Lament nad svetom

ЛАМЕНТ НАД СВЕТОМ

Свет је леп. Слободно небо улива сигурност. Љубав зближава људе и рађа лепа осећања. Срећи тежи свако, а да би је достигли треба нешто за њу и да урадимо. Снови су једно, а стварност нешто сасвим друго.
Живимо у свету у коме има болесних, гладних,незапослених, несрећних.Сведоци смо све чешћих катастрофа. У цунамијима нестају читава села, бродови, житељи, руше се куће, путеви,људи остају без основних животних потреба. Деца умиру због болести и глади иако помоћ пристиже са свих страна.
Озонски омотач се тањи, ледници топе, настају поплаве. Оне односе жртве и уништавају усеве.Бескућници се поново ангажују да поправе што је уништено и наставе живот тамо где су га започели. Неки одлазе у потрази за неким бољим местом под Сунцем.
Вулкани се буде, насељена места у близини се напуштају.Земља често подрхтава и доноси нове жртве.Померање тла нико не може да спречи, али могу да се граде објекти који би издржали очекиване потресе.
Природне катастрофе су некада непредвидиве зато је број жртава огроман.Али и сам човек својим понашањем унесрећује друге.Ратове воде људи и они могу да се избегну ако између завађених страна победи разум. Ако се то не догоди земље које буду захваћене ратним вихором највише страдају, како у у изгубљеним животима тако и у уништеним материјалним добрима.
Зато треба живети пуним плућима јер може сваког часа да нам се догоди нешто што би нам уништило живот.

Dopada mi se ovaj prozni prikaz pa bih volela znati ko je autor.

Hvala. Zaboravila sam da potpisem svoj tekst.