Zivot u zajednici.....

Nisam za zivot u zajednici.
Nazalost danas je cest slucaj da se parovi zbog egzistencijalnih problema nadju u toj situaciji.

Kakvo je vase misljenje o tome?

Brrrrrr

Nikad vise!!!

Da li sam dovoljno rekla?

Danas niko nije za život u zajednici ni muško ni žensko, niko nikoga ne može podnijeti a kad zafali para onda kod mame i tate a u protivnom :"mama molim te nazovi kad želiš da dođeš " i slične gluposti oko kojih sad ne mogu puno.
Vrijeme samaca.

Paaa... nije lose, sa ove distance.
Ali, uh... tesko je uskladiti cak iako se svi trude.
Medjutim, mi smo imali savrseni odnos, osim jedne stavrcice ( tu se slazem sa mojm svekrvom) sto nismo 'stigli do mora'.
Dva puta smo putovali zajedno i fenomenalno se proveli.

U svakom slucaju, u zajednici je vazno znati ko drzi kuhinju, i naravno to postovati.
Ako se uzme u obzir da nisam bas nesto odusevljena kuvanjem, a kolace umem i mogu da napravim, onda smo imali savrsen plan za svaki dan.
Postoala su neka prakticna pravila kojih smo se pridrzavali, ali najbolje je ipak kada covek ima svoju kucu. Ipak su nam se neke kljucne misli razilazile, sto verovatno ima eveze sa zivotnim dobima.
Ono sto smo i sada zadrzali to je da se jedni kod drugih ne osecamo kao gosti. Meni to savrseno odgovara, jer i dalje mogu da postavljam i pitanja 'intimnije' prirode na kojima se, sigurna sam zasnivaju sve negativne misli i ogovaranja sa drugaricama.
U stvari, glavna potpora za moju ovakvu slobodu je to sto je moja svekrva profesionalno upucena u neke vidove porodicnih terapija i zakonske odrednice.

Savetujem svim mladim parovima koji su još uvek naivni i delom neuki što se tiče zajedničkog života da započnu samostalni život, bilo da su u vezi ili braku.
Bolje je i plaćeti kiriju nekome al imati svoj mir i svoja pravila, nego živeti sa nekim prisiljen da igraš kako ti drugi svira.
Preporučujem opšte izbegavanje života u zajednici sa roditeljima (bilo njegovim ili njenum, sve je to isto)

Nisam za zivot u zajednici i ako nekako to moze da se izbegde bolje a ako bas ne moze jer poznato je da dosta naseg naroda nema mogucnosti i to im je jedina solucija onda im ne preostaje nista drugo nego da se prilagode situaciji.

Nikada ali ne zbog bojazni da će mi zajednica poremetiti odnose već što volim individualnost kako ličnu tako i porodičnu.

Ipak, ako je moranje, mudra žena će to znati iskoristiti.

Tesko je i naporno,moze da dodje u obzir kao neko prelazno resenje...

Tačno, može biti naporno ali i ne mora što zavisi od ukućana. Npr. uvek sam živela odvojeno ali u dva navrata smo po par meseci boravili kod njegovih roditelja. Čini mi se da su dani leteli kao munje i sve zahvaljujući mojoj dragoj (bivšoj jetrvi) drugarici i baki mojih sinova. Obe su bile sjajne i činile smo malu družinu koja se uglavnom veselo provodila uz sve obaveze.

Jedino gde sam ja izvukla deblji kraj je kuvanje, moja drugarica prošla dobru obuku, a gospodja svekrva (bivša i pokojna), je naučila da pravi najbolje griz knedle i još što-šta. Ne žalim, ostala sam vitka a oni se pogojili. ::

Da postujem da, ali da zivim sa (bilo cijim) roditeljima, nema sanse. Pa, i od mojih sam zbrisala ::
Elem, ne volim kad postoji i najmanja sansa da cu nekom morati da se ispovedam za bilo sta, da nemam svoj mir onda kad mi je potreban, da moram da se smeskam kad mi nije do smeskanja i tako to. Mislim da je prilagodjavanje zivotnom partneru vec samo po sebi dovoljna promena u bilo cijem zivotu.

bolje rhat negho pakt, bolje grhob nego rhob...

Snowflake ::Da postujem da,

Zar i onda kada nisu za poštovanje? "Dobar dan, dovidjenja..." i to je to, a sve u slučaju da nisu za poštovanje. Znaš koliko je aždaja koji su neiskusnu mladu maltretirali čim im je ušla u kuću. Nažalost, ovo je još uvek aktuelna pojava. Njima fino, a ona iz jedne u drugu sredinu, pa još da prihvati u cugu sve njihove da ne kažem manire, mirise, boje, ukuse, naravni.

Po meni, snaja mora da bude centar i da se svi prema njoj ophode tako da joj promena sredine ne bude teret.

Zbog ovakvih i sličnih situacija, najbolja je varijanta sami pa kako bude, iako i to nije nikakva garancija jer uticaj majke može biti jak bez obzira na razdvojeni život. Tu je već problem suprug.

Elem, ne volim kad postoji i najmanja sansa da cu nekom morati da se ispovedam za bilo sta, da nemam svoj mir onda kad mi je potreban, da moram da se smeskam kad mi nije do smeskanja i tako to. Mislim da je prilagodjavanje zivotnom partneru vec samo po sebi dovoljna promena u bilo cijem zivotu.

Puno je slučajeva gde život u zajednici teče suprotnim tokom. Svako svoj deo stana i nema polaganja računa a sve pod uslovom da postoji opasnost od takvog odnosa. Uostalom, početak je uvek najteži, a kasnije, kada svi sponatno pokažu svoja lica, ukućani se prema tome u hodu prilagodjavaju.

Glasam za samostalnost i u zajednici ali i u braku u odnosu na očuvanje svog integriteta.

Uf, ne ne ne nikako....volim svoje rituale...od banalnih stvari pa do vecih i vaznijih...nikako ne bih podnijela da mi neko remeti sve to....

Avramova ::
Zar i onda kada nisu za poštovanje? "Dobar dan, dovidjenja..." i to je to

Tako sam nesto i imala u vidu. Dobro, ne bas tako sluzbeno i zvanicno ako su ok ljudi, ali u svakom slucaju mi se ne svidja varijanta da se mi tu nesto puno zgotivljavamo i zblizavamo, jer tu krecu problemi. Been there, done that

Lako je ako se živi odvojeno. Napisah moj slučaj. Stvarno mi je svekrva bila fenomenalna žena, takoreći drugarica. Istina da se nije mešala u moj život kao ni ja u njen, ali to je bio dovoljan znak da ne preti opasnost. Bez obaveza a rizik minimalan ili nikakav.

Nema to veze sa tim , dal je neko fenomenalan ili nije, vec jednostavno mislim na razlicite navike, nisam uopste razmisljala o tome dal je neko ovakav ili onakav...vec prosto na razlike i u navikama i u godinama...

Što će reći da smo neprilagodljivi.

zavisi kako ko...

Zar to nije malo sebično? Mislim...gledati samo sebe i partnera i svoje navike.
Šta ako nekome od starih treba naša pomoć i njega recimo kad se razbole?

Naravno da je sebicno gledati samo sebe i partnera, valjda bi se udostojili pomoci ako ne daj Boze se neko razboli..ali tu ne vidim nikakvih dodirnih tacaka sa temom..zivot u zajednici, da ili ne valjda je tema, a ne pomoc, a pomoci uvijek i svakako treba...

Ja kad s**erem volim da čitam,popijem kafu,razmislim o svemu,uživam u svom minulom radu i mirisima koji oplemenjuju vazduh tokom radnje,tako da u moje omiljeno mjesto ostanem i po sat vremena...Da živim u zajednici sigurno bi blo uznemiravanja ,lupanja na vrata,ajde više što činiš kumim te bogom kao da ga snosiš,a ja to nikako ne volim...Prema tome bar što se tiče te stane gledišta ,uživanje...

Jeste , eto jedan primjer ...a ima ih niz jos...

Kolko oćeš...Da ne pričamo o hodanju bez odjeće po kući...Go kao od majke rođen...A još kad navijem CECU...Onu njenu najopznatiju...Cvetak,cvetak zanovetak...Ja sam cvetak zanovetak... :camac: U što je dobar motoooooooooor...Okle vam ovo... :ljuljaska:

Ja kad s**erem volim da čitam,popijem kafu,razmislim o svemu,uživam u svom minulom radu i mirisima koji oplemenjuju vazduh tokom radnje,tako da u moje omiljeno mjesto ostanem i po sat vremena...Da živim u zajednici sigurno bi blo uznemiravanja ,lupanja na vrata,ajde više što činiš kumim te bogom kao da ga snosiš,a ja to nikako ne volim...Prema tome bar što se tiče te stane gledišta ,uživanje...

Dzoni brate,da ne postojis,trebalo bi te izmisliti