Reakcije deteta na prinovu u porodici

cicka08 ::
Kada smo sa bebom (sekom) dosli kuci poceo je da se ponasa izmenjeno. OK nista cudno, ali vec 10 dana to negativno ponasanje dobija na intenzitetu, sestru ignorise, svaki razgovor koji zapocnemo glasno izbegava drugim temama, kenjkav je i nervozan, bacaka se, place, trazi neprestanu smenu aktivnosti i udovoljavanje, kada suprug ili ja uzmemo bebu - okrene ledja i ignorise celu situaciju, ne zeli da se odazove, zeli svu paznju za sebe...

odgovor na pitanje "Da li bi zeleo da imas batu/seku"? bio isti "Vrlo jasno NE". Pricu nikada nismo forsirali, nego smo pokusali preko prica, bajki, TV emisija da mu priblizimo svu prednost takvog (sibling) odnosa i na kraju bi odgovor opet bio isti "NE".

Kada smo sa bebom (sekom) dosli kuci poceo je da se ponasa izmenjeno. OK nista cudno, ali vec 10 dana to negativno ponasanje dobija na intenzitetu, sestru ignorise, svaki razgovor koji zapocnemo glasno izbegava drugim temama

kada suprug ili ja uzmemo bebu - okrene ledja i ignorise celu situaciju, ne zeli da se odazove, zeli svu paznju za sebe...
(...) Sve slabije reaguje na kaznu (cosak od 2,5 minuta). Da bi odreagovao moramo dobro da povisimo glas.

ali vec 10 dana to negativno ponasanje dobija na intenzitetu, sestru ignorise, svaki razgovor koji zapocnemo glasno izbegava drugim temama, kenjkav je i nervozan, bacaka se, place, trazi neprestanu smenu aktivnosti i udovoljavanje

Posle rođenja bebe

Dolazak bebe i majke iz porodilista je prilično grozničav trenutak. Majka je umorna i zabrinuta. Otac hoće da bude od koristi, ali nije mu jasno šta treba da učini. Starije dete može da bude zapostavljeno i užasnuto, misleći da je potpuno istisnuto i nepotrebno, nevoljeno... Najbolje je da tada bude kod bake i deke ili bliskih rođaka i da dođe par sati kasnije kada se majka sredi i može da mu posveti pašnju. Lepo je da mu da neki poklon, da popriča sa njim i da ga pomazi.



Trudite se da o bebi ne pričate neprekidno, da ne skidate oči sa nje i da se previše oduševljavate njom. Kad god je to moguće bavite se bebom kada je dete napolju u drugoj sobi ili spava. Ne znači da morate da čekati da se starije dete uspava pa da tek tada kupate bebu, već ako može da se uklopi u detetove uobičajene aktivnosti. Malo dete je mnogo ljubomorno kada mama hrani bebu. Možda će tražiti flašicu i ako je već odavno prevazišlo. Dajte mu je. Uskoro ce videti da mleko iz flašice i nije bog zna šta. To će ga možda držati par nedelja. Toliko otprilike vremena treba da dete shvati zastrašujuću činjenicu da će mali brat ili seka definitivno ostati u kući. Osećaj rivalstva ne možete da izbegnete, ali ćete moći da detetu pomognete da se uspešno sa tim izbori.



Uticaji rođaka na detetovu ljubomoru



Ljubomoru deteta prema bebi mnogo mogu da pojačaju rođaci koji dolaze da posete bebu. Posebno baka i deka, mogu da se s vrata oduševe novim članom porodice, izazivajući gorčinu u zapostavljenom ljubomorku. Onima sa kojima ste bliski diskretno možete da kažete da ne donesu poklon samo za bebu i da kad dođu prvo porazgovaraju sa starijim detetom. Za svaki slučaj imajte sklonjenu neku novu igračku ili slatkiš koji ćete mu dati kad neko dođe samo sa poklonom za bebu.



Kada dete želi da bude beba



Mnoga deca kada im se rodi brat ili sestra požele da budu bebe i da dobiju istu pažnju kao ona. Ta razvojna regresija je normalna. Dete odjednom počne da kaki i piški u gaće i ako je to odavno prevazišlo ili počne da tepa. Ne treba ga grditi i omalovažavati. Primite to sa ležernošću i udovoljite mu kad mu je ta težnja jaka. Kad vidi da mu se ništa ne brani, uskoro će shvatiti da mu nije lepo da kaki u gaće. Uskoro će preovladati nagon da raste i razvija se. U tome ćete mu pomoći ako ne obraćate mnogo pažnje na tu prolaznu regresiju. Kad god uradi nešto zrelo pohvalite ga, a regresivno ponašanje ignorišite. Ako ono za čim privremeno teži nazivate detinjim i bebi ponašanjem, učvrstićete ga u želji da postane beba.



Starijem detetu ne trebate da govorite da ga volite više od bebe. To njemu može privremeno da godi, ali će stalno biti u strahu da se to ne promeni. Njemu treba da bude jasno da ih volite podjednako i da će tako da ostane.



Ljubomora se transformiše



Da bi vaše starije dete prevazišlo bol zbog mlađeg rivala, organizujte da pomaže oko bebe. Dajte mu neka zaduženja npr. da dodaje pelenu kad prsvlačite bebu. Tako će se osećati odgovorno, odraslo, kao da je treći roditelj. Iako je i dalje ljuto na bebu, može da se uživi u svoju novu ulogu. Ponekad to može da bude i više od kobajagi pomoći.



Malo dete gotovo uvek želi da drži bebu u rukama. Roditelji se obično plaše da je ne ispusti. Nema bojazni ako se ono nalazi u udobnoj fotelji ili na sredini kreveta, opasnost je mala čak i ako je ispusti.



Na taj način će dete svoju ljubomoru i ozlojeđenost transformisati u spremnost na saradnju. Naučiće da razrešava konflikt, steći će spremnost na saradnju i akciju. To nije leko, a te stvari će ono inače morati da nauči tokom života.



Skrivena ljubomora



Ako malo dete udari bebu svima je jasno da je ljubomorno. Međutim, ljubomora može da ima različite oblike. Neko dete neće naškoditi bebi, ali će je gledati nimalo oduševljeno, možda će napraviti neki lom po kuzći da napakosti mami, jer oseća da ga ona zanemaruje. Nekada se ljubomora jasno vidi kad beba malo poraste i pokuša da uzme igračku starijeg brata ili sestre. Neko dete će svoj stres nastao zbog mešavine ljubavi i ljubomore prema bebi rešavati prevelikom pašnjom prema njoj. Roditelji će zbog toga misliti da ono nije ljubomorno. Neko dete u svojoj ljubomori neće biti agresivno, već snuždeno, zato što je po prirodi osetljivije i povučenije u sebe.



U svim slučajevima, i kad se ljubomora jasno vidi i kada je naizgled nema, treba detetu pružiti utehu, ljubav i pažnju. Govorite mu da je ono dobro dete, da ga volite isto kao i bebu. Kad ljubomorno dete napakosti nešto bebi, ono se time ne oseća lakše, baš na protiv, oseća se krivo i uznemireno. Treba mu jasno reći da ne sme da naudi bebi, ali i da ga volite.



Dete mlađe od pet godina je ljubomornije od starijeg deteta, jer više zavisi od roditelja. Starije dete ima svoj život i van porodice, pogotovu ako ide u školu. To ne znači da ono ne oseća ljubomoru. I njemu je potrebna pažnja i podsećanje da je voljeno.



Malo dete je egocentrično. Misli da se sve dešava zbog njega. Ako beba ima grčeve, možda će pomisliti da je boli stomak zato što je ono ljuto na nju. Pričajte da bebu boli stomak zato što je mala. Potrudite se da dok jedan brine oko bebe, drugi brine o starijem detetu. Na sreću mnoge bebe u prvim nedeljama dosta spavaju, tako da oko njih nema mnogo posla. Tih par nedelja dok ono ne počne duže da bude budno i zahteva više pažnje, starije dete će već da se privikne na bebino prisustvo.



Deljenje igračaka



Ako vaše starije dete neće da deli igračke sa bebom, nemojte da ga prisiljavate ili nagovarate. Možete da utičete na njegov osećaj zrelosti. Da ga pitate da li hoće da da svoju igračku koju je prevazišlo. Ali nemojte da ga prisiljavate na to. Ako se oseća nesigurno i sebično, a vi ga naterate da pokloni igračku, osećaće se iskorišćeno i pocenjeno. Ono može da bude velikodušno i pokloni igračku samo ako se oseća sigurno i voljeno.

cicka08 ::Pritisnuta svojom mukom otvorih novu temu... ako ima nesto slicno verujem da ce je administrator izmestiti gde treba.
Pocinjem da mislim da sam porazena u svojoj roditeljskoj ulozi... Naime imamo sina od 2g i 7m i cerku od 11 dana i pakao u kuci...
Kada sam ostala u drugom stanju poceli smo sinu da pricamo o svim blagodetima brata/sestre. svaki put nas je pasivno slusao i svaki put bi odgovor na pitanje "Da li bi zeleo da imas batu/seku"? bio isti "Vrlo jasno NE". Pricu nikada nismo forsirali, nego smo pokusali preko prica, bajki, TV emisija da mu priblizimo svu prednost takvog (sibling) odnosa i na kraju bi odgovor opet bio isti "NE". Pred kraj trudnoce smo pricu malo vise intenzivirali i ponekada je odgovor bio iznudjeno "DA"...
Kada smo sa bebom (sekom) dosli kuci poceo je da se ponasa izmenjeno. OK nista cudno, ali vec 10 dana to negativno ponasanje dobija na intenzitetu, sestru ignorise, svaki razgovor koji zapocnemo glasno izbegava drugim temama, kenjkav je i nervozan, bacaka se, place, trazi neprestanu smenu aktivnosti i udovoljavanje, kada suprug ili ja uzmemo bebu - okrene ledja i ignorise celu situaciju, ne zeli da se odazove, zeli svu paznju za sebe...
U pocetku smo i uspevali da negde povucemo granicu, ali njegovo smisljanje novih fora da nas okupira nas porazava... Sve slabije reaguje na kaznu (cosak od 2,5 minuta). Da bi odreagovao moramo dobro da povisimo glas. Kada hocemo lepo da mu objasnimo gledajuci ga u oci - on skloni pogled, mlati glavom i menja temu...
Sta nam je ciniti, jer ovo uzima maha?

naOpaka ::
ne sme da uzme maha jer ce biti josh gore... klinci su mali nesvesni emotivni ucenjivachi...
razlika imedju moje dve cerke je 14 meseci, nikad je nismo pitali da li hoce ili ne seku ili batu, prepustili smo sve da ide prirodnim tokom....dok su mali, nemaju izbora nego da se navikavaju, zato ih ne treba podsticati pitanjima koja podrazumevaju izbor, jer ce uglavnom odgovor biti ne...to je ta ne faza..
...