je član Velikog džez orkestra (Big Band) RTB-a.

Početkom 90-ih postao je član i Nacionalnog simfonijskog orkestra Dominikanske Republike - Santo Domingo, a zatim je radio i živeo u Izraelu, gde je sarađivao sa Jidish Teatrom iz Tel Aviva, kao i nizom značajnih izraelskih orkestara i muzičara.

Miša Blam se decenijama bavio i istorijatom beogradskog i džeza u Srbiji.

Između ostalog, autor je knjiga “Jazz u Srbiji: 1927-1944” i “Miles Davis - biografija, intervju, diskografija", kao i izložbe “60 godina beogradskog džeza: 1927−1987”.

Bio je i osnivač i finansijer jedinog specijalizovanog mesečnika na Balkanu za praćenje džez muzike “Jazž Tribune”, te autor serijala “Jazz oko ponoći” na TV Politika. Takođe, bio je direktor i autor džez festivala “Summertime Jazz & Blues & World Music festival 1991”.

Komponovao je i muziku za nekoliko predstava: “Sablja Dimiskija” (Aleksandar Popović, diplomska predstava Lenke Udovički), “Imitacija života” (Mirjana Bobić Mojsilović), “Muke sa slobodom” (Vida Ognjenović), “Hamlet u Mrduši Donjoj” (Željko Orešković), “Vesele žene Vindzorske” (Jirži Mencl)....

Miša Blam je od 2002. do 2004. bio direktor Muzičke produkcije RTS-a, a 2004. postao je član EBU Jazz Producer’s Directory.

Bio je član Udruženja džez muzičara Srbije, Udruženja estradnih umetnika Srbije, JIM (Jazzmusikerinitiative Munchen), kao i izraelskog društva kamerne muzike.

*Foto: Beogradski džez festival 2012.

(SEEcult.org)

  Kraj sezone Plavog pozorišta



Plavo pozorište završava sezonu 24. juna predstavom “Ahašverov dan” u Centru za kulturnu dekontaminaciju, ali aktivnosti nastavlja i tokom leta, između ostalog i radionicom fizičkog i vokalnog treninga koja će biti održana od 7. do 18. jula, a fokusirana je isključivo na principe glumačkog treninga.

Predstava “Ahašverov dan” nedavno je premijero izvedena u prostoru Plavog pozorišta u BIGZ-u, a gostovanje u CZKD-u je njeno poslednje izvođenje u ovoj pozorišnoj sezoni.

Predstava se bavi održаvаnjem sećаnjа nа holokаust kroz priču o Ahasverusu, pravdoljubivom Jevrejinu lutalici željnom odmazde, koji više ne može da podnese stradanje ovog sveta i međusobno uništavanje ljudi u ratovima i drugim strahotama, te rešava da preuzme stvari u svoje ruke.

Literarna građa te predstave bazirana je na odlomcima iz romana F. M. Dostojevskog “Braća Karamazovi”, kao i na dokumentovanim svedočenjima preživelih Jevreja iz Beograda, dok muzičku građu sačinjava uživo izvedena muzika sefardskih i aškenaskih Jevreja i jevrejska religijska muzika, ali i pesma Lua Rida “Perfect Day”.

Reditelj i scenarista predstave je Nenad Čolić, glumci su Maša Jelić, Dejan Stojković, Jelena Martinović i Marko Potkonjak, dizajn scene i kostima, kao i dizajn plakata i programa, radila je Ivana Čolić, a organizaciju Dubravka Vujinović.

Nakon završetka sezone, Plavo pozorište poziva sve zainteresovane za rad rad u savremenom teatru na radionicu fizičkog i vokalnog treninga koja će biti održana od 7. do 18. jula, a fokusirana je na principe glumačkog treninga kao osnovnog sredstva glumčevog svakodnevnog rada na sebi.

Kroz trening se glumac konfrontira sa svojim mentalno-fizičko-voljnim opstrukcijama, istovremeno upoznajući sopstvene neotkrivene kapacitete. Na taj način tening predstavlja polaznu osnovu kreacije, saopštilo je Plavo pozorište.

Segment fizičkog treninga obuhvata učenje osnovnih elemenata čijim savladavanjem se telo oslobađa u prostoru i njihovo povezivanje u kontinuirani improvizovani tok vođen specifičnim glumačkim zadacima. Segment vokalnog treninga obuhvata rad na disanju, oslobađanju vokala kroz fizičku akciju i kreiranju zajedničkog zvučnog ambijenta kao polazišta improvizacije.

Radionica je otvorena za profesionalne i poluprofesionalne glumce, plesače, studente pozorišta i plesa, kao i za druge mlade ljude koji su zainteresovani za takvu vrstu pozorišnog iskustva.

Radionicu će voditi glumica Maša Jelić, a biće održavana od 7. do 18. jula svakoga dana osim vikendom od 10 do 12 u sali Plavog pozorišta u zgradi BIGZ-a.

Prijavljivanje je preko adresa dubravkaplavo@sbb.rs i plavopozoriste@hotmail.com, a dodatne informacije moguće je dobiti i na telefone 064 489 5334, 061 192 79 09.

Maša Jelić, glumica i pedagog, članica je Plavog pozorišta od 2001. godine. Od tada je učestvovala u svim predstavama Plavog pozorišta: Sarcasticus ili Rođenje virusa (2002), Fantastično jevanđelje po Virdžiniji (2003), Dijalektika duše – Studija o slobodi (2004), Pevam kao da sam ptica (2006), Čarobnjak ili Harmonična kakofonija (2007), Ples sa ocem (2008), Paganska fantazma ili Tajna izdaje (2011), Koncert dekadencije (2011), Ema (2013) i Ahasverusov dan (2014). Kako bi upotpunila svoje glumačko iskustvo, učestvovala je na radionicama koje su vodili glumci Odin teatra (Roberta Kareri, Jan Ferslev i Iben Nagel Rasmusen), kao i na radionicama koje su vodili bivši glumci Teatra laboratorije Ježija Grotovskog, Zigmunt Molik i Rena Mirecka.

Asisitirala je na projektima edukacije Plavog pozorišta (radionice Savremeni teatar – prostor otvorenog uma, Savremeni teatar – misao i tehnika i na projektima kontinuirane edukacije Igrom protiv nasilja i Škola savremenog pozorišta), a od 2008. godine vodi svoju grupu polaznika u okviru projekta kontinuirane edukacije radionica savremenog pozorišta.

Krajem 2012. godine, u saradnji sa rediteljem Nenadom Čolićem, realizovala je prezentaciju svog rada u pozorištu “Između duha i duše”, a u 2013. i svoju prvu solo predstavu “Ema”.

(SEEcult.org)

  Razvoj baletskog podmlatka



Učenici Baletske škole Nacionalne fondacije za igru (NFI) učestvovaće od 28. juna do 9. jula na baletskom seminaru Akademije Teatra milanske Skale u Firenci.

Četrnaest devojčica i jedan dečak, uzrasta od 8 do 16 godina, radiće sa pedagozima Skale pod budnim okom Frederika Olivijerija, direktora te prestižne institucije, saopštila je NFI.

NFI, koju vodi Aja Jung, zalaže se od osnivanja zalaže za saradnju sa inostranim pedagozima i školama kako bi se domaćim mladim talentima omogućilo da pravilno savladaju tehniku, da se odmere sa vršnjacima iz sveta, ali i da ostvare mogućnost odlaska u inostranstvo radi daljeg usavršavanja i angažmana.



Završna predstava Baletske škole NFI održana je 11. juna na sceni Beogradskog dramskog pozorišta, a učenici su, kako je istakla Aja Jung, pokazali zavidan nivo znanja kroz varijacije iz klasičnog baletskog repertoara, kao i neoklasičnog i savremenog programa čije koreografije potpisuju Tatjana Ulitina, Marko Ferini, Aleksandar Ilić i Milica Jević.

Naredne audicije za prijem u Baletsku školu NFI, kao i za poseban program Vip talenti, najavljene su za kraj avgusta 2014. godine.

*Foto: Nebojša Babić

(SEEcult.org)

  Ekokult - eko (r)evolucija



Međunarodna izložba “Ekokult”, koja integriše segmente ekologije i arhitekture, kulture, umetnosti, dizajna i života, otvorena je u Galeriji Progres u Beogradu, u organizaciji magazina za eko arhitekturu i kulturu “Eko kuća”.

Cilj izložbe, koja je otvorena do 2. jula, jeste predstavljanje stvaralaštva domaćih i stranih umetnika i stručnjaka različitih generacija koji sa ekološkog aspekta deluju u oblastima arhitekture, dizajna, likovne, primenjene i ostalih vidova vizuelne umetnosti, kao i raznih oblasti nauke.

Pod sloganom “Eko (r)evolucija”, izložba obuhvata i raznovrstan prateći program, počev od omaža nuklearnom fizičaru i solaristi svetskog glasa prof. dr Branku Laloviću.

U čast Lalovića, “eko heroja”, 24. juna biće održana tribina koju će moderirati Vladimir Lovrić, autor koncepcije manifestacije “Ekokult”, glavni urednik “Eko kuće” i predsednik ULUPUDS-a. U razgovoru će učestvovati i prof. dr Vladimir Ajdačić i novinar Dragan Jovanović.



Temi “eko arhitektura” posvećena je tribina 25. juna , a kao učesnici su najavljeni prof. dr Milica Jovanović Popović, Irfan Hasanović, Aleksandra Mokranjac, Maja Todorović, Ivan Hajzer i Petar Vasiljević, dok će dan kasnije biti reči o eko umetnosti i dizajnu, uz učešće dizajnera Slavimira Stojanovića, arhitekte Roberta Kluna, predsednik Udruženja dizajnera Slovenije, Tomislava Knezovića iz kompanije Kvadra, te profesora Milana Radovanovića sa Akademije lepih umetnosti, vajara Viktora Kiša i slikara Nikole Žigona.

“Eko život” tema je razgovora koji će biti održan 28. juna, uz učešće reditelja Dragoslava Bokana, Vesne Nestorović iz udruženja Beli štap i homeopate Josipa Antolovića iz Zagreba.



Moderator svih tribina je arhitekta Vladimir Lovrić, glavni urednik magazina “Eko kuća”, čiji je novi, 12. broj predstavljen u okviru izložbe.

Novi broj “Eko kuće” tematski je posvećen vrtovima o kojima govori kroz teorijske tekstove i praktične primere različitih vrtova u gradskim uslovima, sa pratećim savetima o sađenju, negovanju i održavanju različitih biljnih vrsta.

“Eko kuća” predstavlja i primere objekata koji na najbolji način reprezentuju različite segmente ekološkog i održivog načina građenja, a sadrži, između ostalog, i razgovor sa Einarom Jadmundom iz grupe JVA o održivom pristupu u arhitekturi, te sa grupom Numen o različitim projektima u oblasti dizajna i umetnosti.

Posebno je predstavljena u novom broju “Eko kuće” likovna umetnica fotografije Vukica Mikača.

Izložba “Ekokult” otvorena je do 2. jula.

(SEEcult.org)

  SEEcultu nagrada Niko Garone



Portal za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org dobitnik je novoustanovljene nagrade Međunarodnog multimedijalnog festivala PATOSoffIRANJE u Smederevu za posebno angažovanje u oblasti kulture, pored Radio-televizije Srbije i smederevskih novinara Dragana Pavlovića i Snežane Glišić.

Nagrada “Niko Garone”, nazvana imenom istaknutog italijanskog novinara i pozorišnog kritičara, ustanovljena je kao posebno priznanje novinarima i medijima za angažovanje u oblasti kulture. Nagrada se dodelјuje za naročito aktivan, analitičan i kontinuiran rad, zbog kakvog novinari nisu samo izvestioci o kulturi, već postaju njen važan deo, saopštilo je Pozorište PATOS, organizator festivala PatosOFFiranje koji ove godine obeležava desetogodišnjicu.

Predloge za nagradu “Niko Garone” prikuplјa i odluku o nagrađenima donosi Direkcija festivala PatosOFFiranje, a s obzirom na to da se ove godine dodelјuje prvi put, u procesu odlučivanja uzet je u obzir višegodišnji rad novinara i medija u različitim domenima delovanja i načinima novinarskog rada u kulturi. Stoga su ove godine izuzetno dodelјene četiri nagrade.

Portal SEEcult.org nagrađen je za “kontinuirano i dosledno praćenje i promociju kulture u Srbiji i regionu Jugoistočne Evrope u oblasti internet novinarstva”, čime je, kako je navedeno u obrazloženju, “postao paradigma izveštavanja o kulturi u Srbiji i regionu Jugoistične Evrope”.

Navodeći da Portal SEEcult.org “kontinuiranim delovanjem ima neprocenjiv značaj za vidlјivost kulture u Srbiji i njenu povezanost sa tokovima u regionu Jugoistočne Evrope”, Direkcija PatosOFFiranja istakla je da se značaj Portala SEEcult.org očitava u nekoliko segmenata: “SEEcult afirmiše aktivan pristup izveštavanju o kulturnim događajima, transparentnost i objektivnost; podstiče otvorenost kulturne sredine; neguje interesovanje javnosti za kulturna zbivanja; promoviše rad umetnika i kulturnih radnika i podstiče umetničku kritiku; neguje solidarnost umetnika i aktivan odnos kulture prema društvu”.

Nagradu “Niko Garone” ravnopravno je dobila i Radio-televizija Srbije za “uvođenje emisije 'Kulturni dnevnik' – najveći doprinos promociji kulture u televizijskom novinarstvu Srbije i poštovanje odgovornosti medija za razvoj društva”.

Navodeći da RTS “brojnim programima predstavlјa podršku razvoju kulture u Srbiji”, Festival PatosOFFiranje' prepoznao je “Kulturni dnevnik” kao program od naročitog značaja, koji celovito izveštava o važnim događajima u svim segmentima kulture, prateći kako tradicionalne, tako i savremene oblike kulture i umetnosti. “Zahvalјujući visokim kriterijumima za selekciju prikazanih događaja kao i stručnom odabiru saradnika, ‘Kulturni dnevnik’ prevazilazi informativnu funkciju i pruža ozbilјnu i utemelјenu interpretaciju događaja u kulturi. Svojim kvalitetom i mestom u programskoj šemi Javnog servisa, ‘Kulturni dnevnik’ predstavlјa vredan i posvećen odgovor na obavezu i društvenu odgovornost medija da podstiču i podržavaju kulturni i duhovni razvoj sredine u kojoj deluju”, navedeno je u obrazloženju.

Nagradu “Niko Garone” dobio je i novinar Radio-televizije Smederevo Dragan Pavlović - za poseban doprinos kulturi Smedereva u oblasti radijskog novinarstva.

Pavlović dugi niz godina najavlјuje, prati i podržava kulturne događaje u Smederevu, uključujući i festival PatosOFFiranje od 2005. godine – kada je prvi put održan. Nјegov doprinos razvoju kulture grada ogleda u stalnoj, objektivnoj i posvećenoj promociji kulture kroz program RTV Smederevo, istaknuto je u obrazloženju.

Novinarka smederevskog lista “Naš glas” Snežana Glišić nagrađena je za naročit doprinos kulturi Smedereva u oblasti pisanog novinarstva.

“Redovnim praćenjem koje uklјučuje profesionalnu informisanost i utemelјen lični stav, Snežana Glišić učinila je da kulturna rubrika postane jedna od zapaženijih u ‘Našem glasu’”, istakla je Direkcija festivala PatosOFFiranje, koji nagrađena novinarka takođe prati od osnivanja 2005.

Nagrade će biti uručene 27. juna u okviru svečanog otvaranja jubilarnog, desetog PatosOFFiranja.

Niko Garone, čijim je imenom nazvana nagrada PatosOFFiranja, bio je novinar i pozorišni kritičar italijanskog lista “Republika”, koji je posvećeno pratio i afirmisao savremenu italijansku i evropsku pozorišnu i plesnu scenu, a od 2005. godine, kroz aktivnosti Omladinskog pozorišta PATOS i PatosOFFiranja, i nezavisnu kulturu u Srbiji i regionu. Autor je publikacije “Nova lica Srbije” i dokumentarnog filma o inkluzivnom pozorišnom projektu “Nomad scena”.



Niko Garone preminuo je u Rimu 2009. godine.

Jubilarno, deseto izdanje festivala PatosOFFiranje biće održano od 27. juna do 5. jula, a na ulicama, trgovima i pešačkim zonama, kao i u lokalnom Centru za kulturu, nudi celodnevni program koji uključuje ulični teatar i predstave priznatih pozorišta iz Srbije i Evrope, performanse, izložbe, umetničke radionice, koncerte i klupske večeri sa ukupno više od 200 izvođača.

Sloganom “Umetnost, rad, akcija!”, deseto PatosOFFiranje ukazuje na opredeljenost ka umetnosti koja je delatna, okrenuta ka realnosti svakodnevice, ali i opštijih duhovnih kretanja.

Sajt PATOS-a je www.patos.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE

(SEEcult.org)

  Prvi svetski rat i avangarda



Izložba “Prvi svetski rat i avangardna umetnost: Dekonstrukcija – konstrukcija”, koja ukazuje na radikalni odmak umetnika prvih decenija 20. veka od tradicionalnog shvatanja umetničkog stvaralaštva i pozicije umetnosti u društvenom životu, biće otvorena 27. juna u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu, a prati je međunarodna konferencija sa kojom čini centralni događaj kojim Hrvatska obeležava stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata.

Učesnici konferencije, među kojima su brojni stručnjaci iz regiona i sveta, održaće predavanja o složenom pogledu na svet koji su umetnici izgradili tokom prvih decenija 20. veka u odnosu na ulogu umetnosti i umetničkog stvaralaštva u životu društva, koji je značajno odredio i stvarnost i kulturu u kojoj danas živimo, saopštio je MSU Zagreb, koji organizuje izložbu i konferenciju sa Institutom za istraživanje avangarde i Kolekcijom Marinko Sudac.

Prema rečima kustosa Branka Frančeskija (Franceschi), jednog od učesnika tog projekta, upravo je razdoblje avangarde trajno promenilo društvo, društvene procese i samu umetnost koja više nije težila estetskoj evoluciji, nego je prevratom svih dotadašnjih normi uvela radikalne postupke.

Izložba će biti postavljena u prostoru Zbirke u pokretu MSU, a obuhvata raritetne referentne manifeste, časopise i umetničke radove iz međunarodnog fundusa Kolekcije Marinko Sudac. Biće izložene futurističke, dadaističke, zenitističke, nadrealističke i druge publikacije, te kolaži i grafička dela umetnika avangardnih pokreta.



Početkom avangarde, kako podseća Frančeski, smatra se objavljivanje “Futurističkog manifesta” Filipa Marinetija (Filippo T. Marinetti) 20. februara 1909. godine u pariskom dnevniku “Le Figaro”. Manifest je sažeo glavne principe pokreta, uključujući strastveno preziranje ideja iz prošlosti, posebno političke i umetničke tradicije, pledirajući za estetiku zasnovanu na ljubavi prema brzini, tehnologiji i žestini. Automobili, avioni, industrijski gradovi, sve su to futuristima bile zahvalne umetničke teme, jer su predstavljale tehnološki trijumf čoveka nad prirodom. Dekonstrukcija stvarnosti i njena totalna rekonstrukcija programirana po meri novog doba, postala je misao vodilja svih avangardnih pokreta. Ultimativni zadatak umetničke prakse bio je napuštanje belokosne kule čistog estetskog područja i aktivno, ako ne i lidersko, oblikovanje društvene stvarnosti. Iako su na nivou svog političkog angažmana avangardisti odražavali konfliktne stavove svoje epohe (futuristi su razvili složen odnos s fašizmom, a ruska avangarda ostvarila najveću moguću programsku identifikaciju s Oktobarskom revolucijom da bi od nje bila surovo odbačena), inovacije koje su uneli u područje umetnosti odredile su vizuelnu kulturu kakvu danas živimo i nastavljaju biti nadahnuće generacijama umetnika ceo vek kasnije.

Avangardistička težnja za rekonstrukcijom univerzuma rezultirala je multidisciplinarnom umetnošću koja je objedinila sliku, reč, pokret i živi nastup u totalnu umetnost – spektakl, u čijem je centru promatrač. Avangardisti se nisu libili povezivati elitnu i popularnu umetnost, a njihovo programsko zadiranje u sve segmente života rezultiralo je inovativnim dizajnom i arhitekturom. Koristeći manifeste, knjige i publikacije kao najsnažnija sredstva svoje promocije i diseminacije programa, razvili su tipografiju i savremene oblike vizualne komunikacije i uticali na marketinške strategije.



Posetioci MSU će prvi put moći da razgledaju 33 futurističkih manifesta, uz iscrpne sažetke na hrvatskom jeziku koji će biti postavljeni u i oko vremenske lente koja će njihovu pojavu kontekstualizovati u vremenu i prostoru.

Među umetnicima zastupljenim na izložbi su Filippo Tommaso Marinetti (Zang tumb tumb: Adrianopoli ottobre 1912, 1914), Anna Blume & Kurt Schwitters (Dichtungen, 1919), Richard Huelsenbeck (Dada Almanach, 1920), Iwan Goll (Paris Brennt, 1921), Déry Tibor (Ló Buza Ember, 1922), Karel Teige (Devětsil, 1922), Bruno Jaśeński (Pieśń o głodźe, 1922), Marijan Mikac (Efekt na defekt, 1923; Fenomen majmun - naslovnica Jo Klek, 1925), André Breton (Manifeste du surréalisme, 1924), Csuka Zoltán (Esztendok ütőerén, 1927.), Palasovsky Ödön (Karmazsin, 1927), Karel Teige (RED, 1929), Grupa autora (Nadrealizam danas i ovde, 1931), Marko Ristić (Turpituda, 1938), Josip Seissel (Konstruktivistički crteži, 1923), Željko Hegedušić (The War, 1935), Ivana Tomljenović Meller (radovi iz Bauhausa, 1929-1930), Traveleri (1922-1932)

Sa po nekoliko radova zastupljeni su pokretaci avangardnog pokreta zenitizam Ljubomir Micić iz Srbije (Kola za spasavanje, 1922; Arhipenko – nova plastika, 1923; Antieurope, 1926; Nietzsche serbe… Zarathoustra balkanique!) i Branko Ve Poljanski (Svetokret, 1921; Kinofon,1922; Dada Jok, 1922; 77 samoubica, 1923; Tumbe, 1926; Le coq Rouge, 1927) iz Hrvatske.

Posebno će biti predstavljen i časopis “Zenit” (1921), koji je Micić pokrenuo, a izlazio je od 1921. do 1923. godine u Zagrebu, a potom u Beogradu do 1926 (ukupno 43 broja).



Prvi svetski rat, kako napominju organizatori, iako mahom koncentrisan u Evropi, smatra se prvim globalnim ratom, a zbog radikalne transformacije kulture i društva koji su usledili po njegovom završetku smatra se pravim početkom 20. veka i modernog doba uopste. Predratna atmosfera pogodovala je razvoju modernističke estetike i posebno umetničkih pokreta čije je članove predviđanje, a potom i kasnije iskustvo ratne traume, usmerilo prema idejama radikalnih promena i to ne samo umetničkog stvaralaštva, već i svih društvenih i moralnih vrednosti, a na kraju, u opštoj pobuni prema bilo kojoj vrsti autoriteta - i prema idejama radikalne promene prevlađujućeg oblika političke moći i svetskog poretka.

Konferencija o Prvom svetskom ratu i avangardi okupiće u MSU više od 30 stručnjaka iz Hrvatske i inostranstva, a organizatori očekuju da će interdisciplinarnost, stručnost i ugled učesnika, doprineti rasvetljavanju i dalje tajnovitih puteva i neizmerne energije istorijske avangarde.

Među učesnicima konferencije i predavanja najavljeni su Günter Berghaus (Italijanski futurizam i Prvi svetski rat), Nenad Blagojević (Veliki rat i njegov uticaj na razvoj avangardne kinematografije na zapadnom Balkanu), Nikolai Bogomolov (Konstantin Bolshakov i rat), Olga Burenina (Rat svetova i ruska avangarda), Ješa Denegri (Duhovne veze međuratnih avangardi i poratnih neoavangardi u hrvatskoj umetnosti 20. veku), Branko Franceschi (Inovativna prezentacija avangardne umetnosti), Maria Gadas (Noć uoči ofanzive “O nekim tendencijama u ruskoj umetnosti od 1990. do 2010. godine), Nina Gouryanova (Prvi svetski rat: od realija prema metafori, ili “časopisni rat” Majakovskog), Hans Günther (Futuristička estetika Novog senzibiliteta i Rat), Kornelija Ičin (Rat sa smislom rata u stvaralaštvu A. Vedenskog), Tatjana Jovović (Anatomija rata i metafore terora u poeziji Majakovskog), Leonid Katsis (Pobeda nad Suncem), Ilja Kukuj (Izvori ratnog podteksta Pavela Zalcmana), Elena Kusovac (Intenzivno proživljavanje pojave rata u svesti umetnika u radu P. Peppersteina), Sabine Kriebel (Proganjajući lik smrti: ratno sećanje kao upozorenje), Ekaterina Lazareva (Ratna retorika u avangardnoj umetnosti), Zvonko Maković (Dada: strategije pokreta), Kristina Passuth (Prvi svetski rat, modernizam i avangarda u Mađarskoj), Irina Subotić (Korelacije fenomena avangarde u kulturnom prostoru Jugoslavije 1920-ih), Miško Šuvaković (Radikalne prakse u bivšoj Jugoslaviji), Sonja Briski Uzelac (Rušenje institucije umetnosti u vreme Prvog svetskog rata u Rusiji – otvaranje avangardne fronte 1917. godine), Jasmina Vojvodić (Kodovi telesnosti u avangardi i ratu/revoluciji), Feđa Vukić (Avangardna umetnost i ratna propaganda) i Natalija Zlydneva (Ikonografija rata i njena mitopoetska projekcija).

Konferencija će, uz simultani prevod, biit održana na engleskom, ruskom i hrvatskom jeziku.

Izložba će biti otvorena do 12. oktobra, a organizovana je uz podršku Ministarstva kulture Hrvatske.

(SEEcult.org)

  10. PatosOFFiranje



Jubilarni, deseti Međunarodni multimedijalni festival PATOSoffIRANJE biće održan od 27. juna do 5. jula u Smederevu, u organizaciji pozorišta PATOS, a na ulicama, trgovima i pešačkim zonama, kao i u lokalnom Centru za kulturu, nudi celodnevni program koji uključuje ulični teatar i predstave priznatih pozorišta iz Srbije i Evrope, performanse, izložbe, umetničke radionice, koncerte i klupske večeri sa ukupno više od 200 izvođača.

Budući da se uloga scenskih i drugih umetnosti menja u skladu sa društvenom stvarnošću, pokretačka funkcija i usmeravanje ukusa povlači i posebnu odgovornost umetnika, pa je takva orijentacija imperativ kada stvaralaštvo preti da se izoluje i postane samo sebi svrha, saopštili su organizatori desetog PatosOFFiranja, koji sloganom “Umetnost, rad, akcija!” ukazuju na opredeljenost ka umetnosti koja je delatna, okrenuta ka realnosti svakodnevice, ali i opštijih duhovnih kretanja.

Festivalski program tematski je uokviren stogodišnjicom od početka Prvog svetskog rata, pa će na otvaranju biti prikazan film Radio-televizije Srbije “Milunka Savić – heroina Velikog rata” u Istrojiskom arhivu, a Festival će zatvoriti monodrama “Čelične ratnice – Žene dobrovoljci u Prvom svetskom ratu”.

U znaku jubileja je i dobar deo programa, budući da mnoge gostujuće trupe takođe ove godine proslavljaju svoje jubileje rada.

Aktivno i usmereno delovanje umetnosti ogleda se u brojnim programima posvećenim žarišnim tačkama savremenog društva. Oblasti od posebnog značaja su obrazovanje, koje poslednjih godina prolazi kroz brojna previranja; i vaspitanje čija se kriza ogleda u višestrukim nerazumevanjima koja rezultuju diskrimintorskim odnosom mladih jednih prema drugima. S obzirom na to, odabran je niz radova koji preblematizuju te teme. Među njima su ciklusi različitih umetničkih oblika koje se bave obrazovanjem i marginalizovanim grupama.

PatosOFFiranje će treći put predstaviti građanima “Živu biblioteku”, ostvarenu u saradnji sa Savetom Evrope i Kancelarijom poverenice za zaštitu ravnopravnosti Srbije. Posetioci će ponovo moći da kroz razgovor sa ljudima, čiji životi zaista jesu knjige, saznaju nešto više o njihovim pričama, ali i o sebi i svakodnevnim predrasudama.

S obzirom da je festival multimedijalnog karaktera, program obuhvata predstave, performanse, izložbe, tribine, filmove...

Više programa pripremili su partneri u projektu LOTREK, uključujući predstave nastavnika (Buđenje - Zrenjanin, Vremeplov - Smederevo, Put – Niš, Špagete da spasu stvar! – Beograd…), kao i radionicu za nastavnike “Anegdote iz učionice”, koju organizuje Bazaart. Najavljena je i tribina o važnosti dramskog rada sa decom i mladima, koju će voditi Ivana Stevović (PATOS) i Mina Sablić (Bazaart), a učestvovaće: Lice Ulice, Aps Art, ERGStatus, Hajde da, CEPORA, Bazaart, TeArto…

DIS Teatar iz Banjaluke izvešće farsu “Put U LiliPut”, DAH teatar iz Beograda “Nevidljivi grad”, a beogradsko pozorište Mimart izvešće performans “Voda” i novu predsatvu “Plivati uz reku” kojom obeležava 30 godina rada.  Najavljena je, između ostalog, i plesna predstava “Expose” Igora Koruge, monodrama Žige Čamernika iz Ljubljane “Gospodin predsednik”, kao i predstava “O s(a)vesti” Sanje Krsmanović Tasić o ubijenoj beogradskoj novinarki Dadi Vujasinović.

ERGStatus iz Beograda predstaviće interaktivnu instalaciju “Subjekt na rubu”, realizovanu povodom 15 godina rada, a Aps Art će održati otvorenu radionica i prikazati video povodom desetogodišnjice postojanja.

Biće predstavljena i srpska slem scena, u organizaciji Poezina, a Led art (Šok zadruga) iz Novog Sada predstaviće instalaciju “Šok koferi”, nastalu povodom rezultata gradskog konkursa za kulturu 2013. godine.

Smatrajući da izvođačke umetnosti ne bi mogle da deluju na društvo, niti da ostvare komunikaciju sa sredinom bez novinara i novinskih kuća koji svoj rad posvećuju kulturi i umetnosti, na otvaranju Festivala biće dodeljena novoustanovljena nagrada “Niko Garone” za posebno angažovanje u kulturi Smedereva i Srbije, nazvana imenom italijanskog novinara i kritičara Nika Garonea.

S obzirom na to da se nagrada dodelјuje prvi put, u procesu odlučivanja uzet je u obzir višegodišnji rad novinara i medija u različitim domenima delovanja i načinima novinarskog rada u kulturi, pa su ove godine izuzetno dodelјene četiri nagrade.

Dobitnici su Radio-televizija Srbije za uvođenje emisije “Kulturni dnevnik”, Portal za kulturu Jugoistočne Evrope SEEcult.org za kontinuirano i dosledno praćenje i promociju kulture u Srbiji i regionu Jugoistočne Evrope u oblasti internet novinarstva, novinar RTV Smederevo Dragan Pavlović za poseban doprinos kulturi Smedereva u oblasti radijskog novinarstva i novinarka smederevskog lista “Naš glas” Snežana Glišić za naročit doprinos kulturi Smedereva u oblasti pisanog novinarstva.

Jubilarno PatosOFFiranje priključuje se i podršci poplavljenim područjima u Srbiji, pa će ulaz za program u Centru za kulturu Smederevo biti poslata poruka na broj 1003, dok su programi na trgu i gradskim šetalištima besplatni.

Festival su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Grad Smederevo, fondacija TRAG, USAID, Institut za održive zajednice, te kancelarije Saveta Evrope i Poverenice za ravnopravnost. Stalnu podršku festivalu PatosOFFiranje od osnivanja pružaju Centar za kulturu Smederevo i udruženje Bazaart iz Beograda.

Sajt PATOS-a je www.patos.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

  FACK MSUV, dobrovoljno



Muzej savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu biće privremeno “oslobođen”, odnosno dobrovoljno “okupiran” od 30. juna do 6. jula – kolektivnom društveno-umetničkom operacijom “FACK MSUV” koju je inicirala mobilna platforma F.A.C.K. iz Čezene sa partnerima iz Milana, Venecije, Rima i Atine, a realizuje se uz doprinos i učešće brojnih umetnika, kustosa, istraživača, aktivista i građana iz regiona bivše Jugoslavije i šire.

U operaciju “FACK MSUV – Izvođenje muzeja kao zajedničkog dobra” kako u njenu realizaciju, tako i u konceptualizaciju, mogu se uključiti svi zainteresovani, a detalje je moguće dobiti porukom na adresu fackmsuv@gmail.com (kako bi dobili lozinku za pristup organizacionoj on-line platformi http://fackmsuv.blogspot.com) ili dolaskom 30. juna u podne u MSUV na plenarni sastanak kojim započinje operacija "FACK MSUV" (kao i svakog sledećeg dana u 12 sati, do 6. jula).

Uprava MSUV-a je saučesnik u operaciji iako praktično nema uvid u to šta, ko i kako će se desiti – nije dobila pisani projekat, niti listu učesnika, nije sklopila ugovor o saradnji sa inicijatorima - jedino što zna, kako je navela, jeste da će Muzej biti zauzet/korišćen (i) od strane učesnika operacije tokom datog perioda (a možda i na duže). Osim toga što je pristala na date uslove, uprava MSUV je učesnicima akcije stavila na raspolaganje i manji deo svog godišnjeg programskog budžeta (Pokrajinski sekreterijat za kulturu Vojvodine je takođe vanredno finansijski podržao projekat).

Operacija “FACK MSUV”, kako je navedeno u njenom Manifestu, nije posebno uperena protiv MSUV-a i njegovih zaposlenika - radi se o preobrtanju i preispitivanju dominantnog centralizovanog/reprezentativnog modela javne institucije kulture i njemu odgovarajućih mehanizama kontrole, selekcije i moći koji su gotovo po pravilu u funkciji ličnih/partijskih interesa onih koji u/o njima odlučuju. U pitanju je opšti strukturni problem, a ne personalni ili programski problem pojedinačne institucije.

Činjenica da je uprava MSUV-a pristala da Muzej bude “oslobođen” ide u prilog tezi da osobe u javnim institucijama kulture nisu listom neprijatelji nezavisnih umetnika/udruženja (tzv. kognitivnog prekarijata), već da su najčešće i sami zarobljenici birokratskih i ideoloskih mehanizama koji u njima deluju - te stoga vape (makar i krišom ili nesvesno) za slobodom. U tom smislu se operacijom “FACK MSUV”, kako je navedeno, ne oslobađa samo muzej od činovnika koji njime upravljaju/ raspolažu po ustaljenom modelu, koji se želi preispitati, već se i sami činovnici oslobađaju muzeja, to jest njegovih institucionalnih mehanizama, čime im se pruža prilika da participiraju u kolektivnom eksperimentu izvođenja radikalno drugačije kulturne institucije - novog muzeja.

Za učešće i operaciji "FACK MSUV" su se prijavili mnogobrojni umetnici iz Srbije, među kojima su Vladan Jeremić (i međunarodna platforma ArtLeaks), Branka Parlić, KNAP, Branko Popović, Boris Kovač, Jovan Jakšić, Sonja Jankov, Dragana Alfirević, Ivana Korać, Aleksandar Bede, Svetlana Milić, Igor Lečić, Bosiljka Zirojević, SKC Novi Sad, Ministarstvo prostora, Vladimir Tegetlija, Anica Vučetić, Sandra Stojanović… Učestvuju i brojni umetnici iz Italije, kao i iz Slovenije - Samo Kutin, Ana Kravanja, Jost Drasler, Tomaž Grom, Spela Trost, Dejan Srhoj, Marjeta Kamnikar, Barbara Novak, Paola Kamnikar…kao i mnogi drugi.

Operacijom “FACK MSUV” uspostavlja se, kako je navedeno, privremena suspenzija atributa moći unutar javne institucije, to jest njenog hijerarhizovanog upravljačko-izvođačkog lanca (direktor, kustosi, administrativne i tehničke službe, domari, spremačice) - i time sprovodi njena de-institucionalizacija. I to ne da bi se stvorila haotična, nezorganizovana situacija u kojoj svako radi šta i kako hoće - već da bi se kroz pažljivo autoregulisan i struktuisan proces participacije i kooperacije otvorio slobodan, ispražnjen prostor za kritičko kreativno preispitivanje i upisivanje. Namera je da se u praksi isproba drugačiji model (samo)upravljanja institucijama kulture - organizovan “od dole”, to jest neposredno od strane umetničke i šire društvene zajednice. MSUV se tom akcijom transformise od prevashodno reprezentacijsko-izložbenog prostora u otvorenu laboratoriju u kojoj se izvodi svojevrsni društveni i umetnički eksperiment re-institucionalizacije
muzeja koncipiranog kao zajedničko dobro (bene comune/commons).

Pored toga što će biti prilika za kolektivno izvođenje “muzeja kao zajedničkog dobra”, operacijom “FACK MSUV” se želi otvoriti prostor za šire participirano kritičko promišljanje o tome za kojom vrstom
umetnika/umetnosti, a time i kakvom umetničkom edukacijom i kakvom institucijom kulture, postoji potreba u današnjem “tečnom” i globalizovanom društvu, regulisanom prevashodno interesima ekonomskih/finansijskih elita, a koje karkteriše sve izraženija socijalna nejednakost, pojačana državna kontrola i represija, rastuće ograničavanje ličnih i kolektivnih prava i sloboda.

Jedan od fokusa operacije “FACK MSUV” je i problematizacija ne-odnosa post-jugoslovenskih društava i njihovih kulturno-istorijskih institucija sa nasledstvom/vrednostima socijalističke revolucije i antifašističke borbe iz Drugog svetskog rata. Poseban osvrt je na ne-odnosu MSUV-a sa istorijatom i arhitekturom zgrade u kojoj je “privremeno” smešten od 2001, a koja je namenski projektovana (arhitekta Ivo Vitić) za nekadašnji Muzej (radničkog pokreta i narodne) revolucije. Namera je i da se pokrene debata o konceptu stalne postavke, delimično izvedene u nacionalnom ključu, dela originalne zbirke Muzeja revolucije koja se još uvek nalazi u jednoj od sala zgrade (za koju je zadužen Muzej Vojvodine).

Operacijom “FACK MSUV” se želi preokrenuti način upotrebe muzeja od zatvorenog sakupljačkoizlagačkog prostora u otvorenu radionicu u kojoj se ideje, prakse i iskustva horizontalno razmenjuju u kontekstu zajedništva, uzajamnosti i međusobne solidarnosti.

Različite aktivnosti otvorene za javnost – klasovi, radionice, plenarne sednice, radni stolovi, debate, prezentacije, projekcije, koncerti, performansi, instalacije - koje će se za vreme trajanja “FACK MSUV” odvijati tokom dana (i noći) u/oko zgrade muzeja, i na drugim lokacijama po gradu, raspoređene su prema tripartitnoj šemi: dimenzija “radionice” – dimenzija “štrajka” – dimenzija “fešte”.

Predviđeno je više tematskih zona kojima će se učesnici baviti, među kojima su re-dizajniranje muzeja kao laboratorije, pravo na grad/instituciju, prekogranične prakse, nove (kulturne) ekonomije, socijalni status umetnika/svest nove klase (prekarijat), aktivizam u umetnosti u 21. veku, bojkot u kulturi, autonomija umetnosti…

Sve aktivnosti koordinišu indisciplinarne radne grupe (radni stolovi), od kojih su neke već formirane, a druge će to biti na licu mesta (arhitektura urbanizam / vizuelna umetnost instalacije; performans ples teatar / film video / zvuk muzika / teorija filozofija / komunikacija promocija / dokumentacija on-line dnevnik / umetnost kuvanja open-air kuhinja...).

Moguće je uključiti se u rad jedne ili više grupa, ili osnovati nove. Različite grupe mogu međusobno sarađivati, stapati se u nove, rastakati se...

Poziv za učešće upućen je svima koji su zainteresovani da umetnički/teorijski intervenišu ili da se uključe na neki drugi način. Učesnici se biraju samo-selekcijom, to jest po principu međusobnog poverenja u sposobnost i inteligenciju drugih – svako bira sebe i svako moze da izabere/uključi nekog drugog u čiji rad/sposobnost veruje – svako pojedinačno preuzima punu odgovornost za sopstveno delovanje tokom operacije. Svi koji uvestvuju su jednako akreditovani (abecednim redom) kao ko-organizatori, ko-producenti i ko-izvođači operacije “FACK MSUV”.

Kako je navedeno, nevelikim budžetom koji je na raspolaganju, biće obezbeđeni zajednički obroci u MSUV, kao i smeštaj onim učesnicima koji dolaze van Novog Sada (svi učesnici pokrivaju sopstvene putne troškove).

S obzirom na specifičan karakter operacije, učesnicima je preporučeno da planiraju boravak u Novom Sadu tokom cele nedelje.

“F.A.C.K.” je, inače, fleksibilni, višejezični i višeznačni akronim koji se moze iščitavati po potrebi, želji, raspoloženju ili situaciji kao: Frakcija, Faktum, Forum, Festival, Fabrique/Akcija, Agora, Akademija, Arte, Act/Cultura, Contemporary, Cantiere, Container, Comunità/Kultura, Komuna, Kazbah i slično, ili jednostavno kao fack! svemu što nastoji da umetničko delovanje (i svaki proizvodni i vitalni proces uopšte) podredi dominantnim mehanizmima neo-liberalne ideologije, to jest interesima finansijskih, političkih i kulturnih elita (tj. logici kapitala).

Inicijatori te akcije citiraju reči Žaka Ransijera da je za kolektivnom moći moguće poistovetiti samo dve dieje - komunističku i demokratsku, koje su, međutim, dovele u istoriji “do katastrofalnih, u najmanjoj meri razočaravajućih rezultata”.

“Moja ideja je da ukoliko želimo da damo određeno pozitivno značenje jednoj ili drugoj reči ili obema zajedno, potrebno je zaista misliti šta znači ideja zajednice zasnovane na kapacitetu svih, što ne znači da smatramo da svi rade isto, već da ukoliko mislimo kolektiv jednakih, mislimo ga na osnovu kapaciteta koji je podeljen između svih. Naravno, sve forme vladavine koje danas poznajemo su oligarhijske, zasnovane na mišljenju da postoje oni koji su tu da vladaju, koji su za to kompetentni, postoji čak i nauka o upravljanju (uzgred, kakva je to nauka koju poistovećujemo sa politikom?). U odnosu na sve ovo imamo dve mogućnosti: ili da smatramo da je dobro tako kako je i ćutimo, ili da mislimo da nije dobro i da je nešto drugo moguće pod nekim drugim imenom. Ta druga opcija može da bude zasnovana samo na hipotezi poverenja u kapacitet inteligencije koji svi dele”, smatra Ransijer.

Do sada su realizovana tri “FACK” događaja - od kada je mobilna platforma F.A.C.K. iz Čezene pre dve godine, u saradnji sa “oslobođenim prostorima” MACAO iz Milana, SALE.Docks iz Venecije, Teatro Valle iz Rima i Teatrom Embros iz Atine, pokrenula tu otvorenu, neformalnu, fleksibilnu i tranzicionu platformu-događaj-konceptualni instrument za istraživanje novih modela samo-organizacije, samo-upravljanja i samo-produkcije u umetnosti i na polju savremene kulture uopšte.

F.A.C.K. je deo talasa recentnog italijanskog društvenog i umetničkog fenomena tzv. "oslobođenih/okupiranih prostora" koji je nastao 2011. godine kada su radnici u kulturi i umetnosti zauzeli dva napuštena javna prostora za kulturu u Rimu - Ex-Cinema Palazzo i Teatro Valle, nakon što su postali predmet špekulacije nekretninama rizikujući da budu privatizovani i transformisani, prvi u kockarnicu, a drugi u noćni klub. Ključni momenat bila je akcija zauzimanja napuštenog nebodera Galfa (Torre Galfa) u centru Milana u proleće 2012. godine od strane umetničkog kolektiva MACAO i ostalog građanstva, te njegove (privremene) transformacije u novi centar za umetnost, u čemu je učestvovalo više od hiljadu ljudi.

Neformalnu italijansku mrežu oslobođenih prostora čine: Nuovo Cinema Palazzo, Teatro Valle Occupato i Angelo Mai Altrove iz Rima; Asilo Filangeri iz Napulja, Teatro Copolla iz Katanie, Teatro Pinelli Occupato iz Mesine, Teatro Garibaldi iz Palerma, Teatro Rossi Aperto iz Pize, Nuovo Centro per le Arti MACAO iz Milana, Teatro Marinoni i S.a.L.E.Docks iz Venecije, Teatro Teramo iz Terama... (nove situacije se stalno priključuju s obzirom da gotovo svaka 2-3 meseca biva oslobođen neki novi prostor - uglavnom napušteni bioskopi/pozorišta, ali i poneka robna kuća).

Teatro Valle Occupato je, inače, jedan od dobitnika prestižne Nagrade princeze Margrit koju Evropska kulturna fondacija (ECF) iz Amsterdama dodeljuje u znak priznanja za poseban doprinos razvoju kulture i civilnog društva. Nagradu je ravnopravno dobio i hrvatski kulturni aktivista Teodor Celakoski iz Zagreba, a svečano je uručena u martu u Briselu.

(SEEcult.org)