Priča o majmunima

Ova priča govori o psihi, doduše, u ovom slučaju kod majmuna, ali kada je pročitate, lako ćete zaključiti da se isto tako može odnositi i na psihu čovjeka.
Priča, tačnije, eksperiment je tekao ovako:
U veliki kavez, visok nekoliko metara, zatvorena su četiri majmuna. Na vrh kaveza je bila obješena banana, do koje su vodile stepenice. Čim su se našli u kavezu, jedan od majmuna je krenuo stepenicama prema banani. U tom trenutku su svi majmuni, uključujući i onog na stepenicama, bili posuti hladnom vodom iz velikih šmrkova. Kada se vriska majmuna utišala i kada su se malo osušili, opet je jedan od njih krenuo prema neodoljivom izazovu - banani. Ponovila se ista stvar. Opet su svi bili izloženi hladnim mlazevima vode iz šmrkova. I treći pokušaj jednog od majmuna da dođe do banane, završio se na isti način.
Kada je posle toga jedan od njih krenuo uz stepenice, drugi su ga napali i pretukli, prije nego se voda sručila na njih! Isto se ponovilo i pri drugom pokušaju. Naredna tri dana, majmuni nisu više ni pokušavali da dođu do banane. Četvrtog dana, izveden je jedan majmun iz kaveza, a ubačen novi. Čim se novajlija našao u kavezu, odmah je krenuo uz stepenice prema banani, ali je bio žestoko pretučen od ostale trojice i surovo spriječen u svojoj namjeri. Osmog dana, izveden je i drugi "strosjedioc", a ubačen novi majmun. I drugi novajlija se proveo kao i prvi! Bio je žestoko pretučen čim je krenuo uz stepenice. Zamjena i trećeg majmuna-starosjedioca, završila se na isti način. Novajlija koji je pošao po bananu, bio je spriječen i pretučen. Što je interesantno, njega su tukla i ona dvojica majmuna koji su kasnije došli u kavez i koji nisu iskusili hladno kupanje vodom!?
Kada je izveden i poslednji majmun koji je sa grupom prvi ušao u kavez i zamijenjen novim, ponovila se ista priča! Novajlija je bio pretučen kada je krenu po bananu, ali ovoga puta su ga tukli majmuni koji uopšte nisu znali zbog čega to rade?!

Zanimljivo, zar ne? Šta po vama pokazuje ovaj eksperiment?

Егзактан доказ да су Срби, сигурно, настали од мајмуна...
За остале- не знам...

Да су неки наслеђени обичаји и правила колектива корисна а нека само бесмислена

Da, i ljudi rezonuju na sličan način. Upražnjavaju neka atavistička pravila i običaje, a da ni sami ne znaju zašto i u kakvu svrhu. "Novi" majmuni uopšte nisu znali pravi razlog radi koga se ne smije ići po bananu, a ponašali su se kao da su i sami iskusli polijevanje vodom.
S druge strane, ova priča nam pokazuje kakvu ulogu igra društvena svijest u našem ponašanju. Jednom usvojema pravila, ma koliko se nama ne sviđala i ma koliko ih nismo u stanju razumjeti, postaju detrminanta našeg ponašanja.

Jurivaka ::Jednom usvojema pravila, ma koliko se nama ne sviđala i ma koliko ih nismo u stanju razumjeti, postaju detrminanta našeg ponašanja.

Tužno i pretužno. Umesto da društvene zakone baziraju na zakonima prirode, ljudi iste baziraju na volji pojednca ili manjine. Strah od autoriteta po svaku cenu biva nesvesno bežanje u nepoznato, nešto poput pristanka za put kojim se lakše ide ka cilju - u propast.

P.S. Makar da su zviždali, nešto malo bih i razumela.

Jurivaka :: Upražnjavaju neka atavistička pravila i običaje, a da ni sami ne znaju zašto i u kakvu svrhu

Психологија чопора, стада, групе; наука је ово проучила и дала одговоре. Бихејвиорална психологија је на овоме засновала неке нове доктрине контроле маса, које се обилато користе у савременом свету, и то се види већ на први поглед. Метод казне је, рецимо, показао много боље резултате од методе награде; но, има у тој логици и доста волунтаризма, јер, људи су еволутивно ипак много изнад животиња на еволутивној лествици, тако да тај концепт има велике мањкавости у коначном постигнућу.
Мотивација казном доводи до замора и престанка страха, а појачана казна нужно води до појачаног отпора, барем код људи; инерција понашања постоји код већине, али постоје појединци потпуно непредвидиви и ван утврђених матрица понашања и реаговања. Све у свему, никако ово не треба узимати као научно исправну идеју, јер води у погрешном правцу; не зато што се не допада мени или већини људи, већ зато што је крајње опасно посматрати људе као стадо или чопор, који се увек може натерати на нешто. кроз историју смо научили да стада (чопори, хорде, групе) имају вођу, предводника, челника, и он се, по правилу, на то чело поставља зато што је другачији од чопора, и као таквом- не може му се контролисати понашање. Шмрк на њега не делује, а казна га мотивише да пронађе решење проблема, и да упркос проблему- дохвати банану; и чим то види, чопор се приклања његовом ставу, а људски- нарочито...

Fristajlo :: Све у свему, никако ово не треба узимати као научно исправну идеју, јер води у погрешном правцу; не зато што се не допада мени или већини људи, већ зато што је крајње опасно посматрати људе као стадо или чопор, који се увек може натерати на нешто. .

Postoje opasne i manje opasne dijagnoze. Znači, opasna je dijagnoza posmatrati ljude kao stado i dijagnosticirati njhovo ponašanje kao ponašanje stada ili čopora? Ja ne bih stavljao akcenat na pitanje dali je to opasno, nego da li je ispravno i tačno?

Jurivaka ::
Postoje opasne i manje opasne dijagnoze. Znači, opasna je dijagnoza posmatrati ljude kao stado i dijagnosticirati njhovo ponašanje kao ponašanje stada ili čopora? Ja ne bih stavljao akcenat na pitanje dali je to opasno, nego da li je ispravno i tačno?

Опасно је, јер- није тачно. Није примењиво на све; људи се не уклапају у матрице. Као ни једна друга животиња, човек је у стању да као појединац одговори на притисак и сруши концепт контролисања групе, јер поседује интелигенцију, које животиње немају. Историја је дала толико примера појединаца који су рушили системе, да се не бих ни освртао на то; и као што системи изналазе начине да владају чопорима, тако исто и појединци преузимају ту улогу, чим пронађу "рупу" у доктрини, јер- чопор то препознаје, и радо се приклони новом вођству. То је опште место у људској психологији; промена. Ново је увек "боље"; "старо" је увек превазиђено и горе...
Суштина је да је човечанство, људи- уопште узев- неједнако по способностима и особинама, и да просечни траже вођство, а вође траже следбенике; не постоји доктрина која ће трајати за увек.
Једино, што ће трајати за увек је -промена.

Fristajlo ::Опасно је, јер- није тачно. Није примењиво на све; људи се не уклапају у матрице. Као ни једна друга животиња, човек је у стању да као појединац одговори на притисак и сруши концепт контролисања групе, јер поседује интелигенцију, које животиње немају. Историја је дала толико примера појединаца који су рушили системе, да се не бих ни освртао на то; и као што системи изналазе начине да владају чопорима, тако исто и појединци преузимају ту улогу, чим пронађу "рупу" у доктрини, јер- чопор то препознаје, и радо се приклони новом вођству. То је опште место у људској психологији; промена. .

једино истинско рушење система и промена је оно које проистекне из сваког освешћеног појединца а не праћење једног вође међ мајмунима,јер то опет спада под манипулацију и чисту смену на пирамиди уместо мреже. А људе обично мрзи да себе мењају поготово ако треба из корена и ако имају шта да једу па се препуштају квази револуцијама и контролисаним побунама

inspy ::
А људе обично мрзи да себе мењају поготово ако треба из корена

Још један доказ да смо директно од мајмуна настали...
Шалу на страну; није проблем људима да мењају навике, већ мотивација за то. Прво им треба доказати да не ваљају такви какви су, и предложити им промену, за коју постоји аргументација да је "исплатива". Наравно, ту је простор који се и злоупотреби, као што смо видели овде, последњих две деценије...
Све зависи од угла гледања; ко добро прође у тој "промени", он је види као оправдану. Они који у новој хијерархији у "чопору" прођу горе- доживљавају је као лошу. Људи нису мрави или пчеле, и немају толико колективну свест, у којој се појединац жртвује за заједницу; но, није ни црни пантер, како се по новој доктрини запада сугерише, и решење је, као што то често бива- у избалансираном односу ова два концепта...

Istorija ljudskog razvoja jeste upravo istorija stada i čopora! Ne znam ni za jednu društvenu promjenu koja je izvršena tako što su ljudi ubijeđeni da mirno pređu iz jednog društvenog sistema u drugi, i da su povjerovali u priče o "nevaljalom danas a boljem sutra". Naprotiv, takve promjene su uvijek vršene silom, uz pomoć psihologije čopora, koji je prethodno prepadnut uništenjem i nestankom, ako on ne uništi.

Ниси чуо за плишане револуције, наранџасте, пете октобре, Окупиране Вол стритове...?

Jesam, čuo sam, ali i one su izvedene uz pomoć čopora! Masa na ulici je sila sama po sebi. Psiologija te mase je jednaka psihologiji čopora, a to znači treba vođu koji će je usmjeravati.
No, udaljavamo se od teme. Priča o majmunima nije priča o psihologiji revolucije, pobune, revolta..., nego o psihologiji svijesti.

Психологија колективне свести, или манипулације колективном свешћу?
Јесте, слажем се да то функционише код животиња, и код већине људи. чопор тражи вођу; код животиња се то сведе на снагу, решавање проблема најчешће силом, где доминантна јединка намеће своје лидерство мање-више силом.
Но, сложићеш се да постоје људи који искачу из тог шаблона, и да је некад врло ризично и покушати применити те идеје на њих?

Da, apsolutno se slažem da uvijek postoje ljudi koji se ne uklapaju u društvenu matricu, odnosno, ne podliježu kolektivnoj svijesti. Za takve se kaže da misle svojom glavom, a ne glavom vođe, partije ili društvene sredine. Ali i ti ćeš se slošiti da je takvih malo.
Istina, javi se ponekad neko i takav, sa snažnom idejom koja privuče mase, i šta se onda dešava?

Jurivaka ::
Istina, javi se ponekad neko i takav, sa snažnom idejom koja privuče mase, i šta se onda dešava?

Onda njega povuku ili bolje reći odvuku od mase.

Ne, onda se ponavlja priča o čoporu, i tako u krug.

Таквима маса ни не треба; они требају маси.
Маса је та која мора да учини напор и пронађе вођу; сваки вођа који се сам намеће је пола проблема.
Група (чопор) који прихвата вођство галамџије, насилника, букача- ни не заслужује добро вођство; то говори о њеној супстанци, каквоћи.
Зато такве групе лоше прођу; и група мора да има одређени ниво, да би била способна да изабере вођство, предводника чопора.
Оно Његошево- они бољи одоше бољима....

Fristajlo ::Таквима маса ни не треба; они требају маси.
Маса је та која мора да учини напор и пронађе вођу; сваки вођа који се сам намеће је пола проблема.

Pa nije svako rođeni vođa i zato je meni sasvim prihvatljivo da se spontano nametne. Naravno, ako je to na silu i neprimereno, zarad ličnog interesa, masa je ta koja to treba i da uoči.

Група (чопор) који прихвата вођство галамџије, насилника, букача- ни не заслужује добро вођство; то говори о њеној супстанци, каквоћи.

Zato takvima i ne može biti dobro, makar ne konstantno dobro. Nego žao mi je što i oni sasvim drugačiji zbog toga ispaštaju.

Avramova

Pa nije svako rođeni vođa i zato je meni sasvim prihvatljivo da se spontano nametne. Naravno, ako je to na silu i neprimereno, zarad ličnog interesa, masa je ta koja to treba i da uoči.

Спонтано и наметне- никако не могу заједно, а да има смисла. Вођа се бира, а код животиња намеће; компренде?

Nego žao mi je što i oni sasvim drugačiji zbog toga ispaštaju.

Ирелевантно. То је закон демократије, па чак и природе. Припадност групи подразумева дељење судбине свих; индивидуа мора бити подређена општем интересу, и да без роптања прихвата и оно што јој не одговара.
У томе и јесте суштина проблема, што су људи данас индивидуалисти, са одумрлим осећајем за колективно; огромна већина данас све мери из сопствене, личне визуре, субјективно је примарно над објективним, и док то не променимо, биће проблема са вођством.
Јер, добар вођа нема времена и да води, и да гледа иза леђа који то незадовољници гунђају...

Fristajlo ::Јер, добар вођа нема времена и да води, и да гледа иза леђа који то незадовољници гунђају...

добар вођа има довољно пара да плати чуваре, инаће оде добар вођа :cao: па му дођемо на исто

Егзактан доказ да су Срби, сигурно, настали од мајмуна...
За остале- не знам...

:: :: ::

inspy ::
добар вођа има довољно пара да плати чуваре, инаће оде добар вођа :cao: па му дођемо на исто

Ти говориш о савременом, а ја о добром вођи...

Fristajlo ::
Спонтано и наметне- никако не могу заједно, а да има смисла. Вођа се бира, а код животиња намеће; компренде?

А што не би могло? Неко жели или мора постати вођом без подршке бирача док је неко, како већ рекох, по природи ствари вођа и без свесне намере стаје први у колону, и то познаје психологија. Можда је прикладније избећи реч "наметне" као негативно конотована.

Avramova :: по природи ствари вођа и без свесне намере стаје први у колону, и то познаје психологија.

Вођа, који несвесно стаје први у колону има проблем перцепције стварности, рекао бих...