Pohvala Ludosti

Erazmo Roterdamski:

Svi, pre svega, veruju u onu opštepoznatu poslovicu : Ako nešto nemaš, pravi se kao da imaš. Po tome pravilu se već deci kazuje stih : Najviša mudrost je u tome da se pravi lud kad treba. Sad i sami možete zaključiti kakvo je neprocjenjivo dobro ludost kad samo njena varljiva senka i golo podražavanje zaslužuju toliku hvalu učenih ljudi.

Kako gledati na svet oko sebe, kako reći ono što misliš o njemu, o ljudima, sebi, bilo kome ili bilo čemu, a da se isti taj nadobudni, pametni, sredjeni svet ne uvredi?

Treba li u svoj toj normali takozvanoj biti pomalo lud, ne shvatati ništa preterano ozbiljno, navući sebi kapu lude na glavu, kazati šta se ima reći, u neozbiljnosti izreći ozbiljne stvari na neozbiljan način?

Ljudi su preterano ozbiljni, ograničeni obzirima, ograničavaju svoj duh, stežu svoj intelekt, ne dajući mu prostora da se iskaže. Ludost koja je slobodna da kaže je mudrost do koje mnogi ne smeju da dodju .

Evo još Erazma:

Nego zar sam morala i to da kažem? Kao da me ne bi odalo samo lice, kao da mi na čelu ne piše ko sam! Ili, ako bi ko tvrdio da sam Minerva ili Mudrost (Sofia), već bi ga pogled na mene uterao u laž; čak da ne progovorim ni reči, moj lik će ipak biti pravo ogledalo moje duše. Na mojim obrazima nema mesta za mazanje: što nosim u srcu, to kazuje i moja spoljašnjost. Svuda sam i uvek jednaka samoj sebi u toj meri da me ne mogu sakriti ni oni koji se prikrivaju pod maskom i imenom Mudrosti, pa šećkaju kao majmuni u purpurnom odelu ili magarci u lavljoj koži. Svejedno što se upinju iz petnih žila da se pretvaraju, ipak odnekud provire magareće uši i odaju Midu.

Tako mi Herkula, nezahvalni su ti vragolani koji se, iako su mi najverniji sledbenici, stide moga imena pred celim svetom, i često ga pripisuju drugima kao sramno i nečasno! I zašto ne bismo te ljude, koji su stvarno morotatoi (budale i po), a ovamo bi hteli da izgledaju mudri kao Talet, s punim pravom nazvali morosofoi (mudrim budalama)?

6

Jer mi izgleda zgodno da i s te strane podražavam našim govornicima koji smatraju da su ravni bogovima ako se mogu pojaviti kao pijavice s dva jezika, i misle da su učinili nešto veliko ako latinsko štivo prošaraju ovde-onde nekim grčkim rečima kao ukrasom, pa čak ako im tu i nije mesto. Dalje, ako ne znaju starih izraza, onda izvlače iz kakvih ubuđalih knjižurina četiri-pet starinskih reči kojima zasenjuju oči slušaocu, tako da oni koji ih razumeju još više cene svoje znanje, a oni koji ih ne razumeju utoliko više im se dive ukoliko ih manje razumeju. Zato naši ljudi nalaze ne malo uživanja i u tome što poštuju naročito one stvari koje su im najnepoznatije. A neki nešto sujetniji među njima, da bi drugima izgledalo kao da sve jasno razumeju, smeše se i pljeskaju i strižu ušima kao magarac uzvikujući: tako je, tako je. Toliko o tome, a sad ću se vratiti na stvar.

7

Moje ime, dakle, znate, gospodo — kakav nadimak da vam dam? — Arhiludaci, što drugo mogu? Jer kakvim drugim časnijim imenom može božica Ludost da oslovi svoje vernike? Ali kako mnogima među vama nije poznato kakva sam ja roda, pokušaću da vam to ispričam s milostivom pomoću muza. Moj otac nije bilo ni Haos, ni Saturn, ni Japet, ni bilo koji od onih otrcanih i prašnjavih bogova, već Pluton, jedan jedini otac bogova i ljudi, iako se tome protive Hesiod i Homer, pa čak i Jupiter.

Vreme u kome živimo je ludo samo po sebi, apsurdno iščašeno, dok se svi prave da su podobni, ispravni, bezgrešni, žele da se uklope u kolotečinu, pitam se gde su oni koji znaju da žive neopterećeno, da se pohvale svojom Ludošću, da zablistaju duhom u ovom belosvetskom sivilu?

Što bi rek`o moj brat:
"Biti prilagođen u duboko bolesnom društvu , nije merilo zdravlja".

Mesrine, ti si pravi Ludak, mogla bih te citirati na ovoj temi!

Blistav ti um Mesi golube moj.

Erazmo R.:

A zašto ja ne bih, po svom običaju, govorila s vama otvorenije? Pitam ja vas, zar bogove ili ljude rađaju udovi kao što su: glava, lice, grudi, ruke, uši, koji se smatraju kao ugledni udovi tela? Ne bih rekla! Ud koji produžava ljudski rod tako je glup i tako smešan da mu ni ime ne možeš izreći bez kikotanja. On je onaj sveti izvor iz koga sve crpe život i pouzdaniji je od poznate Pitagorine četvorke.

Koji će čovek, molim vas, navući bračni jaram sebi na vrat, ako samo, kao što obieno čine filozofi, prethodno proceni nezgode zajedničkog života? Ili, koja će žena pristati na bračne dužnosti, ako sazna ili promisli kako je opasan porođaj i kako je teško vaspitanje deteta? Prema tome, ako za život dugujete zahvalnost braku, a za brak dugujete zahvalnost mojoj sluškinji Lakomislenosti, pomislite onda koliko li tek zahvalnosti dugujete meni! Pa dalje, koja bi žena htela, kad je već jednom sve iskusila, da počne iznova ako pored nje ne bi stajalo božanstvo zaborava? A ni sama Venera ne može poreći, pa neka Lukretije govori šta hoće, da njena moć nije jalova i uzaludna bez moje pomoći i zaštite.

Iz te moje pijane i vesele igre rađaju se, dakle, veliki filozofi i njihovi sadašnji naslednici monasi i kraljevi u purpuru i pobožni sveštenici i triput svete pape; i, najzad, čitava četa pesničkih božanstava čiji je broj tako golem da Olimp, koji je vrlo prostran, jedva može da ih primi.

Svi smo mi blistavi na svoj način i svi posebni ,a tako slični.
Samo što su neki ljudi uspeli da nas ubede ,kako nismo dovoljno dobri ,zato što nismo dovoljno bogati ,dovoljno "obrazovani" ,zato što smo "beskorisni" i nemoćni ...
Uspeli su da nas odvoje od naših korena i sakriju istinu ,koja kkaže:
Da smo svi mi ,ponaosob ,veličanstveni i jaki ,a to sve zbog toga ,što u nama živi deo Boga ,koji nazivamo svest.
Da smo svi mi u nečemu najbolji ,ali to ne znači ,da su ostali gori od nas...
Da je svako od nas original i da smo već to što treba da budemo,iako težimo da budemo nešto što nismo.
Kad bi svi ljudi na svetu ovo shvatili istovremeno ,pogani sistem bi se srušio kao kula od karata istog momenta...

Eto, vidimo isto, baš govoriš mudro, nekima ludo, nekima uzalud, ali neka si rekao ludice moja pametna.

Mesrine ::Svi smo mi blistavi na svoj način i svi posebni ,a tako slični.
Samo što su neki ljudi uspeli da nas ubede ,kako nismo dovoljno dobri ,zato što nismo dovoljno bogati ,dovoljno "obrazovani" ,zato što smo "beskorisni" i nemoćni ...
Uspeli su da nas odvoje od naših korena i sakriju istinu ,koja kkaže:
Da smo svi mi ,ponaosob ,veličanstveni i jaki ,a to sve zbog toga ,što u nama živi deo Boga ,koji nazivamo svest.
Da smo svi mi u nečemu najbolji ,ali to ne znači ,da su ostali gori od nas...
Da je svako od nas original i da smo već to što treba da budemo,iako težimo da budemo nešto što nismo.
Kad bi svi ljudi na svetu ovo shvatili istovremeno ,pogani sistem bi se srušio kao kula od karata istog momenta...

Koje Vitez boga ti...

Ennice darlin`, nemo` me ložiš više ,sa` ću se raspišem ...

Hajde, pohvali se svojom Ludošću imaš sa čim!

Samo napred, ja ću sa tobom, da ti čuvam ledja rodjeni.
Mogu i napred, neka pucaju, ne plašim se, nisam zalud ovoliko luda u životu, život ionako nikada ne prolazi, kako da me ubiju, čim? Glupošću?

Čitam neku temu što si otvorio na podforumu''razbibriga'' razbijaš mudrošću sve sitne dušice Mesi.

Ennice darlin` ,biraj kako želiš ,iznad,ispod ,napred,nazad, ne pravim pitanje ,samo nek` si ti u pitanju.
Naravno da ne mogu da te ubiju ,jer je enrgija neuništiva. Kao i materija ,jer je ona dete energije ...

Dobro to je već ozbiljna nauka dokazala, ta fizika je baš ponekada dosadna.

Zato imamo filozofiju, da pustimo mislima da nas ponesu preko granice dozvoljenog i opšteprihvaćenog, da šmugnemo medju zvezde duhom, Zemlja je mala za duh koji je nukleus svemira.

Nešto sam razmišljao o Bibliji, Ennice , i ko je pravi Bog od silnih koji se pominju tamo.
To je onaj Sveti Duh ,sveprisutni. Energija Ljubavi ,bez koje ovaj materijalni svet ne bi ni postojao.Taj nukleus ,koji ti pominješ.
Lepo je opisano kako je on "čisto" začeo Isusa ,samo što su ljudi to pogrešno shvatili,jer misle na materijalno začeće.
Sve je lepo zapisano ,a ljudi nikako da shvate.

Jeste, zato što bukvalno shvataju pitanja duha, sve mere telom, kao da mera duhu može biti empirijska, zašto ne vide Apsolut koji nije merljiv i ne može se obraditi empirijskim metodama pa dati konačni rezultat, zašto ne vide Jedinstvo duha kao početak svake materije ,zašto sve mere vremenom koje ne postoji, pitam se u svom individualnom kvantnom Ludilu?

O zašto ne biti luckast, zašto se osećati uskraćenim za tako jedno bogato iskustvo?

Svako bi da nadmudri drugoga, to je toliko dosadno, po pravilu dosade sa kojom se radjamo, niko neće da se nadludjuje, svi da budu važni, niko ne bi da bude u senci, a u senci je najlepše, vidiš svetlost drugačijim očima, luduješ po osećaju bez zadnjih misli,to je naša suština.

Gde naći Ludake? .Marea dušo,dooodjjiiiiii

“…znak je prave pameti da ne želiš biti nadljudski mudar kad si već rođen kao čovek, nego da sa čitavim svetom ili dobrovoljno zatvaraš oči pred pogreškama ili se uljudno pretvaraš.” kaže Erazmo.

Koliko njih ide ''niz dlaku'' kolotečini i stadu, stoji u stroju, podobno se smeška pretpostavljenima, čeka da ga autoritet pomiluje po kosici, češka autoritetu intimne delove, od ušiju nadalje, koliko njih ne želi biti ludo pa dizati prašinu, više im prija da legnu da ih pregazi konvoj izabranih nego da budu i misle svojom glavom i samo svojom glavom po cenu izopštenja iz gomile, koliko njih ne zna da bude ono što jeste pa glumi ono što se od njih sa ''viših mesta'' očekuje da budu, koliko njih tako ispadne ništa, senka, manje od senke, nečija pozadina na kojoj se sedi u status quo-u bez želje za promenom? Koliko njih misli da je mudro ćutati? Koliko ljudi liči na glive? Koliko njih se plaši da pokaže osećanja jer to ne rade mudraci, mudraci samo mudro mudruju, dok ludaci luduju? Koliko njih živi u tudjoj senci kao u svojoj kući?

U sto je dobra tema, moram da poradim na njoj..Zar i ovdje misevi cijucu, brzo daj 'vamo jednu misolovku..

Trebaće nam više komada amore.

....koliko njih u seksu samo "digne noge" , koliko njih, u slobodnu ljubav vjeruju?..koliko njih, svojom mastom "oblikuju druge", koliko njih vec mrtvi umiru???

Koliko njih glumi orgazam? Koliko njih se plaši samoće dok samuje u svojoj glavi? Koliko nesrećnika peva o siromaštvu i tako zaradjuje veliku lovu? Koliko njih živi tudji život prateći druge pušta da mu prodje sopstveni život a ne radi za CIA-u?

...koliko njih se plasi sopstvenih strahova? Koliko njih trazi Istinu u sebi? Koliko njih znaju da je u Nista zapravo Sve? Koliko njih u predaji vide Pobjedu? Koliko njih u malim stvarima pronalaze mir? Koliko njih zna da su velike stvari NISTA? Koliko njih zna da sve tece samo od sebe? Koliko njih misli, a da su misli vlastite?

Koliko njih u ludosti vidi mudrost? Koliko ume da se da i da uzme bez predrasuda o davanju i uzimanju? Koliko njih zna šta znači ono Hristovo'' blago siromašnima duhom, njihovo je carstvo nebesko''? Koliko njih ne traži istinu u ogledalu? Koliko njih je spremno da umre osećajući da smrt ne postoji, da je laž? Koliko njih živi danas i samo za danas radosno trošeći sekunde, ludo se zabavljajući u minutama sadašnjosti, opušteno se kezeći satima do ludila u jednom danu koji je ceo naš život? Koliko njih želi da živi naživo, do kosti kroz meso, misao, duhom, bez kraja? Bez iluzije da je u znanju spas?

Nikoliko

Koliko njih trazi caroliju u sporednim putevima? Koliko njih ne zeli nista? Koliko njih zaboravlja na zlo? Koliko njih isto to zlo priznaju kod sebe? Koliko njih je budno i kad se jutrom probudi?

Ovoliko

Koliko njih svoje besmislice nazivaju ludošću, tom vrlinom kojom su obdareni samo retki i koji se ne oglašavaju jer im je dovoljno što to znaju?
Koliko njih živi na prvom stepeniku misleći da su se domogli poslednjeg?
Koliko njih nikada neće upoznati sebe samo zato što ne znaju da zaćute kada se nađu sami sa sobom?

Prilog

Najgore je kad je covjek glup, a misli da je lud. A gore od toga je kada "ludi" sve to posmatra iz svog ugla, a glupi se tupi okolinom.

Erazmo je napisao ''Pohvalu Ludosti'' u roku od osam dana, ne verujem da bi bilo bolje da je ćutao, no nije na svetu bolje ni sada kada je rekao to što ima da kaže, ta ko još ozbiljno da sasluša dvorsku ludu koja sme pokazati prstom u kralja i reći da je go golcat, ko sme otvoreno da kritikuje crkvu ako ne neko koga svet smatra ludim i onim koji bi trebalo da ćuti jer govori besmislice?

Zato treba ići protiv javnog mnenja, protiv pogleda masa. A u te mase Erazmo ubraja i kraljeve, biskupe, teologe, pa čak i pape, ako samo ne žive po uzoru na Hrista. I preporučuje svome vitezu: neka te veliki autoriteti ne plaše - idi svojim putem

kaže Bogdan Suhodolski, u poglavlju "Erazmo Roterdamski - humanistička koncepcija čoveka pred sudom stvarnosti" (iz knjige Moderna filosofija čoveka)i navodi suštinu Erazmove misli: