Smrti Nema ...

не иду ми приче о бесмртности. Нисам баш пуно луда, мало само..ал имам с времена на време (током живота ) трипове да се будим у току ноћи (или сам сањала своју смрт)у тоталном страху, када апсолутно јасно знам шта ме чека и шта никако нећу моћи да избегнем а то је да мене или мени блиских људи нема. Онај гадан интуитивни страх и зебња помешана са апсолутно чистим разумом који у тренутку претресе све, па се кроз пар минута смирим и то као ћушнем негде ал памтим осећај. Ваљда ме сада још и дрма женски о clock. Заиста свака мрвица више свести о смрти даје мало више смисла животу. Зашто сам се сад исповедала појма немам верујем да то сви на неки начин доживе.

Nije mene strah što me neće biti, verujem u besmrtnost. Nemoguće je da se čovek sav pretvori u ništa jer nije nastao iz "ničega" pa kako je moguće da nestane? Ja samo ne volim bol.

мени логично да жив човек каже да смрти нема, смрт не постоји јер је није ни доживео,ал само је мало видео шта се око њега дешава.

Tačno, nema je dok ne dođe do nas. Gledala sam dva puta kako čovek umire. Jedan se osmehnuo, a drugi odahnuo.

Никад нисам директно видела ал верујем да тај тренутак није страшан за оног ко је умро.

Ako boli sigurno da je trenutak strašan. Ukoliko bol nadjača želju za životom, smrt mu se i ne pričinjava.

inspy ::Никад нисам директно видела ал верујем да тај тренутак није страшан за оног ко је умро.

Nisi vidEla , zato što nećeš da se upustiš s` men` u sehualne vode...Hahahaha... :

E ovo već nadahnjuje.

Mesrine ::
Nisi vidEla , zato što nećeš da se upustiš s` men` u sehualne vode...Hahahaha... :

Зато што хоћу бре да закинем и бар мало љубафи...поготово сад кад знам како је то један добар осећај.. бољи од мистерије смрте.

Koliko god je smrt izvesna ali različita u formi trajanja, jedno je isto -  ljubav i smrt (prva u duhovnom, druga u fizičkom smislu), nikada nas neće zaobići.

Nisi vidEla , zato što nećeš da se upustiš s` men` u sehualne vode...Hahahaha... :

Mesi,evo ja ću da osjetimn tvoju sehualnu besmrtnost u sebi...

Smrt je veran pratilac života i sledi ga kao njegova senka. Mada bi opštoj duši čovečanstva više odgovaralo ako bi se na smrt gledalo kao na ispunjenje smisla života i kao njegov najistinskiji cilj umesto kao na besmisleni prestanak.
Kao što putanja zrna završava u cilju tako život završava u smrt, koja sa njim čini cilj celokupnog života. Sav životni uspon i sam vrh su samo stpeni i sredstvo da se postigne cilj to jest smrt. Rođenje čoveka je važno , zašto ne i smrt?.
Sa nekog duševnog stanovišta bi bilo poželjno , ako bi smo pomislili da je smrt samo prelazak , deo jednog dugog i trajnog životnog procesa.Volja za životom je jednaka volji za smrću.
A da li postoji "onostrani život" teško je tvrditi onima koji ga nisu iskusili. Sa psihološke tačke gledišta život posle smrti izgleda kao konsekventno produženje psihičkog života u starosti. Ako bi posle smrti trebalo da postoji neko svesno biće ono bi išlo dalje u pravcu svesti čovečanstva do gornje pomerljive granice.
"Ponovno rođenje" jeste iskaz koji uopšte pripada praiskazu čovekovom.

Sebe zamišljam da sm živeo u ranijim vekovima i tamo ostala pitanja na koja još nisam odgovorio ; opet se rodio i patnjom nateran da bih kroz spoznaju do odgovora došao, neke nove zadatke (ciljeve) ispunio i opet otišao u neke daleke svetove...

Miško ::Rođenje čoveka je važno , zašto ne i smrt?

Smrt je inspirativna jer nakon rođenja postaje jedini cilj koga želimo da vidimo ispred sebe a ne iza.

inspy ::

Mesrine ::
Nisi vidEla , zato što nećeš da se upustiš s` men` u sehualne vode...Hahahaha... :

Зато што хоћу бре да закинем и бар мало љубафи...поготово сад кад знам како је то један добар осећај.. бољи од мистерије смрте.

Šalim se ja, Špijunče , ljubav je najbitnija,a zadržavanje istog partnera najplemenitiji cilj.
Samo napred , drži se ljubavi, jer ona jedina od Boga potiče.
Smrt je samo vraćanje Bogu ( bezbolno uz osećaj blaženstva i slobode ),iliti besuslovnoj ljubavi, koja je na Zemlji najbiže manifestovana kroz majčinsku ljubav.
Ta mamina ljubav je najbliža onome šta je ustvari takozvani Bog.

Miško ::Smrt je veran pratilac života i sledi ga kao njegova senka. Mada bi opštoj duši čovečanstva više odgovaralo ako bi se na smrt gledalo kao na ispunjenje smisla života i kao njegov najistinskiji cilj umesto kao na besmisleni prestanak.
Kao što putanja zrna završava u cilju tako život završava u smrt, koja sa njim čini cilj celokupnog života. Sav životni uspon i sam vrh su samo stpeni i sredstvo da se postigne cilj to jest smrt. Rođenje čoveka je važno , zašto ne i smrt?.
Sa nekog duševnog stanovišta bi bilo poželjno , ako bi smo pomislili da je smrt samo prelazak , deo jednog dugog i trajnog životnog procesa.Volja za životom je jednaka volji za smrću.
A da li postoji "onostrani život" teško je tvrditi onima koji ga nisu iskusili. Sa psihološke tačke gledišta život posle smrti izgleda kao konsekventno produženje psihičkog života u starosti. Ako bi posle smrti trebalo da postoji neko svesno biće ono bi išlo dalje u pravcu svesti čovečanstva do gornje pomerljive granice.
"Ponovno rođenje" jeste iskaz koji uopšte pripada praiskazu čovekovom.

Sebe zamišljam da sm živeo u ranijim vekovima i tamo ostala pitanja na koja još nisam odgovorio ; opet se rodio i patnjom nateran da bih kroz spoznaju do odgovora došao, neke nove zadatke (ciljeve) ispunio i opet otišao u neke daleke svetove...

I sve se to završava vraćanjem Izvoru, kad uradimo sve što treba i dođemo do prosvetljenja tokom boravka u materijalnom telu.
Tako da, grupna "spasenja", ili spasenje preko određenog lika,ili preko spoljašnjeg sveta iluzije nikako nije moguće, jedino je to moguće radeći na sebi i tražeći spas u nama samima.
Verovanje u Boga preko bilo koje religije i crkve je paradoksalno samo po sebi, jer je Bog sve i mimo njega ništa ne može da postoji.
Religije donekle opisuju pravu istinu i u svakoj religiji je delić istine, ali se cela ne iskazuje, jer religije stvaraju oni koji preko njih žele da kontrolišu čovečanstvo.
U Hrišćanstvu je Bog prikazan preko sveprisutnog "Svetog Duha", dok su ostali "bogovi" tamo prikazani, ustvari, entiteti koji proizilaze iz samog Boga,a samim tim nisu Izvor, nego jedan od njegovih delova, kao što smo ,uostalom i mi, kao ljudi...

@ Mesrine
Primetio sam da nam je duhovni kalup sličan. Veoma dobro razumeš svrhu ljudskog života.

Dozvoli da te podsetim:- religija je težnja čoveka k spoznaji stvarstva(istine) i kao takva ona je za unutrašnji život i rad na vlastitom duhovnom razvoju jedina i prava smernica. Sa religijom se mentalno zdravlje popravlja pa čak i leči. Preko religije se dolazi do spoznaje da je svo dobro i zlo isključivo u nama samim unutra... dočim, vera je nedostatak religije ,golo neznanje. Mada i vera mora da postoji jer svi ljudi nisu na istom duhovnom razvojnom nivou . Većini su potrebni učitelji, vođe, sugestije..." mnogi su pozvani mali su odabrani" . Dobro i zlo uvek mora biti uravnoteženo.

Krajnji cilj je da svi ljudi dostignu Gnozu, ako nikako drugačije, onda preko nauke i tehnologije.
Retki su oni koji će do ovaga da stignu bez nauke.
Kad nauka bude dostigla taj cilj, njeno postojanje će postati nepotrebno, jer je to , ustvari, njen glavni zadatak- nalaženje Boga.
Što se tiče religije, takozvani sveci nisu ništa drugo ,nego ljudi koji su stigli do prosvetljenja na način na koji su znali i mogli.
Šteta što nismo u mogućnosti njih da pitamo, da nam pojasne koji je to "put".
Tako bi istina mnogo brže stigla do ljudi koji ne znaju da je nađu,a uporno je traže pogrešnim putevima.

Svi putevi viode istom cilju." Preko preče naokolo bliže".

a shta je poenta cele priche osim da mi se namece pitanje ima li zivota?

Sa` bi ti rek`o, nego ne mogu, jerbo sam puštija jednoga filma da se skida, pa mi se koči net...

ma ko zna shtas tebi kochi , al necu da zalazim u detalje

Nije to što misliš, jer nema na koga da mi se koči.
Krijete se kao da ste kaluđerice.

mjok... tebi bih otkrila i stopalice... al kochi mi net neshto

Može i stopala, ali samo ako su bebasto-ženstvena, sa lepim prstićima, okruglim.
Ako su koščato-muškasta, nemo` mi gi ni pokazuješ, molim te.

Smrti nema ni u stopalama..