Sanjanje ...

Sanjanje kao proces koji se događa u ljudskome mozgu dok spavamo , neistraženo je područe ... Ili možda zanemareno ...
Neki će reći da je sanjanje tek beznačajno i besmisleno kretanje slika koje nema veze ni sa čim ... Drugi će reći da kroz sanjanje i snove čovjek oslobađa svoje strahove i potisnuta razmišljanja ...
Neki ljudi priznaju kako nikada ili gotovo rijetko sanjaju te i ne obraćaju pažnju na ono što su sanjali , jer im ono ne predstavlja baš ništa .... Drugi će reći kako intenzivno i slikovito sanjaju i njihovi snovi nalikuju malim filmovima ...

Kakav značaj za Vas imaju , sanjanje kao proces i snovi kao slikovne poruke ?

Iskreno ne razmisljam puno o snovima.
Tipa da li mi mozda salju neku poruku , kakvo znacenje imaju ...itd.
Lepi snovi kao i ruzni su odlika nasih tenutacnih osecanja , mozda nekih potisnutih zelja , strahova , razmisljanja......i nista vise.

Snovi su deo nase podsvesti i za mene zaista nema dalje.

Dok sanjarenje...  

Pretezno sto sanjam..to se i ostvari..pogotovo ruzne stvari...one lepe jos uvek cekam da se dogode... 

pjer ::Pretezno sto sanjam..to se i ostvari..pogotovo ruzne stvari...one lepe jos uvek cekam da se dogode... :zvizduće:

E , vidis pjer , zbog takvih situacija ja svoje ruzne snove ignorisem...

slavena ::

pjer ::Pretezno sto sanjam..to se i ostvari..pogotovo ruzne stvari...one lepe jos uvek cekam da se dogode... :zvizduće:

E , vidis pjer , zbog takvih situacija ja svoje ruzne snove ignorisem...

pomaze li to ignorisanje..?

Pomaze.Pomaze.Samo je potrebna jaka snaga volje.
Iskreno , imala sam u proslosti ( luda vremena , rat...) par situacija kad zbog snova nisam mogla normalno da funkcionisem.
Stalno su mi bili u mislima , sto rekli budna sam ih prezivljavala.

Onda sam resila da vise ne razmisljam o tome, ali i da nikome nista ne pricam.Snovi se ne prepricavaju.Snovi treba da ostanu samo snovi.
Belog dana ne treba da vide.Definitivno.

:krevetac:

Snovi G

Gaćice

Videti muške gaće u snu predskazuje skandal i loše vesti.

Ženske gaćice označavaju predstojeće nevolje.

Prljave gaće su znak bolesti a pocepane opasnosti.

Izgubiti gaće predviđa nevolju u materijalnim stvarima ili neverstvo.

Неки сајт- Сановник

"U ovom svetu sna i sanjanja, samo duša čovekova nosi javu u sebi. Avaj čoveku koji i to malo pretvori u san. Kada dođe dan probuđenja, neće se imati šta u njemu probuditi."

"Neka nam i snovi budu učitelj. Jer i snovi su medijum kroz koji duša može umnožiti poznanje sebe same. U snovima mi često dolazimo do utančanog poznanja svojih osećanja, grehova, strasti, moći i nemoći i nedostataka, nego li na javi.

Snovi su tajanstvena knjiga koju duša uči bez čula. Duša sama sobom stvara snovima najčudesnije situacije u kojima nas stavlja i kroz koje nam otkriva naš karakter.

Snovi opominju, predskazuju, nagradjuju i kažnjavaju. Kroz poneke snove duša nam otkriva tajnu svoje svemoći, sveznanja, vidovitosti i slobode. Snovi su i proročanstvo budućeg života u kome će duša biti slobodna od zakona fizičkog sveta.

Više mislimo o svojim snovima a manje govorimo, jer većinu snova mi jedini i možemo razumeti pošto mi jedini i znamo svoje najskrivenije težnje, želje i brige. A to najskrivenije duša bas najjače i oseća, zbog čega to najčešće i razradjuje u snu i predstavlja nam u raznim slikama i čudnim dogadjajima

Neka nam, dakle, i snovi budu učitelj."

(Iz beseda svetih Otaca o filozofiji zivota)

Ja veoma živopisno sanjam,pogotovo snove bazirane na seksulanim radnjama...Nekako mi dođe da uzletim,da letim u pi*du materinu,da se vinem na granici mogućeg kao Felix...Da sakoči sa ivice svemira,ili da se obrazujem seksulano u bezvazdušnom prostoru...Da lutam od planete do planete uzdignuta pogleda i da tražim svoju ljbuav u bezvazdušnom prostoru...Raširim i ruke i noge i da čekam...

Prikladno spavanje


Redevno spavanje podrazumeva pravilno funkcionisanje organizma. Redovno spavanje predstavlja potrebu svakog pojedinca a pogotovu potrebu dece školskog uzrasta. Da bi dete moglo redovno da pohađa nastavu, uči i da se pravilno razvija u izuzetno velikoj meri mu je potrebno redovno spavanje.
Redovno spavanje podrazumeva odmor za organizam i omogućavanje pravilnog funkcionisanja i obavljanje svakodnevne aktivnosti. Dok dete spava ono raste, organizam se odmara i ima veoma veliki značaj za centralni nervni sistem. Uticaj spavanja je od izuzetnog značaja za mozak tj. za pravilno funkcionisanje centralnog nervnog sistema. Funkcionisanje i rad centralnog nervnog sistema u u mnogome zavisi od dužine spavanja. Za dete školskog uzrasta veoma je bitno redovno spavanje. Dužina i redovno spavanje veoma utiče na dečji uspeh i znanje u školi. Ukoliko dete redovno ne spava i ne odmara se , sa svim je sigurno da neće imati mogućnosti da uspešno pamti sve ono što se uči u školi. Zatim neće imati mogućnosti da odprati nastavu u školi. U većini slučajeva će zevati, zatvarati oči i biti pospano i nezainteresovano za onom što se govori na času. Zapravo, redovno spavanje veoma utiče na na uspešnost učenika i detetovu koncentraciju. Svi smo mi bar po neku noć proveli nespavajući ili možda dva ili tri sata spavajući i osetili smo razliku na našem organizmu i kada je u pitanju funkcionisanje organizma i obavljanje svakodnevne aktivnosti. Veoma je veliki uticaj spavanja na pravilan rast i razvoj organizma. Uticaj redovnog spavanja je od izuzetnog značaja za mentalni, odnosno, psihološki razvoj koji obuhvata pamćenje,, mišljenje, kognitivne sposobnosti, konaktivne itd. Ali isto tako važan je i za fizički razvoj pre svega za koštani i mišićni sistem. U toku spavanja dešavaju se određene manifestacije u organizmu koje se odražavaju na naš pravilan rast i razvoj. Treba reći da skoro svaki čovek sanja. Po nekad smo u mogućnosti da razumemo naše snove a u nekim situacijama nismo u mogućnosti da ih razumemo. Treba reći das u ljudi od uvek bili zainteresovani za svoje snove. Tumačili su ih na razne načine. Svaki san je imao svoj specifičan značaj. Jedan od poznatijih psihijatara koji su se bavijli snovima i uticajima snova bio je Sigmund Frojd.
U raznim društvima i u raznim zemljama snovi su imali svoj značaj. Pa tako da Grci i Egipćani su spavali u hramovima u nadi da će biti udostojeni jednog svetskog sna koji bi mogao da utiče na njihov dalji život. Mi obično sanjamo i to što sanjamo u većoj ili manjoj meri zaboravimo ono što smo sanjali ili se prisećamo samo nekih delova naših snova. Svrha sna mora da leži u osećanjima koja izaziva. Karl Gustav Jung( Carl Gustav Jung 1875-1961) rođen je u Kesviluu Švajcarskoj i umro je u Kišnehtu. Bio je poznati psihijatar. Kao mladić mnogo se zanimao za filozofiju i teologiju. Završivši studije 1902 godine zaposlio se u Cirihu kod Eugena Blauera, gde se veoma intezivno bavio proučavanjem duševnih bolesti i pojedinih mentalnih poremećaja. Ta su istraživanja veoma značajno uticala na Jungovu spoznaju kompleksnosti čoveka svesnog i nesvesnog. Jung je veoma dobro poznavao Frojda ali međutim u pojedinim sagledavanjima i pojedinim istraživanjima došlo je do međusobnog rzilazenja. Frojd je previše naglašavao da svaka neuroza ima korene u seksualnosti. Jung govori o dnevnoj strani „ psihičkog“ koji predstavlja svest, odnosno naše budno stanje i o „noćnoj strani“ koju predstavlja nesvesno psihičko funkcionisanje, čiji su specifični izraz snovi, tako da budno stanje i san grade dve različite egzistencije jednog istog fenomena u smislu nerazdvojive dunamičke celine koji je u funkciji i biološkog i psihološkog funkcionisanja i opstanka čoveka uopšte. Svoj značaj pored pravilnog psihofizičkog razvoja, redovno spavanje ima važan uticaj na pravilno funkcionisanje žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Za redovno spavanje još je bitno opuštanje organmizma. Eksperimentima možemo reći:
Da svaki čovek svake noći sanja u proseku dva sata, tako da se od prilike 25% spavanja sastoji od snova, pa shodno tome svaki čovek u proseku ima oko 1000 snova godišnje. Odsustvo snova u toku spavanja dovodi do psihičkih i somatskih poremećaja, kao i odsustvo proteina dovodi do fizioloških smetnji.
Za učenike školskog uzrasta bitno je redovno spavanje, koje podrazumeva spavanje noću od sedam do osam časova. Za redovno spavanje jako je bitno da se ne razmišlja o nečemu što nas je opterećivalo u toku dana. Vrlo često, dok su učenici, u školi zaduženi su za mnoge obaveze koje se najčešće baziraju na učenje. Ali u pojedinim momentima budu zaokupirani pojedinim problemskim situacijama koji rešavaju na teži način i koji veoma utiču na spavanje i odmaranje organizma. Obično kada dete legne da spava ono sanja. Veoma često kada legnemo da spavamo mi posle određenog vremena počnemo da sanjamo neki san. Dok sanjamo naš odrganizam miruje . Dakle, san je povezan sa fiziološkim odmorom. On ima vrlo značajnu ulogu u najvišim procesima svesti. Po Sigmundu Frojdu čovekova svest se sastoji od svesnog dela i nesvesnog dela. Koji je nazvao na nalik ledenom bregu. Veći deo je nesvesni. Taj onaj deo koga nismo svesni a koji igra veoma značajnu ulogu za naš organizam. Drugi je svesni deo , tj. onaj deo kojim kontrolišemo motorne i psihološke radnje. Kada iz centralnog nervnog sistema šaljemo pojedine informacije preko određenoh receptora mi upravljamo našim, organizmom, odnosno pojedinim delovima tela. Po nekim istraživanjikma utvrđeno je da postoje snovi još pre rođenja, tj . u prenatalnom periodu.
Snovi su veoma neophodni za organizam i pravilno funkcionisanje celog organizma. Vrlo često se nađemo u nekoj situaciji kada nismo u mogućnosti da spavamo ili kada spavamo vrlo malo i tada osećamo jedno vrlo specifino stanje koje je povrezano sa psihičkim procesima organizma i motornim sposobnostima i funkcionisanje celog organizma. Nedovoljno spavanje će se manifestovat ili ispoljiti na spoljašnje reagovanje organizma, pa će u tom slučaju mnogi koji stupe u kontakt sa osobom koja nije dovoljno spavala konstatovati određene manifestacije koje su nastale kao posedica nespavanja i tada se vrlo često nadoknađuje san sledeće noći.
Čovek koji je lišen snova postaje vrlo ophrvan morama, agresivan, nestrpljiv, sposobnost njegove psihičke sposobnosti se smanjuje , javljaju se halucijnacije itd. Sanjanje je povezano s pamćenjem. Osobo koje provode vreme nespavajući ili nerodovno spavaju i lišeni sna oni vrlo često imaju disfunkcionalno pamćenje. Pa tako da takve osobe vrlo često imaju poteškoće sa pamćenjem i nemogućnost da zapamte ono što bi želeli da nauče. Pa tako da takva deca imaju veoma velikih poteškoća u školi. Vrlo često nemaju mogućnost da nauče i zapamte ono što im je potrebno za školu ili da se sećaju već naučenih lekcija. Vrlo često gube koncentraciju, zevaju, rastežu se itd.
Za redovno spavanje i pravilno funkcionisdanja organizma vrlo je bitna fizička aktivnost. Vrlo je bitno da deca imaju neke aktivnosti kojim će se baviti kako bi fizički angažovali svoje telo i tako bili spremni za spavanje i odmor.
U koliko deca fizički naprežu organizam kao što je na primer: hodanje do škole, trčanje, pomaganje roditeljima u kućnim poslovima , ono će na taj način angažovati svoj organizma kome će biti potreban odmor i spavanje. Vrlo često možemo nailaziti na razne situacije u kojima pojedini učenici nisu u mogućnost da spavaju. Pre svega iz pojedinih svakodnvnih razloga kao što su: nedovoljno kretanje organizma, zatim suviše dugi popodnervni odmori. U koliko dete kada dođe iz školi provodi veoma dosta vremena odmarajući se i izležavaju ći se ono će smanjiti mogućnost odmaranja organizma i spavanja u toku večernjih časova. Zato je veoma potrebno fizički angažovati organizam i relaksirati ga ail i pre svega u večernjie periodu kada je potrebno spavanje, odmor i pripremanje organizma za školu. Jedan od limitirajućih faktora koji ne omogućavaju san jeste buka. Buka veoma utiče na odmor a pogotovo na san. Ukoliko dete živi na nekom mestu gde je bučno i gde svakodnevno se čuje neka određena buka to će remetiti detetovu mogućnost za učenje i sticanje znanja. Vreme koje dete provodi u toku spavanja veoma je bitno za odmor organizma. Ukoliko dete u večernjim satima za vreme spavanja čuje određenu buku relativno jakog inteziteta imaće veoma tešku mogućnost za spavanje i odmor organizma. Takvo stanje će remetiti detetov san i redovno spavanje. Da bi dete moglo redovno da spava i da ima san potreban mu je mir i tiha atmosfera u kojoj će moći da spava i da bude odmorno za školu.
U koliko dete provodi nekoliko večeri nespavajući od neke buke to će još te kako uticati na njegov organizam i njegov san. Takav učenik neće moći redovno da uči, neće imati dovoljno koncentracije za pamćenje, mišljenje i drugih mentalnih aktivnosti. Zato je veoma važno u kakvim će usovima dete odrasti u u kojim uslovima dete provodi svakodnevno vreme. To su veoma važni aspekti za njegov pravilan psihofizički razvoj i uspešnost učenja.

Jedno vreme sam pamtila snove..sada ih ređe pamtim.

Svaki san nosi neku simboliku i može se tumačiti, ali ne preko Sanovnika, neta i sličnih stvari..Tumačenje daju psiholozi koji obrađuju tu oblast, postoji i knjiga o tome..

Svojevremeno me je jedan poznanik "učio" kako se tumače snovi..on je po profesiji psiholog i ta oblast mu je zanimljiva iako radi nešto drugo..

Za tumačenje snova važno je da li je u snu dan ili noć, kako se osećate, šta za vas predstavlja jedan prijatelj u snu, npr...i..ima mnogo pitanja koja se postavljaju onome kome se tumači san...

Ostajem pri mišljenju koje sam navela u mom prethodnom postu.