PETER TOSH

Rođen kao Hubert Winston McIntosh 9. oktobra 1944. Peter Tosh je rođen u malom priobalnom selu Belmont. Njegova majka se seća kako je još od malih nogu imao afiniteta prema muzici, kao mali svirao je po selu ne bi li zaradio par šilinga. Uskoro je napustio kraj u kome je proveo detinjstvo i preselio se u Trenchtown. U petnaestoj godini upoznaje Bob Marleya i Neville "Bunny" Livingstona i sa njima formira bend "Wailing Wailers".

Vežbajući nekoliko godina zajedno počeli su stvarati muziku za Coxsone Doddov "Studio One". Tada su stvorili par stvari koji su ubrzo postali hitovi kao što su ''Simmer Down'', ''One Love'' i '' Hoot Nanny Hoot'' . Posle ovoga Wailersi su shvatili da se od par hitova ne mogu zaraditi značajniji novci. Frustrirani vrlo malom zaradom napustili su Coxsone Dodda, i u narednih nekoliko godina počinju raditi sa producentima kao Leslie Kong i legendarnim Lee 'Scratch' Perryem. Poslije nekog vremena Wailersi osnivaju svoju vlastitu izdavačku kuću "Tuff Gong records" i Peter Tosh svoju privatnu "Intel-Diplo HIM" izdavačku kuću.


Uskoro potpisuju ugovor sa Chris Blackwellovom "Island Records". Taj čovek im je pružio mogućnost da rade samostalan posao dajući im 4000 funti, a Wailersi su za uzvrat stvorili "Catch a Fire", jedan od prvih reggae albuma i također jedan od ključnih momenata reggae muzike. Album je bio veliki uspeh i realnost besa i patnje kojima su pesme bile prožete bili su veoma jaki. Iako su Wailersi postigli veliku slavu na Jamajci i počeli pridobijati stranu publiku,napetosti unutar benda su se povećavale. Peter nije imao povjerenja u Chris Blackwella, a i njemu i Bunnyju se nije sviđalo što je Bob došao na čelo benda, a oni su dobili samo status pratećih vokala. Počeli su snimanje drugog albuma ''Burnin'', ali odnosi među pjevačima su ostali neprijateljski, tako da Peter i Bunny odlučuju napustiti Wailerse.


Marley nastavlja sa bendom promenjenog imena u Bob Marley & the Wailers i dovodi ženski trio ''I-Three'' (Juddy Mowat, Rita Marley-Bobova žena i Marcia Grifiths) kao prateće vokale umesto Petera i Bunnya. Peter potpisuje ugovor sa "Capital Records" i ubrzo radi album "Legalize it" – kontraverzni apel da se legalizira marihuana. Tu je obradio stare pesme: "Burial", "No Sympathy", "Brand New Second Hand" i ostvario neke nove: "Igziabeher", "Why must I cry", ostvarivši osobeni stil koji je nastavio i posle koristeći svoje muzicko umeće kao oružje protiv nepravde. Nadao se da će ''Legalize it'' biti međunarodni hit, ali doživela je uspeh samo na Jamajci . Njegov drugi album ''Equal Right'', smatran je kao njegov najbolji rad. Stvorio je vlastite tekstove, zvuk i bend. U albumu je bilo prerada kao što je "Get up, Stand up", "Downpressor Man", "Steppin Razor" i njegovih stvari: "Apartheid", "African", "Jah Guide"... Uskoro nakon stvaranja “Equal Rightsa” nastupio je na "One Love Peace" koncertu 1978. godine uz mnogo poznatih reggae muzicara kao što su Bob Marley, Ras Michael, Inner Circle & Jacob Miller, Culture i još mnogo drugih.


Peter je prozvao i iskritikovao Michael Manleya (tadašnjeg premijera Jamajke) i opozicionara Edvarda Sieagu (obojica su bili na koncertu u publici) zbog ekonomskog stanja na Jamajci, korupcije i sterilnosti vlade i legalizacije marihuane pritom zapalivši džoint ovoj dvojici ispred nosa. Žestoko je napadao sistem govoreći kako služi samo da bi izrabio crne ljude. Nekoliko dana posle koncerta političari su smestili Peteru da bude odveden u policiju gdje ga je sedam policajaca pretuklo skoro na smrt. Po njegovim rečima preživeo je samo zato što se pravio mrtav

U publici je također bio i Mick Jagger koji je bio oduševljen Peterovim nastupom i to ga je navelo da potpiše sa Peterom ugovor sa "Rolling Stones" izdavačkom kućom. Tosh je sa Rolling Stones napravio tri albuma od kojih je prvi bio "Bush Doctor" ('78.), "Mystic Man" ('79.) i "Wanted Dread or Alive" ('81.) od kojih je zaradio pristojne novce. Ali uskoro napušta Stonese i potpisuje ugorvor sa EMI. 1983. godine izdaje "Mama Africa" i preradu Chuck Berryjevog klasika "Johny Be Good" koji je bio poprilično uspešan. Peter je krenuo u svetsku turneju koncertom u "Greek Theater" u Los Angeles-u koji je posle bio prodavan i u audio i video formatu. Posle turneje je nastavio život na Jamajci u miru sa svojom ženom Marlene Brown i decom.



Godine 1987. izdaje "No Nuclear War", vrlo uspešan album posle koga je planirao praviti turneju. Turneja nažalost nije odrađena, 11. rujna, 1987. Peter Tosh je provodio popodne sa prijateljima u svojoj kući u Kingstonu. Ulični prodavač Dennis ''Leppo'' Lobban, koji je često pozajmljivao novac od Petera, i još dva nikad indentificirana napadača, zakucali su na vrata. Upali su u kuću i počeli maltretirati Petera i ostale. Tražili su ih novac, okupili sve u dnevni boravak, jedan je izvadio pištolj i počeo udarati Petera i ostale. Rekli su im da nema novaca u kući, a oni su iznenada počeli pucati na njih. Peterov prijatelj ''Doc'' Brown je bio ubijen na licu mesta, dok su Peter i njegov prijatelj "Free-I" preminuli kasnije u bolnici, u Kingstonu. Peter Tosh imao je 43 godine kad je umro, i do dan danas je ostavio neizbrisiv trag kao veliki buntovnik i jedan od najvećih reggae umetnika.