Samo za HRABRE

Johnny-Azra ::
Ti znaš Kato,da sam ja van konkurencije...

Šalji pesme!

Moj pesma

Reči su moje tkanje za tebe
U dosluhu s vetrom prizivam lik tvoj
Čuje se jauk ko podmukli krik
- Čujem da nećeš mi doć'
O, kako je tužno dok vetar slušam
I dok se polako spušta nova noć...

Avramova ::

Čoče ,imaš ođe pa proberi što ti se sviđa... Ču mene,proberi ,ka da su patike...

Johnny-Azra :: Ču mene,proberi ,ka da su patike...

Kume Čoče, ne može o tako. Kako sam samo ja zadužena za regularnost konkurska, budi ljubazan pa odaberi tri najlepše, po tvom ukusu i hitno šalji. Bliži se dan za žiriranje.

Johnny-Azra ::

Ja bih Kume Čoče,nego je meni muka..Aj ti,života ti ..Ja vjerujem u tvoj odabir... :zongler:

A da se konsultuješ sa nekom od koleginica. Što je sigurno sigurno je. Volim fer-plej.

Čekam Čoče Kume. Dok birate, odoh ja na kiselo testo, i to je poezija. :klopa1:

Avramova ::Čekam Čoče Kume.

Što god izabnereš kume Čoče,dobro će biti...Nemožeš pogriješiti..

Stela, danas puniš dvadeset tri godine i zato
Tvoja je kosa kao čisto zlato.
Stela, rekli su mi da na latinskom zvezda znači tvoje ime
I stvarno kao zvezda meni sijaš preko leta i zime.
Sreća je mene pokrj tebe htela
Pa sam zaista srećan momak, Stela.
Znaš da ne mogu da ti kupim poklon skup
Jer znaš kako je život skup
I znaš da sam već morao da napravim dug
Za registraciju, a limariju radiće mi drug.
Ali ako budeš bila zdravo i dobro
Dok novaca više ja ne budem pobro
Možda ću biti u stanju da ti kupim poklon bolji
Da ti bude mnogo više u volji.
A sada, Stela, zbogom zasada
I nadam se da ti moja ljubav neće biti dosada.
Poživi da budeš zrela i stara, Stela
To je moja od srca ti želja.

Glupo je meni ne reći
jer ja sve shvatam,
glupo je samnom manipulisati
jer ja sve vidim,
glupo je,vjeruj mi ...
I dok klavir svira,
svoje poslednje note,
ja i to razumijem..
On mi govori
svoje nevolje,,,
Škripi ,jeca poput moje duše..
Pod prstima
najgoreg pijaniste...
A ja i dalje čekam
zvuk Stadivardija,
zvuk violine,da me otme
od zaborava evropejaca
današnjice......
Praznih,čija srž počiva
u jecajima umjetnosti,
proznvanih od gomile
bezuslovno rečeno
današnjih divljaka,
čiji ponos počiva u kapitalu,
balega,i jalovišta...
Ništa...
Ja i dalje čekam svog Stradivardija.........
Tananost duše
prikazane u svoj svojoj veličini,
blještavilu umjetnosti...

Praznina koja hoda
Niz hodnike bunta
Traži žrtvu vremena
U cijelom čovječanstvu
Sloboda oduzetih misli
U tamnicama svijesti
Zjapi porazna
Bez ideje duša..
Gledam ka nebu
Tražeći slobodu
Neshvatljivu neuhvatljivu
U smrti jedinu
Neshvaćenu..

Ja idem nikuda
Moj put je nepoznat
Tražeći slobodu i mir
Našao sam ropstvo
I rat...
Čekajući na mogućnost izbora
U ruke gledam
Nudeći sebe
Slobodi koja ne postoji
Tražim istinu
U čovječijoj svijesti
Nalazim neshvatanje
Sahranjenu logiku
Trag svjetlosti
Koji polako izumire
I ide ka svom
Neshvatanju tame..

oglodaće ti logiku
kad kreneš u bunt
videćeš da ništa vrijedno nije
da si sam
neshvaćen ,razoren,
prognan od ljudi,
bačen u nemilost
pacovskih lica
0ni će hodati
uspravni,na pozornici života
sve je njihovo,
čak i ti
a da toga nisi svjestan
razbiće te u hiljade komada
zato što misliš,
zato što znaš .
sačuvaj ideju
za neka bolja vremena
trebaće ti
jer to je
ulaznica za raj...

НОЋНА ФРАЈЛА

Када звезде се попале,
према њима се отвори,
нуди се нежна, пожељна,
само што не проговори.

Дању је лења, поспана
и због оморине куња,
под ноћни покривач чека
да се ђаволак ушуња.

Миришљава, дотерана,
као права ноћна дама,
подаје се и прилеже,
неуморно, годинама.

Она живне, прудигне се
тек кад Сунце зажмури
и тад она осмели се
да у мраку задрхтури.

И као што ноћној дами,
тако и њој доликује
да мами и опчињава,
целу ноћ да ашикује.

ЗЕВАЛИЦА

Уснатица заводљива
стегла усне, снебива се,
вратнице им не отвара,
осим кад је неко стисне.
Док је млада и привлачна
у лету је многи љубе,
само овлаш, а довољно.
са временом те уснице
заувек се затварају,
са тајнама чудноватим
сачуваним у семену.

Ja sam pošao za kuma,i gledao sunce..
Gledao sam razvaljena lica
Kako gordo kliču samosvijesti
A nisu svjesni puteva
koji vode do bespuća...
Gledao sam lica
važna,uobražena
prazna osjećajima
ali nisam vidio lica
razumijevanja...
Uzeo sam je za ruku
poveo u samoću
uzdisaja
dok nije shvatila suštinu
postojanja.razumijevanja
svoje samokritičnosti....
U osvit zore
nadam se
da je čovječanstvo
shvatilo zablude
svoje prodanosti,
izgubljenosti duša...

Laž..Ko će znati,
Čovjek,.mučenik,
dal laže,il pokušava
istinu reći..
Ne,Čovjek nikad neće
Istinu reći,
Ma koliko ona boljela..
Laž je ljudska ,
istina Božija,
ko će razumujeti..
Dal razdiranje duše,
ili možda bljesak munje..
Lakše je pobjeći
nego reći..
Usta su nam bljutava
mrska,
od laži odvratna...
Mrzim na tebe,
Oooooooo prokleta bila,
čovjeku sramotu vječnu,
natovari..
Zašto...
Zato što čovjek te voli,
ne bježeći od tebe,
u nebesa te diže ,
kroz sebe,
kroz predrasude svoje,
kroz sram,kroz idelogiju izmišljotina,
groblja što leže,
nad žtrvama neprebrojanim,
neshvaćenim,deologije ubijenim...
Proćićemo plač liščća jesenjeg...
Boje oktobra,nosiće nas,
ko zna kuda
osjećajima zatvaranja,
omrazama zime,
koja donosi kjluč zatvaranja
emocija..
ali ti opet
nećeš shvatiti..
Zašto laž..
Zašto...Zašto
Čime sam to zaslužio....

Tako nekako bese rodjule,ako se ja dobro secam,nego ne bih da skuplja prasinu po forumu pa sam je editovao...

Ostavite me na miru
lažovi ,licemjeri.lažni
buntovnici..
Ko će vama vjerovati ,i zašto..
Vi nosite lance ropstva
zveket krvi nedužne,
lom kostiju svetih..
Ko ste ,odakle ste..
Čemeri jada ..Pročitani u samoći,
kosturi nade,
demagozi ideje ...
Mrtvi ste ..Pomirite s sa tim ..
Umrite ...Lažni proroci
neba,Prozro sam vas ..
Jebite se ....

Hrabro ti pišem ove reči:
Pamtićeš me po tišini
A mene neće biti da ćutim
I bićeš me željan

Vreme odmiče...

Kaži mi, kaži
kako da te zovem
kaži mi, kakvo
ime da ti dam.

Hoću li reći
„carice“, „kraljice“
ili „princezo“
il „gospodarice“?
Hoću li „plemkinjo“
ili „moja Gospo“?
Kaži mi, kakvo
ime da ti dam.

Sve su to mila
imena i lepa,
kojima forumaš
svom adminu tepa.

Al’ ja bih prevrn'o čitav ovaj forum,
tražeći gordije, snažnije i bolje,
opasnije ime,
što jos ne ču Srbija,
da njime nazovem
mog baletskog genija!

Reči ne znače ništa
Kada su obavijene sumnjom
Kada ih je magla prisvojila
I od ljudi napravila prikaze

Bez tebe život je ništa
Samo beskrajni mrak
Crn, poput oblačne jesenje noći
Ostaje samo da čekam, da će noć utihnuti i da će bol proći

Ne verujem ni u šta osim u Tebe
Jer od Tebe Boginju u svome srcu napravih
Jer sam ja, đavolje krvi pun, očekivao
Da će anđeoski sjaj tvoga osmeha svetlosti mi doneti

Ne spajaju se dobro i zlo
Jer nema nade da će se išta izroditi
Od toga da će išta postati
Osim sivila i lepljive magle koju ni ljudi ni Bogovi ne vole

Ipak, tečeš mojim venama
U svakoj kapljici moje hladne krvi
Odzvanja tvoj osmeh i srce moje poput smrti crno
Kuca svaki dan u ritmu slova tvoga imena

Šta je ljubav? Iluzija koju sam stvorio pa razbio
Šta je sreća? Nešto čemu sam se nadao pa ga uništio
I sve bez tebe je prah
Zgažen poganim stopama mojim

Očiju punih suza gledam taj prah
I u snu najluđem nadam se tebi nanovo
Ali nadu sam ubio
Razbio je poput ljuske jajeta

Ja sam kurvin sin
Voljen i nevoljen
I proklet, ne od kad se rodih
Već od kad sam seme bio

I proklinjem dan kada sam
Kroz vrata od utrobe majčine
Svetlosz života udahnuo
I ljubav prvi put osetio

DAN KOJI OBECAVA

Budim se u ulici Dostojevskog,
maloj ulici u odnosu na delo.
Sa prozora pozdravljam Grad,
njegove snevace, ranoranioce
i jata gacaca.
Izadjem na ulicu,
kosava mi nabore haljine
sa tudjim naborima upoznaje.
Paznju stedim, nista ne preduzimam
dugodnevica je.
Spustam se ulicom Visokom,
prelazim Radnicku,
poglede provlaceci ispod mostova.
U recnom ogledalu
proveravam osmeh
jer dobro poznajem te savske obale
od ludog kamenja.
Zapljusnuta uspomenama
sa raskosnog okovratnika
kidam nezaboravak,
zadevam ga za rever nade
i idem dalje.

Nedoumica

Ne znam gde da koraknem
Bojim se napraviću grešku
Koga da pitam, ne znam?!
Kome da verujem: srcu il' razumu?
Ipak, znaću...
Ostao je sat do Božića

Noc tamna,
mesec izvirio kao lopov,
zvezde ko zvezde ,trepere
muzikom noci.
Ja cekam,mirisem strast.
Cutim,cutnjom govorim sve...