Kognitivni razvoj dece

KOGNITIVNI RAZVOJ DECE

Formiranja i strukteriranje ličnosti deteta, koje počinje u ranom detinjstvu,tj. u predškolskom periodu usko je povezano sa razvojem njegove emocionalne-voljne sfere,njegovih interesovanja i motiva ponašanja. Veoma važan uticaj na kognitivni razvoj ima društveno okruženje, a posebno njegova interakcija sa odraslima.
U ranom detinjstvu dete ne razlikuje ulogu odraslog i neshvata sopstveni položaj i građenje specifičnih odnosa. Sa uzrastom se događaju mnoge promene u socijalnom položaju dece. Postoje raličite teorije razvoja deteta Frojdova, Pijažeova,Geselova itd .
Tokom poslednjih deset godina teorije dečjeg razvoja kretale su se u okviru krajnjih suprotnosti.
Na jednom kraju su bile teorije prema kojima je mozak deteta pri rođenju bila tzv.prazna tabla,odnosno, tabularasa i da je celokupni razvoj posledica učenja i iskustva.Ovakvo shvatanje bilo je praćeno vrlo često drastičnim stimulativnim vežbama u pokušaju da se razvoj unapredi ili ubrza, ali su takva očekivanja izneverena. Na drugom polu ili kraju nalaze se teorije prema kojima su sve sposobnosti deteta urođene, unapred sadržane u mozgu, a njihovo razotkrivanje nastaje spontano, tokom biološki određenog procesa razvijanje mozga.
Ovakva shvatanja su negirala ili minimizirala uticaj sredinskih činilaca i iskustva na razvoj i vodila pasivnom stavu u tretmanu dece sa uporednim razvojem u iščekivanju da će se određena funkcija javiti kada mozak bude za to dovoljno zreo.Najpoznatije zastupanje ovakvih shvatanja bio je Gezel.Savremena shvatanja vide razvoj kao rezultat interakcije bioloških i sredinskih činilaca ,odnosno, iskustva.Teorije dečijeg razvoja razlikuju se i po tome da li razvoj sagledavaju kao diskontinuiranu pojavu tj. teorije stadijuma i kontinuiranu,odnosno,nestadijumske teorije.
Prema prvoj grupi teorija razvoja deteta se odvija kroz stadijume koji su jasno definisani, međusobno se razlikuju i hijerarhijski su organizovani , slede jedan za drugim u nepromenljivom redosledu, i viši stadijum je uvek složeniji od prethodnog.Sredinski činioci mogu modifikovati tj.menjati formu ali ne i strukturu stadijuma. Tri najvažnija tipa učenja za razvoj deteta, prema ovim teorijama, jesu učenje direktnim potkrepljivanjem, učenje imitacijom, i učenje indukcijom..
Možemo reći da postoje tri teorije koje su izvršile najsnažniji uticaj na razumevanje dečjeg emocionalnog i socijalnog razvoja jesu: Frojdova, Eriksonova i Bolbijeva teorija koje se međusobno razlikuju.
Frojdova psihoanalitička teorija ona zastupa ideju o nepromenljivom redosledu razvojnih faza, stadijuma kroz koji mora proći svaka jedinka na putu svog razvoja.
To su oralni,analni,falički,stadijum latencije i genitalni stadijum.Konflikti,odnosno,nepotpuno razrešavanje u pojedinim stadijumimarazvoja odgovorni su su za neke karakteristike ličnosti u odraslom dobu.
Oralni stadijum - prva godina života glavni je izvor zadovoljstva za dete je oralni predeotj.usna,usna šupljina,jezik.,a proces hranjenja je od presudnog značaja, ne samo za biološki opstanak, nego i za psihološki razvoj deteta.Nezadovoljenje potrebe deteta u ovom stadijumu bilo zbog neadekvatnog, preobilnog, oskudnog hranjenja mmože imati za posledice psihopatologiju u odraslom dobu u vidu adiktivnog ponašanja kaoo što su pušenje,alkoholizam,preterano jedenje itd.
Analni stadijum - 2-3 god. života i u ovom stadijumu dete nalazi zadovoljstvo u sve izraženijoj sposobnosti da kontroliše ekskretorne i digestivne funkcije. Navikavanje na čistoću predstavlja prvu pravu saradnju između deteta i roditelja. Zbog nezrelosti deteta,roditelji moraju biti prilagodljivi.
Falički stadijum je stdijum ke karakteristično manipulisanje seksualnim organima izvor zadovoljstva i najvažnija erogena zona koja pruža seksualno zadovoljstvo. Veliki značaj za razvoj ima falički stadijum. U tom stadijumu javlja se tzv. Edipov kompleks, koji su Frojd i ostali psihoanalitičari posebno isticali.Nazvan je prema grčkom mitu o tebanskom kralju Edipu koji je ubio svoga oca i oženio se svojom majkom neznajući da je s njima u krvnom srodstvu. Po Frojdu,naime, postoji kod deteta težnja prema roditelju suprotnog pola, a neprijateljstvo prema roditelju istog pola. Period edipovog kompleksa je značajan zbog intezivnih osećanja straha,krivice i nespokojstva.Javljaju se zbog toga što dete prema roditelju istog pola ima dve vrste osećanja, osećanje ljubavi i osećanje mržnje.
U period latencije sledi povlačenje slabijeg ispoljavanja seksualnog interesovanja. U periodu latencije seksualni impulsi deteta se potiskuju i nastupa relativno mirovanje. Frojd naglašava da uspešan razvoj ličnosti, zavisnosti da li je pojedinac uspešno rešio pojedine od ovih stadijuma ili se zadržao na njima i na načinima zadovoljavanja seksualnog instikta objektima koji su karakteristični za pojedine od tih stadijuma.
Pojedine karakteristike ličnosti kao što su introvertnost,preterana pedantnost,škrtost,tvrdoglavost,sklonost destruktivnosti posledice su fiksacije na analnom stadijumu.
Genitalni stadijum je karakterističan za javljanju seksualnih interesovanja koji je bio potisnut u prethodnom periodu.. Nepotpuno ratrešavanje oralne faze može ometati ili čak onemogućavati uspostavljanje bliskih odnosa poverenja sa suprotnim polom, dok nerazrešeni konflikti faličke faze mogu voditi konfuziji ili destrukciji između seksualne uloge i ponašanja. U doba puberteta javlja se izrazito interesovanje za za osobe suprotnog poa, a stim nastaju i određene promene za razvoj ličnosti. U ovom periodu koristi se najčešće odbrambeni mehanizam sublimacije, tj.zadovoljavanje seksualnih i drugih motiva , kad se one ne mogu direktno potpuno zadovoljiti, aktivnostimakoje su društveno priznate i cenjene.
Eriksonova teorija razvoja ličnosti

ako vam je želja da odgajite robote,bezdušne mašine,klonove uzmite literaturu poznatih psihologa držite se slepo nauke,radite sve po tabelama i tablicama ne slušajte nikoga bez titule drmrsci....

ako želite da odgajite dete,budućeg dobrog čoveka,vrednog i brižnog člana porodice, koristite isključivo, ljubav i tradiciju sa puno iskrenosti i dodatkom svetosavskog učenja.ničega premnogo,ničega premalo mera je bitna,poverenje pod obavezno,razumevanje maksimalno,strpljenja 100%........uspeh zagarantovan..

Moje nisam dala ni babama ni dedama a kamoli da sam ih odgajala i vaspitavala uz literaturu. Ni kolače ne mesim prema receptu već prema empirijskom iskustvu. Pročitaš osnovu, dalje ide samo.

Međutim, ništa od svega ako u svemu izostaje želja pa čak i talenat. Surovo je reći a svi se možemo uveriti da postoje majke i očevi koji su netalentovani roditelji ne osvrćući se na njihov stepen obrazovanja, već na roditeljski instinkt.

Mnogi su primorani da rade ceo dan a ja kažem, bolje je da se bave decom pola od tog vremena, nego da ih obasipaju poklonima kao nadoknadu za propušteno. Stvari se potroše i kupe nove, ostalo je nenadoknadiv gubitak.

Eriksonova teorija razvoja ličnosti se zasniva na dopinosu u psihologiji svrstane u dve grupe:
1. Prva grupa je teorija psihosocijalnog razvoja ličnosti,
2.Psihoistorijske studije života nekih istaknutih pojedinaca iz kojih se vidi psihosocijalni razvoj ličnosti tih pojedinaca.
Kada govori o psihosocijalnom razvoju ličnosti,termin,psihosocijalni znači, za Eriksona, da se ličnost čoveka formira, tokom celog života, pod uticajem socijalnih ili društvenih faktora.Naime, telesno i druševno sazrevanje se odvija u datoj društtvenoj sredini i iz interakcije tog sazrevanja i društvenih faktora nastaje ono što nazivamo ličnošću čoveka. Za razliku od Frojda I Pijažea, Erikson je razvio teoriju razvoja ličnosti koja obuhvata ceo životni siklus , od rođenja do starosti odnosno smrti. Teorije Frojda i Pijažea se zaustavljaju, kao što smo videl, na pragu zrelog doba. Erikson smatra, kao i Frojd i Pijaže, da postponašanja koji sena određenom stepenu razvoja kao odgovor na uticaje iz sredine onoga što nazivamo sazrevanjem. Po tome je Eriksonova teorija, kao i Frojdova i Pijažeova, teorija o stadijumima razvoja.
Razvoj ličnosti se po Eriksonu odvija u ukupno osam etapa ili stadijumima. Prva četri stadijumima obuhvataju detinjstvo, peti se odnosi na adolescenciju, dok se preostala tri odnose na odraslo doba uključujući i starost.
I- faza je stadijum bazičnog poverenja, zadovoljavajući osnovne potrebe deteta za toplinom, udobnošću i hranom, majka pomaže razvoju bazičnog poverenja deteta. Dete počinje da veruje da je svet okrutan, nepredvidiv, da nije u stanju da zadovolji njegove potrebe, tako da razvija osećajbazičnog nepoverenja.
II-faza autonomije,brzi napredak lokomotornih sposobnosti i bolji i bolja kontrola funkcija sfinktera jačaju težnju detea za autonomijom, za moći i novim iskustvima.
Uspeh ovog procesa vodi razvoju i jačanju samopouzdanjadeteta, dok neuspeh vodi razvoju osećanja stida i niskog samopouzdanja. Roditelji, naročito majka imaju odlučujuću ulogu u ishodu ove faza.
III-faza je stadijum inicijative, brzo napredovanje govora i drugih sposobnosti deteta omogućavaju preduzimanje akcije s ciljem istraživanja i osvajanja sveta oko sebe. Ukoliko se inicijativa i entuzijazam detata stalno koč, prigušuju,ili čak kažnjavaju dete razvija osećaj malodušnosti, beznađa i krivice. U ovoj fazi se sve više ispoljava i razlike među polovima u bazičnoj orjentaciji u smislu intruizivnosti kao odlike muškosti i prijemčivosti kao odlike ženstvenosti. Erikson smatra kao i Friojd, da je Edipov konflikt važna odlika ove faze.
VI- faza ja stadijum marljivosti, ovaj stadijum se odlikuje težnjom za uspehom u školi i među vršnjacima. Delimičan ili potpuni neuspeh u školi, neuspešnost u odvajanju od porodice ili neprihvaćenost od strane vršnjaka vode osećanju manje vrednosti.
V- faza ja stadijum formiranja identiteta, Osamostaljivanje u odnosu na porodicu, učvršćivanje seksualnog identitet, razvoja sopstvenog sistema vrednosti i uspešan izbor životnih ciljeva u kasnijoj adolescenciji od izuzetnog su značaja za osćaj čvrstog, stabilnog identiteta i samopouzdanja.Teškoće u odnosima sa vršnjacima, nesigurnost i neuspešnost u izboru zanimanja ukazuje na opasnost formiranje nejasnog identiteta i konfuzije uloga u odraslom dobu. Preostale faze su karakteristične za odraslo doba kada su formirane osobine ličnosti i kada je realizovana ličnost.
Bolbijeva teorija

a onda ih pošalješ na west point.....tu se definitivno profilišu
potom irak....može i somalija
zatim .......
pijan upadne u školu i pobije pola razreda a isti ti psihoanalitičari krenu u objašnjavanje razloga
izvini,morao sam
dosadila mi više GMO hrana,kockaste lubenice,jabuke bez semena..zar još i deca iz kalupa....

Bolbijeva teorija u osnovi teorije privrženostikoju je postavio Bowlby1969 god.a Mary Ainswortl1982 dalje razvila nalaze se shvatanja da je težnja ka uspostavaljanju jakih emocionalnih veza sa posebno značajnim osobam,duboko ukorenjena u ljudsku prirodu i prisutna već na rođenju.Kod roditelja je ta afektivna veza prisutna odmah nakon rođenja deteta dok se ko deteta ona razvija kasnije.
U početku,dete nije privrženo nekoj posebnoj osobi, ali njihovo urođeno ponašanje u vidu plača,traženje kontakata očima,priljubljivanje itd. izaziva približavanje i odgovor odraslog.Kroz međuigru zadovoljavanja bioloških i psiholoških potreba razvija se čvrsta emocionalana veza između deteta i majke.Tek kasnije na uzrastu od oko 6-7 meseci, dete razvija pravu privrženost prema nekoj osobi,najčešće prema majci i aktivno traži njenu blizinu.U njenom prisustvu dete se oseća sigurno i udobno i iz te sigurne baze ono prolazi u otkrivanje i istraživanje sveta, da bi se vratil u majčino okrilje svaki put kada se oseti ugroženoo.

Na uzrastu oko 10 meseci, dete ne samo da koristi majku ,odnosno, osobu kojoj je privrženo, kao sigurnu bazu,nego kao i ključ za razumevanje novih situacija. Suočeno sa nekom nepoznatom osobom ili novom igračko,dete tog uzrasta prvo će pogledati u majku i prema njenom izrazu lica podesiti i svoj odgovor.