Slovo o Karađorđevićima

Istorija Karađorđevića po mnogo čemu predstavlja i istoriju srpskoga naroda.

Od 1804. godine, Karađorđe je rodonačelnik, a od 1808. osnivač dinastije Karađorđević. Na slavskom dogovoru u Topoli, a potom i u Beogradu, "Sovjet narodni, svi komandanti, vojvode, knezovi i sav narod" priznali su Gospodara Karađorđa Petrovića i njegovo zakono potomstvo za prvog i vrhovnog srpskog predvoditelja". Dinastija Karađorđević dala je srpskom narodu i jugoslovenskim narodima pet vladara: vožda Karađorđa, kneza Aleksandra, kraljeve Petra Prvog, Aleksandra Prvog i Petra Drugog. Oni su sedeli na srpskom prestolu 42 godine, a na jugoslovenskom 27.

Vladari ovog doma su prosečno nosili krunu po 13,5 godina. Karađorđevići su tri puta nasilno obarani s prestola. Karađorđe je morao da napusti Srbiju pred naletom Turaka (1813), knez Aleksandar da se skloni od združene opozicije i obrenovićevaca (1858), a kralj Petar Drugi da ode iz Jugoslavije ne mogavši da odbrani zemlju od Hitlerove Nemačke (1941).

Karađorđevići su dugo vodili težak emigrantski život, od Besarabije do juga Afrike i Amerike. Statistika kaže da smo od daleke 1813. godine do danas preživeli više od 120 izgnaničkih godina, skoro dvostruko više nego što su bili na prestolu (68 godina).

Ko je još živ i ko je ko u dinastiji Karađorđević danas? Pođimo redom:

• Otac princa Tomislava kralj Aleksandar Karađorđević imao je četvoro dece. Ćerku Jelenu dobio je sa Šarlotom Kotijar, vanbračno, ali ju je priznao. Sinove Petra, Andreja i Tomislava dobio je u braku s kraljicom Marijom, rumunskom princezom.
  
  
• Kralj Petar Drugi Karađorđević je s kraljicom Aleksandrom, grčkom princezom, imao samo sina Aleksandra, koji je rođen u Londonu. Princ - prestolonaslednik u prvom braku s princezom Marijom de Glorijom iz brazilske carske kuće dobio je sinove prinčeve Petra 1980. godine, a Filipa i Aleksandra 1982. godine.
  
  
• Najstariji od njih Petar Treći Karađorđević je princ - naslednik.
  
  
• Princ Andrej Karađorđević, koji je rođen 1928. a umro u Palm Springsu 1990. godine, imao je petoro dece. Tatjana Marija Karađorđević, princeza, ćerka je princa Andreja i njegove prve žene princeze Kristine Margarete od Hesena. Danas radi kao umetnički fotograf u Londonu.
  
  
• Drugu princezu Mariju Laviniju Karađorđević, rođenu 1961. u Londonu, princ Andrej je usvojio. Ona je, inače, ćerka iz prvog braka druge Andrejeve supruge Kire Melite od Lejningena.
  
  
• Sin Hristifor Karađorđević došao je na svet 1960. godine. Vrlo mlad je nastradao u saobraćajnoj nesreći. Nema groba, jer su njegovi posmrtni ostaci kremirani, a pepeo razasut po jednom škotskom ostrvu.
  
  
• Vladimir Karađorđević, princ, rođen je 1964. godine u Londonu u drugom braku princa Andreja s već pomenutom princezom Kirom Melita Fedorom od Lejningena. Živi i radi u Londonu, gde se nedavno oženio. Njegov brat Dimitrije Karađorđević, princ, rođen je 1965. godine, takođe u Londonu. Zaposlen je u londonskom metrou.
  
  
• U trećem braku s Milicom Anđelković, odnosno Mici Lo, princ Andrej nije imao decu.
  
  
• Princeza Milica rođena je u Vrnjačkoj Banji, odakle je krajem Drugog svetskog rata otišla na rad u Nemačku gde se udala za doktora Frenka Loa i postala Mici Lo i s njim otišla za SAD. Udajom za princa Andreja postala je princeza Ana Marija Karađorđević. Ona je najtajanstvenija srpska princeza, jer se ne pojavljjuje u javnosti. Danas živi u Palm Springsu.
  
  
• Princ Tomislav Karađorđević dva puta se ženio.
  
  
• S vojvotkinjom Margaretom od Badena, direktnim potomkom nemačke kraljevske loze, dobio je 1958. sina Nikolu a godinu kasnije ćerku Katarinu.
  
  
• Princ Nikola je oženjen princezom Ljiljanom, s kojom ima dve ćerke. Živi i radi u Frankfurtu u Nemačkoj. Princeza Katarina je danas udata za Dezmonda de Silvu i takođe ima dve ćerke.
  
  
• Posle razvoda 1981. godine, princ Tomislav se oženio Lindom Meri Boni, koja mu je u Londonu 1984. rodila sina Đorđa i 1985. godine sina Mihaila.
  
  
• Kneževska loza Karađorđevića vodi poreklo od kneza Aleksandra (vladao od 1842. do 1858. godine) i njegovog mlađeg sina kneza Arsena, koji je rođen 1859. a umro 1938. godine. Arsen nije bio vladar, ali je njegov sin knez Pavle bio, posle ubistva kralja Aleksandra, namesnik Jugoslavije od 1934. do 1941. godine. Knez Pavle je rođen 1893. a umro je 1976. godine.
  
  
• U braku s kneginjom Olgom, grčkom princezom, imao je dva sina. Aleksandra, kneza, koji rođen 1924. godine u Vajt Lodžu i Nikolu Karađorđevića koji je rođen 1928. a poginuo u saobraćajnoj nesreći 1954. godine. Najmlađe dete iz ovog braka je kneginja Jelisaveta, koja je rođena u Beogradu 1936. godine.
  
  
• Naslednik kneza Pavla, namesnika, knez Aleksandar Karađorđević danas živi u Parizu. Ženio se dva puta. U prvom braku, sklopljenom 1955. godine s kneginjom Marijom Pija Jelenom od Savoje, knez je dobio 1958. godine sinove Dimitrija i Mihaila, zatim 1963. sina Sergija i ćerku Jelenu.
  
  
• Knez Dimitrije Nikola Pavle Đorđe Marija Karađorđević, kako mu je puno ime, radi kao stručni konsultant u čuvenoj aukcijskoj kući "Sotbi" u Londonu.
  
  
• Knez Mihailo Umberto Antonije Petar Marija Karađorđević je trgovac nekretninama.
  
  
• Knez Sergije Vladimir Emanuel Marija je profesionalni fotograf u Italiji.
  
  
• Kneginja Jelena Olga Lidija Tamara Marija Karađorđević je modni kreator u Parizu. Udata je za industrijalca Terija Gobera, s kojim ima dve ćerke.
  
  
• Knez Aleksandar Karađorđević je u drugom braku s Barbarom Eleonorom iz Lihtenštata, koji je sklopljen u Parizu 1975. a 1995. crkveni na Oplencu, dobio sina Dušana.
  Knez Dušan Pavle Karađorđević rođen je 1977. godine u Sent Galenu, u Švajcarskoj. Danas je student u Parizu.
  
  
• Ćerka kneza Pavla, kneginja Jelisaveta Karađorđević, živi u Njujorku. U prvom braku s Hauardom Oksenbergom dobila je dve ćerke Katarinu i Kristinu. Obe su rođene u Njujorku. Katarina, rođena 1961. godine, poznata je američka glumica, ima ćerku Indiru.
  
  
• Kristina je godinu dana mlađa. Ostvarila je zavidnu spisateljsku karijeru. Udavala se, ali nema decu. Kneginja Jelisaveta iz drugog braka s dr Nilom Balfurom ima sina Nikolasa.

___________________
Izvor: Glas javnosti

SLAMNATA KUĆA
Srbija, Beograd
08.03.2010

Kada se, kroz veliku gvozdenu kapiju, uđe u dvorski kompleks na Dedinju, sa desne strane se, kroz šumu drveća, nazire niska, žuta kuća sa slamnatim krovom. Odkud ona na Kraljevskom brdu?



Slamnata kuća, takođe zvana Seljačka kuća ili Baštovanska kuća prvi je objekat koji je u dvorskom kompleksu kraljevske porodice. Podignut je u vreme kada je kralj Aleksandar I Karađorđević doneo odluku da pristupi izgradnji Dvora. U prvo vreme, kuću su koristili kralj Aleksandar i kraljica Marija kada bi dolazili da obiđu radove na Dvoru. Služila je za njihov odmor posle nadgledanja i zamornih pregovora sa majstorima.

Tako je bilo sve dok Dvor nije bio završen i useljen. Tada je u Slamnatoj kući kraljica Marija uspostavila svoj umetnički atelje. „Bila je vrlo darovita umetnica čiji je jedan broj crteža sačuvan do danas. Takođe je mnogo radila na ex-libris-u. Monograme je radima pre svega za svoju porodicu. Na žalost, nije mnogo toga sačuvano, mada se jednom u dve-tri godine, iznenada, pojavi neki njen rad!“, smeška se arhitekta Dragomir Acović, arhitekta i član Krunskog saveta. Kraljica Marija je radila je skulpture. Od svih njenih vajarskih poduhvata ostala je samo jedna statua, nazvana „Vitez u kontemplaciji“ koja se nalazi u Kraljevom dvoru. Čini se da je to bila njena parafraza na jednu temu koja je nekada bila veoma popularna. Ta statua pokazuje da je kraljica Marija dobro vladala skulpturom, vajarskom materijom i da je imala izražen dar za ovu umetnost.

Slamnata kuća nikada nije bila deo nekog formalnog sadržaja. Od samog početka je imala privatni karakter. Do 1939.godine, kada je kraljica Marija napustila zemlju, nema tačnih podataka šta se u kući nalazilo. Ali, zna se da je posle dolaska Josipa Broza na vlast i posle perioda kada je Dvor postao privremeni boravak stranih šefova država, ova kuća dobila striktno utilitarni karakter.
„Kada je u posetu Beogradu dolazio strani šef države, njegova pratnja i služba uspostavljali su u Slamnatoj kući svoj komunikacioni centar. Logično je da je ovo bila jedna od najozvučenijih zgrada u zemlji,“ dodaje g-din Acović. Jer, tamo gde je njihov komunikacioni sistem postavljen, tu je i domaćin isto uradio, kao i mnogi drugi, sa interesom da ostave neki svoj trag o onome što se dešavalo!“

Od kada se 2001.godine prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević sa svojom porodicom uselio u dvorski kompleks, u Slamnatoj kući nije vršena nikakva posebna pretraga za tim uređajima za prisluškivanje. Ova zgrada se danas koristi onako kako se ukazuje potreba. Nema stalnu, određenu namenu. Uglavnom je koristi Fondacija princeze Katarine „Lifeline“ kada se pripremaju neke aktivnosti, kao što su dopremanje, popisivanje i raspodela humanitarne pomoći, itd. Jedno vreme, pre dve-tri godine, Slamnatu kuću je koristio Fond kraljevskog Doma za darovite studenata slikarstva. Takođe se koristi u situacijama kada je potrebno da se nekome obezbedi privremeni smeštaj.

„Sve u svemu, ovo je prostor bez posebne namene“, kaže arhitekta Acović. „To se vidi i po enterijeru. Na žalost, ne postoje fotografije pa ne može tačno odrediti kakvo je nekada bilo unutrašnje uređenje. Slike na zidovima, ukrasni predmeti, očigledno su iz vremena posle Drugog svetskog rata. Takođe se vidi i po arhitekturi: reklo bi se da su kamini preziđivani krajem pedesetih ili početkom šezdesetih godina.“

Dama sa šeširom
Međutim, Slamnata kuća je spolja uglavnom zadržala izgled kakav je ranije imala. Pre svega, taj karakteristični krov pokriven trskom, prema čemu je i dobila ime. Taj krov je kuriozitet na Dedinju. Nije menjan već trideset godina! Ovih dana je završen novi poduhvat na dvorskom kompleksu: ova kuća je, konačno dobila nov krov, to jest novu trsku. Sada izgleda kao prava dama sa najnovjim letnjim šeširom na glavi!

U međuvremenu će prestolonaslednik Aleksandar odlučiti u pogledu neke dalje posebne namene ove kuće. „Bilo bi dobro kada bi došli u posed dokumenata u kojima bi mogli da otkrijemo autentičnost kuće,“ dodaje gospodin Dragomir Acović. „Mada, izgleda da će to ići teže, jer i sama služba Zavoda za zaštitu spomenika u Beogradu nema nikakve podatke o Slamanatoj kući(bar što se tiče unutrašnjeg uređenja).“

Kuća se prostire na oko 360m2. Prilično je velika, mada, gledano spolja, uopšte ne izgleda tako. Njena spoljna forma je trapezastog oblika, odnosno oblika je polovine jednog heksagona. Ovaj oblik je ponovljen je u samom vrtu sa ružičnjakom koji se nalazi na južnoj strani fasade. Heksagon je upravo u vreme gradnje Slamnate kuće, dvadestih i tridesetih godina prošlog veka, bio popularna tema u arhitekturi. Heksagon, kao osnovni motiv blizak je arhitekturi tela čoveka i postoje brojni primeri heksagona kao osnovnoh arhitektonskog modula.
Rezulat je dobro vidljiv u rasporedu prostorija. Desno krilo je namenjeno dnevnom boravku, pored koga postoje i jedna spavaća soba, kupatilo i kuhinja. Levo krilo namenjeno je odmoru: tri spavaće sobe i kupatilo. Potkrovni prostor nije namenjen korišćenju, jer u ono vreme stanovati na tavanu nije bilo zamislivo.

Ostaje da vidimo kakvu će ulogu imati u budućnosti ova jednostavna Slamnata, Seljačka, Baštovanova kuća, već kako vam drago!

Jelena Kaličanin
Foto: Dragan Babić

preuzeto sa...

MALTEŠKI VITEZ

PRINC Aleksandar Drugi Karađorđević član je međunarodne organizacije Reda malteških vitezova. To je pre dve godine na javnom istupanju ovog reda u Beogradu rekao i ambasador malteških vitezova u našem glavnom gradu Flaminio Farnezi.

- Ovaj red je prvenstveno katolički - podseća Janković. - Nikada ranije, nijedan srpski visoki političar, a posebno vladar, nije bio član ovog reda.

Interesantno je i da je upravo princ Aleksandar primio visoki orden od pape, iako takvo priznanje nikada nije dobio nijedan pravoslavac pre njega. Kako kaže Miodrag Janković, pun naziv je stalno rimokatoličko odlikovanje kraljevske kuće Dveju Sicilija - svešteni vojnički konstantinovski red svetog Đorđa.

- Ovo priznanje princ Aleksandar dobio je 1984. godine - dodaje Janković. - Po pravilu, orden se može dodeliti samo osobi koja izjavi lojalnost aktuelnom rimskom papi!

:pink:

pjer,

Daj neku fotokopiju.

izaslo u novinama..vecernje novosti.....jos 2008 god..

imam isecak tog clanka

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:216790-Princ-ho


evo i glas javnosti...

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/12/03/srpski/R99120202.shtm

Adolf Hitler and Serbian Knez Pavle visit 01.-08.1939