Najave, preporuke, stripovi-opustena tema... :)

Sudija Dred - Dva stripa,nazalost,na engleskom jeziku...

Mada cu uskoro da postavim skenove na srpskom.

Bouncer – Izbacivač, odlična vestern strip novela




Kainovo oko

IZBACIVAČ (BOUNCER)Piše – Alejandro Jodorowsky.Crta – Francois BoucqNije da Jodorowsky nije poznat po svom angažovanju na Western žanru ali ipak je većini ljubitelja stripova poznatiji kao kreator kultnih SF stripova kao što su Metabarons i Incal. Naravno ljubitelji filmova su opet upoznati sa njegovim radom na Western filmu El Topo. Teško je zaboraviti ovaj uvrnuti Western bilo kome ko ga je jednom video. To nas dovodi i do stripa Bouncer gde se Jodorowsky vraca Western miljeu nakon dugo vremena.1)Kainovo Oko, je prva epizoda u western serijalu o jednorukom kafanskom izbacivaču zapošljenom u jednom od mnogobrojnih saluna Divljeg Zapada. Kao i u filmovima James Bonda ovde sledi dugi uvod, Jodorowsky nas drži u neizvesnosti čak se i poigrava sa nama time što nas sa glavnim likom serijala upoznaje tek na 35 strani stripa, puštajući nas da mislimo da će to biti neko drugi. Do tog trenutka nas je upoznao sa vođom odmetnika sa juga jednookim Kapetanom Raltonom koji zbog neračišćenih računa sa svojim starijim bratom Blejkom upada na njegovo imanje i ubija njega i njegovu ženu. I Blejkovim sinom Setom koji na sreću uspeva da preživi masakar a otac mu pred smrt poručuje da se javi Izbacivaču iz saluna Inferno u gradu Džuritaunu. Džuritaun je jedan jako „lep” gradić kako uskoro saznajemo, malo je veselijeg karaktera i šerif retko kada živi duže od mesec dana.Dvoboji su svakodnevni a u najgorem od svih saluna (Inferno – Pakao) radi naš jednoruki Izbacivač.Saznajemo da Izbacivač ima i 2 rođena brata i da su to – gle sudbine – upravo jednooki Kapetan Ralton i sada već pokojni Blejk koji je nekada važio za najbržeg revolveraša zapada pre nego što se okrenuo bogu. On prihvata svog bratanca i polako ga uči zanatu kako bi se zajedno osvetili bratu-stricu Raltonu. Saznajemo i kratku istoriju porodice i da su sva tri brata rođena kao vanbračna deca „najbolje kurve Divljeg Zapada” i da su pod njenim vođstvom opljačkali najveći najvredniji dijamant – Kainovo Oko. Ovde se Jodorowsky malo poigrao sa biblisjkom mitologijom i namerno je nazvao dijamant Kainovo Oko po biblisjkom liku Kainu jednom od dva Adamova sina koji je ubio svoga brata. Tako i ovaj dijamant prvo dovodi do obračuna između braće u kome Izbacivač gubi ruku a Ralton oko, dok Blejk pritisnut grižom savesti rešava da se posveti bogu. Njihova majka izvršava samoubistvo a pri čemu prethodno sakriva dijamant od svojih sinova.17 godina kasnije….Ralton u pohodu na dijamant ubija svog brata što dovodi do već pomenutih događaja.
Jodorowsky je ovde iskoristio dva osnovna motiva u Wesetern žanru. Prvi je lov na blago, tj. Dijamant Kainovo oko a drugi je osveta i to međusobna osveta pripadnika jedne porodice. Ono što razlikuje ovaj western od gomile drugih jeste upravo onaj nihilizam koji provejava kroz ceo strip, da bi rezultirao finalem koje ne bi prošlo cenzuru u većini zemalja. Naime finale se tiče pronalaska dijamanta ali ne želim da vam otkrijem kakve to veze ima sa cenzurom i nihilizmom Jodorowskog jer da bi to saznali moraće te pročitati ovaj strip.Nego da nastavimo sa stripom, ovo je pravi prljavi western Sergio Leonevkog tipa, western gde jednostavno možete osetiti stvarnu i moralnu prljavštinu divljeg zapada. Jodorowsky nije autor koji često piše westerne ali kada ih napiše onda budite sigurni da je to nešto čega će te se sećati dugo, tome doprinose neke „kritične scene“, kako bi ih ja nazvao, jedna je ona sa dijamantom, druga je kada Ralton ubija Blejka odsecanjem glave samo trenutak pre nego saznamo da mu je on rođeni brat. I da pomenem samo na kratko par scena iz druge knjige o kojoj ću napisati kasnije par redova: scena izvođenja ljudoždera na vešala i scena pred Izbacivačevo venčanje kada ga snaša napušta zbog…Ove scene vam ostaju urezane u sećanje dugo nakon što pročitate strip.
Verovali ili ne iako deluje mnogo ovo je tek površina priče o Izbacivaču i ja sam vam otkrio vrlo malo jer pravi događaji tek slede, ali to ćete saznati ako kupite i pročitate strip.

Tako je nastala grupa TNT -Kolorka

XABARAS!

U IME OCA Dvobroj 241/242 u koloru

Digi, pored toga što me tvoje teme opuštaju, one mi donose i nemir u kuću. Sinovi i ja se grabimo ko će pre do kompa da ih čita.

Svaka čast maestro!

Hvala na pohvalama,sele Meni su stripovi velika ljubav I stvarno uzivam u ovome

Strip je umetnost, i to znaju oni koji ga razumeju.

Strip je umetnost, i to znaju oni koji ga razumeju.

A sada je sve to dostupno zahvaljujuci internetu....Ja,iskreno,vise volim stripove na papiru,ali do nekih je veoma tesko doci i ovo je, barem meni,jedina mogucnost da citam neke od starih brojeva

D.D. broj 200. Lijepo zvuči, zar ne? Za jedan strip serijal to je zaista uspjeh. Posebno ako uzmete u obzir da osim ovih 200 «redovnih» epizoda postoji još skoro pa stotinjak epizoda objavljenih što u almanasima, što u gigantima, što u specijalnim brojevima, što u maxijima… Takav uspjeh se u Bonelliju uvijek posebno obilježava «slavljeničkim» epizodama u boji, neka vrsta poklona vjernim čitateljima. U ovisnosti od serije do serije, slavljenički brojevi i nisu počesto uspijevali opravdati velika očekivanja čitatelja (kao najočitiji primjer uzeti ću samo Tex br. 400 i 500 oko kojih su se lomila mnoga koplja u Italiji), ali su i znali polučiti izvanredne rezultate (TX 100, MN 100, ZG 200, 400, DD 120). Na sreću, ovaj broj spada u ovu drugu skupinu! Proteklih godinu dana u talijanskim strip krugovima najvruća tema je bio upravo ovaj DD 200. Obavijen velom tajne ovaj broj je mjesecima golicao maštu čitatelja i fanova i raspirivao raznorazne teorije i prognoze od onih tko će biti autori do toga što će se dešavati i nekako se moglo osjetiti isčekivanje u zraku i sve veće nestrpljenje. To samo potvrđuje koliko vjernu publiku Dylan ima i kakav značajan događaj u svijetu stripa predstavlja ovaj broj. Nasuprot ogromnom pritisku fanova i najavama da će nakon dugo vremena neku epizodu Dylana napisati famozni Tiziano Sclavi koji uživa kultni status kod Dylanovih fanova, priču i scenarij potpisuje mlada scenaristica Paola Barbato (koju u zadnje vrijeme proglašavaju legitimnom Sclavijevom nasljednicom, a što ona i pokazuje ovom epizodom!) tako da Sclavi gotovo da nije imao veze sa ovom epizodom (osim što je napisao nekoliko Grouchovih rečenica – kako kaže sama Barbato :»…ja bi se s tim mučila nekoliko dana, a on to napravi odmah, tako prirodno…» i što je napisao uvod, na kojem se i pojavljuje u zgodnoj Brindisijevoj ilustraciji, u stolici nasuprot Dylana).

«…nadam se da vam nije bilo previše teško rastati se s njim… imao je emocionalnu vrijednost…»
«…nije važno… moj sin se ionako ne bi igrao s njim…»

Ova priča nam opisuje Dylanov život nakon Lilliene smrti u «Dok nas smrt ne rastavi» do «Zore živih mrtvaca» i na taj način nam objašnjava mnoge stvari iz Dylanove prošlosti: odakle toliko prijateljstvo sa Blochom, kako je upoznao Groucha, gdje je kupio maketu galije i tko je njen stvarni vlasnik, odakle zvono na vratima, odakle mu buba, kako je prestao piti, kako je zadržao staru iskaznicu Scotland Yarda i još puno toga. Sve u svemu prilično puno rupa za popuniti i konaca za pohvatati za jedan strip od 94 stranice. Ja sam odlučio ne prepričati vam sadržaj stripa u ovoj recenziji. Nekako mislim da to ne bi bilo pošteno prema svima koji će je pročitati kad-tad i pokvariti vam iznenađenje. I sam sam bio na mukama da li čitati komentare talijanskim fanova dok sam čekao da mi strip stigne, ali sam odlučio da se ipak strpim i sretan sam zbog toga jer bi tako samo sebi pokvario doživljaj. U svakom slučaju moram reći da je Paola Barbato napravila jako dobar posao i da je uspjela napisati jednu dopadljivu i tečnu priču koja se lako čita i koja će sigurno biti visoko na top listama Dylanovih epizoda. Ostaje pak par nejasnoća i nelogičnosti vezanih za brojeve 100 i za «Posljednju stanicu:Užas» jer se neke stvari preklapaju (npr. razlog zašto Dylan svo vrijeme nosi istu odjeću, Dylanova starost…), neke su problematične u samoj postavci ove epizode (kako je moguće da nitko u policiji nije znao za Blochove porodične probleme, pomalo šećerast opis Dylanovo ostavljanja pića – kao da je dosta samo reći «odlučio sam prestati»), a i mišljenja sam da se možda nije trebalo baš sve to vrijeme obuhvatiti u samo jednoj epizodi, tj. da se to moglo podijeliti na nekoliko brojeva u kojima bi možda otkrili i više detalja. Neki će možda i prigovoriti zbog malo prebrzog završetka sa možda previše puta viđenih i banalnih rješenja, ali ćemo joj oprostiti na tome.

«Groucho, reci mi da si to bio ti!»
«Da si to bio ti!»

Drugi dio autorskog tandema predstavlja Bruno Brindisi koji je nacrtao ovu epizodu. Brindisi je jedan od onih crtača koji se sviđa širokoj publici. Veliki je profesionalac i nesumnjivo dobar crtač, pa je tako i ovu epizodu nacrtao zaista dobro, gotovo da nemam zamjerki na njegov rad. Crtež je elegantan, jasan i siguran, sa uvjerljivim krupnim planovima ali i sa prilično popunjenim trećim planom (gdje se vidi da je uložio dosta truda) , likovi su prepoznatljivi i ne variraju od stranice do stranice, uspio ih je podmladiti a da ne izgube na karakteru i prepoznatljivosti. Generalna zamjerka ide na račun stila; naime, meni je njegov crtež nekako prehladan, osjeća se neka distanca, ne znam ni sam kako bih to opisao. Ja više volim «mekše» i «lepršave» crtače tipa Milazzo, dok se ovdje može primjetiti određena doza ukočenosti. Ako je vjerovati glasinama iz Italije, Brindisi se prebacio u Texov staff i ovo mu je zadnja epizoda Dylana koju je nacrtao, i ako je tome zaista tako, onda je izabrao definitivno najbolji trenutak da ode, ova će epizoda sigurno biti jako zapažena i zapamćena i zbog njegovog crteža između ostalog. Za svaku pohvalu (a i služi mu na čast) je posveta ostalim Dylanovim crtačima na zadnjoj stranici, gdje možete prepoznati Roija, Ambrosinija, Casertanoa, Trigoa, Venturija i naravno Stana. Sve pohvale idu i koloristima koji su i ovu (kao i «Dok nas smrt ne rastavi») epizodu odlično obojali, tako da ni tu nemam nekih posebnih zamjerki. Naslovnicu je kao i obično nacrtao Stano i po običaju ju je napravio jako dobro (a i posebna je jer se po prvi put Groucho i Bloch pojavljuju na naslovnici), međutim u redakciji su napravili katastrofalan posao dodavanjem žućkaste pozadine koja izgleda kao da je skinuta sa nekog trećerazrednog web sajta. Zanimljivo je da naslovnica nosi potpis i datum 2002, dakle napravljena je još prošle godine.

«Groucho, vrijeme je da ti nešto priznam: ne vjerujem u duhove!»
«I ja tebi moram priznati jednu stvar: ne vjerujem u predizborna obećanja!»

To bi ukratko bilo to. Dalo bi se tu još štošta pametno reći i napisati, i siguran sam da će ostali kolege recenzisti dati svoje mišljenje o ovoj epizodi kad je pročitaju, pa neka ostane i malo materijala za njih:-) Umjesto nekih velikih riječi i pompoznih i bombastičnih slogana za kraj nekako mi se najprimjerenije čini završiti ovu recenziju sa još jednim lijepim citatom iz ovog broja:

«Još uvijek tražim Lillie u svakoj ženi koju sretnem. Vječne priče koje ne traju dugo. Ali ne predajem se. Svaki put kad krene loše ponavljam sam sebi jednu stvar…Sa svakim novim krajem dolazi i novi početak!»



Predgovor #200
"I tako, drage nakaze, prođe dvadeset godina. Kad pomislim da su u pismu koje sam vam napisao povodom broja 200 bile reči, kao da se odnose na utopiju: "... ako nastavimo ovako, proslavićemo i dvadeset godina". Ko me je upitao kako se osećam zato što je Dilan napunio dvadeset godina, dobio je odgovor: "Matoro! Imam dvadeset godina više od njega!". Zato što on, kao skoro i svi ostali likovi iz stripova, ne stari. Već godinama ima manje-više 33 godine (koliko sam i ja imao kada sam ga osmislio, pa vi sami sračunajte). A vi, koliko ste vi godina imali? Četrnaest, sedamnaest...? Sigurno ste bili buntovnici (praktično nezaobilazno u tim godinama). A sada? Da li ste proćelavi činovnici? Menadžeri? Električari? Radnici...? Pratite li Dilana i dalje, ili ste odavno napustili njegovu stazu? Pre neki dan je kod mene došao jedan vodoinstalater. Imao je 38 godina, simpatičan, obrijane glave. Popravio je šta je trebalo, i počeo da skuplja svoje alatke. "Sklavi..." rekao je, skoro za sebe. "Ticijano Sklavi... to ime mi je poznato, kao da sam ga već negde video...". Tjah, ispalo je da ima kompletnu kolekciju Dilana, i da ni danas ne propušta nijedan broj. A takvih sam upoznao mnogo, iz svih društvenih slojeva. Hvala vam što ste ostali uz nas. A tu su i mlade snage, današnji akrepi, koji možda za reč "akrep" nikada nisu ni čuli. Tu su i momci koji na sreću svakog meseca otkrivaju Dilana, i koji se vezuju za njega, a kupuju i reprinte. A mi, i pored krize izdavšatva i laganog pada prodaje, nastavljamo da postojimo. Ako nastavimo ovako, proslavićemo i trideset godina... A bogami, ovaj jubilarac je (o, kako volim da pišem ovakve gluposti!) proslava u velikom stilu. Dva broja u koloru od nas. A potom i slavljenički članci po čitavoj italijanskoj štampi i more intevrjua sa mnom, da, baš sa mnom, koji sam donedavno bio zatvoren u mom sobičku i nigde niste mogli da me vidite. Eh, lepa vremena. To se promenilo, i sada pričaju o meni, i pokazuju mene, nakazu, čak i na fotografijama. Tokom dvadeset godina, postane čovek prijatelj sa raznim novinarima, fotografima i njima sličnima, i sve teže je reći im ne... Čitam na jednom internet forumu stvari koje mi puno znače: "Vratio se pisanju, napisao je tri epizode i jedan roman", "Aha, ali džabe, posle se ponovo povlači", "Načuo sam da mu je loše", "Ma neće ga valjda opet napustiti!", "Izvin'te, ali najbitnije je da je njemu kao čoveku dobro". Hvala. Te reči mi znače više nego nekakva dvadesetogodišnjica. Više nego, recimo, Mondadorijeva knjižica koju vidite iznad, sa prelepim predgovorom Valerija Evangelistija, bio on jedan od najboljih italijanskih pisaca ili ne. Više od "Škole stripa" (u donjem dsenom uglu) koja nam je posvetila čitav jedan broj. Prijateljima sa foruma poručujem kako imam raznih perioda, da mi je nekada dobro, a nekada i nije, da se oporavljam. Ali, pišem i dalje. Baš juče sam završio jednu priču koju ćete čitati za nekih godinu dana, kada možda mene više neće biti. Ma dobro, biće me, verovatno, ali to nije ni bitno: biće tu Dilan, i iznad svega, bićete tu vi. Završimo ovo na američki način: sve vas volim, vi ste divna publika."

Ticijano Sklavi

P.S.
Treba napomenuti da ovaj broj 200 nikada nije objavljen kod nas. Ovo što čitamo je delo fanova koji su skenirali i preveli jubilarni broj u koloru, pa se samo online može i naći!

DILAN DOG-Broj dvesta

„Mali princ” prvi put u stripu

Francuski crtač Žoan Sfar adaptirao poznatu knjigu, strip u originalu objavila poznata kuća „Galimar”, a kod nas Edicija „Veseli četvrtak”




Kultna knjiga za decu i odrasle, „Mali princ”, iz pera Antoana de Sent Egziperija od sada će moći da se čita i u formi stripa. Žoan Sfar (1971), jedan od najtalentovanijih autora novog talasa francusko-belgijskog stripa, adaptirao je lik čuvenog sanjara, ostajući veran Egziperijevom tekstu, a njegov strip upravo je objavljen na srpskom u Ediciji „Veseli četvrtak” iz Beograda, koja je osnovana prošle godine sa namerom da „probudi strip publiku u Srbiji”.
Strip „Mali princ” prošle godine je objavila izdavačka kuća „Galimar” u ediciji „Fetiš”, a Sfarovo delo u Francuskoj je dočekano kao izdavački poduhvat godine i ocenjeno kao jedna od najboljih književnih adaptacija u žanru stripa. „Mali princ” u novom ruhu nagrađen je priznanjem za najbolji grafički roman po izboru francuskog književnog časopisa „Lir”, a na prestižnom međunarodnom festivalu stripa u Angulemu ocenjen kao najznačajniji strip za mlade.
Sfar je, inače, poznat po tome što, uz Luisa Trondhajma, potpisuje izuzetno ambiciozni serijal „Donjon”, na kojem sarađuje još nekolicina crtača i scenarista. Njegova namera da replike Malog princa smesti u oblačiće zapravo predstavlja prvu strip adaptaciju Egziperijeve poetsko-filozofske knjige iz 1943, a tu ideju odobrili su i nosioci autorskih prava francuskog pisca čija je popularna knjiga prevedena na više od 180 jezika i prodata u više od 80 miliona primeraka. Takođe, Sfarov „Mali princ” biće prvi rad ovog autora objavljen na prostoru nekadašnje SFRJ.
Po čemu bi „Mali princ” Žoana Sfara mogao biti nov i originalan?
Prema rečima strip kritičara Pavla Zelića, iako Egziperijeva knjižica u svima nama izaziva jake emocije i asocijacije na junakovu malu planetu sa tri vulkana, ona se najvećim delom sastoji od dijaloga likova usred pustinje. Nema se tu, dakle, mnogo šta crtati, smatra Zelić, pogotovo što postoji i drugo ograničenje, a to su ilustracije samog Egziperija, koje krase stranice svakog izdanja „Malog princa”, što znači da Sfar mora da dela unutar već jasnih parametara.


– Sfar ostaje veran čak i Egziperijevoj crtačkoj viziji, ali hvata svaku i najmanju priliku da docrta ono što nedostaje, ili da nešto suptilno popravi, a bogami i da preskoči po koju piščevu ilustraciju. Sfarov crtež je dopadljiv u svim svojim namernim ili nenamernim nesavršenostima koje bogato nadoknađuje jakim i karakterističnim stilom, kao i bogatim i punim kolorom. U pripovedačkom delu Sfar je, koliko je to moguće, dosledan fantastičnim Egziperijevim mislima, ali se ne libi da „štricne” koju scenu ili deo dijaloga radi ritma – naglašava Zelić, dodajući da je posle nekolicine adaptacija na filmu i u crtaćima i umetnik iz sveta stripa uspeo da uhvati tu tananu nit koja nas povezuje sa detinjstvom i onim dečjim pogledom na svet koji nikada ne smemo da zaboravimo.
Stripovani „Mali princ” ima 110 strana i moći će da se kupi u maloprodajnim objektima „Trafike” (Beograd, Sarajevska 40, Despota Stefana 74, Milutina Milankovića 34), kao i u striparnicama „Darkvud” i „Alan Ford” od sledeće nedelje, po ceni od 1.600 dinara za članove Kluba čitalaca „Veselog četvrtka” čiji članovi postajete odmah po kupljenom stripu). Prevod stripa „Mali princ” za srpsko izdanje uradila je Nevena Glibetić, a adaptaciju prevoda potpisuje Dimitrije Jovanović.

True Blood u stripu



HBO je našla savršen način da uposli verne fanove televizijskog serijala True Blood za vreme pauze između emitovanja sezona. Naime, već dve godine za redom, izdavačka kuća IDW specijalizovana za strip adaptacije televizijskih i filmskih hitova, objavljuje epizode inspirisane pričama s kojim smo se ranije upoznali u seriji, a vodeća priča ove sezone se u Americi može naći pod nazivom True Blood: Tainted Love.

Iako ova izdanja predstavljaju pravi užitak fanovima serije koji sa nestrpljenjem očekuju premijeru četvrte sezone koja je zakazana 12. jun 2011., može se reći da strip serijal nije dobio nešto visoke ocene od strane kritike. Ali, šta je tu je, svi ionako znamo da je strip tu samo kao marketinški potez koji bi trebao da popuni prazninu dok se čeka na ono pravo.

Ipak, najveće pohvale dobili su scenaristi strip serijala Marc Andreyko i Michael McMillian, koji je ujedno igrao jednu od bitnih uloga u drugoj sezoni serije, sveštenika Stewa Newlina, poglavara sekte Fellowship of the Sun, čija je misija bila potpuno istrebljenje svih vampira.

Ukoliko ste se zaista uželeli dragih likova iz serije, a strip vam nije dovoljan, ostaje nam samo da vam preporučimo originalni serijal knjiga The Southern Vampire Mysteries autorke Charlaine Harris, neformalno zvanih The Sookie Stackhouse Chronicles, po kojima je True Blood i nastao, a koje, nažalost, nisu dovoljno inspirisale autore istoimenog strip serijala.

Ipak, treba naglasiti da su portreti likova zasnovani na izgledu glumaca iz televizijske serije, što bi svakako moglo da privuče potencijalnu publiku, koja istih ne može dovoljno da se nagleda. A ukoliko vam ipak fali ona sirova nesputanost radnjen od koje pršti svaka epizoda televizijskog serijala, ipak ćete morati da sačekate do leta.

Prodat prvi strip u kom se pojavio Spider-man



Prvi strip u kom se pojavio Spider-Man prodat je za 1.1 miliona dolara
jednom anonimnom kupcu na aukciji u Sjedinjenim Američkim Državama,
skoro pedeset godina od objavljivanja. Ova epizoda izašla je u
Marvelovij ediciji Amazing Fantasy i predstavlja debi čoveka-pauka na
američkoj strip sceni.

Kopija ovog stripa iz 1962. godine nalazi
se u skoro besprekornom stanju, dok se na naslovnici vidi Spider-Man
kako visi sa visoke zgrade u jednoj ruci držeći se za paučinu, dok u
drugoj ruci nosi elegantno obučenog čoveka. Pre pet decenija, ovaj broj
se prodavao za samo 12 centi.







Naslovna strana prvog stripa u kojem se pojavljuje Spider-Man iz 1962. godine


Ovo ipak nije najveća cena koju je dostigla prodaja premijernog broja stripa o nekom superheroju. Naime, prošle godine je prvi broj serijala Action Comics u kom je svoju premijeru doživeo Supermen, prodat za neverovatnih 1.5 miliona dolara. Ipak, ova prodaja je značajna po tome što je to ujedno i najviša cena koja je postignuta za jedan strip iz „Srebrnog doba“ američkog stripa (period od kasnih 50-tih do ranih 60-tih godina prošlog veka), s obzirom da su uglavnom stripovi iz „Zlatnog perioda“ uspevali da dođu do cene od sedam cifara.

Stephen Fisher, osnivač aukcijskog sajta Commic Connect koji je organizovao ovu prodaju dodaje: „Ljudi su se uvek pitali za koliko novca bi mogao da se proda strip iz „Srebrnog doba“ koji se nalazi u gotovo savršenom stanju, i izgleda da smo najzad dobili odgovor“.

Spider-Man je oduvek bio smatran za jedan od zaštitnih znakova Marvelovog univerzuma, i samim tim za jednog od najbitnijih likova koje je ovaj izdavač ikada izbacio, što je svakako doprinelo vrednosti serijala Amazing Fantasy. Interesantna je činjenica da je ovaj serijal, prvobitno nazvan Amazing Adult Fantasy, bio pred isključenjem pre nego što je dotični broj izašao u prodaju, da bi se ispostavilo da je u ono vreme, upravo taj broj bio najprodavaniji Marvelov naslov, koji je kasnije uslovio formiranje posebnog serijala Amazing Spider-Man, koji se sa velikim uspehom objavljuje i danas.

EXTRA GEDZA-Tatko na superheroji

Od autora mnogih inkriminisanih umeničkih i drugih nedela (a još i naš nišlija) dolazi prva južnomoravska grafička novela EKSTRA GEDŽA - TATKO NA SUPERHEROJI, ultimativni strip o heroju kakvog do sada niste imali prilike da sretnete, osim možda u nekoj južnomoravskoj birtiji...




Ekstra Gedža krije svoj identite u naizgled bezazlenom mladiću Milisavu
iz Gornjeg Naguženja, ali kad Milisav popije rakijicu, dešava se
neverovatna transformacija. On postaje nepobedivi borac za prava
potlačenih i naguženih i umilnim zvucima svoje ''Guerini'' harmonike
rasteruje hevimetalce, pokvarene političare, ljubitelje beletristike i
ostali belosvetski ološ.

Kroz četiri priče, Sajgon Sajgon, Fade to Bljack, Distarmonika i M(j)ena pročitajte avanture prvog južnomoravskog superheroja.

Strip su potpisali i kao takvi se ovde predstavljaju (in order to apperance):

Peđa Slavni
Peđa je bio zlatan momak i fin dečko sve
do onog dana kad je dobio nadimak Slavni te se počeo tako i ponašati i
živjeti na račun stare slave. Usput je napustio Mašinski fakultet
diplomiravši, odsvirao par rifova u ekstra bendu "Larmadžije", objavio
par stripova u nepoznatim revijama, naučio da se računar može ugasiti i
na "turn off", a ne samo na "shut down" i postao je najslavnija ličnost u
svojoj sobi, kad spava sam.

Andrija Tam-Tam
Niti je najveći bubnjar među stip crtačima, niti je najveći strip crtač među bubnjarima. Zbog ovog prokletstva odao se alkoholu i studiranju prava. Ovo prvo mu za sada mnogo bolje ide. Trenutno zaposlen na crtanju pornića za inostrano tržište, pa je zbog toga zapostavio rad na Extra Gedži. Ovako barem ima više šanse da skine neku žensku.

Homer Karaber
Rastao među njivama i među šljivama, više među šljivama. Družio se sa ljudima i barabama, više sa barabama. Zato štrči kao svetionik sa dioptrijom od minus 1,75 na oba oka. Ne voli da se brije. Zato će i vojsku da služi civilno jer mu savest prigovara da ne drži oružje u rukama, čak ni hladno. Extra Gedža mu je jedina nada da nadvisi Nila Gejmena. Ima 1 m 82 cm tako da su šanse velike.

Dexa Pantelejski
Ovaj bestidni utamanitelj vinjaka i moždanih ćelija, kao takozvani strip-autor deluje u našem okruženju još od 1989. i kao takav počinitelj je raznoraznih plagijata, krađa i otimačina, čime je naneo nenadoknadivu štetu mnogim finim umetnicima, još finijim vlasnicima restorana i birtija (kojima je ostao dužan) a naročito kulturnoj baštini države Srbije. Poznaje lično Ekstra Gedžu???

PS: Strip nije u slobodnoj prodaji nego ga morate lično potražiti na
pantelejski@gmail.com Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli
a ako ste iz Niša i u redakciji Pressinga, Banovina, ulaz iz Šumatovačke, 2. sprat

O stripu


Niš, Srbija, neposredno posle 5. oktobra i paljenja Savezne skupštine...

Klub Pravnog fakulteta u Nišu, mesto gde se nekad davno služila najgora kafa na svetu, čuvena ''taložnjača''. Novčani fondovi iscrpljeni, jeli smo bajat burek za doručak, cena vinjaka otišla u nebo, a ni sa pivom stvari ne stoje bolje. Povrh svih nedaća koje mogu da zadese jednog napaćenog studenta, i cena školarine je nedopustivo demokratski visoka.
Tri revolucionara i studenta kojima se smeši obnova godine shvataju da je krajnje vreme da neko stane u odbranu svih vrednosti za koje su se oni zalagali: ukidanje praznog bureka, legalizacija špiritusa, davanje dozvole profesorima da piju u amfiteatrima kao i u kabinetu, davanje dozvole studentima da im se pridruže...
Nakon višesatnog većanja komisija u sastavu: Andrija Milojković Tam Tam, Homer Karabeg, Deksa Pantelejski i njegovo gospodstvo Litar Vinjaka Rubinovog doneli su odluku da na domaću strip scenu stupi novi superheroj...

U početku, negde kod prva dva-tri vinjaka, nije se znalo kakav će biti novi heroj, da li će znati da leti, pati i u kafanu svrati, ali kako je vreme odmicalo, a recka na računu Saveza studenata bivala sve duža i duža, ideje su počele da se ređaju kao na filmskoj traci. Novi junak bi definitivno morao da bude neko iz naroda, najbolje zemljoradnik, jer poštena inteligencija danas u Srbiji postoji samo u statutu Saveza komunista. Dalje, novi junak bi morao da štiti slabe, dakle: studente, alkose, zemljoradnike i ostalu bagru (što mu dođe na isto). Isto takođe, taj heroj bez mane, straha i jetre, bi trebalo da se izražava čistim narodnim jezikom, neiskvarenim od tuđica i stranoplaćeničkih naglasaka, dakle, moravskim narečjem čistim kao rakija prepečenica. A onda, kao što tu uvek biva, iznebuha, sa televizora pa u rebra, na programu nacionalne televizije, te dike i ponosa srpske demokratije, pojavio se spot izvesne gologuze pevaljke sa prefiksom EXTRA. Tri pijana revolucionara povikala su: EXTRA GEDŽA! I legenda je rođena... Novi junak je, shodno svom narodnjačkom prefiksu, trebalo da bude neko odvažan i jak, ko će nastaviti besmrtno delo jednog Šabana, Sinana i Šemse, sa naglaskom na legendu koja živi, hoda i, što je najbitnije, peva - Predraga Živkovića Tozovca kome se autori ovog stripa dive do imbecilnosti. Ali od svega ne bi bilo ništa da nije došlo do sudbonosne saradnje sa jednim skromnim mladićem, bivšim rokerom koji je na vreme shvatio svu veličinu monumentalnog opusa Tome Zdravkovića i odrekao se roka, te satanske muzike, na vreme. Peđa Slavni, predsednik fan klaba TOMA FOREVER odlučio je da zašilji pero i počne da crta avanture Extra Gedže, ušavši tako u anale i kanale domaćeg stripa, što mu baš nije trebalo, al' šta se sad tu može...

TAJNA EXTRA GEDŽINIH MOĆI

Milisav Lukić je bio samo prosečan mladić koji je tek napunio trideset i jednu godinu kada ga je njegov deda Budimir, u selu poznatiji kao Kobac, pozvao da mu saopšti veliku porodičnu tajnu koju su prenosili sa dva kolena na dva kolena (s dede na unuka) svi njegovi preci. Ta tajna sadržana je u hrastovom buretu koje je skriveno u mračnoj pećini skrivenoj od tuđih pogleda. U tom hrastovom buretu se nalazila magična tekućina u narodu poznatija kao džibra koju je Velizar Čudotvorac, u Moravskom kraju kasnije kanonizovan kao Sv. Velizar Šljokča, zaštitnik proizvođača alkoholnih napitaka, spravio specijalno za kneza Lazara, a koju je ovaj poklonio Milisavljevom pretku za izuzetne zasluge u borbi protiv Turaka. Tada je Milisav shvatio da kada popije gutljaj te rakijice, dešava se čudesna transformacija. Milisav postaje Extra Gedža, superheroj bez mane i straha, najjači kad se napije, u stanju da isprazni i najdublje bure, nadčovek sa najotpornijom jetrom na svetu, čija magična harmonika ispušta najumilnije zvuke Slinanovih i Šabanovih pesama od kojih strepe negativci diljem zemaljske kugle.
Tehnikalije od strip


Format: b5, crno belo, mat korice u boju, još malo strane u boju...
Strane: 80
Stripovi: 4 epizode (ukupno 55 strana)
Dodatci: intervjui, prateći tekstovi, Južnomoravski rečnik...
Cijena: prava sitnica
Autori: Peđa Slavni (nacrto sve epizode) i Andrija TAM-TAM (vizuelno osmislio Gedžu), scenarijo napisali Homer Karabeg i Dexa Pantelejski, još dodatni crteži, skečevi i takoto uradili neki naši drugari strip crtači udarnici, uppsovci i slični

Stripovi koje smo voleli



Izbor stripova i stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije u XX veku


Stripovi koje smo voleli: izbor stripova i stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije u XX veku
je kritički leksikon namenjen najširoj publici. Po prvi put u istoriji
istraživanja popularne kulture na jednom mestu su predstavljana
najvažnija dela i autorski opusi jednog od središta evropskog stripa.

Jugoslavija
je u XX veku bila područje koje ne samo što je gajilo masovnu stripsku
kulturu, već je dalo i brojna dobra ostvarenja istoriji svetskog stripa,
pa čak i neka remek-dela. Ta tradicija se nastavlja i danas u zemljama
koje su nasledile Jugoslaviju: Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji,
Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.






U knjizi su dati osnovni podaci, uzorci
tabli, kao i kritike ili citati iz kritika za oko 400 stripova od oko
400 autora (oko 200 crtača, 150 scenarista, 50 književnika po čijim
delima su urađeni stripovi). Uz pomoć stotinak kritičara i autora stripa
celog Zapadnog Balkana knjigu su priredila trojica koautora – Zdravko Zupan, Živojin Tamburić i Zoran Stefanović – koji su u strip ulili višestruki životni interes: čitalački, umetnički, istraživački, popularizatorski i kolekcionarski.

Kriterijumi po kojima su stripovi uvršćeni jesu estetski i zanatski
dometi, omiljenost kod publike, posebnost u izrazu ili uticaju,
sociološka relevantnost, ali i kurioziteti. Knjigu odlikuju i brojni
ekskluzivni podaci, ali i ponovno otkrivanje mnogih zaboravljenih
autorskih opusa nakon više decenija zaborava.
Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, sa najvažnijim delovima i na engleskom.






Format: 210 x 297 mm (A4)
Povez: Tvrdi
Broj strana: 312 (kolor)
Promotivna cena knjige biće 3.900 dinara, a može se naručiti i na sajtu izdavača.

Gitare sa likovima Marvelovih junaka uskoro na tržištu


Kako učiniti jednog slatkog gitaristu još više kul nego što zapravo jeste? I da li je to uopšte moguće? Odgovor je da sada postoji način da se to desi, a stvar je zaista jako zanimljiva i ... pa, kul.

Naime, poznati proizvođač instrumenata i profesionalne muzičke opreme Peavey udružio je snage sa korporacijom Marvel i osmislio par izuzetnih stripaških gitara kojih se nijedan gitarista i zaljubeljnik u pop kulturu ne bi stideo. Wolverine i ekipa, Thor, Captain America, The Incredible Hulk, Superman i Spider-Man, superheroji bez kojih Marvel ne bi bio ono što je danas, našli su se naslikani na telima gitara, učinivši ove lepotice još interesantnijim i lepšim.

Mora se dodati da ova štreberska kolekcija uključuje i električne i akustične gitare, tako da zaista svi mogu da nađu nešto za sebe. U kolekciji se, između ostalog, nalazi i velik broj dodatne opreme, poput kaiševa i trzalica, koja se takođe odlikuje visokim kvalitetom . Očekuje se da će se gitare naći u prodaji ovog leta i za sad još uvek nisu dostupne.



Ukoliko vam se ove gitare ne sviđaju, možemo vam predložiti još jednu sličnu, ali limitiranu kolekciju koju je pokrenuo proizvođač ESP Guitars Japan zvanu Eternal Descent inspirisanom istoimenim strip serijalom, kao i Gibson gitaru koje je oslikala umetnica Camilla D`Errico specijalno za jednu humanitarnu akciju koju je pokrenuo ovaj poznati proizvođač.