Pagansko u hriscanstvu

Postoji jedna fina izreka koja glasi "sto sela, sto vela''. Kaze se da svako selo ima svoje obicaje, i to je prema misljenju mnogih antropologa i etnologa jedan od dokaza o postojanju stare religije (prehriscanske) koja i dan danas negde manje, negde vise egzistira kroz hriscanstvo.
Ljudi ce sve da urade samo nece nikada hteti da se odreknu svojih obicaja. Hriscanstvo pak danas u velikoj meri opstaje u narodu zahvaljujuci paganskim obicajima, ako su to dve suprotstavljene struje, jer za hriscanina paganin je neznabozac, idolopoklonik ili ti sluga demona.
Pa kako to da su ove dve suprotstavljene ideje nasle zajednistvo "kad svetlost ne zivi u zajednici sa tamom"- imamo jednu shizofrenu situaciju u duhovnom smislu. Mnogi pak kazu da su ti obicaji ''hristijanizovani'' i da sve sluzi u slavu Hrista. U hipotetickom smislu to mozda i jeste tako, ali realnost je prilicno drugacija. Mnogi svestenici kad ih narod pita u vezi nekog obicaja kazu da sve moze. Opet ljudi od davnina imaju sklonost da od Boga ocekuju korist, pa to ide do te mere da se daje novac crkvama umesto da se recimo pomazu konkretno ljudi koji su bolesni ili gladni. Da li je Crkva ustvari zamenila jednog velikog idola?
I da li postoji razlika izmedju svestenika koji naplacuju molitve za zdravlje i sve ostale "usluge" i izmedju vracara koje takodje uzimaju novac.
Da li bi hriscanstvo u Srbiji opstalo kada bi se odreklo paganskih elemenata, duboko usadjenih u svesti naseg naroda

Da li bi hriscanstvo u Srbiji opstalo kada bi se odreklo paganskih elemenata, duboko usadjenih u svesti naseg naroda

Ova stvar je drugacija - hriscanstvo ne bi 'postalo' da Srbi nisu zadrzali svoje obicaje. Taj posao je obavio najpre Sveti Sava.
Drugo, postoji mnogo bolji i priblizniji izraz - stara vera, ili cak ''rodoverje''.

Postoji jedna fina izreka koja glasi "sto sela, sto vela''.

To i jeste fantasticnost srpske vere, i hriscanske posle.

Hriscanstvo pak danas u velikoj meri opstaje u narodu zahvaljujuci
paganskim obicajima, ako su to dve suprotstavljene struje, jer za
hriscanina paganin je neznabozac, idolopoklonik ili ti sluga demona.

Da bi nesto postalo nesto drugo mora da se satre.
Paganin bi mozda pre bio onaj koji ne veruje u bogove u koje (ja) verujem, isto kao sto su svi narodi u odnosu na Rimljane bili varvari - imali su drugaciji nacin zivota, drzavno uredjenje, itd.

Kako bi ova tema imala smisao trebalo bi ukljuciti i svu raspolozivu literaturu u raspravu.

Pa kako to da su ove dve suprotstavljene ideje nasle zajednistvo

onako usput, Srbi su hriscanstvo primali nekoliko vekova... najduze su se borili Neretljani...

Opet ljudi od davnina imaju sklonost da od Boga ocekuju korist,

Ne, u davnini su se ljudi trudili da umilostive bogove, jer su se plasili njihovog gneva. Postojala su razlicita bozanstva, razlicitog tipa.

I da li postoji razlika izmedju svestenika koji naplacuju molitve za
zdravlje i sve ostale "usluge" i izmedju vracara koje takodje uzimaju
novac.

Mozda, a mozda i ne.
Sve ono sto vam obavlja svestenik u kuci povodom slave, Bozica, Uskrsa, mozete i sami, naravno ako naucite. Jos tome dodajte obicaje iz kraja odakle su vam roditelji, babe, dede...

Slazem se ja gore Vidra sa tvojim pisanjem,i razumem sta si htela da kazes i sve si lepo rekla.Ali meni jednostavno neke stvari kao naprimer iznosenje hrane na groblje nikako ne ulazi u svest.Prisustvovala sam nekoliko puta i nisam mogla da verujem svojim ocima ono sto sam videla ono nije paganizam po meni je ono bio varvarizam.To se cerecilo meso na sve strane...pilo se, jednog trenutka sam pomislila i da ce da se zapeva.Pomislila sam u trenutku da su prosto ljudi zaboravili zasta su dosli.Imam jos sijaset primera i kada su razni obicaji sahranjivanja,prosto ovde u Srbiji svako mesto,selo ima nesto svoje ali kazem ti meni je to prilicno strano.I nerazumljivo.

iznosenje hrane na groblje

Iznosenje hrane ima simbolicno znacenje.
Srpska stara vera zasniva se na duhovima predaka, odnosno na postovanju duhova predaka, oceva, i uopste se vrti oko kulta mrtvih.
Ono sto ima na ovom svetu ima i na onom. Prosto.
U nekim mestima se i obeduje na groblju, odnosno umesto da rucak bude kod kuce sve se odnese na groblje. Za stolom je jedno mesto prazno jer je to mesto namenjeno onome koji je umro.

ono nije paganizam po meni je ono bio varvarizam.

Nemoj ovako da koristis ove termine. Treba imati postovanja prema onome sto je bilo. Da bismo lakse razumeli bilo sta, trebalo bi da se malo vise raspitujemo o tome, i da ucimo.
Primer - moja baka meni stalno govorila 'nemoj po mraku da siris deciji ves - ne valja'.
Ne valja, jeste, ali ranije nije bilo zice za ves i stipaljki, nego su zene prostirale ves po ogradama - tarabama, gde je bilo raznih insekata; nije bilo ni peglanja - znaci rizikujes da ti nesto pojede bebu kada mu obuces benkicu. Ima logike...

svako mesto,selo ima nesto svoje ali kazem ti meni je to prilicno strano.I nerazumljivo.

Neko vreme drzalo nas da odemo do Etnografskog muzeja... i nikako da stignemo i kada smo na kraju otisli, razocarala sam se onoliko.
Moja nana sve to ima na tavanu.

Za ovo meso sto si pomenula - to je isto jedna od odlika, karakternih - mnogo se jede i pije...

Imam jos sijaset primera i kada su razni obicaji sahranjivanja

Iz kojih krajeva su ti obicaji?
Napisi neki. Izvinjavam se ako je nekome morbidno da to cita.

Samo za tebe, 'ellen', pesma koju je napisala Desanka Maksimovic







Слушају богови

Слушају стари богови словенски
и свеци хришћански
како сви ти дошли из далеке Војке,
ухваћени у коштац судбински
небо истом речи именују
и све од звезда па до ситна песка,
како истим речима запомажу
да им се сила смилује небеска.
Како сви ти дошли са далеке Војке,
са њених појата,
ти досељени с падина Карпата,
у смртном часу
истим именом призивају мајку,
и заклињу сина,
истим именом призивају правду,
и како сви кривду зову кривдом,
а стид стидом.
И ниједан од богова, у првоме трену,
не могаде да разазна
ко је нападач а ко нападнути,
и на које треба да се обори
Перунова
или Исусова казна.

Bas ako je toliko bitno to cerecenje mesa na sahranam...parastosima i ostalim dacama je negde kod okoline Kragujevca.Mada mislim da je to tako nebitno gde je, jer toga ima u celoj Srbiji.Ja tebe shvatam sta ti meni svo vreme porucujes i pises ali ti nesagledavas onu drugu stranu koja je po meni na granici primitivizma.Shvatam ja zasto se ta hrana iznosi,ali ne shvatam mnoge stavri .Jel sam dosla da ispratim poslednji put nekog svog najdrazeg nije mi ni do jela ni do pica,a oni prosto razvuku cebice kao da su na pikniku.Pre par godina sam bila na jednoj sahrani gde sam isto ostala frapirana nekim stvarima na primer,morala sam da preskocim prag zbog toga i toga...bilo mi je zamereno sto sam se s nekim rukovala kazu to ne valja...ne mogu vise da se setim sta je svega bilo ali ja sam zaista mnogim stvarima ostala bas onako zatecena.Jer prosto nisam znala sta se sme uraditi a sta ne.O tim nekim stvarima ja ti pricam.E da jos jedna zanimljiva stvar kolona krece coveka sahranjuju i macka crna prelazi ulicu,cela kolona se vraca nekom drugom ulicom da bi izbegla put macki.Cekaj Vidra...ja volim lepe nase Srpske obicaje uz koje sam odrasla ali ovo sto sam se nagledala za mene jeste varvarizam,ili sujeverje ili vec ne znam kako da ga nazovem.To nije nista tek na jugu Srbije sta sve imaju od tog paganizma ovo je smesno sto sam izdvojila.

morala sam da preskocim prag zbog toga i toga

Prag se preskace jer su nekada mrtvi sahranjivani ispod praga. Gazenje bi znacilo nepostovanje.

ako je toliko bitno to cerecenje mesa na sahranam...parastosima i ostalim dacama

Parastos ili daca, to je isto. I to nije cerecenje mesa, to je obredni rucak.
Da li znas, recimo, kako se pravi obredni rucak?
Posto pominjes meso, predpostavicu da je u pitanju vreme mimo posta.

Na sahrani se ne rukuje. Nikada. Iskreno, ne znam zasto.

jos jedna zanimljiva stvar kolona krece coveka sahranjuju i macka crna
prelazi ulicu,cela kolona se vraca nekom drugom ulicom da bi izbegla
put macki.

Skoro cuh neverovatnu pricu o macki koja je htela da prodje ispod
kovcega, u okolini Cacka. Neki covek je poskocio i, naravno, uhvatio je
za rep. Komicno je bilo sto ju je zavrteo i bacio pa se culo dugacko
''miiiijaaaaaaaauuu''...

''Од било ког мртваца, по веровању Срба, може или мора
настати вукодлак ако у њега уђе зао дух. Да би се то избегло постоје мере
предострожности и помоћна средства -
покојника вежу марамом, или огрну кожухом преко ноћи. Ако нека животиња
прескочи покојника, он би оживео после неког времена, обично после четрдесет
дана. У источној Србији се веровало у ону животињу која би прескочила мртваца, тако да су српски
вукодлаци најчешће у облику пса, мачке, миша.

Вук
пише: ''Поштен човјек се не може повампирити, већ ако преко њега мртва
прелети как'а птица, или друго какво живинче пријеђе, зато свагда чувају мрца да преко њега што не
пријеђе.'

ja volim lepe nase Srpske obicaje uz koje sam odrasla ali ovo sto sam
se nagledala za mene jeste varvarizam,ili sujeverje ili vec ne znam
kako da ga nazovem

Kako to mislis lepe? Koji su to obicaji, i zasto bi ovo oko sahranjivanja bili ruzni obicaji?
Inace, deca se ne vode na groblje do, cini mi se, dvanaeste godine, zbog 'bezbednosti'.
Nemoj da koristis ove termine 'varvarizam', 'sujeverje'. Vec sam ti
rekla - da bi nesto postalo ono sto je bilo pre treba satrti.
Volela bih da mogu sada da se setim koji je praznik u Italiji u
pitanju, kada svi pale crvene svece i ostavljaju na prozorima. Moja
drugarica, koja tamo zivi, mislila je da je neko umro i da je dan
zalosti. A ono, bas, naprotiv.

''Народ је у свима својима обичајима, а нарочито погребним,
врло конзервативан. Ако и дође ново схватање и
нов обичај, народ ће поред њега задржати и онај стари, као што је обичај
са глоговим коцем и спаљивањем.'' ( Веселин Чајкановић )


Kao sto vidis, obicaji kod Srba, i uopste naroda koji zive na Balkanu, su citava ozbiljna nauka.

Vidim Vidra,sve sto si mi napisala i objasnila u prilicno mnogim stvarima sam upucena i znam.Ali svi smo mi razliciti ne kazem ja da meni to toliko smeta,ali jednostavno ne mogu dosta toga da prihvatim.Zasto svi ti obicaji nisu u gradu toliko primenjivi,nego sve to je mnogo vise vezano za selo.Ljudi su koliko znam i u gradu i u selu.Obicaji su svuda isti.

ali jednostavno ne mogu dosta toga da prihvatim.

Zasto ne mozes?

Ljudi su koliko znam i u gradu i u selu.Obicaji su svuda isti.

Nisu svuda isti. U gradove donose obicaje iz rodnog mesta. Gde se nesto podrazumeva u nekom drugom kraju za to nisu nikada culi, i iscudjavaju se bas isto kao i ti. Zbog toga se toliko potencira na tome da je nesto sujeverje ili pagantsvo.
Primer - za Sv. Nikolu peku jagnje, na Kopaoniku, recimo. Kako i gde neko ko zivi na Kopaoniku da nadje da kupi ribu? Ili, u kraju odakle je moj tata u slavsko zito dobices rakiju jer vina nema, i poprilicno je komplikovano kupiti ga.
To je u gradu mnogo jednostavnije. Sada na nekim slavskim trpezama ima hobotnica i drugih plodova mora.

Zasto si tako 'dza ili bu'?
Ako su tvoje misli usmerene na ono sto govore svestenici, nije o glavu ako se ne slazes sa njima. Zaista bih volela da mi neki svestenik objasni zasto je greh to sto moj deda nema vino uz slavsko zito?

Ne mogu da prihvatim,verovatno zato sto nesto sto mi se ne dopada automatski valjda to odbacujem.Mozda je u tome problem.Ali cekaj sto se tice ljudi iz grada pa i oni su dosli iz nekih svojih sela...krajeva. U mom gradu je malo izumiranje ljudi koji godinama tu zive naravno zbog pridoslica,ali to je vec za neku drugu temu.Tako da je mozda i razumljivo to moje iscudjavanje.Nisam shvatila sta ti znaci ono dza ili bu?

-E da setila sam se jos necega bila sam na jednoj slavi gosti oko 50 gostiju je bilo obicaj je da svi jedu iz jedne kasike9radilo se o nekom slatkom jer je bio Sveti Arandjeo].Veruj mi ne da sam ostala u soku nego ni dan danas ne mogu da dodjem sebi.Kako to da nazovem?

Nisam shvatila sta ti znaci ono dza ili bu?

Ili ovo ili ono.

Ne mogu da prihvatim,verovatno zato sto nesto sto mi se ne dopada automatski valjda to odbacujem.

Prihvatila ti ili ne neke stavri bivaju odvojene od nas samih, i uvek opstaju. Ovo sto si napisala, za mene ima potpuno drugaciju konotaciju, a to je da si verovatno dosta mlada; a mladima mnogo toga smeta i imaju volje da menjaju.
Meni nikada nije smetalo nista, osim sto me je nervirao tretman koji sam imala kao zensko dete, te sam zbog toga ostajala uskracena za raznoraznorazne informacije. Naucila sam da se zbog toga ne bunim, nego da nadjem nacina da saznam ono sto me interesuje. Nekada mi uspe, nekada ne. Ali, svet se nece zbog mene promeniti, niti ce ljudi u kraju odakle je moja mama zensko dete smatrati vrednim da nesto sazna o svojim precima.
Povodom toga sto mi se desilo, opisacu ti ovde dogodovstinu bas sa svestenikom.
Na seoskom groblju gde su sahranjeni roditelji moje mame, ima jedna praznina koja vidno odskace. Moj ujak predpostavlja da su tu grobovi 'praroditelja' ( da ne zamaram kolenima sada). Svestenik je rekao da tu moze da se podigne spomen ploca, on ce je vrlo rado osvestati.
I onda moja malenkost upada u razgovor medju 'ljude' (muske glave) sa pitanjem od koje godine se cuvaju crkvene knjige sela?
Moja mama pobelela. Tu je nastao takav picvajz i rasprava da je to prosto neopisivo.
Iz mog skromnog ugla, grobovi jesu tu, ali su spomen ploce verovatno vremenom pale. Negde u crkvenim knjigama postoje zapisi o njihovoj smrti, ako ne o rodjenju, a s druge strane verovatno postoji i nekakav nacrt parcela na groblju.
No, to je verovatno veoma zamorno, a ne donosi nikakve pare.

Pop je otisao ljutit, naravno- ako uopste i zna od kada postoji crkva u tom mestu gde je dosao na sluzbu - ali nikako nije zaboravio ovnujsku plecku da ponese.

Slazem se Vidra sa tobom,i zaista mogu ti reci na neki nacin ne mogu da kazem da prihvatam ali jako dobro shvatam tvoje pisanje.I hvala ti sto si mozda napravila pomaka u nekom mom razmisljanju koje je bilo prilicno konfuzno kada sam ovo pitanje uopste i postavljala.

I hvala ti sto si mozda napravila pomaka u nekom mom razmisljanju koje
je bilo prilicno konfuzno kada sam ovo pitanje uopste i postavljala.

Onda je zadovoljstvo moje...

Predpostavljam da si citala i cula o raznim paganskim obicajima ne ovde samo kod nas nego negde i po svetu.Ja na primer nisam mogla da verujem da u Turskoj je ziva zakopana devojka koja je razgovarala sa muskarcem.Po njihovim obicajima ona je morala svoj greh u najvecim mukama da okaje.Zakopana je ziva i tako je umrla.Jeli okajala grehe cinoom ili tim obicajem koji oni nalazu.Meni je to van svake pameti.

Ali zasto i dalje sve to nazivas 'paganskim obicajima'?

Turci su muslimani, i moram da priznam da se nisam bas mnogo zanimala za islamske obicaje. Znam neke osnovne stvari, ali ne bih mogla cak ni na osnovu toga da polemisem.
Ta devojka je verovatno prekrsila nekakav zavet i verovatno je znala sta je ceka. Vrlo verovatno je posluzila i kao primer za nauk.
Ono sto znam, iz pouzdanog izvora, Turci se odavno zene samo jednom zenom. Mnoge zene ne moraju da rade, a one koje rade mogu da budu recimo pedijatri, ginekolozi...

Skoro sam cula za rusinski obicaj... imam priliku da cesto razovaram sa jednom zenom iz komsiluka koja je odrasla uz Rusine...
Momak je bio sa Srpkinjom u vezi koja je poginula u saobracajnoj nesreci. Da bi se 'razresio' od nje i da bi mu ona oprostila (?), njegovi roditelji pitali su da li na sahrani mogu da sprovedu rusinski obicaj: on je bio obucen u belo odelo, nosio je saksiju sa svecem. Kada je kovceg bio spusten, snazno je razbio saksiju o gornji deo kovcega, gde je njena glava. Medjutim, nisam uspela da saznam nesto vise.

Za Ivanjdan Rusi i danas kazu Kupala... i isto kao i mi pletu vencice od cveca, a nekada se prinosila ljudska zrtva..



sa pojavom hriscanstva sve ljudske zrtve zamenjene su tzv. zrtvovanjem (sitne i krupne) stoke i plodova...

Cekaj objasni mi molim te a kako da ih nazovem,kada oni sami kazu za to da su paganski obicaji.Ja ne bi znala kako drugacije da ih krstim.Ovo sto sam napisala o ovoj mladoj Turkinji to je novijeg datuma,pa me je malo iznenadila tolika zatucanost u 21 veku,pa radilo se cak i o zavetu.

ellen ::Cekaj objasni mi molim te

Pa nazoves ih onako kao sto si ih i nazvala,ispravno i smisleno..paganski zatucani obicaji..Evo,na primer Rusi,oni u nekim delovima zemlje,jos uvek vode kozu tri puta oko crkve pa je ucmekaju.....paganizam,cist.

oni sami kazu za to da su paganski obicaji

Svestenici?

Kod crkve Sv. Petke na Kalemegdanu, odnosno kada ides stepenicama bocno, videces milion crvenih krpica nakacenih na grane drveca. To su neke zelje - zaveti, molbe, bog te pita sta sve, ali zene to stavljaju i niko do sada nije rekao da se to skine ili vise ne radi.

To paganski - varvarski ima negativnu konotraciju.
Obicaje koji postoje treba razumeti, objasniti. Svaki ima simboliku, znacenje, trajanje, verovatno je mnogo toga i modifikovano.
Zasto ti nikada nije palo na pamet da pitas svestenika, ili ko vec tako kaze, da ti to objasni - to sto govori, sto zastupa?
Oni uglavnom nemaju odgovore na konkretna pitanja.

Za ovaj slucaj koji sam ja navela ne kazu svestenici nego narod koji je osudio takav jedan cin.Svestenike sam davno prestala da pitam jer oni jedno misle drugo pricaju a trece rade.

Evo ti nebuloze nevidjene - All Angel je istoricar koji to isto kaze za kozu koja tri puta obilazi oko crkve pre klanja.

Jer, ti sve to posmatras sa nekog danasnjeg stanovista. A, to mu dodje kao velika pogreska.
Jednostavan primer - robovi u antickoj Atini nisu smatrani ljudima. Zbog toga gospodar nije imao nikakvu odgovornost ako ga ubije. Ako se to posmatra sa danasnjeg aspekta ''ljudska prava, bla -bla'' onda je to stvarno 'varvarski cin'.
Paganski -varvarski... to mu dodje kao sve ono sto ne razumemo, i sto vise nikako nije moderno.
''Najpaganskije'' od svega u hriscanstvu jesu praznici koji su ostali poptuno isti, u isto vreme i ritualno, jedino su im se imena promenila.
Kalendar praznika potpuno se poklapa.

Vidra ::
''Najpaganskije'' od svega u hriscanstvu jesu praznici koji su ostali poptuno isti, u isto vreme i ritualno, jedino su im se imena promenila.
Kalendar praznika potpuno se poklapa.

Imas li mozda neki tekst bas na ovu temu, gde bi sistematski bili prikazani obicaji koju ostali apsolutno isti ali sa novim imenima?

Imas li mozda neki tekst
bas na ovu temu, gde bi sistematski bili prikazani obicaji koju ostali
apsolutno isti ali sa novim imenima?

*Такав
митолошки календарски систем, и поред хиљадугодишњег утицаја хришћанске цркве,
очувао је велики број изворних народних назива за одређене дане и датуме у
години: Арлијевдан, Арнијевдан, Бабин дан, Бадњи дан, Бела недеља, Бела субота,
Бела среда, Бели четвртак, Бели петак, Биљани петак, Божић, Видовдан, Водица,
Врбица, Врбопуц, Гарава среда, Гладна недеља, Глува недеља, Глуви уторак,
Детињци, Загонетна недеља, Зелени четвртак, Зли петак,3мијин дан, Јарило,
Кратка недеља, Крива среда, Ледена субота, Луда недеља, Луда среда, Луди петак,
Материце, Међудневице, месојеђе, Мечкин дан, Миољдан, Млада недеља, Млада
петка, Млада среда, Младен, Младенци, Осовитанедеља, Оци, Оцило и кремен, Пасја
недеља, Пепељава среда, Пољобранија, Ранило, Расипна недеља, Растурница, Руса
среда, Русална недеља, Русална среда, Русални петак, Русални понедељак, Светла
недеља, Светли петак, Себични петак, Сирна недеља, Спасовдан, Сретење, Тодорова
недеља, Тројице, Туциндан, Хрома недеља, Цвети, Цветна недеља, Црвена субота,
Црни уторак, Шарена недеља итд.





*Божићни обичаји код Срба (јединствени у Хришћанству) истоветни су описима
обреда у Световидовом храму код балтичких Словена. (видети
Спасоје Васиљев - "СЛОВЕНСКА МИТОЛОГИЈА")
Већ је сто пута писано о слави као јединственом обичају Срба јасно проистеклог
из прославе култа предака...



*Најважнији
српски празник посвећен Сунцу у ово доба године је Ивањдан. Тог дана Срби плету
венце кружног, коластог облика, са приказаним зрацима који симболишу Сунце.
Венци се плету од ивањског цвећа (Galium verum), које је жуте боје, боје Сунца
и њима се ките куће. По народном веровању Сунце овај дан три пута заигра на
небу. Уочи Ивањдана пале се ватре, кресови, лиле, олалије, чија је улога у
култу Сунца несумњива (Српски митолошки речник, с. в. Ивањдан; Недељковић М.
1990, с. в. Ивањдан). Хришћанство је народни празник Ивањдан посветило Светом
Јовану Крститељу, који је због компромиса са српском народном религијом добио
епитет Биљобер.


Вук
је забележио једну обредну песму која се певала у Србији за Ивањдан, празник
највеће сунчеве снаге - летњег солстиција:
"Ој, у гори огањ гори, / Око њега коло игра, / Девет браће с Мартом
сестром. / На Марти је једна парта, / Окићена ружицама, / Позлаћена звездицама.
/ Пуче парта, оде Марта." (Караџић В.I,)






*Видовдан
је у народу познат и као празник за кога су везане разне легенде. Празнује се
15. јуна, или по новом календару 28. јуна. Свети Вид (Световид) у време старих
Словена био је божанство које припада култу природе и вегетације. Као многи
богови из паганског периода уписао се у новодошло хришћанство.
Свети Вид је предхришћанско божанство, припада Пантеону српских божанстава, он
је видар који лечи од свих болести. Касније је у народу, због имена Свети Вид,
настало веровање да лечи само болесне очи и да су љубавне магије везане за тог,
касније и хришћанског свеца. Његову функцију лекара са доласком хришћанства
"преузели" су свети врачи, Козма и Дамјан.



*св.
Никола је повезан највећма са култом Водена или Морана. Обојица пазе над
морепловцима и водама. Само што је изгледа, Водена требало умиривати даровима
(венчићима, марамама итд.) пред сваку свадбу. Тада су се певале песме:

Милош С. Милојевић: Кад дођу на воду онда бацају у ову пантљика, кончића,
крпица, венце од сувог цвећа и ките. Чине онако исто скоро као што чини млада
или невеста кад је сватови воде преко какве реке. Тада она баца онај пешкир или
јаглук којим су јој и младожењи биле покривене руке при венчању, или ако није
венчана онда под именом тога младожења од себе такође мора да баци коју пару,
кум и стари сват своје кравајиће које су спремили млади, нешто новаца и т.д.
Вода се тада полива вином спремљеним за венчање, после мећу на кравојчиће
упаљене воштане свеће, па ове мећу на воду, бацају венчиће и т.д., а и посипа
се житом као и сада што се чини кад се доноси вода за прстен. Тада се као и
сада певају песме Водану и Морану сину његовом.

Zanimljivo je i da su osobine drevnih bogova prisvojene hriscanskim svecima, ne samo osobine vec se i imena nisu drasticno promenila

Tako je Perun je postao Ilija, Svetovid je postao Sveti Vid i Lazar, Veles je postao Vasilije, Blaz, Kornelije i Vlah. Mokos postade "bogorodica", Triglav postade "sveta trojica", Radgost postade sveti Andrija i Trifun. Voden postade sveti Nikola, Toma i Foka. Siva postade sveta Varvara. Gerovit postade sveti Georgije. Morana postade sveta Marta i Atanasije. Vesna postade "mladenci". Stribog sveti Vartolomej, Stevan vetroviti. Lada se preobrati u arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila, njena svetkovina u slavu svete nedelje. Dažbog postade sveti Sava, Slava postade sveti Dimitrije, Horz Ognjena Marija, a Simargl postade Sveti Duh