Zanimljivi članci, video snimci...

Ледено цвеће Арктика

http://ruskarec.ru/science/2013/05/20/ledeno_cvece_arktika_22131.html

Индијанци су, као што је познато велику пажњу показивали ка духовном животу, али и животу у складу са природном. Прочитајте којих су се правила држали Индијанци и сазнајте шта све од њих можете да научите.
1. Устани са сунцем и помоли се. Моли се сам. Моли се често. Велики Дух ће слушати, ти треба само да говориш.
2. Буди толерантан према онима који су се изгубили на путу. Незнање, љутња, љубомора и похлепа излазе из изгубљене душе. Моли се да пронађу руковођење.
3. Тражи себе, кроз себе. Не дозволи другима да управљају твојим путем. То је твој пут и само твој – други могу да иду са тобом, али не могу уместо тебе.
4. Опходи се према гостима са пуно пажње. Послужи их најбољом храном, дај им најбољи лежај, укажи им част и поштовање.
5. Не узимај што није твоје, било од неке особе, заједнице, дивљине или нечије културе. Није зарађено ни дато. Није твоје.
6. Поштуј све што постоји на Земљи, било људе, било биљке.
7. Поштуј туђа мишљења, жеље и речи. Никада не прекидај нечији говор, не ругај се и не исмејавај га. Свима дај право на лично изражавање.
8. Никада не говори лоше о другоме. Негативна енергија коју тиме одашиљеш у универзум вратиће ти се вишеструко.
9. Сви људи греше. Све грешке могу бити опроштене.
10. Негативне мисли узрокују болести тела, духа и ума. Вежбај оптимизам.
11. Природа није наша, она је део нас. Она је део наше светске породице.
12. Деца су семе будућности. Усади љубав у њихова срца и заливај их мудрошћу и животним лекцијама. Док одрастају, дај им простор да расту.
13. Избегавај рањавање туђих срца. Отров тог бола вратиће се теби.
14. Буди увек искрен. Поштење је испит воље у овом универзуму.
15. Буди уравнотежен. Твоје умно ја, духовно ја, телесно ја и емоционално ја – сва треба да буду подједнако снажна, чиста и здрава. Вежбај тело како би ојачао ум. Богати се духовно да излечиш емотивне ране.
16. Свесно одлучуј о томе ко ћеш бити и како ћеш реаговати. Буди одговоран за своја дела.
17. Поштуј приватност и лични простор другог. Не дирај туђе власништво, а посебно свете и религијске ствари. То је забрањено.
18. Буди првенствено искрен према себи. Не можеш бити пажљив и помоћи другима ако ниси прво пажљив према себи и не помажеш себи.
19. Поштуј туђа верска уверења. Своја уверења не намећи другима.
20. Дели своју срећу. Учествуј у давању милостиње.

http://www.mondo.rs/s292505/Info/Dame_u_setnju_po_Njujorku_mozete_i_polugole_.html

CARICA.....

http://srbin.info/2013/06/tanja-boskovic-politika-je-davolji-posao-pravoslavlje-samo-spasava-video/

Novorođenče je bilo zamotano u plastičnoj vrećici i odbačeno u kanti za smeće. Pas Pui je naišao na vrećicu s bebom i odneo je kući svom vlasniku.

Neverovatna priča dolazi s Tajlanda. Vlasti su nagradile jednog psa jer je spasao jednu bebu.

Naime, novorođenče je bilo zamotano u belu plastičnu vrećicu i odbačeno u kanti za smeće. Pas Pui, koji redovno luta po svom kvartu, pronašao je vrećicu u smeću i odneo kući svom vlasniku Gumnerdu Thongmaku

Thongmakova rođaka čula je kako pas laje ispred kuće. Kad je otvorila vrata, na terasi je bio Pui s plastičnom vrećicom, a unutra je bila novorođena devojčica.

Vlasnik psa odjurio je zatim s bebom u bolnicu, gde su doktori utvrdili da je rođena prerano, oko sedmog meseca, pa je težila svega dva kilograma. Zbrinuli su je i dobro se razvija.



Za svoje herojstvo i spašavanje male bebe, Pui je 3. juna dobio kožnu ogrlicu i medalju Crvenog krsta okruga Tha Rua, a njegovom vlasniku je isplaćeno 300 dolara nagrade.

- Sreća da je mali Pui našao bebu. Bilo je to iznenađenje za nas, budući da nikad pre ništa nije vratio kući. Poznat je po tome da samo laje na strance. To mora biti sudbina koja nas je povezala – rekla je Poomrat Thongmak, vlasnica psa.

Policija je objavila kako trenutno traže bebinu biološku majku, za koju misle da je tinejdžerka koja radi u obližnjoj fabrici.

Inače, porodica Thongmak izrazila je želju da usvoji devojčicu


Vestinet.rs

Beba bi morala da pripadne Thongmarkovima što će verovatno i biti.

http://www.pressonline.rs/info/biznis/275911/zagreb-ostavio-beogradu-pola-tone-zlata-srbija-najbogatija-u-regionu-sa-148-tona.html

Pa ovo bas i nije tekst za ovu temu, ali ne znam gde bih mu nasla mesto  
 
Vesti NJUZ  

ALJASKA, SRBIJA, 14.jun.2013. (Njuz) – Kvar na HAARP sistemu koji će u narednih nekoliko meseci otežati njegov rad obezbediće dobru poljoprivrednu godinu u Srbiju, smatraju stručnjaci.
Program Aktivnog auroralnog istraživanja visoke frekvencije (skraćeno HAARP) napravljen je radi manipulacije klimom i već godinama se koristi za veštačko izazivanje suše i poplava u Srbiji.
Do kvara na sistemu je došlo kada je akcelerator magnetne fuzije, koji služi baš za izazivanje suše, iz nepoznatih razloga prestao sa radom. Prvi nalazi pokazuju da akcelerator neće proraditi sledećih nekoliko meseci što će Srbiji obezbediti znatno bolju poljoprivrednu sezonu od prošlogodišnje.
Džejk Vilijams inženjer u HAARP postrojenju na Aljasci je potvrdio da ove godine neće biti suše u Srbiji zbog kvara na sistemu.
- Akcelerator magnetne fuzije je trenutno van funkcije i ne znamo kad će početi sa radom. U ovom momentu radimo smanjenim intezitetom pa će vremenske prilike u svetu biti prilično normalne, – najavljuje on. – Kao što znate, naš prioritet je izazivanje vremenskih nepogoda u Srbiji i čim otklonimo kvar nastavićemo svoje redovne aktivnosti. Do tad Srbiju očekuje jedna meteorološki prosečna godina, a poljoprivredna proizvodnja će, nažalost, biti znatno veća od prošlogodišnje, – razočarano priča Vilijams.
Vest je sa radošću primljena u Srbiji a njeni građani očekuju da će usled svega ovoga doći i do pojeftinjenja poljoprivrednih proizvoda.
- Dosta sam čitao o HAARP-u u domaćim medijima i već sam hteo da prodam traktor i svu mehanizaciju jer sam shvatio da od mog rada nema neke koristi, – rekao nam je Nenad Šišović iz jednog zlatiborskog sela. Danas sam čuo da se pokvario i mnogo se obradovao. Red je bio da i nas seljake malo sreća da pogleda. Samo da ga ne poprave do novembra i sve ćemo stići da odradimo, – optimistički je zaključio Šišović.


Read more: http://www.njuz.net/srbiju-ocekuje-dobra-poljoprivredna-godina-zbog-kvara-na-haarp/#ixzz2WK8O6A00

Улазак Србије у ЕУ би био велики губитак за човечанство
Ако би Србија сутра морала да приступи Европској унији, то би био велики губитак за човечанство. Тако би се изгубио један начин живота где су часовници мекши него на Далијевим сликама, где жене више сањаре од госпође Бовари, где су мушкарци храбрији од вука ухваћеног у кљусу који себи откида шапу да би се ослободио.
Осим сталних сусрета са старим пријатељем Србином, мој први прави контакт са Србијом био је позив председника Удружења књижевника Србије, који ми је понудио поетски азил, након што је швајцарско удружење одбило да ме прими у своје редове. То је био изванредан потез. Дакле, још постоји земља на свету где се људи подсмевају слици сервираној у свету о њима, земља у којој се људи ангажују за унапред изгубљене ствари и негативце попут мене, не хајући за потенцијалне реакције; дакле, изван Швајцарске још постоји земља која пружа отпор! Било је то довољно неуобичајено да ме нагна да постанем члан Удружења књижевника Србије. Отад, Србија и ја чинимо један необичан пар. Пар везан узајамном фасцинацијом, у којој свако представља у очима оног другог нешто што никад неће бити.
МЕЛАНХОЛИЈА И ПРЕНАТРПАНОСТ
Тако сам се једног дана обрео у Београду. Препешачио сам тај помало сив град, који је сав неодређено мирисао на угаљ и на кухињска испарења. Шетао сам Кнез-Михаиловом, попио кафу у Коларцу. Посматрао сам са тврђаве како протичу Сава и Дунав, и затечен обишао војни музеј где су, на паноима пожутелим од времена, до најситнијих детаља описане епизоде отпора против турског освајача. На крају сам провео неколико сати у невероватном зоо-врту који краси ободе тврђаве.
У очима животиња пронашао сам исту меланхолију присутну у тако лепом и дубоком погледу предивних жена које шетају тротоаром, као богиње небеским подијумом. Меланхолија: то је кључна реч. Она влада свуда, у ваздуху, зидовима, лицима, и покретима људи. Као да нешто сатире град и његове становнике. Нешто што не може издржати једно људско биће, један народ, једна земља. У Београду, као да је цео свет Атлас.
Истражујући дубље, откривао сам узрок те меланхолије. То је осећај оних који посматрају како река тече и како време пролази, и при том остају убеђени да ништа неће изменити њихову судбину, да их нико неће ослободити коби која им се обрушила на рамена. Пролазећи кроз Београд, фрапирани смо зградама које још носе ожиљке рата са НАТО-ом, али нарочито многобројним зградама начетих временом. Овде је све отпор, отпор Американцима, савремености, времену, самом себи.
Да би се тај отпор савладао, простор је невероватно претрпан. Улице, радње, архитектура, саобраћајне осе, све је хаотично, презагушено, ирационално. Овде влада зачуђујућа предиспозиција за сналажење, за бављење свим и свачим. Као да је свему томе циљ да се евентуални освајач изгуби у кривинама лавиринта, у којима би после бескрајног кружења изгубио и жељу за освајањем.
Меланхолија и претрпаност: то су моји најснажнији утисци о овом малом балканском народу док газим по његовом тлу. Његова историја је почела једним поразом који су Срби носили у себи вековима, придајући му сакрални карактер моралне победе, на којој су изградили национални идентитет.
УХРАЊЕНИ РОБ У ЕВРОПСКОМ КАЗАМАТУ
Окрутни векови су довели освајаче са свих страна, са севера, југа, па чак и истока. Турци, Аустријанци, Немци, Енглези и Французи протутњали су овим просторима јурећи у рат на северу или југу. Ти господари рата су само пролазили, несвесни постојања српског народа, сем ако не би засметао. А Срби су то чинили све чешће, да би потврдили своје постојање и приказали се свету као народ: испречили би им се на путу. Временом је то постао доминантни став: Србин затрпава улице, радње, главу, чак себе самог оптерећује собом. Због тога се чини да је све у овој земљи у радовима и у ишчекивању, упркос њеној дугој прошлости и богатој култури. Србин је отпораш, шампион Пирових победа, нарочито над самим собом. У том отпору има извесне узвишености, несаломиве воље да се изазове судбина, иако се зна да је неминовна. Али тај потез је тако племенит, тако леп и узалудан да постаје узвишен.
Волим овај народ јер се опире свету, коби, времену које протиче, самом себи. Волим ту меланхолију у очима људи који, знајући да не могу изаћи као победници из једне неједнаке борбе, истрају у борби, зарад лепоте самог геста, зарад рехабилитације чина слободне воље, племенитости узалудног.
Ако би Србија сутра морала да приступи Европској унији, то би био велики губитак за човечанство. Тако би се изгубио један начин живота где су часовници мекши него на Далијевим сликама, где жене више сањаре од госпође Бовари, где су мушкарци храбрији од вука ухваћеног у кљусу који себи откида шапу да би се ослободио.
Србија је одувек у рату са непријатељем који се налази унутар њених зидина и запоседа живот, невидљив и непобедив. Као Зангара у својој тврђави, и Србин се нада најгорем и најбољем што му може доћи споља. Али донекле је свестан да оно што га тишти лежи дубоко у њему самом, и да му не може утећи. Као узвишени осуђеник, посеже за другим затворима, ширим, светлијим, чистијим. Европска унија му један такав затвор представља у лепом светлу, под финансијском подршком Централне европске банке, уређеног тако зато што су Немци пожелели да постану Европљани, да не би били упамћени као потомци нациста. Ако би Србија прихватила ту превару, ако би пристала да прода свој понос будзашто, ступила би у један стерилан, функционалан, шаблонски простор, без оптерећења, у којем би остала анонимна. У њему би стекла статус добро ухрањеног роба, али би сем територије изгубила и историју и корене, а понајвише душу.
Оскар Фрајзингер

furija ::
Ако би Србија сутра морала да приступи Европској унији, то би био велики губитак за човечанство. Тако би се изгубио један начин живота где су часовници мекши него на Далијевим сликама, где жене више сањаре од госпође Бовари, где су мушкарци храбрији од вука ухваћеног у кљусу који себи откида шапу да би се ослободио.
Србија је одувек у рату са непријатељем који се налази унутар њених зидина и запоседа живот, невидљив и непобедив. Као Зангара у својој тврђави, и Србин се нада најгорем и најбољем што му може доћи споља. Али донекле је свестан да оно што га тишти лежи дубоко у њему самом, и да му не може утећи. Као узвишени осуђеник, посеже за другим затворима, ширим, светлијим, чистијим. Европска унија му један такав затвор представља у лепом светлу, под финансијском подршком Централне европске банке, уређеног тако зато што су Немци пожелели да постану Европљани, да не би били упамћени као потомци нациста. Ако би Србија прихватила ту превару, ако би пристала да прода свој понос будзашто, ступила би у један стерилан, функционалан, шаблонски простор, без оптерећења, у којем би остала анонимна. У њему би стекла статус добро ухрањеног роба, али би сем територије изгубила и историју и корене, а понајвише душу.
Оскар Фрајзингер

Генијално и тачно.....

Милановићев говор за ЕУ: Тесла и Андрић најпознатији Хрвати!
1. јул 2013. | Танјуг


4

(Фото: Бета/АП)
Загреб – Тачно у поноћ, уз ватромет, Хрватска је постала 28. чланица Европске уније. Свечано су подигнуте плаве заставе са златним звездама на граничним прелазима ка земљама Западног Балкана.

После целодневних пријема, званичних и незваничних сусрета, у којима је нарочита пажња посвећена региону и посебно првој посети српског председника Томислава Николића, Хрватску је у ЕУ испратио ирски вицепремијер Ејмон Гилмор, а у ЕУ је дочекала литванска председница Далија Грибаускајте.

Литванија је у поноћ преузела председавање Унијом од Ирске.

“Хрватска и Литванија, кошаркашке земље, знају колико је значајан члан тима”, рекла је литванска председница, и поклонила “дрес ЕУ” хрватском председнику Иви Јосиповићу.

Председник Хрватске Иво Јосиповић је, непосредно после поноћи обраћајући се грађанима на Тргу бана Јелачића у Загребу, формално отворио, како је рекао, ново поглавље у дебелој књизи хрватске историје. „Ово је дан када су се остварили снови, не само ове генерације, него многих претходних генерација наших људи, дан када смо створили темељ за сигурну, демократску и европску будућност наших нових генерација“, рекао је Јосиповић. Истичући да грађани Хрватске деле вредности са осталим Европљанима, Јосиповић је рекао да су слобода и мир најважније од тих вредност.

„ЕУ је настала као антиратни пројекат и развила се у симбол мира И сарадње. Она је јемство мира и сигурности за све који у њој живе. Зато, желимо да Европа не стане на нашим границама. Нека је отворена свим земљама и људима добре воље, свима који желе да с другима у миру и слободи поделе европски сан и европску будућност“, поручио је Јосиповић.Пред поноћ, изведена је Бетовенова “Ода радости” – химна ЕУ, а пре тога “Химна слободи” Ивана Гундулића.

Хрватски премијер Зоран Милановић је, поздрављајући грађане и око 170 високих званица из иностранства, пожелео да “хрватска посебност буде препозната у европској разноликости” и као примере те посебности навео имена најпознатијих Хрвата икад, на првом месту наводећи Николу Теслу. Даље на листи се нашао и Иво Андрић.

Премијер Зоран Милановић је суседима пренео сличне поруке охрабрења истичући да Хрватска никуда не бежи и да остаје на поднебљу на којем је и до сада била, али са новом одговорношћу.

„На нама је да пружимо руку земљама из региона у што бржем усвајању европских критеријума. С тим земљама и народима повезују нас нераскидиве споне међу којима је најузвишније заједништво у антифашистичкој борби током Другог светског рата. Повезује нас приврженост вредностима солидарности и солидарства које желимо да још снажније утиснемо у темељни концепт ЕУ“, рекао је Милановић.

На свечаној вечери, председник Хрватске је раније наздравио будућности западног Балкана у ЕУ.Забележен је и неформални разговор, за време ручка, шефова српске и „косовске“ дипломатије Ивана Мркића и Енвера Хоџаја, после којег је Хоџај “твитовао” фотографију с Мркићем.Председници Европског савета Херман ван Ромпеј и Европске комисије Жозе Мануел Барозо пожелели су добродошлицу Хрватској и на хрватском рекли: “Честитам, Хрватска!”.Ромпеј је, пожелевши добродошлицу Хрватској, подсетио на њене нове одговорности према региону, у којем он треба да буде пример.

„У новијој историји Западног Балкана улазак ваше земље прдставља прекретницу на путу према заједничкој будућности. Представља живот у заједништву, у миру и благостању. Протеклих сте месеци заједно са Словенијом храбро пребродили препреке, а тако је било и са БиХ. На том истом путу Београд и Приштина такође су постигли историјски споразум. Верујем да ће бити још позитивних корака“, рекао је Ромпеј.Хрватска телевизија се, непосредно по поноћи, директно укључила у церемонију на граничном прелазу Бајаково, према Србији, где је постављена табла ЕУ и свечано подигнута европска застава, а на граничном прелазу Брегана ка Словенији одржан је церемонијал супротне симболике – скинуте су плоче Царинске управе Хрватске.

Председник Јосиповић ће, након слављеничке ноћи, за председнике држава који учествују у прослави ујутру приредити радни доручак у својој резиденцији, којем ће присуствовати и председник Србије Томислав Николић

Evanđelisti budućeg bračnog partnera prvi put poljube pred oltarom VideoI. H. | 04. 07. 2013. - 11:14h izmena vesti 11:38h |Blic.

Svaki osmi američki evanđelista svoju buduću suprugu prvi put u životu poljubi pred oltarom. Život hrišćana koji čednost dovode do ekstrema prikazan je u dokumentarcu: "Virgin Tales" (devičanske priče).

Parovi koji su se prvi put poljubili pred oltarom
Dokumentarni film, koji će biti premijerno prikazan 23. jula, prati živote sedmoro mladih evanđelista koji iznose svoje viđenje o braku kao iz bajke.





- Prvi put smo se poljubili na našem venčanju, ne bih to menjala ni za šta - kaže jedna devojka.



U centru pažnje je porodica Vilson iz Kolorada, čiji članovi veruju da je pre braka dozvoljena samo platonska ljubav, bez fizičkog kontakta.



Devojke iz porodice Vilson kažu da se čekanje isplati
- Snovi o savršenom muškarcu za mene i danu našeg venčanja dali su mi snage da izdržim na ovom putu čednosti - objašnjava jedna od Vilson ćerki.



Kako se navodi u filmu, oko 25 odsto Amerikanaca pripada evanđelistima, a mnogi od njih se zavetuju na "neukaljani" život pre braka. Devojke sanjaju o tome da se jednog dana udaju i postaju domaćice, dok muškarci zarađuju za hleb.



- Oduvek sam znala da želim da postanem supruga i majka. Zašto bih trošila hiljade dolara na obrazovanje koje mi neće trebati? - pita se druga Vilson ćerka.



"Radim sve ovo za njihovo dobro", kaže Vilson
Dokumentarac takođe prikazuje događaj poznat kao "bal čednosti", u okviru kog ćerke obučene u belo plešu sa očevima i zavetuju se na seksualnu apstinenciju do stupanja u brak.



Pokretač bala koji postoji od 1998. godine, Rendi Vilson, ističe da je dužan da mentalno i fizički zaštiti svoje ćerke, a devojke se slažu sa njim.



- Previše smo vredne da bismo se dale momcima koji nas neće poštovati - smatraju Vilsonove ćerke.



Rediteljka dokumentarca Mirjam fon Arks pratila je porodicu Vilson dve godine i iznenađena je brojem Amerikanaca koji dele njihova uverenja.



- To nije slučaj samo u Americi, već i u Evropi. Mnogi roditelji tvrde da su njihova deca konzervativnija nego što su oni bili - kaže Mirjam fon Arks, a prenosi "Dejli Mejl".



Kodeks ponašanja ne prate samo devojke, već i momci, koji se takođe zavetuju na čednost pre braka i ne pokušavaju da ostvare fizički kontakt.

мало је музика сморић,ал је убрзан снимак одличан.
https://vimeo.com/69445362