Filmske novosti...

Nagrade 7. MikroFAF-a



Nagrada sedmog festivala amaterskog filma MikroFAF za najbolji “uradi sam” film dodeljena je italijanskom delu “Je suis DADA” Rika Nibea (Rick Niebe), najboljim nezavisnim filmom proglašen je rumunski “Dreams on Sale” Vlada Buazianua, a nagrada za najbolji viralni video pripala je Marku Backoviću iz Srbije za “Goldfingers 2”.

Žiri sedmog MikroFAF-a, koji su činili režiseri Miloš Tomić, Milutin Petrović i Miloš Gojković, dodelio je posebnu pohvalu autorima koji rade pod pseudonimom Odri Shnajfer i PEZolin, za video rad “Osmjeh”.

Stipendija filmske škole Milutina Petrovića “Preditor” dodeljena je Sandri Silađev, poznatoj na društvenim mrežama kao Dinja.

Specijalna nagrada, i to za životno delo dodeljena je Dušanu Čaviću i Dušanu Šaponji, autorima serijala Marka Žvaka.



Publika sedmog MikroFAF-a “Viral Edition: Infected by Video” imala je priliku da 7. i 8. oktobra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke pogleda ostvarenja 42 autora sa svih strana sveta, a budući da je ove godine u fokusu bio fenomen viralnog videa i uticaj društvenih mreža i interneta na izradu i percepciju kratkog filma, najviše pažnje i publike i žirija privukli su upravo radovi iz te kategorije. S obzirom da MikroFAF insistira na iskustvu zajedničkog gledanja filmova u bioskopu i želi da podstakne živu razmenu mišljenja i utisaka, video klipovi koji su namenjeni gledanju na internetu dobili su priliku da budu prikazani u bioskopskoj sali i dožive komentare i utiske uživo.



Festival je otvoren tribinom “Film i novi mediji” na kojoj su učestvovali scenaristkinja i teoretičarka filma Maša Seničić, režiser Ivan Ikić, kustoskinja i teoretičarka filma Aleksandra Sekulić i scenarista i filmski kritičar Ivan Velisavljević.

Sadržaj festivalskog programa upotpunio je i MikroŠtand Fijuk prodavnice gde su se mogli naći stripovi, plakati, retke knjige, cegeri, ploče...

(SEEcult.org)

Omaž Anji Brejen u Kinoteci



Jugoslovenska kinoteka priređuje omaž proslavljenoj norveškoj autorki Anji Brejen (Breien), rediteljki i scenaristkinji, čiji je umetnički izraz zasnovan na istraživanju društvenih i političkih problema i izazova, kao i položaja žene u društvu.

Najznačajnija dela Anje Brejen biće prikazana u Jugoslovenskoj kinoteci od 11. do 16. oktobra, u saradnji sa norveškom ambasadom u Srbiji i Norveškim filmskim institutom, a autorka tim povodom dolazi u Beograd.

Osim dugometražnih igranih filmova Anje Brejen, najavljen je i program kratkometražnih ostvarenja, koji će pratiti masterklas 12 i 13. oktobra.

Omaž program počinje filmom “Supruge”, a biće prikazani i filmovi “Silovanje”, “Igre ljubavi i usamljenosti”, “Lov na veštice” i “Supruge, deset godina kasnije”.

Ostvarenja Anje Brejen, dokumentarni filmovi sa početka karijere, kao i igrani filmovi nakon toga, prevazilaze modernistički avangardni kanon zbog ličnog karaktera, a često ih porede sa umetnošću belgijske reditelјke Šantal Akerman. Orginalni filmski izraz Anje Brejen, koji kombinuje realistične scene i ekspresivne snove, prepoznat je i od publike, i od stručne javnosti, itakla je Jugoslovenka kinoteka povodom programa posvećenog tog autorki, koja je rođena u Oslu 1940. godine, a diplomirala je 1964. godine na Institutu za napredne filmske studije u Parizu (Institut des Hautes Études Cinématographiques - IDHEC).

Tokom karijere obavlјala je razne funkcije – režirala je, pisala scenarija, bavila se produkcijom i bila asistent drugim reditelјima. Zajedno sa Vibeke Lokeberg i Laili Mikelsen, Brejenova je pomogla da se uspostavi ženski rukopis u Novom talasu norveškog filma. Norveške reditelјke, koje se nisu obazirale na kritička mišlјenja drugih, primenjivale su tradiciju Bergmanovog intimističkog filma, tragajući za novim formama feminističkog izražavanja.

Anja Brejen je debitovala 1967. godine kratkim filmom “Odrastanje”, koji se zasniva na jednoj srednjovekovnoj legendi o devojci koja se suočava sa kugom. Njen kratki film “17. maj – Film o ritualima” (1968), osvojio je nagradu na Oberhauzen festivalu, a prikazuje proslavu norveškog državnog praznika na satiričan način.

Protagonista njenog prvog dugometražnog filma “Silovanje” (1971), za koji je dobila priznanje u Kanu, bio je osumnjičeni ubica, koga su vlasti nepravedno optužile i zatvorile. Film je bio hvalјen zbog umetničke zrelosti i strategije prikazivanja datog problema s muškog stanovišta. U dokumentarnom filmu “Zidine oko zatvora” (1972), Anja Brejen je nastavila da se interesuje za norveški kazneni sistem. U tom periodu je radila na televiziji i snimala dokumentarne filmove, uklјučujući “Zdravo, sestro moja” (1972) o umetnici Arne Bendiku Sjur i “Beskućnik” (1973) o beskućnicima.

Anja Brejen je 1975. godine snimila film “Supruge”, daleko od bilo kakvih glavnih reditelјskih struja. To je film koji je zapravo ženski odgovor na “Muževe” (1970) američkog reditelјa Džona Kasavetesa, a doživeo je uspeh na međunarodnom nivou i, prema mišlјenju kritičara, pokrenuo njenu reditelјsku karijeru.

Film “Supruge” prikazuje susret tri žene koje su umorne od svakodnevnih života domaćica i koje zajedno provode nekoliko dana daleko od svojih domova i razgovaraju o problemima, osećanjima, ženstvenosti i seksu. Tri glavne glumice koje su improvizovale – En Mari Otersen, Katja Medbe i Frodis Armand, takođe su i koautorke tog filma u kojem Brejenova koristi dokumentarističko iskustvo kako bi stvorila autentično avangardno delo prepuno humora, ironije i besa. Film “Supruge” imao je i nastavak u filmovima “Supruge – deset godina kasnije” (1985) i “Supruge III” (1996).

Portret norveške porodice u filmu “Nasleđe” (1979) doneo joj je nagradu ekumenskog žirija na Kanskom festivalu, a kratki film “Solvorn” (1997), koji vodi publiku u svet fotografija koje je napravila njena baka u Norveškoj između 1908. i 1913. godine, bio je uvršten u takmičarski program Berlinala 1998. Poetski kratki film “Videti brod kako jedri” (2000), ilustracija jedne stare napolitanske pesme, osvojio je u Berlinu 2001. godine nagradu UIP (Prix UIP) i bio nominovan za nagradu Evropske filmske akademije.

Jedan od najpoznatijih filmova Anje Brejen je “Lov na veštice” (1981), a učestvovao u glavnom takmičarskom programu u Veneciji 1981. Film je svojevrsna optužba norveškog patrijahalnog društva, prateći širi trend globalnog feminističkog filma, gde snažna i senzualna protagonistkinja potkopava osnove tradicionalne hijerarhije moći svojim verovanjima i ponašanjem.

Filmovi te vrste, prepuni besa, pričaju priče o licemernim društvima koja nepravedno i surovo kažnjavaju glavnu protagonistkinju. Radnja filma “Lov na veštice” dešava se u 17. veku, a govori o strahu od nepoznatog, nedostatku razumevanja i o sujeverju. S druge strane, Brejenova odbacuje romantični sjaj kroz koji Norvežani vide svoju prošlost. Međutim, prošlost zasnovana na mitovima o zlim ženskim moćima jeste paralela sa ulogom reditelјki koje žive u savremenom svetu, gde je cena slobode vrlo često veoma visoka. Pozivajući se na Bergmanov stil prikazivanjem jasno izraženog pejzaža, Anja Brejen otkriva psihologiju glavne junakinje.

Brejenova kombinuje realistične scene i ekspresivne snove, a naracija se, kako ističe Kinoteka, umešno prebacuje iz prvog u treće lice. Brejenova namerno zbunjuje gledaoce, ponekad ih obeshrabruje i provocira, kako bi se identifikovali sa glavnim ličnostima.

Program filmova Anje Brejen u Kinoteci, odnosno manifestacije Dani norveškog filma, nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

25. Festival etnološkog filma



Jubilarni, 25. Međunarodni festival etnološkog filma (MFEF) u Etnografskom muzeju u Beogradu predstavlja od 12. do 16. oktobra oko 60 filmova iz celog sveta, od kojih su 32 u konkurenciji za nagrade.

Selektori 25. MFEF-a, viša naučna saradnica Etnografskog instituta SANU Aleksandra Pavićević i istoričar filma Stevan Jovičić pogledali su ukupno 219 pristiglih filmova iz više od 40 zemalјa, a za prikazivanje su odabrali 57 filmova, i to 32 u takmičarskom programu, 21 u informativnom i četiri u neprofesionalnoj kategoriji.

Originalnost teme i tematska raznovrsnost, kao i umešnost autora da ispriča priču (kamera, režija, montaža, interpretacija, dužina trajanja filma), bili su kriterijumi na onovu kojih je obavljena selekcija, u pokušaju da odgovori na pitanje: Da li se film može okarakterisati kao “etno” film?

O dobitnicima Gran prija “Dragoslav Antonijević” za najbolјi film festivala, te o nagradama za najbolјi domaći film, najbolјi strani film, najbolјi amaterski film, najbolјi film na konkursu ID3min, kao i o nagradama za doprinos nematerijalnom kulturnom nasleđu, za kameru, montažu i najbolјu kontekstualnu primenu zvuka, odlučiće žiri koji čine filmski kritičar Božidar Zečević, etnolog i arheolog prof. dr Naško Križnar iz Slovenije i producent Vladimir Anđelković.

Prema navodima Selekcione komisije, etnološki film se bez sumnje prepliće i sa drugim žanrovima i gotovo da nema teme koja se u njegovim okvirima ne bi mogla ispričati. Ipak, on mora da pronađe i svoju posebnost, nešto po čemu će biti na prvi pogled prepoznatlјiv. To su zapravo okviri u kojima se vrši naracija, odnosno okviri u kojima se ona interpretira.

“Smatramo da su izabrani filmovi uspeli da sklope taj čudesni kaleidoskop sazdan od raznobojnih delića kulturne stvarnosti. Sada još samo ostaje da gledalačka publika da o tome svoj sud”, naveli su selektori 25. MFEF-a

Specijalni program ove godine sastoji se iz dva dela – “Muzealac u svetu etnološkog filma – Vojvodina” i “Nagrade Radio-televizije Srbije”, u okviru kojih će biti prikazano šest filmova.

Povodom jubileja MFEF-a, upriličena je i retrospektiva dosadašnjih dobitnika Gran prija, koja je održana od 7. do 10. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci.

Na otvaranju 25. MFEF-a biće uručene plakete za značajan doprinos razvoju tog festivala, a dobitnici su etnolozi Ljubomir Relјić, Kamenko Katić, Dušan Drlјača i Naško Križnar, te filmolog Božidar Zečević i reditelj Stole Popov.

Ulaz na sve projekcije 25. MFEF-a je besplatan.

MFEF je 2015. godine prikazao više od 60 filmova, u nameri da se vrati izvornim idejama i principima, odnosno doslednijem sprovođenju žanrovskog opredelјenja ka što čistijem etnološkom i antropološkom filmu.

Festivalski sajt je etnofilm.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Pobednici 25. MFEF-a



Gran pri 25. Međunarodnog festivala etnološkog filma (MFEF) u Beogradu dobio je španski film “Nulti okrug” o svakodnevnim događajima u prodavnici mobilnih telefona u Zatariju u Jordanu, jednom od najvećih izbegličkih kampova u svetu.

Film “Nulti okrug” (District Zero) grupe reditelja (Pablo Iraburu, Horhe Fernandez Majoral, Pablo Tosko) proglašen je najboljim na jubilarnom MFEF-u u konkurenciji sa još tridesetak ostvarenja.

Glavni junak “Nultog okruga”, sirijski izbeglica koji vodi prodavnicu za popravku mobilnih, pomaže sunarodnicima da sačuvaju uspomene iz svojih "pametnih telefona" na neke srećnije dane i vremena.



Nagrada za najbolji domaći film pripala je ostvarenju “Selo u srcu grada” Radovana Đerića, a nagrada za najbolji strani film nije dodeljena, kao ni za najbolju montažu.

Đerićev film govori o Gornjoj varoši, poznatijoj kao Margarita - naselju u samom centru Pančeva, koje je i danas nastanjeno prevashodno ratarima i stočarima, poznatim po tome što poštuju i čuvaju svoju tradiciju, uključujući preku narav.



Najboljim amaterskim filmom proglašen je norveški “Ne nadaj se” (Gil Orr Urtreger) o karipskom ostrvu Utila koje je naizgled meto idiličnih društvenih odnosa među pripadnicima različitih grupa, dok pogled iznutra, međutim, govori o izazovima između onih koji sebe vide kao domaće, nasuprot drugih – stranaca.

Nagrada za doprinos nematerijalnom kulturnom nasleđu dodeljena je italijanskom filmu “Sveti glasovi” (Renato Moreli), koji je nagrađen i za kontekstualnu primenu zvuka, a bavi se društvenim okupljanjem i ritualizovanim situacijama tokom poslednje nedelje uskršnjeg posta u Kuljeriju na Sardiniji, odnosno nastupima Hora sloge. Četiri pevača u poznim godinama nastoje da na sledeće generacije prenesu simboliku ceremonijalnog horskog pevanja i na taj način očuvaju svoje kulturno nasleđe.



Za najbolju kameru nagrađen je belgijski film “Reveka” (Benjamin Colaux, Christopher Yates) o svakodnevnoj rutini u jednom od najstarijih rudnika srebra u Boliviji, koji su, zbog teških uslova za rad, brojne generacije rudara u nekada ropskom statusu nazivale “ljudožder”. Savremeni uslovi eksploatacije ni do danas nisu umanjili opasnost od urušavanja i slučajnih eksplozija, a suočavanje sa smrću postalo je i element rudarskog folklora.

Specijalno priznanje za televizijsko-dokumentarni film dodeljeno je srpskom ostvarenju “Raskovnik – Sveti gral među biljkama” Olivere Pančić inspirisan mitološkom biljkom raskovnik, koja prema verovanju lokalnog stanovništva postoji isključivo u Istočnoj Srbiji. To je osnova na kojoj je nastao sinematički uobličen antropološki uvid u održavanje višestrukih odnosa između praktikovanja narodne medicine, magijske prakse i placebo efekta, koji u savremenom okruženju odražavaju stavove o svakidašnjem i božanskom postojanju.

Nagrada za najbolji film na konkursu “ID3min” nije dodeljena.



U ime žirija koji su činili filmski kritičar Božidar Zečević, etnolog i arheolog prof. dr Naško Križnar iz Slovenije i producent Vladimir Anđelković, pobedničke filmove proglasila je koselektorka Aleksandra Pavićević koja je sa istoričarem filma Stevanom Jovičićem odabrala ukupno 57 filmova za takmičarski, informativni i program amaterskih filmova.

Na otvaranju 25. MFEF-a uručene su plakete za značajan doprinos razvoju tog festivala, čiji su dobitnici etnolozi Ljubomir Relјić, Kamenko Katić, Dušan Drlјača i Naško Križnar, filmolog Božidar Zečević, te reditelj Stole Popov, koji nije prisustvao uručenju.

Poseban doprinos MFEF-u i njegovom razvoju dali su Radio-televizija Srbije, Jugoslovenska kinoteka, Odelјenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta i Etnografski institut SANU, kao i druge ustanove i mediji.

MFEF je, kako je podsetila na otvaranju direktorka Etnografskog muzeja Mirjana Menković, pokrenut 1992. godine kao smotra tada još vitalnih televizijskih dokumentaraca sa etnografskim temama klasičnog formata, a nakon sankcija međunarodne zajednice 90-ih, privukao je veliki broj inostranih autora i produkcija. Razvoju MFEF-a doprinelo je i uključivanje amaterskih ostvarenja, a digitalna revolucija potom je donela niz novih pristupa, formata i tema koje ranije nisu bile u fokusu etnologije.

MFEF je ujedno bio svedok svojevrsnog zamiranja domaće filmske proizvodnje na etnografske teme, ali i njene reafirmacije u poslednjih nekoliko godina.

Na početke MFEF-a i prva izdanja održavana u manastiru Sveti otac Prohor Pčinjski, osvrnuo se i etnolog Ljubomir Reljić, osnivač tog festivala, koji je rekao da je posle međunarodnih sankcija 90-ih preovladalo učešće inostranih filmskih produkcija i tema koje nisu imale mnogo zajedničkog sa onim temama i pristupima koji su činili polazište MFEF-a. Domaći film je bio zapostavlјen, zbog čega je uvedena posebna nagrada za tu kategoriju, što predstavlјa i poseban doprinos MFEF-a razvoju domaćeg etnološkog dokumentarnog filma.

Jubilarno izdanje MFEF-a najavljeno je retrospektivom dosadašnjih dobitnika Gran prija, održanom od 7. do 10. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci.

(SEEcult.org)

Jubilej serije Grlom u jagode



Jubilej kultne TV serije “Grlom u jagode” – 40 godina od premijernog emitovanja, biće obeležen od 28. do 30. oktobra u Kulturnom centru Beograda prikazivanjem na velikom platnu svih deset epizoda, uz izložbu fotografija, promociju knjige i razgovor sa autorima i glumcima.

Reditelj Srđan Karanović kaže da ni danas ne zna tajnu dugovečne popularnosti serije “Grlom u jagode”, osim da se “jednostavno desila hemija kao što se događa kada se neko zaljubi”, a svakako je ponosan što se to desilo.

“Svi smo radili strasno i ambiciozno sa željom da serija bude zabavna, ali i ozbiljna, da liči na lako štivo, a da tera na razmišljanje. Trudili smo se da bude za sve generacije, da odiše Beogradom i duhom vremena”, rekao je 18. oktobra na konferenciji za novinare u KCB-u Karanović, koji je pisao i scenario za “Grlom u jagode” sa Rajkom Grlićem.

Karanović je istakao da je ponosan što se organizuje obeležavanje jubileja serije, dodavši da se ne seća da je neki drugi film ili TV serija u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji dočekala takvu proslavu rođendana.

Autori projekta i priređivači knjige “Grlom u jagode – 40 godina TV serije” su Stefan Arsenijević i Maja Medić, koja je rekla da je pre izvesnog vremena na jednom snimanju glumac Bogdan Diklić pomenuo da se bliži okrugla godišnjica serije “Grlom u jagode”, a da je se niko neće setiti.

“Tako smo došli do ideje da u renoviranom prostoru Dvorane KCB-a postavimo izložbu fotografija, a onda su nam se apetiti povećali”, rekla je Maja Medić i zahvalila arhivu RTS-a na materijalu, kao i Vulkan izdavaštvu koje je sa KCB-om izdavač knjige o seriji “Grlom u jagode”.

Arsenijević je fascinaciju serijom “Grlom u jagode” kroz mnogobrojne reprize i među gledaocima rođenim i mnogo posle njenog nastanka objasnio stavom da kad je nešto dobro – onda je vanremensko.

“Ne morate da budete ona generacija (60-ih) da biste osećali tu nostalgiju i emocije. Pored toga, zadivljujuće je koliko je ta serija kompleksno i inovativno rađena, sa danas modernim preplitanjem igranog i dokumentarnog segmenta, sa ambivalentnim likovima i glumcima koji igraju sebe”, rekao je Arsenijević.

Branko Cvejić je izjavio da nema formulu zašto je lik Baneta Bumbara koji je tumačio – junak čak i današnjeg vremena.

“Pitaju me ko nam je bio inspiracija. Niko posebno, jedino život sam. Serija je postala fenomen verovatno zato što je jako dobra… Svi smo se poznavali između sebe. Jedino nov bio je Bogdan Diklić, a evo 41 godinu se družimo i uvek možemo da se oslonimo jedni na druge”, rekao je Cvejić.

Glumica Gordana Marić (Goca u seriji) izjavila je da je za “Grlom u jagode” vežu mnogi nezaboravni trenuci.

“Bila sam oduševljena scenarijem i imponovalo mi je to što sam pozvana. Imala sam jaku tremu da li ću odgovoriti zadatku, da li ću biti autentična. Srđan je tražio stil bez glume molim, da deluje dokumentarno. Svi smo se družili, ekipa je bila velika, ali je svako bio neophodan i važan”, rekla je Gordana Marić i podsetila na bisere od uloga starijih glumaca, poput Rahele Ferari (Banetove bake).

Bogdan Diklić rekao je da mu je uloga Boce u seriji “Grlom u jagode” bila najvažnija u profesionalnom životu, ali i izuzetno važno životno iskustvo.

“Imao sam samo 22 godine i čudom sam ušao među te divne, pametne i tolerantne ljude. Stasavao sam tokom tih meseci snimanja u druženju i komunikaciji”, rekao je Diklić, dodajući da pomalo nagađa tajnu upeha serije: “U to vreme nije bilo toliko ometača ljudske duše. Svi ti likovi se vole, a kroz konflikte između roditelja i dece, između drugova i u svim ostalim odnosima u poslednjih 15-20 godina, nabujali su konzumerizam i tehnicizam. U ono doba ljudi su se sretali, doživljavali se u neposrednom kontaktu, a ne preko interneta”.

Kompozitor Zoran Simjanović rekao je da to bio njegov prvi ozbiljan projekat i da je imao užasnu tremu.

“Što se tiče uspeha, jedino merilo je vreme. Ono što preživi, to i vredi. Lepo je da se sećamo tih dobrih stvari, a inače, mi kao narod ne pazimo mnogo na to. Za Bitlse i Rolingstonse se zna svaka godišnjica, a kada su nastale Siluete – to ne zna niko”, rekao je Simjanović.

Urednik redakcije Dramskog programa RTS-a Marko Novaković izrazio je zahvalnost Dikliću za to što je pokrenuo podsećanje na 1975. godinu kada se oko TV Beograd okupila sjajna ekipa stvaralaca na čelu sa Karanovićem, Grlićem i snimateljem Živkom Zalarom.

Novaković je istakao da su autori doneli nešto novo i u vremenu drugačije orijentacije u žanrovskom i tematskom smislu napravili trajnu vrednost.

Podsetio je da su se serije tada snimale na filmskoj traci, te da zato ostaje kvalitetan vizuelni izraz.

Što se tiče sadržaja, primetio je da mladalački bunt kojim serija odiše ono što je i danas aktuelno.

Karanović je rekao da je “Grlom u jagode” smatrao dugačkim filmom u nastavcima.

“Delimično sam tako koncipirao seriju... Bilo je dramaturški teško da svaka epizoda bude odvojena, a sve zajedno da su povezane u jednu priču”, rekao je Karanović.

Na pitanje gde bi danas bili likovi iz serije, Karanović je rekao da je filmom “Jagode u grlu” (1985) završena priča o toj generaciji.

“Pretpostavljam da bi u nekom trećem delu, pola snimanja moralo da bude obavljeno u inostranstvu, gde se danas nalaze deca tih likova. Razni bi završili na ideološkim i drugim stranputicama, a ostali bi hranili golubove po beogradskim parkovima”, rekao je Karanović.

(SEEcult.org)

Revija japanskih filmova



Ljubitelji japanske kinematografije imaće priliku da od 20. do 22. oktobra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke pogledaju pet novih filmskih ostvarenja iz te zemlje, snimljenih u poslednjih pet godina.

Japanski film se razvijao analogno sa ostalim svetskim produkcijama, prateći filmske trendove i fenomene, kao što je nouvelles vagues u evropskom filmu, ali gledaocima ipak i dalje nudi drugačije iskustvo i doživljaj - kroz specifičnu filmsku naraciju i filmski jezik, saopštila je japanska ambasada u Beogradu, koja organizuje reviju.

Revija japanskih filmova počinje projekcijom filma “Mačka samuraj” Takešija Vatanabea (Takeshi Watanabe) i Jošitake Jamagučija (Yoshitaka Yamaguchi), čiji glavni junak, zaglavljen između dve zaraćene bande u epskoj borbi ljubitelja mačaka i pasa, nerado prihvata ponudu bande frakcije pasa da ubije ljubimicu lidera suprotne bande: neodoljivu, divnu, belu mačku, koja zastrašujućem samuraju osvaja srce.

Za 21. oktobar najavljen je film “Okrugli sto” o devojčici Koko koja živi sa osmočlanom porodicom u malom stanu u Osaki. Svakog dana za vreme ručka okupljaju se oko okruglog stola i bučno razgovaraju. Kao slatko, najmlađe dete, Koko je voljena od svih, ali nakon saznanja da je njena majka ponovo trudna, Koko je sve samo ne zadovoljna vestima.

Istog dana biće prikazan i “Lovac kroz vreme” o novinaru Savađimi koji putuje kroz vreme pomoću Warp tehnologije, snima priču o čuvenom trgovcu Sošicu Šimaiu i njegovoj samurajskoj gardi, koji poseduje fantomski čaj “Narašiba”. Iznenada su napadnuti od misterioznog monaha sa “pištoljem iz budućnosti” koji ne sme da postoji u toj epohi i kutija za čaj nestaje. Da ne bi promenio tok istorije i sudbinu ljudi vezanu za kutiju čaja, Savađima preskače iz jednog vremena u drugo da bi vratio stvari na svoje mesto…

Poslednjeg dana japanske revije biće prikazan film “Specijalne jedinice: Crveni i beli dosije” o timu vrhunskih specijalnih jedinica sastavljenom od iskusnih, ali i ekscentričnih članova, koji uspeva u rešavanju i najtežih slučajeva. Međutim, kada se zbog odbeglog zatvorenika osumnjiči jedan od vođa tima, kredibilitet policije počinje da opada.

U samoj završnici biće prikazan film “Plutajući zamak”, čija se radnja događa 1589. godini, kada se moćni gospodar Tojotomi Hidejoši nalazi na korak od ispunjenja svoje ambicije o ujedinjenom Japanu pod njegovom zastavom. Tada nailazi na neočekivani otpor meštana tvrđave Oši, okružene jezerom, nazvane “plutajući zamak”. Na čelu pobunjenika je hedonista Narita Nagačika, poznat pod nadimkom Glupan, čije su šanse za odbranu zamka u armiji od 500 ljudi protiv vojske od 20.000 samuraja gotovo nikakve. Međutim, priča dobija neočekivani preokret…

Ulaz na svečano otvaranje i projekciju filma “Mačka samuraj” je besplatan, a ostalim danima cena ulaznice je 150 dinara.

Program sa satnicom se nalazi u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Jubilarni, 10. KRAF



Jubilarno, deseto izdanje Kragujevačkog festivala antiratnog, angažovanog i akademskog filma – KRAF biće održano od 25. do 29. oktobra u Kragujevcu, a tematski će biti posvećeno studentskom filmu, uz brojne prateće sadržaje kojima će proslaviti deceniju postojanja.

Deseti KRAF biće u znaku umetnosti, ali ne samo filmske, pa će posetioce pored 25 odabranih filmova, posetioci će uživati u izložbi slika, književnoj večeri, kratkom pozorišnom performansu i koncertu.

KRAF će u takmičarskom programu već tradicionalno predstaviti filmove studenata državnih filmskih akademija iz celog regiona (Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Slovenija, Makedonija). Za prve tri nagrade takmičiće se 17 filmova, a dodeliće ih žiri sastavljen od eminentnih stručnjaka u oblasti filma i filmske umetnosti, na čelu sa Milanom Nikodijevićem, profesorom produkcije na novosadskoj Akademiji umetnosti i poznatim dokumentaristom.

Posetioci će imati priliku da daju sud o odgledanim filmovima, te da nakon svake projekcije glasaju, na osnovu čega će biti dodeljena nagrada publike filmu i autoru koji dobije najviše glasova.

I ove godine, organizatori KRAF-a će, uz pomoć i podršku Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), uručiti nagradu “Tori Janković” za decentralizaciju filmske umetnosti u Srbiji.

Projekcije filmova i takmičarski deo KRAF-a biće održani u Doma omladine Kragujevac, a pratiće ih i ciklus studentskih filmova velikih reditelja u programu “Kad su veliki bili mali”.

Na KRAF-u će svoj prvi dokumentarni film prikazati i Kragujevčanin Dane Ilić.

U okviru pratećeg programa, za 28. oktobar u Narodnoj biblioteci “Vuk Karadžić” najavljena je promocija knjige “Filmus” proslavljenog reditelja Slobodana Šijana, a publika će videti i izložbu “Devojka iz grada”, posvećenu legendarnoj glumici Sonji Savić.

Kao posebna poslastica za ljubitelje muzike i filma, najavljen je koncert rok grupe Vesele osamdesete, posvećen hitovima iz kultnih jugoslovenskih filmova.

KRAF od ove godine u svom nazivu ima još jednu odrednicu koja se odnosi na akademski film.

Prema navodima organizatora iz NVO MillenniuM, sa navršenih deset godina, zreli i odlučni, a slušajući glas publike, shvatili su da je u nazivu, a i koncepciji KRAF-a nedostajalo jedno slovo – “A”. Upravo su studenti filmskih akademija regiona, čiji filmovi čine takmičarski program KRAF-a, u protekle dve godine dokazali da su oni ono što je festivalu falilo - treće “A”, pa je u naziv festivala i zvanično, uz antiratni i angažovani, ubačen i akademski film.

Ulaz na sve programe KRAF-a je besplatan, a održava se uz podršku grada Kragujevca, Ministarstva kulture i informisanja Srbije i NKD-a, i uz partnerstvo sa Galerijom “Nadežda Petrović” iz Čačka, Domom omladine Kragujevac, Dramskim studijem Doma omladine i Narodnom bibliotekom “Vuk Karadžić” u Kragujevcu.

(SEEcult.org)

12. Kids fest sa 20 filmova



Filmski festival za decu Kids fest predstavlja poslednje nedelje oktobra u Beogradu , kao i u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Zrenjaninu, program sa 20 naslova animiranih, igranih, ali i dokumentarnih filmova, od kojih su pojedini prvi put namenjeni i tinejdžerima.

Pod sloganom “Filmujmo u ritmu sreće”, 12. Kids fest počinje 23. oktobra u bioskopu Cineplexx na Ušću premijerom animiranog i sinhronizovanog filma “Trolovi”, a svečano će ga otvoriti glumica Anđelka Prpić, kao ovogodišnja ambasadorka tog popularnog festivala za najmlađe, koji organizuje Megakom film.

Na otvaranju će biti upriličen zabavni program, a publici će se posle projekcije obratiti učesnici sinhronizacije “Trolova”: Marko Mandić, Ana Štajdohar, Aleksandra Radosavljević, Ivan Zekić, Ljiljana Stjepanović, Mara Mikić, Milan Antonić, Marko Kon i drugi.

Filmski hit “Trolovi“ (Trolls), u produkciji studija Dream Works, u režiji Majka Mičela, prikazuje se u 3D tehnologiji, a na redovnom repertoaru bioskopa biće od 3. novembra.

Prema sinopsisu, optimistična princeza Trolova Maka započinje opasnu misiju spašavanja svojih drugara od gladnih Bergena. Maka moli za pomoć Zakerala, gradskog čudaka, pesimističnog realistu koji želi da joj dokaže da svet nisu samo kolačići i duge. Njih dvoje se zajedno upuštaju u avanturu koja će ih odvesti van sveta koji im je poznat.

Kako je najavio izjavio osnivač Kids festa i direktor Megakoma Igor Stanković, ovogodišnja novina je deo programa namenjen tinejdžerskoj publici, a tokom i nakon glavnog dela festivala, projekcije će biti organizovane u još 30 gradova širom Srbije.

Raznovrsan repertoar Kids festa sa 20 ostvarenja podeljen je u dve celine – Kids program (4-12 godina) i Teen program (12-18 godina).

Uz nastavke popularnih franšiza “Ledeno doba”, “Kung Fu Panda”, “Alvin i veverice”, animirane 3D filmove studija 20th Century Fox, biće prikazana i kvalitetna ostvarenja iz različitih nacionalnih kinematografija, igrani filmovi sa svetskih festivala, dokumentarci o Zemlji, priče o prijateljstvima, avanturama, porodici, odrastanju.

Na programu su filmovi za decu “Gospodin Žaba” iz Holandije, “Mali traktor Fergi” i “Solan i Ludvig – velika trka za sirom” (Norveška), “Ptice selice” (Belgija), “Bela i Sebastijan - avantura se nastavlja” i “Sa vrha sveta” (Francuska), “Pat i Mat” i “Čovečuljak” (Češka), “Čudovištance Moli” (Švajcarska), “Snupi i Čarli Braun - Film o klinjama” (SAD). Većina tih filmova sinhronizovana je na srpski jezik.

Teen program prikazuje južnokorejsku dramu o prijateljstvu “Naš svet”, avanturistički biografski film o Žaku Kustou “Odiseja” i animiranu avanturističku komediju “Avril i neverovatni svet” (Francuska), kao i tri američke produkcije: dokumentarac “Plovidba kroz vreme: Put života”, porodičnu komediju i dramu “Leto za velike stvari” i avanturističku fantastiku “Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu”.

U bioskopima najmlađe posetioce očekuju zabavne i kreativne radionice i igraonice u kojima se mogu edukovati o važnim temama na njima prilagođen način, istakla je direktorka Kids festa Lina Bošković na nedavnoj konferenciji za novinare, navodeći da će u Kids fest Areni u Domu sindikata učestvovati brojni animatori i plesne grupe. Mališani će imati priliku da učestvuju u kreativnom kutku “Politike za decu”, igricama sa “Computerland-om”, “Naxi” karaokama, te u radionici žongliranja, maloj školi programiranja i drugim animacijama.

U Beogradu se Kids fest održava u bioskopima Cineplexx na Ušću i u Delta sitiju, Roda Cineplex, Dvorani Doma sindikata, Fontani i Dvorani Kulturnog centra, a od 24. oktobra i u Novom Sadu - u bioskopima Arena Cineplex i CineStar Cinemas, u Pančevu i Zrenjaninu takođe u bioskopima CineStar Cinemas, u Kragujevcu u bioskopu Cineplexx Kragujevac Plaza, a u Nišu u bioskopu Vilin grad.

Cene ulaznica nisu menjane, a važe i popusti za organizovane školske posete.

Organizatori ističu da iz godine u godinu raste broj zainteresovanih škola i vrtića.

Festival su tradicionalno podržali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Grad Beograd i udruženja učitelja Srbije, Beograda i Novog Sada.

Festivalski sajt je kids-fest.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Nova filmska revija Cinemafest



Nova filmska revija Cinemafest prikazaće od 29. oktobra do 2. novembra u u Beogradu, kao i u Kragujevcu, Podgorici i Budvi, deset filmova u selekciji Ivana Karla, koji najavljuje ekskluzivni program sa filmovima Vudija Alena, Pedra Almodovara i premijerom srpskog filma “Ime Dobrica, prezime nepoznato” Srđe Penezića, sa Slavkom Štimcem u naslovnoj ulozi.

“Program je po obimu možda nešto manji, ali insistirali smo na tome da prvo izdanje bude što ekskluzivnije, da program bude što jači i da svi filmovi dođu do izražaja. Konceptualno, ova revija se nadovezuje na nasleđe Sinemanije, a programski, po rukopisu, na neke pozitivne tekovine izvornog Festa dok je to bio festival festivala”, izjavio je Ivan Karl, nekadašnji selektor Festa, na konferenciji za novinare 19. oktobra u Sava centru.

Karl je rekao da će program “na najbolji način korespondirati sa publikom, jer beogradska i publika širom Srbije ima stav, nije sklona da joj se nameće tuđi ukus. Ona ima svoja očekivanja i svoje favorite”.

“Ovaj program je spoj tih očekivanja i favorita, od Vudija Alena koji uvek punu sale, preko Pedra Almodovara, Fatiha Akina, koji je ovde isto jako popularan, do nekoliko repertoarskih filmova različitih žanrova sa Kevinom Spejsijem, Antonijem Banderasom, Sarom Džesikom Parker, a lepo je da reviju zatvara domaći film i nadam se da će tako biti i ubuduće”, rekao je Karl.

Na otvaranju Cinemafesta, 29. oktobra u Sava centru, biće prikazana drama, komedija i romansa “Visoko društvo” Vudija Alena, a iste večeri romantična komedija “Svi putevi vode u Rim” Ele Lemagen.

Narednog dana na programu su porodična komedija “Devet života” Barija Sonifelda, u popodnevnom terminu, a uveče triler drama “Računovođa” Gevina O’Konora, s Benom Aflekom u glavnoj ulozi, te istorijska drama “Altamira” Hjua Hadsona.

Slede 31. oktobra drama i romansa “Hulijeta” Pedra Almodovara i romantična drama “Sa zemlje Meseca” Nikol Garsije, u kojoj igra Marion Kotijar, a 1. novembra biografska drama “Genije” Majkla Grandidža, u čijoj su glumačkoj ekipi Kolin Firt, Džad Lou i Nikol Kidman, te porodična drama “Zbogom... Berlin!” Fatiha Akina.

Za završnicu Cinemafesta, 2. novembra u Sava centru, najavljena je bioskopska premijera bajke za odrasle “Ime Dobrica, prezime nepoznato”, za koju je slavni glumac Slavko Štimac i koscenarista, a koja je izazvala vrlo pozitivne reakcije prilikom nedavnog prvog prikazivanja na Međunarodnom festivalu filmske režije LIFFE u Leskovcu.

Osim u Sava centru, u Beogradu će program biti održan i u bioskopu Cineplexx u Delta sitiju.

Što se tiče termina nove revije, Karl je izrazio mišljenje da je “ovaj jesenji period idealan za bioskop jer je zima rezervisana za Fest, a proleće i leto su doba kada ljudi ne idu puno u bioskop bez obzira šta je na repertoaru”.

“Za prostor smo odabrali i Sava centar i multiplekse jer poslednjih godina imamo trend da se filmovi gledaju kampanjski. Postoji vrsta ljudi koji isključivo idu dva-tri puta godišnje na neka dešavanja, a sa druge strane strane, postoji ona iskrena repertoarska publika i naša želja je da pomirimo i jedno i drugo. Tako smo sa našim prijateljima iz Cineplexx-a i Cadmus-Cineplex-a upriličili paralelne projekcije”, rekao je Karl.

U Sava centru će biti samo po jedna projekcija svakog filma, bez repriza. Dan kasnije filmovi idu u Cineplexx Delta Siti, a paralelno u Cineplexx bioskope u Kragujevcu i Podgorici, kao i u Cadmus Cineplex u Budvi.

Program će verovatno biti prikazan i u Nišu kada tamo Cineplexx uskoro otvori svoje dvorane, najavio je Karl.

Organizatori su, uz Sava centar i Cineplexx, kuće Stars media, Sinefest, Blic film i Dexin, a selektor se nada da će se ubuduće priključiti i drugi distributeri.

Inače, svi filmovi sa revije u planu su za redovni bioskopski repertoar tokom sezone.

Karl je dodao da su organizatori želeli da se revija zove, kao nekada, Sinemanija, ali da je to ime zaštićeno.

“Sinemanija je ostavila značajan trag 90-ih godina. Nastala je u vreme posle sankcija, kada je Fest gravitirao ka umetničkim i kineskim filmovima, a ona je vratila repertoarski presek Holivuda i svetskog filma. To ime je zaštićeno, pa smo išli na nešto što može da liči, da publika zna koji je to profil. Otuda ta mala igra reči Sinemafest”, izjavio je Karl.

Ulaznice su u prodaji po ceni od 400 dinara, a u Sava centru kompleti po terminskim linijama koštaju 1.750 dinara.

Sajt revije je cinemafest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Festival snimatelja u Kinoteci



Festival snimateljskih ostvarenja „Slika u pokretu“ biće održan prvi put od 25. do 29. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci, u organizaciji Srpske asocijacije snimatelja (SAS), a cilj je da tu profesiju što bolje predstavi javnosti i obezbedi joj tretman kakav zaslužuje.

Na svečanom otvaranju biće prikazan dokumentarni film „Titlovi nisu potrebni“ o Laslu Kovaču i Vilmošu Žigmondu, mađarskim direktorima fotografije koji su ostavili neizbrisiv trag na američki film.

U takmičarskom programu učestvovaće osam srpskih igranih filmova snimljenih u proteklih godinu dana.

„Jasno je da bez snimatelja nema filma, ali kako smo uvek sa one druge strane kamere, strane koja se ne vidi, tako je i čitava naša profesija nekako nevidljiva. Ovo je naš pokušaj da skrenemo pažnju na kameru kao posebnu disciplinu. Umetnički doprinos slike u poetskom izrazu filma je veliki i mi smatramo da je naš posao – umetnički posao“, rekao je filmski snimatelj, profesor kamere i direktor Festivala Miloš Spasojević 21. oktobra na konferenciji za novinare u Kinoteci.

Spasojević je ocenio da je veliki trud SAS-a da organizuje festival „Slika u pokretu“ doneo nešto dobro za celu srpsku filmsku zajednicu, jer se za taj projekat daleko čulo i mnogi specijalizovani mediji su preneli vest, uključujući sajt Međunarodne asocijacije snimatelja Imago, koja okuplja organizacije snimatelja iz 53 zemlje.

Gosti festivala u Beogradu biće predsednik asocijacije Imago, čuveni snimatelj iz Norveške Pol Rene Roestad, kao i njen osnivač i prvi predsednik, britanski snimatelj Najdžel Volters, koji će održati master klas na temu „Snimatelj i globalno okruženje“ (The Cinematographer and the Global Enviroment).

Predavanja će održati i gost iz Finske Tomo Heinanen (Cinematographer’s Canvas – Exploring Cinematic Image With Borders) i poznati srpski snimatelj Milorad Glušica (Slika iza slike – estetika polja kinematografske slike).

Heinanen i Glušica biće i članovi žirija sa kolegom iz Hrvatske Goranom Mećavom.

U konkurenciji je osam dugometražnih igranih filmova u selekciji Miodraga Miše Miloševića: „Otadžbina“ (snimatelj Miladin Čolaković), „Procep“ (Dimitrije Joković), „Amanet“ (Igor Marović), „Igra u tami“ (Miloš Kodemo), „Vlažnost“ (Maja Radošević), „Paluba ispod Terazija“ (Predrag Bambić), „Dnevnik mašinovođe“ (Dušan Joksimović) i „Otvorena“ (Ivana Rajić).

Miša Milošević je izjavio da su među 20 ostvarenja snimljenih u proteklih godinu dana, pored onih u visoko profesionalnoj produkciji, i u niskobudžetnim filmovima ostvareni izvanredni rezultati.

„To je sa jedne strane iznenađujuće, a sa druge izgleda da tada proradi srpski inat pa se postižu veliki dometi“, primetio je on, dodajući da je po kvalitetu u selekciju moglo da uđe i više filmova, ali su finansije ograničile program.

„Nisam imao druge kriterijume osim da su direktori fotografije uspeli da tokom čitavog filma postignu vizuelno jedinstvo slike, ali je lepo što se ispostavilo da u selekciji imamo i debitante i žene snimatelje“, istakao je Milošević.

Žiri će dodeliti dve nagrade - za najbolji snimateljski rad i za inovativnost, a SAS je već odlučio da svoju nagradu za ukupan doprinos estetici filmske fotografije dodeli Radoslavu Vladiću, eminentnom direktoru fotografije, profesoru kamere i velikom umetniku za doprinos koji je svojim dugogodišnjim radom dao filmskoj slici u srpskoj kinematografiji.

Sve tri nagrade čine skulpture - različite verzije irisa ili objektiva unutar kojeg je sočivo, rad akadamske vajarke Tamare Rakić.

Član žirija Milorad Glušica istakao je da se SAS rukovodi principima artizma, progresa i lojalnosti i da će u tom ključu i ocenjivati filmove.

„Kod nagrade za najbolji snimateljski rad kriterijum je visoki artizam, stvaranje slike koja ima potpuni sinhronitet sa svim drugim elementima filma. Nagrada za inovativnost je prilika za otkrivanje talenata. Želimo da ohrabrimo mlade koji donose progres u vizuelnom pristupu filmskoj fotografiji“, rekao je Glušica, dodajući da lojalnost podrazumeva ljubav prema slici u duhu kinoklubaških vremena.

Predsednik SAS-a Predrag Bambić naveo je da je to neprofitno, umetničko, edukativno i strukovno udruženje osnovano 2010. godine, a već 2011. na Skupštini asocijacije Imago u Talinu primljeno u punopravno članstvo.

„Standardi za članstvo u SAS-u, u kojem je danas 33 snimatelja, usaglašeni su sa svetskim standardima. Naš rad je valorizovan u krovnoj organizacji Imago, čijem smo razvoju i mi doprineli, a zauzvrat dobijamo sigurnost u zakonskim okvirima, mogućnosti učešća na master klasovima u svetu, kao i u radu međunarodnih foruma“, rekao je Bambić.

Podsetivši da je SAS inicijator godišnjeg okupljanja snimatelja na Balkan Forumu, tokom festivala kamere Manaki u Bitolju, Bambić je naglasio da je interesovanje za novi festival veliko u celom regionu.

„Kolege prepoznaju i podržavaju našu inicijativu, neki će i doći na festival. Nažalost, mi za sada nismo finansijski u mogućnosti da proširimo program van srpske produkcije, kao ni da uključimo domaće dokumentarne filmove, gde takođe ima izuzetnih snimateljih ostvarenja“, rekao je Bambić.

(SEEcult.org)

10. KRAF



Kragujevački festival antiratnog, angažovanog i akademskog filma – KRAF predstavlja u jubilarnom, desetom izdanju, od 25. do 29. oktobra, 25 odabranih filmova studenata državnih filmskih akademija iz regiona (Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Slovenija, Makedonija).

Za prve tri nagrade takmiči se 17 filmova, a dodeliće ih žiri sastavljen od eminentnih stručnjaka u oblasti filma i filmske umetnosti, na čelu sa Milanom Nikodijevićem, profesorom produkcije na novosadskoj Akademiji umetnosti i poznatim dokumentaristom.

I posetioci će imati priliku da daju sud o odgledanim filmovima, te da nakon svake projekcije glasaju, na osnovu čega će biti dodeljena nagrada publike filmu i autoru koji dobije najviše glasova.

Projekcije filmova i takmičarski deo KRAF-a biće održani u Doma omladine Kragujevac, a pratiće ih ciklus studentskih filmova Martina Skorsezea, u okviru programa “Kad su veliki bili mali”.

Na KRAF-u će svoj prvi dokumentarni film "Eva" prikazati i Kragujevčanin Dane Ilić.

Uz filmski program, jubilarni KRAF nudi i brojne prateće sadržaje kojima će proslaviti deceniju postojanja.

U okviru pratećeg programa, za 28. oktobar u Narodnoj biblioteci “Vuk Karadžić” najavljena je promocija knjige “Filmus” proslavljenog reditelja Slobodana Šijana, a publika će od 26. oktobra imati priliku da vidi i multimedijalnu izložbu Umetničke galerije “Nadežda Petrović” iz Čačka “Devojka iz grada”, posvećenu legendarnoj glumici Sonji Savić. Pored originalnih vizuelnih radova, posetioci će imati priliku da vide i eksperimentalne filmove Sonje Savić. Za 27 oktobar najavljen je i film “Od groba do groba” Jana Cvitkoviča iz Slovenije, u kojem je Sonja Savić igrala glavnu ulogu.



Kao posebna poslastica za ljubitelje muzike i filma, najavljen je koncert rok grupe Vesele osamdesete, posvećen hitovima iz kultnih jugoslovenskih filmova.

I ove godine, organizatori KRAF-a će, uz pomoć i podršku Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), uručiti nagradu “Tori Janković” za decentralizaciju filmske umetnosti u Srbiji, a dobitnik je filmski kritičar Goran Jovanović iz Požarevca. Osim brojnih filmskih kritika u dnevnim novinama i časopisima, objavio je i više knjiga o filmu (Američki bioskop, Zlatna dekada: britanski film devedesetih, Tranzicijski rulet: istočnoevropske kinematografije u raljama tranzicije i Ruski film postsovjetske ere). Osnivač je i selektor Festivala muzičkog filma - Femuf, a bavi se i književnim radom – objavio je romane "Histerija" i "Euforija".

“Primer Gorana Jovanovića pokazuje da se mogu postići značajni rezultati u oblasti filmske umetnosti i van glavnog grada ili regionalnih centara, ukoliko je čovek dovoljno posvećen svom radu i obavlja ga na kvalitetan način”, saopštio je NVO MillenniuM, organizator KRAF-a.

KRAF od ove godine u svom nazivu ima još jednu odrednicu koja se odnosi na akademski film.

Prema navodima organizatora iz NVO MillenniuM, sa navršenih deset godina, zreli i odlučni, a slušajući glas publike, shvatili su da je u nazivu, a i koncepciji KRAF-a nedostajalo jedno slovo – “A”. Upravo su studenti filmskih akademija regiona, čiji filmovi čine takmičarski program KRAF-a, u protekle dve godine dokazali da su oni ono što je festivalu falilo - treće “A”, pa je u naziv festivala i zvanično, uz antiratni i angažovani, ubačen i akademski film.

Ulaz na sve programe KRAF-a je besplatan, a održava se uz podršku grada Kragujevca, Ministarstva kulture i informisanja Srbije i NKD-a, i uz partnerstvo sa Galerijom “Nadežda Petrović” iz Čačka, Domom omladine Kragujevac, Dramskim studijem Doma omladine i Narodnom bibliotekom “Vuk Karadžić” u Kragujevcu.

Program KRAF-a nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.
http://www.seecult.org/node/181606

(SEEcult.org)

Slika u pokretu



Festival snimateljskih ostvarenja „Slika u pokretu“ svečano je počeo 25. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci, a otvorio ga je ugledni britanski snimatelj Najdžel Volters, osnivač i prvi predsednik Međunarodne asocijacije snimatelja Imago, koji je čestitao predsedniku Srpske asocijacije snimatelja (SAS) Predragu Bambiću na pokretanju tog festivala.

Ističući da se SAS potvrdila kao jedna od najboljih među više od 50 članica Imaga, Volters je istakao da je cilj te asocijacije, koja je osnovana kao evropska, a vremenom je prerastao u svetsku, oduvek bio unapređenje statusa snimatelja, stvaranje prijateljstva, razumevanja i saradnje među udruženjima snimatelja iz različitih zemalja.

Volters je podsetio da je u tom duhu pre nekoliko godina Imago započeo konferenciju balkanskih snimatelja (koja se održava tokom Festivala filmske kamere u Bitolju), a ocenio je da se taj projekat ispostavio kao veliki uspeh.

Predsednik SAS-a Predrag Bambić istakao je da se snimatelji izražavaju slikom, a da se u vreme kada su tehnološke promene izuzetno dinamične otvara čitav spektar različitih estetika, koje su prisutne i u srpskoj kinematografiji.

„Često su konfuzne, ima lutanja, ali bez obzira na to - zaslužuju prezentaciju, razmatranje i valorizaciju“, rekao je Bambić povodom pokretanja tog specijalizovanog festivala.

Mnogobrojne okupljene snimatelje i publiku pozdravio je upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović, koji je izrazio zadovoljstvo zbog toga što se prvo izdanje festivala „Slika u pokretu“ održava u Kinoteci, instituciji koja čuva na milione metara filmske trake. Ono najuočljivije na njima, kako je dodao, upravo su zabeležene slike koje su snimatelji širom sveta i širom Jugoslavije i Srbije snimali.

„To je ono što nam više od jednog veka pruža mogućnost da se prisetimo kako je nekada to izgledalo, a i da uživamo u novim filmovima. Pored toga, Jugoslovenska kinoteka čuva kao najvredniji predmet u svojoj kolekciji jednu od prvih kamera braće Limijer, tako da je ovo najbolje mesto na kojem ovakav festival može da počne“, rekao je Vujović.

Direktor festivala „Slika u pokretu“ Miloš Spasojević rekao je da je taj festival važan jer otkriva profesiju filmskog snimatelja, koja je „često skrivena, a bez koje ne bi postojala jedna od velikih umetnosti savremenog sveta – film“.

„Nesumnjivo je da je jezik pokretnih slika, kojim mi tečno govorimo, univerzalni jezik. Naša poetika komunicira direktno, bez prevoda. U tome je draž snimateljske profesije“, istakao je Spasojević i najavio, pored takmičarskog programa, i master klasove na kojima će svi zainteresovani moći da čuju o tajnama, problemima, veštinama i tehnikama, kako je rekao, filmadžijskog umetničkog zanata.

Selektor Miodrag Miša Milošević izjavio je da mu je bila čast, ali i teška uloga da, birajući filmove, na neki način presuđuje svojim kolegama.

Ocenivši da su vi filmovi u principu „jako dobri, zahvaljujući tehničkoj bazi, dobrim snimateljima i entuzijazmu u ovim teškim vremenima“, Milosević je rekao da mu je „najvažniji kriterijum bio da li je neki film vizuelna celina“.

„To često zavisi i od uslova u kojima se radi. Da bi snimatelj imao dobru situaciju za rad mora i da mu se posreći, a mislim da se kod filmova koje sam izabrao to desilo“, rekao je Milošević, ističući da su u selekciji i dve žene snimatelji i da je divno što to više nije samo muška profesija.

Na otvaranju festivala predstavljeni su se i članovi žirija: direktor fotografije Timo Heinanen iz Finske, Goran Mećava (Hrvatska) i Milorad Glušica (Srbija), koji će dodeliti dve nagrade - za najbolji snimateljski rad i za inovativnost u vizuelnom pristupu filmskoj fotografiji.

SAS je svoju nagradu za ukupan doprinos estetici filmske fotografije dodelio Radoslavu Vladiću, eminentnom direktoru fotografije, profesoru kamere i velikom umetniku koji je svojim dugogodišnjim radom dao značajan doprinos filmskoj slici u srpskoj kinematografiji.

Vladić nije mogao da prisustvuje ceremoniji otvaranja festivala „Slike u pokretu“, ali je poslao snimak u kojem je izrazio zahvalnost na nagradi koja mu je posebno značajna jer dolazi od kolega. Takođe, istakao je važnost novoosnovanog festivala, uz nadu da će postati tradicionalan.

„Mi koji se bavimo slikom znamo da ona svojom likovnom strukturom može snažno da utiče na psihološki doživljaj gledaoca i može da formira njegova određena stanja i raspoloženja. U svom dosadašnjem radu uvek su me privlačili uticaji tih magičnih sila koje potiču iz slike“, poručio je Vladić.

Nakon svečanog otvaranja prikazan je dugometražni dokumentarni film „Titlovi nisu potrebni“ (2009) o Laslu Kovaču i Vilmošu Žigmondu, direktorima fotografije iz Mađarske koji su ostavili neizbrisiv trag u američkoj kinematografiji. Reditelj Džejms Kresantis imao je priliku da u Los Anđelesu vidi promo materijal SAS-a i na osnovu toga dao je svoj film besplatno za prikazivanje na prvom festivalu „Slika u pokretu“.

Do 29. oktobra traje takmičarski program sa osam srpskih igranih filmova snimljenih u proteklih godinu dana.

U maloj sali biće prikazani: „Otadžbina“ (snimatelj Miladin Čolaković), „Procep“ (Dimitrije Joković), „Amanet“ (Igor Marović), „Igra u tami“ (Miloš Kodemo), „Vlažnost“ (Maja Radošević), „Paluba ispod Terazija“ (Predrag Bambić), „Dnevnik mašinovođe“ (Dušan Joksimović) i „Otvorena“ (Ivana Rajić).

Ulaz je slobodan, kao i za tri master klasa u multimedijalnoj sali Kinoteke koja će od 26. do 28. oktobra držati Timo Heinanen, Najdžel Volters i i Milorad Glušica.

(SEEcult.org)

5. Festival turskog filma



Jubilarni, peti Festival turskog filma u Jugoslovenskoj kinoteci, koji predstavlja ostvarenja nastala od 2011. do 2014. godine, svečano je otvoren 26. oktobra filmom “San leptira” reditelja Jilmaza Erdogana iz 2013.

Ambasador Turske u Beogradu Mehmet Kemal Bozaj rekao je na svečanom otvaranju da tursko i srpsko društvo pripadaju miljeu Mediterana, sa određenim sličnim karakteristikama i sa izvesnim posebnim vrlinama.

“Trebalo bi mnogo vremena i socioloških istraživanja da se sve to detaljno predstavi i spozna. Ali, kada gledate film, mnogo lakše, brže i jednostavnije upoznajete naše sličnosti i razlike, uviđate stavove i teme koje nas zaokupljaju. Prema mom mišljenju, postoji tu još jedna dimenzija do koje sam došao na osnovu turskih, kao i srpskih filmova. U izazovima novog vremena, u našim društvima koja se transformišu, bitan je način na koji naša današnja moderna društva zadržavaju elemente svoje tradicije”, istakao je ambasador Bozaj.

“Time smo se i rukovodili birajući za ovaj festival upravo ona ostvarenja koja govore o pomenutim pitanjima, o usmerenosti i turskog i srpskog naroda ka modernizmu, ali uz čuvanje svoje tradicije i svoje emocionalnosti u savremenom svetu prepunom izazova promene”, naveo je Bozaj, zahvalivši Jugoslovenskoj kinoteci na saradnji u organizovanju festivala.

Upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović rekao je da je toj instituciji, u saradnji sa ambasadom Turske i Kancelarijom Republike Turske za turizam i kulturu u Beogradu, izuzetna čast što je u prilici da i ove godine ponudi sjajan izbor filmova i da nastavi manifestaciju koja je već postala tradicionalna i prepoznatljiva i jedna je od onih za koje se publika najviše interesuje.

Beogradska publika ima priliku da do 30. oktobra pogleda šest premijernih filmova u terminu od 20 časova i repriznom terminu narednog dana popodne, a ulaznice koštaju 200 dinara.

Radnja filma kojim je Festival otvoren - drame i romanse “San leptira”, dešava se 40-ih godina 20. veka i predstavlja odu zaboravljenim pesnicima Rustuu Onuru i Muzaferu Tajipu Usluu, koji su živeli za poeziju i ideale, a umrli mladi od tuberkuloze kao pošasti za siromašan svet onoga doba.

Narednih dana na programu su i istorijska drama “Krimljanin” Buraka Džema Arliela, drama i romansa “Šapni ako zaboravim” Čagana Imraka, komedija i avantura “Požar” Murata Saračoglua, te animirana komedija i avantura “Napitak” Birkana Uza, za koju je ulaz besplatan, i komedija i romansa “Gazda želi srećan kraj” Kivanča Baruonua.

Povodom Festivala, u foajeu Svečane sale Jugoslovenske kinoteke postavljena je izložba plakata iz bogate istorije turske kinematografije.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Podrška Eurimaža Glavoniću



Filmski fond Saveta Evrope Eurimaž (Eurimages) odlučio je na poslednjoj sednici da podrži projekat “Teret” mladog reditelja Ognjena Glavonića iz Srbije sa 90.000 evra.

“Teret” će biti dugometražni igrani prvenac Glavonića (Živan pravi pank festival, Dubina Dva...), kao koprodukcija Srbije i manjinskih partnera Francuske i Hrvatske.

Takođe, kako je saopštio Filmski centar Srbije, podržana su i dva projekta u kojima je Srbija manjinski partner – projekat “Žaba” reditelja Elmira Jukića iz Bosne i Hercegovine, koprodukcija sa Makedonijom i Srbijom, te “Izbrisana” reditelja Mihe Macinija i Dušana Joksimovića (Slovenija, Srbija).

Glavonićev projekat “Teret” prethodno je podržan na Konkursu za sufinansiranje proizvodnje filmova Autonomne pokrajine Vojvodina, a projekti “Žaba” i “Izbrisana” podržani su na Konkursu za manjinske koprodukcije FCS-a.

Eurimaž je od osnivanja 1989. godine podržao 1.771 evropsku koprodukciju sa više od 530 miliona evra.

(SEEcult.org)

12. Slobodna zona



Festival Slobodna zona uvodi takmičarski program, a  prikazaće od 10. do 15. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu rekordnih 50 igranih i dokumentarnih filmova iz celog sveta, čiju okosnicu čine filmovi koji se bave problemima savremenog društva u doba globalizacije - od rata u Siriji (u potresnom dokumentarcu “Ukleti” sirijske rediteljke Live Jazji o ljudima zarobljenim u ruševinama gradova) i njegovih posledica (berlinski pobednik “Požar na moru” Đanfranka Rosija) do zastrašujuće perspektive globalnog sajber rata u koji je svet već zakoračio (Zero Days).

Za otvaranje 12. Slobodne zone odabran je film “Neruda” Pabla Laraina, koji će biti prikazan 10. novembra istovremeno u sva tri grada.

Posebna tematska celina “Ženska linija” predstavlja dva izuzetna filma o nasilju i prevazilaženju lične i kolektivne traume - junakinje filmova “Zamka za snove” i “Žene plešu sećanja” (Alehandra Vasaljo, Pia Sikardi) na ličnom primeru pokazuju kako se kroz stvaralački čin i društvenu akciju artikuliše protest i osvajaju prava i slobode.

I glumica Melani Loren i aktivista Siril Dion u filmu “Sutra” istražuju da li je kasno i još uvek moguće menjati svet i šta svako od nas kao pojedinac može da učini na putu promene.



Bespuća Luizijane u kojima na obali umirućeg jezera, u nekoj vrsti kažnjeničke kolonije preživljava grupa autsajdera (Uncertain) i tročlana porodica koju u betonskoj pustinji Pjongjanga greje sunce Velikog Vođe (Pod suncem) samo su dva najudaljenija pola između kojih je razapeto čovečanstvo - svojim filmovima autori i autorke filmova na ovogodišnjoj Slobodnoj zoni svedoče da su nada, kreativnost i mogućnost promene korak koji nas deli od slične sudbine, saopštili su organizatori.



Najvažnija novina festivala Slobodna zona je da dobija takmičarski karakter, pa će se filmovi takmičiti za nagrade stručnog žirija za najbolji angažovani film u međunarodnoj i regionalnoj konkurenciji i za nagradu žirija za ljudska prava.

O nagradama će odlučivati javne ličnosti koje se profesionalno aktivno bave afirmacijom ljudskih prava i ličnim primerom aktivno doprinose dijalogu u sredinama iz kojih dolaze.

Nagradu za najbolji film u okviru selekcije 14+ dodeliće srednjoškolski žiri, a prirodna je posledica dugogodišnje saradnje Slobodne zone sa profesorima i učenicima osnovnih i srednjih škola širom Srbije - mladići i devojke koji će birati najbolji film iz selekcije 14+ već imaju i gledalačkog i volonterskog iskustva sa prethodnih izdanja festivala.

Publika Slobodne zone će, kao i do sada, odlučivati kojih pet filmova će narednog proleća ići na turneju po gradovima Srbije, a ove godine ih je bilo više do 40.



Nov programski segment Slobodne zone je regionalna selekcija, čija selektorka Biljana Tutorov pred publiku dovodi neke od najzapaženijih filmova iz prethodne festivalske sezone, koji se na autorski ubedljiv način bave problemima prošlosti, sadašnjosti i budućnosti onoga što se u nedostatku bolje reči pomirljivo naziva “regionom”. Autorke i autori tih 17 filmova beskompromisno pozivaju na dijalog, pomirenje, afirmisanje kulture sećanja i iskreno suočavanje sa posledicama ratova na području bivše Jugoslavije.

Neki od njih biće gosti Slobodne zone i lično će predstaviti svoje filmove u razgovoru sa publikom.



I prateći programi festivala posvećeni su dijalogu - tu su pre svega Noćni razgovori koje uređuje i vodi Ivan Milenković - koji će sa svojim gostima četiri festivalske večeri posvetiti temama diktature (Pod suncem, režija Vitalij Manski), aktivnog suočavanja sa prošlošću i njenim posledicama (Žene plešu sećanja, Alehandra Vasaljo, Pia Sikardi), korupcije, samovolje države(a) (Treći, Arsen Oremović) i društvom na ivici potpunog uništenja čija su najstrašnija metafora ljudi primorani da napuštaju svoje potpuno razorene domove (Ukleti, Liva Jazji).

Prateći transmedijalni program Cross Media Zona obuhvata 13 naslova koji kombinuju aktivizam i najsavremenije digitalne tehnologije sa filmskim izrazom, kroz nekoliko različitih digitalnih platformi.

Digitalnii i VR lounge Slobodne zone u Domu omladine, uz posebnu veb stranicu festivala, upoznaće posetioce sa najboljim najautentičnijim ostvarenjima svetske produkcije koja se društveno-angažovanim temama i pitanjima bave uz pomoć najnovije tehnologije, kroz inovativne narativne strategije i modele. U tim nelinearnim pričama gledalac je i sam u potrazi za (svojom) istinom i aktivno učestvuje u nastanku priče.



U multimedijalnoj sali Jugoslovenske kinoteke tokom tri festivalska dana će, u saradnji sa Media deskom Kreativne Evrope za Srbiju, biti održan i masterklas Slobodne zone. Predavači Sintia Žil, Robert Zuber, Sara Božanić i Miha Čelar baviće se značajem, šansama i budućnošću angažovane transmedijske produkcije i distribucije. Čelar će polaznicima ekskluzivno demonstrirati prvi regionalni transmedijski dokumentarac iOtok.

Još jedan kuriozitet 12. Slobodne zone je i prilika da se publika upozna sa gostima - filmskim profesionalcima i umetnicima iz celog sveta.

Svakog festivalskog dana od 12 časova u Metropolis music cafe-u biće organizovana “Kafa sa autorom”, druženje i dijalog o uzbudljivim filmovima i važnim temama kojima se oni bave.

Festival Slobodna zona biće održan u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Domu omladine, Dvorani Jugoslovenske kinoteke i Art bioskopu Kolarac u Beogradu, u bioskopu Arena Cineplex i Muzeju savremene umetnosti Vojkvodine u Novom Sadu i u Niškom kulturnom centru i bioskopu Vilin grad u Nišu.

Prošle godine, na 11. Slobodnoj zoni, pobedničkim filmom proglašen je dokumentarac “Dugme od sedefa” Patrisija Guzmana, čije su projekcije bile rasprodate u svim salama u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

Festivalski sajt je freezonebelgrade.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEult.org, kao i u prilozima - Beograd, Novi Sad, Niš.

(SEEcult.org)




Attachment Size

12-Slobodna-zona-Nis-program.png 248.75 KB
http://www.seecult.org/files/12-Slobodna-zona-Nis-program.png

Nagrade 10. KRAF-a



Najboljim filmom 10. Kragujevačkog festivala angažovanog, antiratnog i akademskog filma (KRAF) proglašen je "Put za Kujumbu" reditelja Miroslava Savića o odlasku mladih iz Srbije, u produkciji Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu.

U produkciji FDU nastao je i film “Jedna noć” reditelja Strahinje Savića, dok je treću nagradu dobio film "Čovjek čelične volje" reditelja Amara Spahića, u produkciji Akademije scenskih umetnosti u Sarajevu.

Žiri 10. KRAF-a dodelio je prvu nagradu filmu “Put za Kujumbu” uz obrazloženje da je autor veštim dramaturškim postupcima, promišljenim rediteljskim rukopisom i dobrim izborom glumaca, gotovo insajderski prikazao aktuelnu temu sa ovih prostora i generacijski gorući problem odlaska mladih iz Srbije.

Druga nagrada dodeljena je filmu “Jedna noć” koji je žiri istakao kao naizgled jednostavnu, a slojevitu kamernu dramu o ženskom prijateljstvu, čiji su likovi dočarani svedenim, a opet sugestivnim glumačkim sredstvima.

Treća nagrada dodeljena je potresnom dokumentarnom filmu "Čovjek čelične volje" o junaku koji snagom volje i uz pomoć nepokolebljive majke uspeva da nadoknadi fizički hendikep. Spahićev film ostvaren je “u dobroj tradiciji dokumentarističke škole sa naših prostora”, naveo je žiri, koji su činili Dejan Dabić (predsednik), Milan Nikodijević i Hadži Zoran Đorđević.

U konkurenciji je bilo ukupno 17 filmova sa filmskih akademija u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori i Sloveniji, a osim žirija, koji je odluke doneo jednoglasno, glas o filmovima dala je i publika.

Nagrada publike dodeljena je filmu “Vrtlog” rediteljke Emilije Gašić, u produkciji Akademije umetnosti u Beogradu.

Jubilarni, deseti KRAF, u organizaciji Udruženja građana MillenniuM, završen je 29. oktobra dodelom nagrada i projekcijom nagrađenih filmova u Domu omladine Kragujevac.

(SEEcult.org)

Novembar u Kinoteci



Jugoslovenska kinoteka predstaviće tokom novembra ostvarenja slovenačke, indijske, japanske i meksičke kinematografije, prikazati deo programa Festivala autorskog filma i Slobodne zone, podsetiti na stvaralaštvo Klinta Istvuda kao jednog od velikana svetskog filma, a publika će videti i izbor filmova koje preporučuje reditelj Mladen Đorđević. Uz nastavak projekcija filmskih klasika, biće prikazan i ciklus “Otadžbina naša iz ugla stranih filmaša”, kao i dela nedavno preminulih reditelja Andžeja Vajde, Kurtisa Hensona, Tonina Valerija, Artura Hilera, glumaca Bila Nana, Žaklin Panjol, Aleksis Arket, Lejdi Šablis i Jagode Kaloper, kompozitora Anđelka Kobučara i direktora fotografije Volfganga Sušickog.

Nastavaljajući projekcije i u dnevnim terminima (10 i 12.30) u Uzun Mirkovoj, Jugoslovenska kinoteka prikazaće filmske klasike koje potpisuju reditelji poput Felinija, Viskontija, Antonionija, Langa, Vendersa, Fasbindera, Hercoga, Šlendorfa, kao i filmove u kojima je igrao Robert Redford (Žaoka, Veliki Getsbi, Buč Kasidi i Sandens Kid…., Obeležiće i 55-godišnjicu premijere filma “Priča sa Zapadne strane” Džeroma Robinsa i Roberta Vajsa s Natali Vud i Ritom Moreno.

U novoj zgradi Kinoteke 3. novembra u okviru Festivala indijskog filma biće prikazana nova produkcija, iz 2015. godine “Badžirao Mastani” Sandžeja Lile Bansalija i “Brat Badžarandži” Kabira Kana.

Treći Japansko-srpski festival filma (JSFF), posvećen temi “Devotion”, pružiće priliku publici da se 5 i 6. novembra upozna sa sličnostima i razlikama kinematografija dve zemlje kroz selekciju Predraga Velinovića. Na otvaranju će biti održan buto performans Boja duše, a programu obuhvata i tribinu o japanskoj kinematografiji kroz paralelu reditelja Akire Kurosave i Jasudžira Ozua, na kojoj će govoriti reditelj Rio Suzuki.

Kinoteka će od 11. novembra biti jedan od domaćina 12. festivala Slobodna zona, koji će prikazati u Beogradu, Novom Sadu i Nišu rekordnih 50 igranih i dokumentarnih filmova iz celog sveta, čiju okosnicu čine ostvarenja koja se bave problemima savremenog društva u doba globalizacije.

Festival meksičkog filma biće održan od 17. do 20. novembra, a prikazaće filmove “Ceo svet ima nekog osim mene” Raula Fuentesa, kao i još tri novije produkcije “Zebra” Fernanda Havijera Leona Rodrigeza, “Proizvedeno u Kini” Gabrijela Gusmana i “U središtu neba” Karlosa Gomesa Olivera.

Dani slovenačkog filma, koje od 22. do 25. novembra organizuje Društvo “Sava” u saradnji s Jugoslovenskom kinotekom, počinju otvaranjem izložbe slovenačke scenografije. Umetnički direktor Dragomir Zupanc najavljuje atraktivan izbor aktuelne produkcije, od kratkih igranih, eksperimentalnih, dokumentarnih i reklamnih do dugometražnih filmova, kao i dva restaurirana antologijska ostvarenja jugoslovenske i slovenačke kinematografije – “Dolina mira” (1956) Franca Štiglica i “Sedmina” (1969) Matjaža Klopčiča.

U selekciji novih filmova pomogla je v.d. direktorka Filmskog centra Slovenije Nerina Kocijančič, a biće prikazani i “Put u raj” Blaža Završnika, “Komedija suza” Marka Sošiča, “Mama” Vlada Škafara, te kratki fimovi Žige Virca, Damjana Kozolea, Janeza Burgera…

Prateći program obuhvata izložbe, koncerte i okrugle stolove na teme “Rat na filmu” i “Mladi i film”.

Jugoslovenska kinoteka će od 26. novembra do 4. decembra biti i domaćin 22. Festivala autorskog filma.

U Muzeju Jugoslovenske kinoteke, u okviru stalnog programa “Sećanje na…”, 2. novembra na programu su filmovi preminulih glumica Žaklin Panjol, Aleksis Arket i Lejdi Šablis, a dan kasnije biće prikazani i “Izgubljeni zavičaj” (1980) Ante Babaje, u čast autora filmske muzike Anđelka Klobučara, te “Mali svet Semija Lija” (1963) Kena Hjuza, kao sećanje na direktora fotografije Volfganga Sušickog, kao i “Šta sve možeš u Denveru kad si mrtav” (1995) Gerija Fledera, u kojem je igrao Bil Nan.

Publika će 4. novembra imati priliku da se podseti i nedavno preminule hrvatske glumice Jagode Kaloper kroz projekcije jugoslovenskih filmova “Lisice” (1969) Krste Papića, “WR – Misterije organizma” (1971) Dušana Makavejeva i “Kud puklo da puklo” (1974) Rajka Grlića.

Kinoteka će od 6. do 10. novembra podsetiti i na stvaralaštvo velikog poljskog reditelja Andžeja Vajde filmovima kao što su “Čovek od gvožđa”, “Čovek od mramora”, “Kanal”, “Pepeo i dijamant”, “Obećana zemlja”, “Sibirska Ledi Magbet”, “Brezova šuma”…

U okviru programa “Sećanje na...”, biće prikazani i filmovi preminulih reditelji Kurtisa Hensona, Tonina Valerija, Artura Hilera i glumca Bila Nana.

Za 12. i 13. novembar najavljen je ciklus “Otadžbina naša iz ugla stranih filmaša” koji obuhvata filmove u rasponu od američke “Maske Dimitrosa” (1944) Jana Neguleska, preko Bond filma “Iz Rusije s ljubavlju” (1963) Terensa Janga, sa Šonom Konerijem, do filma “Telo za Frankenštajna” (1973) Pola Morisija, u kojem je igrao i Srđan Zelenović.

U ciklusu “Velikani svetskog filma” od 15. do 20. novembra biće prikazano 18 ostvarenja američkog glumca i reditelja Klinta Istvuda, počev od klasika “Dobar, ružan i rđav” Serđa Leonea. Program obuhvata i filmove u kojima je Istvud tumačio glavne uloge, kao i one u kojima je bio i ispred i iza kamere (Jeza u noći, Prljavi inspektor Hari, Mostovi okruga Medison, Devojka od milion dolara).

Ciklus “Moj izbor”, najavljen od 21 do 23. novembra, obuhvata filmove koje je odabrao reditelj Mladen Đorđević.

Prema Đorđevićevim rečima, na listi su dela koja su u različitim periodima, nakon što je počeo da se bavi režijom (1996), predstavljali značajne tačke uticaja na njegovo rediteljsko scenarističko angažovanje i interesovanje. To su, između ostalog, “Plavi somot” Dejvida Linča, “Zli poručnik” Ejbela Ferare, “Pariz, Teksas” Vima Vendersa, “Obučena da ubije” Brajana de Palme, “Ružičasti flamingosi” Džona Votersa, “Ružni, prljavi i zli” Etorea Skole, “Posednutost” Andžeja Žulavskog…

Stalni program Šok koridor predstavlja 25. novembra u Muzeju kinoteke tri filma reditelja Džefa Libermana – “Crvi ubice” (1976), “Plavo sunce” (1977) i “Pre svitanja” (1981).

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Loučev film otvara 22. FAF



Festival autorskog filma u Beogradu prikazaće od 25. novembra do 3. decembra više od 80 filmova, a svečano će početi u Domu omladine kanskim pobednikom – socijalno angažovanim filmom britanskog reditelja Kena Louča “Ja, Danijel Blejk”, koji govori o borbi malog čoveka sa sistemom, odnosno naporima jednog stolara da dobije naknadu u Britaniji nakon infarkta.

Glavni program 22. FAF-a obuhvata 21 ostvarenje, od kojih se 11 takmiči za Gran pri festivala “Aleksandar Saša Petrović”.

Glavni junak Loučevog filma, stolar Danijel Blejk, veći deo života proveo je u Njukaslu, a prvi put mu treba pomoć od države. Putevi mu se ukrštaju sa Kejti, samohranom majkom dvoje dece, Dejzi i Dilana. Kejtina jedina šansa da pobegne iz sobe hostela u Londonu je da prihvati stan u gradu koji ne poznaje, koji je udaljen skoro 500 kilometara. Danijel i Kejti se nalaze u ničijoj zemlji, upleteni u “bodljikavu žicu” birokratije savremene Britanije.



Filmski i televizijski reditelj Ken Louč (1936), poznat po naturalističkom stilu i socijalno angažovanim delima, kao i po socijalističkim životnim idealima, osvojio je ove godine u Kanu filmom “Ja, Danijel Blejk” svoju drugu Zlatnu palmu (nakon filma “Vetar koji njiše ječam” 2006). Jedan je od začetnika žanra dokumentarne drame, nastale kombinovanjem francuskog novog talasa i italijanskog neorealizma. Poznat kao politički aktivista i levičar, režirao je filmove koji su osvojili brojne nominacije i nagrade na prestižnim svetskim festivalima. Pored kanskog, osvajao je i priznanja na festivalima u Veneciji i Berlinu, a dobitnik je i britanske nagrade BAFTA.



Loučevim filmom počinje raznovrstan program 22. FAF-a sačinjen od pobednika svetskih filmskih festivala, novih ostvarenja reditelja koji su miljenici publike, kao i filmova koji pokazuju nove tokove u autorskom filmu.

Pored glavnog programa, organizatori su najavili i veći broj pratećih programa.

Glavna sala FAF-a i ove godine biće Dom omladine Beograda, a festivalski program biće održan i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci i Muzeju Kinoteke, bioskopu “Fontana”, UK Parobrod, UK Palilula, Domu kulture Studentski grad i Art bioskopu u Kolarčevoj zadužbini.

Ovogodišnji vizual radili su Braća burazeri, a inspirisan je filmovima i poetikom Kena Louča.

Prošle godine Gran pri 21. FAF-a dodeljen je indijskom reditelju Gurvinderu Singu (Singh) za film “Četvrti pravac”, a nagradu za najbolji film programa “Hrabri Balkan” osvojio je film “Arhipelazi, goli granit” grčke rediteljke Dafne Heretakis.

(SEEcult.org)

3. Japansko-srpski festival filma u Kinoteci



Japansko-srpski festival filma (JSFF) biće održan 5. i 6. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, a 11. i 12. novembra u Tokiju kao jedinstvena umetnička razmena koja će gledaocima pružiti mogućnost da se upoznaju sa sličnostima i razlikama u stvaralaštvu dve zemlje.

Organizatori su za treće izdanje JSFF-a izabrali pojam “Devotion” za koji ne postoji jedinstven prevod ni na srpskom, ni na japanskom. Njihova namera je da podstaknu umetnike da razmišljaju slobodno i otvoreno pokažu svoje lične motive, osećanja i želje.

Rasterećen žanrovskog ograničenja, JSFF će kroz dokumentarna i igrana ostvarenja pružiti odgovore na temu “Devotion”, a žiri će najboljima dodeliti nagradu.

Na otvaranju 3. JSFF-a biće održan buto performans “Boja duše”, u koreografiji Marca Nektana, uz izložbu studenata slikarstva Akademije likovnih umetnosti i multimedija (ALUM) koja se ove godine priključuje organizaciji festivala, te Manzai dramu i nastup japanskog benda 101A.

Među autorima filmova u oficijelnoj selekciji su Lana Pavkov, Miloš Tomić, Maša Šarović, Siniša Dugonjić, Jovana Stokanić, Milena Grujić, Marko Baćković i Jelena Milunović, te Yu Shibuya, Arai Takatoshi, Pedro Collantes, Mile Nagaoka, Makoto Shinada, Yasuyuki Kubota, Yoshimasa Higashi, Shoh Katoka i Yoshimasa Jimbo.

Program JSFF-a obuhvata i tribinu o japanskoj kinematografiji kroz paralelu reditelja Akire Kurosave i Jasudžira Ozua, na kojoj će 6. novembra govoriti reditelj Rio Suzuki, jedan od članova žirija. Prethodno će biti prikazan film “Akira Kurosawa – Ikiru” (1952)

Suzuki je tokom karijere imao priliku da producira i režira nekoliko projekata pri Narodnom japanskom pozorištu, kao i brojne TV emisije i filmove, među kojima su filmovi “Futo” i “Cellist JURO” (dokumentarac).

Organizatoru JSFF-a CultCrave, organizaciji koja sarađuje sa Jugoslovenskom kinotekom, ove godine pridružila se i ALUM koja učestvuje i u organizaciji, i u realizaciji programa.

Podršku festivalu pružili su profesori Branislav Lečić i Petar Stanojlović, koji je i jedan od članova žirija. Studentkinja gluma Jovana Stević, u klasi profesorke Vide Ognjenović, jedan je od organizatora i koosnivača JSFF-a.

Festivalski sajt je jsffestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Viktor Ivančić gost-selektor 12. Slobodne zone



Gost-selektor 12. Slobodne zone je hrvatski novinar i pisac Viktor Ivančić, koji će 10. novembra u Sava centru i svečano otvoriti taj festival angažovanog igranog i dokumentarnog filma, koji počinje ostvarenjem “Neruda” Pabla Laraina o disidentskim godinama čileanskog pesnika, diplomate i nobelovca Pabla Nerude, a prikazaće više od 50 naslova iz celog sveta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Posle Dubravke Ugrešić, Vetona Nurkolarija, Borisa Budena i Olje Bećković, Ivančić je peti gost-selektor Slobodne zone, a u njegovoj selekciji publika će videti ovogodišnjeg pobednika 66. Berlinala, italijanski dokumentarni film “Požar na moru” Đanfranka Rosija, te još dva izuzetna dokumentarca - “Pod suncem” i “Jo Jo Ma: muzika stranaca”.

Ko-osnivač i glavni urednik satirično-političkog magazina “Feral Tribune” iz Splita, Ivančić je u tom nedeljniku godinama hirurški precizno secirao stvarnost i društveno-političke prilike, kako u Hrvatskoj, tako i u bratskom regionu. U svojoj, sada već kultnoj kolumni Bilježnica Robija K, već 32 godine, iz ugla deteta i svog fiktivnog lika Robija K, on ukazuje na apsurde i stranputice hrvatskog i postjugoslovenskog društva. Danas redovno objavljuje za nedeljnik Novosti iz Zagreba i sajt Peščanik iz Beograda.

Film “Pod suncem” Vitalija Manskog vodi gledaoce iza misterioznih zidova ozloglašene Severne Koreje kroz svakodnevni život osmogodišnje Zen-Pi i njene porodice. Centralno dešavanje je priprema devojčice za ceremoniju i članstvo u Korejskom dečijem savezu na Dan blistajajuće zvezde, kojim se nacionalno obeležava dan rođenja nekadašnjeg poglavara i diktatora Kima Džong-Ila.



“Dugi filmski kadar – istovremeno smešan i tragičan, zastrašujući u svojoj komičnosti – u kojem se severnokorejska školska učenica herojski bori protiv izdajničkoga naleta sna dok ratni veteran drži govor o herojskim pobedama na bojnome polju, više govori o naravi totalitarizma od hiljada napisanih stranica”, naveo je Ivančić u uvodnom tekstu kataloga Slobodne zone.

Za film “Jo Jo Ma: Muzika stranaca” Morgana Nevila naveo je da “pleni prekrasnom muzikom, jednostavnom humanističkom idejom, nadom da je suživot ljudi i različitih kultura moguć, te gotovo staromodnom porukom da je umetnost važna”. Reditelj Nevil, autor Oskarom nagrađenog dokumentarca “20 stopa do zvezda” i miljenik kritike (Najbolji neprijatelji), prati u dokumentarcu “Jo Jo Ma: Muzika stranaca” multikulturnu grupu izvanrednih muzičara - pevača, kompozitora, vizuelnih umetnika i pripovedača, dok sebi i svetu otkrivaju jedinstvenu moć muzike da očuva tradiciju, oblikuje kulturnu evoluciju, podstiče nadu i povezuje ljude celog sveta bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost.



Ivančić će biti i učesnik Noćnih razgovora, debatnog festivalskog programa tokom kojih će učesnici programa, ljudi iz javne sfere, aktivno angažovani u svojim domenima, profesijama i sredinama iz kojih dolaze, zajedno sa urednikom Ivanom Milenkovićem, tumačiti motive koje stoje iza filmova i pod kojima se razvijaju i deluju.

Gosti prvih Noćnih razgovora, pod naslovom “Diskretni šarm diktature”, inspirisanog filmom “Pod suncem”, biće novinar Teofil Pančić, arhitektinja Ljiljana Blagojević i Đorđe Pavićević.

O kolektivnom bolu, sećanjima na stradale, “nestale” i njihovom politizovanju, nakon filma “Žene plešu sećanja”, razgovaraće argentinska autorka Alehandra Vasaljo, antroploškinja Jelena Vasiljević, zagrebačka producentkinja i rediteljka Dijana Mlađenović i Vesna Terlešić iz Centra za suočavanje sa prošlošću Documenta iz Zagreba.

Veče pod nazivom “Balkan na lopti” o hrvatskom fudbalskom zanosu, patriotizmu, kolektivnoj maniji ali i koruptivnosti, i zagađenosti hrvatskog i regionalnog (ne samo) fudbala, objektivno opisanih u filmu Arsena Oremovića “Treći”, pored reditelja filma i ovogodišnjeg gosta-selektora Slobodne zone, učestvovaće i novinar BIRN-a Slobodan Georgijev i Ksenija Radovanović iz kolektiva Ministarstvo prostora.



Sirijskim filmom “Ukleti” biće započet dijalog i svojevrsno istraživanje, pod temom “Šta je ostalo u Siriji?”, o zemlji u kojoj se vode najžešći ratni sukobi u 21. veku. O “unutrašnjim migrantima” i stvarnim izbeglicama, sablasnoj normalnosti sa kojom se Sirijci nose sa stvarnošću u koju su ostavljeni, razgovaraće rediteljka filma "Ukleti" Liva Jazji i producentkinja Irit Najdhart s politikologom Vladimirom Ajzenhamerom i novinarom Boškom Jakšićem.

Najvažnija novina festivala Slobodna zona je da dobija takmičarski karakter, pa će se filmovi takmičiti za nagrade stručnog žirija za najbolji angažovani film u međunarodnoj i regionalnoj konkurenciji i za nagradu žirija za ljudska prava. Publika Slobodne zone će, kao i do sada, odlučivati kojih pet filmova će narednog proleća ići na turneju po gradovima Srbije, a ove godine ih je bilo više do 40.



Masterklas program Slobodna zone ove godine sprovodi se u saradnji sa MEDIA deskom Kreativne Evrope u Srbiji, a organizatori pozivaju studente akademija umetnosti, filma, muzike i novinarstva da se prijave preko festivalskog sajta na četiri predavanja koja će u Jugoslovenskoj kinoteci održati eminentni stručnjaci iz svojih oblasti: rediteljka, filozofkinja, umetnička direktorka festivala DocLisboa iz Portugala Sintia Žil, istraživački novinar, dokumentarista i urednik Robert Zuber iz Hrvatske, kao i Sara Božanić, dizajnerka i predavač iz Slovenije zajedno sa Mihom Čelarom, slovenačkim scenaristom i rediteljem.

Posebna celina i prateći program festivala je Cross-Media Zona, posvećena digitalnim projektima – od veb dokumentaraca, aplikacija, multimedijalnog novinarstva do projekcija u virtuelnoj realnosti (VR) – koji ispituju budućnost dokumentaristike i možda već nepostojeću granicu između naše fizičke i digitalne stvarnosti.

Ovogodišnji program čini 13 nagrađivanih ostvarenja svetske produkcije koja se društveno-angažovanim temama i pitanjima bave uz pomoć najnovije tehnologije, istovremeno istražujući i nove narativne strategije i modele. Posetiocima Slobodne zone svakodnevno će biti omogućeno da iskuse drugu stvarnost, povežu se, utiču i budu deo stvaranja priče bilo to u direktnoj komunikaciji sa sirijskim izbeglicama, uvidom u američke zatvorske ćelije ili posmatranjem, iz ugla autora, celokupnog procesa stvaranja filma Kena Louča.

U dve celine, u VR lounge-u i za digitalnim barom u Domu omladine, sa sedam interaktivnih dokumentaraca i igrica i šest aktuelnih VR ostvarenja, Slobodna zona otvara još jedan kolektivni prostor, kombinujući digitalne tehnologije i dokumetaristiku, gde publika postaje aktivni agent koji gura priču napred kroz interakciju i učešće, ispise, klikove, razmenu informacija i sadržaja.

Slobodnu zonu podržali su ove godine Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Francuski institut u Srbiji i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda.

Ulaznice za svečano otvaranje filmom Neruda, dostupne su na biletarnicama Sava centra i svim prodajnim mestima Eventima, a karte za sve ostale projekcije mogu se kupiti na blagajnama Dvorane Kulturnog centra, Doma omladine, Jugoslovenske kinoteke i Art bioskopa Kolarac u Beogradu, kao i na blagajnama Niškog kulturnog centra i bioskopa Vilin Grad u Nišu i Arena Cineplex u Novom Sadu.

Prošle godine, na 11. Slobodnoj zoni, pobedničkim filmom na osnovu bglasova publike proglašen je dokumentarac “Dugme od sedefa” Patrisija Guzmana, čije su projekcije bile rasprodate u svim salama u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

Festivalski sajt je freezonebelgrade.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEult.org, kao i u prilozima - Beograd, Novi Sad, Niš.

(SEEcult.org)

Region na 12. Slobodnoj zoni



Festival Slobodna zona predstavlja prvi put Regionalni takmičarski program sa 17 angažovanih ostvarenja iz susednih zemalja čija se vodeća motivacija, prema rečima selektorke Biljane Tutorov, zasniva na “kritičkom promišljanju društva, bez obzira da li se radi o dokumentarnom, igranom ili kratkom filmskom formatu”.

U okviru tog novog takmičarskog programa, biće dodeljene nagrade za najbolji film i najbolji film u kategoriji ljudskih prava.

Najbolji film iz regiona na 12. Slobodnoj zoni, koja će od 10. do 15. novembra predstaviti ukupno više od 50 filmova u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, dodeliće žiri koji čine urednik filmskog i serijskog programa na RTV Crna Gora Vuk Perović, osnivač Underhill Festivala iz Podgorice, rediteljka i montažerka Jelena Maksimović iz Beograda i urednica dokumentarnog programa na Al Jazeera Balkans Lejla Dedić. Odlukom Vetona Nurkolarija, fotografa i umetničkog direktora prizrenskog festivala DokuFest, novinarke nedeljnika “Vreme” Tamare Skrozze, i istoričara, publiciste i pisca Dragana Markovine iz Splita, biće dodeljena nagrada žirija Human Rights.

Jedan od najsnažnijih glasova Regionalnog programa Slobodne zone, kako su istakli organizatori, jeste film “Bezbog” bugarske rediteljke Rialice Petrove, nosilac nagrade Srce Sarajeva, počasne nagrade sarajevskog žirija i pobednik ovogodišnjeg švajcarskog Lokarno filmskog festivala. Glumačka postava, koju najvećim delom čine naturščici, uključujući i Irenu Ivanovu koja tumači glavnu ulogu negovateljice Gane, gotovo dokumentarno otkriva začarane bugarske krugove kriminala i korupcije, sveukupnu mizantropiju i depresivno stanje.

Uprkos teškoj tematici, debitantsko ostvarenje Petrove iz arthaus drame prerasta u duhovno putovanje glavnih likova zajedno sa publikom, bacajući svetlost nade na naizgled bezizlasnu sumornost.



Dve hrabre i talentovane rediteljke u svojim veoma intimnim ostvarenjima, iz prvog lica tumače svoju stvarnost, ali i društava iz kojih potiču.

Film “Iza lica zrcala” Zrinke Matijević iz Hrvatske predstavlja autorkinu ličnu potragu za unutrašnjim mirom, prikazanu kroz putovanje Likom, zabačenim zavičajem njenih predaka. Lika tako postaje ogledalo same autorke, koja ponovo proživljava gubitak ljubavi, četiri neuspele trudnoće i suočavanje sa sopstvenom bolešću.

Robert Zuber i Tomislav Pulić u filmu “Kandidat” u šali započinju političku kampanju u Hrvatskoj, koja će rezultirati osnivanjem Sasvim male stranke. U jednom zagrebačkom soliteru, paralelno sa hrvatskim parlamentarnim izborima, počinje kampanja za predsednika skupštine stanara. Autori filma odlučuju da se i sami kandiduju i započnu urnebesnu predizbornu kampanju. Zuber će, inače, 14. novembra održati i Masterklas predavanje u Jugoslovenskoj kinoteci, na temu dokumentarnog filma kao totalnog angažmana - “Od filma do političke stranke”.

Juri Ankarani, poznati italijanski video umetnik, u svojim hipnotičkim i monumentalnim radovima bavi se neobičnim društvenim fenomenima. Njegov film “Turnir”, dobitnik Specijalne nagrade žirija filmskog festivala u Lokarnu, samo je naizgled povezan sa regionom – novi investitori, koji u društvu državnih predstavnika svakodnevno sa TV ekrana nude bolju budućnost, otkrivaju se kao dekadentni lordovi u dokolici daleko izvan realnosti u kojoj živimo. Autori rado upotrebljavaju satiru, često sa elementima crnog humora.



Film “Treći” Arsena Oremovića, koji je i centralna tema Noćnih razgovora u Dvorani Kulturnog centra Beograda, govori o tome kako fudbal na ovim prostorima nikad zapravo nije bio - samo fudbal. Sport, oduzet obožavaocima da bi se koristio u političke i privatne svrhe, tako postaje siva zona kriminogenih zakulisnih radnji. Pored autora filma, na Noćnim razgovorima će 13. novembra učestvovati i ovogodišnji gost-selektor Viktor Ivančić, novinar Slobodan Georgijev i Ksenija Radovanović iz udruženja Ministarstvo prostora i Inicijative Ne da(vi)mo Beograd.

U konkurenciji je i dokumentarac Lidije Zelović “Moj vlastiti rat” ratne dopisnice i rediteljke, koja neobično iskreno i sa mnogo humora sa publikom deli sudbinu svoje familije koja je, nakon rata 1992. godine, iz Republike Srpske izbegla u Holandiju. Šta se dešava u porodici, dugo nakon što je rat završen? U “Mom vlastitom ratu” Zelović otkriva da pravi rat zapravo tinja u ljudima, čak i unutar nje same.



Ciklus kratkog filma Regionalnog takmičarskog programa 12. Slobodne zone, prikazuje i film “Zvir” Miroslava Sikavice, koji je premijerno prikazan ranije ove godine na Kanskom festivalu, na kojem je dobio i posebno priznanje u okviru programa Directors’ Fortnight.

Filmovi i bioskopska kultura jugoslovenske ere, donose eho nostalgije u dva potpuno različita ostvarenja, gde oni postaju slika sećanja i preispitivanje jedne prošle, smislenije stvarnosti. Jedan od njih, dokumentarac portugalskog reditelja Andrea Žil Matea, “Kako sam se zaljubio u Evu Ras”, kroz lik 70-godišnje Sene - koja živi u kabini jednog sarajevskog bioskopa filmova zlatnog jugoslovenskog doba - prikazuje “izmišljenu biografiju” jedne zemlje, njenih očekivanja, strahova, boli i napora.

“Kino-otok” poetični je dokumentarac o izgubljenoj kulturi posećivanja bioskopa na malim jadranskim ostrvima, tokom druge polovine prošlog veka. Šest svedoka vremena o kojem film govori, prisećaju se događaja iz mladosti u vezi sa odlaskom u bioskop i omiljenih filmova koji su ih obeležili.

Posledice ratova na području bivše Jugoslavije tema su velikog broja filmova, potpuno različitih u pristupu i jeziku, a oslikavaju u osnovi mnog obolnih tačaka i dubokih rana.



Namera Slobodne zone, prema navodima organizatora, jeste da regionalna selekcija postane mesto dijaloga, susreta i prostora u kojem se može voditi slobodan dijalog na najosetljivije teme iz regiona. Time se, između ostalih autora iz tog programa, bave Ivan Jović u filmu “Zaveštanje”, jedinstvenom filmskom spomeniku kolektivnog stradanja u Drugom svetskom ratu na teritoriji Nezavisne države Hrvatske i Samir Mehanović u dokumentarcu “Izmaglice Srebrenice”. Izmontirano od više od 450 sati snimljenih svedočenja, prikupljanih tokom četiri godine razgovora sa 94 neposredna svedoka, Jovićevo “Zaveštanje” je filmska priča bez naratora, istoričara i arhivskih snimaka, uronjena u neposrednost živih svedočenja i jedinstveno pravo žrtava da same tumače sopstvena stradanja. Ponekad šokantnim slikama prošlosti, Mehanović podseća na strahote zločina, kojeg, porodice stradalih, nemaju luksuz da zaborave. Film “Izmaglice Srebrenice” dobitnik je i specijalne nagrade žirija Međunarodnog festivala dokumentarnog filma u Amsterdamu. “Bubnjevi otpora”, film reditelja Matje Žufra, vratiće u fokus priče koje jesu zabeležene, ali zaboravljene nakon rata 1999. godine.



Domaće ostvarenje koji će i zatvoriti 12. Festival Slobodna zona, “Fabrika šećera” Borisa Miljkovića, predstavlja dramu sadašnjice, bolnu istoriju kairskih beskućnika koji su, u određenom trenutku, prešli dugi put tuge, izolovanosti, nostalgije i praznine. Film, uprkos tome, daje toplu i srdačnu sliku Bliskog Istoka, njegovih ljudi, ispričanu iz ugla ljudi koji su se odselili iz domovine, i koji sad već dugo žive u Kairu.

Festival Slobodna zona svečano će otvoriti 10. novembra u Sava centru gost-selektor Viktor Ivančić, a intenzivan program počinje filmom “Neruda” o disidentskim godinama čileanskog pesnika, diplomate i nobelovca Pabla Nerude.

Ulaznice za svečano otvaranje 12. Slobodne zone dostupne su na biletarnicama Sava centra i svim prodajnim mestima Eventima, a karte za sve ostale projekcije mogu se kupiti na blagajnama Dvorane Kulturnog centra, Doma omladine, Jugoslovenske kinoteke i Art bioskopa Kolarac u Beogradu, kao i na blagajnama Niškog kulturnog centra i bioskopa Vilin Grad u Nišu i Arena Cineplex u Novom Sadu.

Slobodnu zonu podržali su ove godine Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Francuski institut u Srbiji i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda.

Festivalski sajt je freezonebelgrade.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEult.org, kao i u prilozima - Beograd, Novi Sad, Niš.

(SEEcult.org)

U slavu života i želje za igrom



Dokumentarni film “Gospođe u najboljim godinama”, u kojem scenaristkinja i rediteljka Anita Panić prati grupu žena u trećem dobu, njihove pripreme za baletsku predstavu “Gospođe” koreografa Aleksandra Ilića, ali i privatne živote koji su i dalje ispunjeni mnogim aktivnostima, biće premijerno prikazan 8. novembra u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Predstava “Gospođe”, čija je premijera bila 15. marta 2014. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu, izazvala je opšte simpatije zahvaljujući originalnoj ideji, iskrenom pristupu fenomenu starenja i pozitivnoj energiji osam učesnica (od 61 do čak 83 godine) bez prethodnog pozorišnog iskustva.

Televizijska autorka i dokumentaristkinja Anita Panić je u tom neobičnom umetničkom projektu pronašla ideju za uzbudljiv dokumentarac koji slavi život i želju za igrom.

“Mene je kao dokumentaristu intrigiralo ko su te dame, zbog čega su se prijavile na audiciju za plesni teatar. Paralelno sam kamerom pratila privatne živote ovih osam neobičnih žena, različitih godina i društvenog statusa i tako napravila dokumentarac koji slavi volju za životom, ljudsku upornost i želju za igrom, pa i u vrlo zrelim godinama”, kaže o svom filmu Anita Panić.

Filmska ekipa je tri godine pratila ove dame kako naporno i vredno vežbaju u baletskoj sali za premijeru predstave, a da pritom ni jedna od njih nije imala iskustvo u baletu i glumi i prvi put su stale na pozorišnu scenu. Nakon uspešne baletske premijere, gospođe nastavljaju da se druže, slave zajedno rođendane, posećuju se privatno na ručkovima, postaju dobre prijateljice… Njihova živahnost i neverovatna energija pokazuju koliko život i u tim godinama može da bude interesantan i da ulazak u treće doba ne mora da znači da se sve završava. Neke od njih su samohrane majke, mnoge imaju male penzije, ali nisu klonule duhom. I dalje su aktivne, bave se sportom, idu na jogu, na tai či, voze rolere, planinare, pišu poeziju, učestvuju u dramskim sekcijama, bave se fotografijom.

Anita Panić je tokom više od dve decenije u medijima realizovala više od stotinu dokumentarnih emisija i filmova u RTS-u, pisala kratke priče i scenarija za emisije na Radio Beogradu. Bila je 12 godina jedan od urednika emisije iz kulture “Metropolis”, autorka je nekoliko drama i filmskih scenarija, a 2002. bila je direktor i izvršni producent kratkog igranog filma “Spleen” srpsko-engleske koprodukcije. Od 2003. do 2009. godine, kao scenaristkinja i rediteljka, realizovala je dva uspešna serijala u Dokumentarnoj redakciji RTS-a “Naličje velegrada”, 25 polučasovnih epizoda, po žanru klasičnih dokumentarnih filmova. Autorka je i serijala “Skadarlija, duh boemije koji iščezava”, televizijskog projekta od osam epizoda realizovanog u igrano-dokumentarnoj formi. Nagrađivana je na međunarodnim festivalima za dokumentarno stvaralaštvo.

(SEEcult.org)

8. Merlinka uskoro u DOB-u



Međunarodni festival queer filma Merlinka prikazaće od 8. do 14. decembra u Velikoj sali Doma omladine Beograda 56 filmova, među kojima je čak devet domaćih, a svečano počinje brazilskim filmom “Ne zovi me sine” rediteljke Anne Muylaert, koji je osvojio nagradu “Tedi” za najbolji igrani film LGBT tematike na ovogodišnjem Berlinalu.

Reč je o drami inspirisanoj istinitim događajem o Pjeru (sada Felipe) koji otkriva da ga je još kao dete kidnapovala žena za koju je sve vreme mislio da mu je majka, te sada mora da se nosi sa posledicama onoga što je učinila, kao i da se suoci sa svojom biološkom porodicom.

Kao i svake godine, biće organizovano i svečano otvaranje koje će biti inspirisano imidžom Olivera Mandića tokom 1980-ih godina, a nastupiće nastupati Tijana Dapčević, Dekadenca i Viva La Diva.

Među filmovima osme Merlinke, čiji je slogan “Reci osam”, naći će se i svetska hit komedija “Apsolutno fantastične” koja prati fantastične avanture Edine i Petsi iz istoimene britanske serije, zatim dokumentarac “Zauzmi pozu” o Madoninim igračima koji su je pratili tokom kontroverzne turneje “Blond Ambition”, te dokumentarac “Čekajući Bijonse” o avanturama grupe mladih koji mesec dana kampuju i čekaju da kupe karte za koncert Bijonse u Sao Paulu. Najavljen je i francuski film “Teo i Hugo”, nagrađen na Berlinalu i Film Out festivalu u San Dijegu.

U okviru festivala Merlinka, 11. decembra biće održan i maraton kratkog filma koji će trajati od 13 časova do ponoći.

Festival Merlinka dodeljuje godišnje nagrade za najbolji igrani i dokumentarni film LGBT tematike koji su prikazani na festivalima u Srbiji, a žiri čine: urednik kulture nedeljnika NIN Dragan Jovićević, filmski kritičar Zoran Janković, filmski kritičar i pisac Đorđe Bajić, aktivistkinja Labrisa Jelena Vasiljević i novinarka Lazara Marinković. Takođe, biće dodeljena i nagrada za najbolji kratki film, na onovu odluke žirija koji čine direktor Filmskog centra Srbije Boban Jevtić, spisateljica i dramaturškinja Milena Bogavac i aktivistkinja organizacije “Da se zna” Kristina Kastelec.

Prošle godine na festivalu Merlinka, na kojem je prikazano oko 60 folmova, nagradu za najbolji kratki film osvojio je švedski “09:55-11:05, Ingrid Ekman, Bergsgatan 4B”, u režiji Kristin Berglund i Sofi Vuković.

Ulaznica za osmu Merlinku mogu se naći na prodajnim mestima Eventima.

(SEEcult.org)

Kandidati za evropskog Oskara na 22. FAF-u



Festival autorskog filma u Beogradu prikazaće nekoliko ostvarenja koja su nominovana za nagrade Evropske filmske akademije (EFA), a među njima su i “Toni Erdman” nemačke rediteljke Maren Ade, kanski pobednik “Ja, Danijel Blejk” Kena Louča, kojim će 22. FAF biti otvoren 25. novembra, te “Matura” rumunskog reditelja Kristijana Munđiua.

Film “Toni Erdman”, dobitnik nagrada FIPRESCI u Kanu i San Sebastijanu, ima čak pet nominacija za evropskog Oskara (za najbolji film, za najbolju režiju, za najbolji scenario, za najbolju mušku i žensku ulogu).

Dobitnik i Gran prija žirija 23. Festivala evropskog filma Palić, “Toni Erdman” govori o odnosu oca i ćerke u savremenom otuđenom svetu okrenutom uspehu, kroz humor i svežu autentičnost. To je treće dugometražno ostvarenje 39-godišnje rediteljke Maren Ade, predstavnice nemačkog “novog talasa”, a ujedno prvi nemački film koji se takmičio za kansku Zlatnu palmu posle “Snimanja u Palermu” Vima Vendersa 2008.

Sledeći po broju nominacija za nagrade EFA je aktuelni kanski pobednik “Ja, Danijel Blejk”, koji je nominovan za najbolji film, kao i za režiju Kena Louča, te za najbolji scenario (Pol Laverti) i najboljeg glumca (Dejv Džons), a publika 22. FAF-a videće ga na otvaranju 25 novembra u Domu omladine Beograda.

I Kristijan Munđiu nominovan je za najbolju režiju i za najbolji scenario za film “Matura”, koji će premijerno biti prikazan na FAF-u 30. novembra u DOB-u.

FAF će u 22. izdanju prikazati od 25. novembra do 3. decembra u glavnom programu još 19 ostvarenja, od kojih se 11 takmiči za Gran pri “Aleksandar Saša Petrović”.

U okviru glavnog programa počasno će biti prikazan i film Dušana Makavejeva “Sweet movie” iz 1974. godine.

“Malo je u današnjoj svetskoj kinematografiji tako slobodnih, hrabrih, inovativnih, radikalnih, društveno kritičkih, duhovitih, filozofski, poetski i stilski modernih filmova kao što je ‘Sweet movie’. Razbijanje tabua, narativnih i vizuelnih, ogoljavanje malograđanštine, zbunjivanje i šokiranje tog učmalog sveta, podsmevanje apsurdu totalitarizma, gluposti. To je beskompromisna poetika Dušana Makavejeva, ili kao što kaže jedna pesma grupe Partibrejkers – ‘Sloboda ili ništa’”, naveo je povodom specijalne projekcije filma “Sweet movie” predsednik Saveta FAF-a Srdan Golubović, koji je i sam nagrađivani reditelj.

Festival autorskog filma, koji od osnivanja predstavlja i promoviše novi, drugačiji, autentičan autorski izraz, nudi i niz pratećih programa, koji pored filmskih projekcija, obuhvataju i predstave, edukativne programe i radionice.

Glavna festivalska sala i ove godine biće Dom omladine Beograda, a program će biti prikazan i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci i njenom muzeju, te u bioskopu “Fontana”, UK Parobrod, Domu kulture Studentski grad, Art bioskopu Kolarčeve zadužbine i UK Palilula.

Prodaja karata za 22. FAF počela je 10. novembra na svim blagajnama, osim za programe koji su predviđeni u Jugoslovenskoj kinoteci i Muzeju Kinoteke (za taj program ulaznice će biti u prodaji od 14. novembra).

Prošle godine Gran pri 21. FAF-a dodeljen je indijskom reditelju Gurvinderu Singu (Singh) za film “Četvrti pravac”, a nagradu za najbolji film programa “Hrabri Balkan” osvojio je film “Arhipelazi, goli granit” grčke rediteljke Dafne Heretakis.

(SEEcult.org)

2. KMMFF na severu Kosova



Evropski kulturni forum organizuje od 11. do 13. novembra u Zvečanu drugo izdanje Kosovo i Metohija međunarodnog filmskog festivala koji počinje bioskopskim hitom “Jesen samuraja” Danila Bećkovića, a prikazaće ukupno 18 filmova, uključujući presek aktuelne srpske produkcije.

Drugo izdanje KMMFF-a svečano će otvoriti direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić i ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, a publiku će pozdraviti i ekipa filma “Jesen samuraja”, u kojem glavne uloge igraju Petar Strugar, Hristina Popović, Sergej Trifunović, Andrija Milošević, pojačani velikim imenima kao što su Nikola Kojo, Vesna Trivalić i Katarina Žutić.

Na 2. KM MFF-u, pod sloganom “Ovde!”, publika će videti i filmove “Smrdljiva bajka” Miroslava Momčilovića, povratnički film glumca Žarka Lauševića, zatim crnohumornu komediju “Dnevnik mašinovođe” Miloša Radovića sa Lazarom Ristovskim u glavnoj ulozi, te nagrađivani film “Pored mene” Stevana Filipovića, “Vlažnost” Nikole Ljuce, koji je imao svetsku premijeru na Berlinalu, kao i zapaženo ostvarenje “Panama” Pavla Vučkovića prikazano premijerno na Kanskom filmskom festivalu.

Publika će dodeliti nagradu za najbolji domaći film.

Za najmlađe je najavljena atraktivna selekcija sinhronizovanih crtanih filmova koju čine: “Alvin i veverice: Velika avantura”, “Snupi i Čarli Braun: Film o klinjama”, “Ko se boji vuka još”, “Ledeno doba: Veliki udar”, “Kung fu panda 3”, “Hrabri vitez Trenk” i “Trolovi”, a većina ih je u 3D tehnologiji.

I novi svet fantazije Tima Bartona u filmu “Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu” publika u Zvečanu upoznaće u 3D tehnologiji, a videće i komediju “Genijalci” (Kristen Vig, Oven Vilson, Zek Galifianakis) i “Devet života” sa Kevinom Spejsijem, Dženifer Garner i Kristoferom Vokenom u glavnim ulogama, te akcione filmove “Maks Stil” i “Pakao na horizontu” sa Markom Valbergom i Kejt Hadson.

Cilj KMMFF-a je da, koristeći film kаo izrаžаjno sredstvo dostupno širokom аuditorijumu, podseti nа univerzаlne vrednosti, prvenstveno nа principe zаjedništvа, ravnopravnosti i solidаrnosti, ali i da ukaže na neophodnost očuvаnjа kulture na Kosovu i Metohiji, kao krucijalnog segmenta jednog društva.

Festival je prvobitno najavljen od 11. do 14. novembra, ali je, prema navodima organizatora, iz tehničkih razloga skraćen za jedan dan.

Festival je organizovan pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije, u saradnji sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

Festivalski sajt je kmmff.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)