Социологија

Ако знамо шта је социологија и у коју се сврху користи социологија у савременом друштву видјећемо да се сам приступ друштву на овим просторима истраживањима,методама или експериментисању није битно промијенио..односно да стагнира.Да ли је занемарено истраживанје на терену или је оно што читамо ,учимо у школи ,пратимо на ТВ пуко понављање већ реченог или преузето из страних часпоса..

Sociologija je "nauka" ( kao i ostale "drushtvene nauke" - ne znam zashto ih nazivaju naukama,kad nisu utemeljene na nikakvim dokazima ),koja sluzhi,iskljuchivo,da bi se manipulisalo Narodima i vecim narodnim masama...
"Nauka" koja sluzhi da bi se obuchavali "chuvari" robova,u sistemu u kome zhivimo...
Znachi,sve drushtvene,nazovi,nauke sluzhe za manipulaciju slabih u svoju lichnu korist,kao i korist ljudi koji ovaj svet vode...
Inache,stalno ponavljanje je samo nachin manipulacije i usadjivanje ideja,koje ne mora da znachi da su tachne,ili ispravne,pa chak ni da postoje ( liberalizam,suverenitet,nezavisnost,"sloboda" medija,ili u bilo kom smislu, i.t.d )...
Ali su korisne za odredjene grupe ljudi...
To vidimo na TV-u,u knjigama,chasopisima i ostalim sredstvima manipulacije,svakodnevno...

Upravo se manipulacijom stvara imaginarna slika ,kojom iako stičete prijatelje svakodnevno imaginarne ili realne medijskom sociologijom sve poništavaju.Ako godinama cijedite isto mjesto na kojem je nekada postojala bobuljica izazivate kontraefekat ..

Ako se prati razvoj ljudskog društva, razvoj odnosa i drugih karakteristika toga društva, dolazi se do saznanja o zakonitostima određenih društvenih pojava, njihovom uzrocima i posledicama. Kada se takva saznanja sistematizuju, a sistematizacija znanja je posao nauke, pa se zato za sociologiju ne može reći da nije nauka, dakle, kada se takva saznanja sistematizuju, onda imamo u dobroj mjeri pouzdanu osnovu za procjenu društvenih kretanja u datom društvu, s jedne, a s druge strane i pouzdanu dijagnozu društvenim "bolestima".
Zloupotreba nuke i saznanja uopšte, uvijek je bilo i biće. Znanje je moć, ali samo onda kada nije opšte poznato, odnosno, kada je poznato samo uskom krugu.

Jurivaka :: Znanje je moć, ali samo onda kada nije opšte poznato, odnosno, kada je poznato samo uskom krugu.

Znači li to da nadprosečno učen čovek, tačnije ne samo u jednoj oblasti stručan, nema moć u širem okruženju?

Avramova ::Znači li to da nadprosečno učen čovek, tačnije ne samo u jednoj oblasti stručan, nema moć u širem okruženju?

Da, to znači to. Natprosječno znanje, znači veće znanje od pojedinačno većine ljudi u okruženju, ali ne i apsolutno veće znanje od svih. U citiranoj rečenici, nije se mislilo na takvu vrstu znanja, nego na nešto sasvim drugo. Recimo, ako mala grupa ljudi zna kuda će proći buduća trasa autoputa, može se obogatiti, dok to neće moći ako takvo saznanje dopre do velikog broja ljudi.

Ovako posmatrano, znanje bi se moglo tretirati kao dobar kapital što zapravo i jeste, iako sam se prvo fokusirala na položaj čoveka u društvu ne uzimajući u obzir materijalnu potporu.

U citiranoj rečenici, nije se mislilo na takvu vrstu znanja, nego na nešto sasvim drugo. Recimo, ako mala grupa ljudi zna kuda će proći buduća trasa autoputa, može se obogatiti, dok to neće moći ako takvo saznanje dopre do velikog broja ljudi.

Onda je rec o informisanosti, okruzenju, drustvenim prilikama, tj. saznanju nikako o znanju. Umece bi bilo iskoristiti licnu povoljnost prilike.

znanje bi se moglo tretirati kao dobar kapital što zapravo i jeste

U smislu da manja grupa ljudi ume da napravi auto-put.

nadprosečno učen čovek

Sta znaci 'nadprosecno ucen covek'? Sta to podrazumeva?

dolazi se do saznanja o zakonitostima određenih društvenih pojava, njihovom uzrocima i posledicama

napr?

onda imamo u dobroj mjeri pouzdanu osnovu za procjenu društvenih kretanja u datom društvu, s jedne, a s druge strane i pouzdanu dijagnozu društvenim "bolestima".

Jedan primer drustvenog kretanja ?

Vidra :: Sta znaci 'nadprosecno ucen covek'? Sta to podrazumeva?

Najveća moguća titula zvanja i neprekidno dokazivanje što se podrazumeva.

onda imamo u dobroj mjeri pouzdanu osnovu za procjenu društvenih kretanja u datom društvu, s jedne, a s druge strane i pouzdanu dijagnozu društvenim "bolestima".

Jedan primer drustvenog kretanja ?

Fizička, socijalna, i finansijska ugroženost većine članova nekog društva u dužem periodu, neminovno dovodi do promene uređenja datog društva.
Primer prvi: Rusija početkom prošlog veka
Primer drugi: Nemačka posle Prvog svetskog rata
Primer treći: Srbija na kraju milenijuma

Bez dvojbe Vulin je erudita.

Vidra ::

U citiranoj rečenici, nije se mislilo na takvu vrstu znanja, nego na nešto sasvim drugo. Recimo, ako mala grupa ljudi zna kuda će proći buduća trasa autoputa, može se obogatiti, dok to neće moći ako takvo saznanje dopre do velikog broja ljudi.

Onda je rec o informisanosti, okruzenju, drustvenim prilikama, tj. saznanju nikako o znanju. Umece bi bilo iskoristiti licnu povoljnost prilike.

Znanje i informisanost su u uskoj korelaciji. U ovom slučaju je uzet banalan primjer kao ilustracija, a isti se može odnosti na razna, uključujući i naučna, saznanja. Da je saznanje o cijepanju atoma ostalo tajna za sve osim za jednu naciju, državu..., onda bi ta nacija danas zaista imala moć!

znanje bi se moglo tretirati kao dobar kapital što zapravo i jeste

U smislu da manja grupa ljudi ume da napravi auto-put.

Uopšte nije potrebno da manja grupa ljudi koja raspolaže saznanjem o budućoj trasi autoputa, zna taj put napraviti; e da bi to iskoristila u materijalnom smislu.

dolazi se do saznanja o zakonitostima određenih društvenih pojava, njihovom uzrocima i posledicama

napr?

Što li će ti primjer? Da se uvjeriš da znam o čemu govorim, ili tebi nije jasno šta je društvena pojava? No, dobro... Uzmimo primjer sa mikro nivoa date društvene zajednice - klasno raslojavanje društva. Sociologija u ovom slučaju odgovara na pitanja zašto dolazi do toga raslojavanja, šta mogu biti njegovi uzroci, i šta mogu biti njegove posledice. A može sa približnom tačnoću odgovoriti na takva pitanja, jer ima sistematizovana saznanja o tim pojavama kroz istoriju razvoja ljudskog društva.

- Šta će sociologija u filozofiji?