Epitaf

Kada se završi jedan život ostaje sećanje. Tek trag na zemlji kao kamen, mermer, humka, možda ništa; simbol ovakav ili onakav ili ni jedan. Možda neka reč, rečenica, misao, oblik. Šta god od toga bilo, često je u velikoj suprotnosti od onoga koji više ne može odlučivati.

Neko ne voli ni razmišljati o smrti, dok drugi i ne strepe. Ti su spremni za večni konak pa makar imali i mnogo manje nego oni koji ne žele ni razmišljati. Kod drugih kao da čujem onu iz Jevanjdjelja "Ko štedi život izgubiće ga, ko ga izgubi, živeće".

Stari običaj je da stari ljudi spreme svoje poslednje odežde, a mali je broj onih koji će izraziti želju da im epitaf bude sopstvena ili nečija misao, možda samo sjaj mermera i bleda slova imena i godina, dok će treći biti sigurni da će večno odzvanjati u nečijim srcima jedan deo njihove duše i ne poželeti ništa.

Jeste li spremni izreći rečenicu kao epitaf koji će "beležiti" samo vas, već sada, iako ste tek kročili kroz život, ili došli na pola puta?

Razmišljajte naglas, ionako imate vremena do stote.

Ja cu kao monaj cuveni Zemunac Dimitrije Davidovic...


"Sav Srbin"

Meni lično ne treba ništa, ali mi se dva zgodna epitafa motaju po glavi. Jedan sa Centralnog groblja, dirljivo realan

slepo crevo, što ti život uze,
osta mama i tata da proliva suze

a drugi, decentan i kultivisan, iz moje omiljene knjige:

Tu leži drvo, što ga je sova (jedna ptica) volela dok je stajalo uspravno...

Sto rece Balonero,meni licno ne treba nista :mmm:
ali moze jedan ovakav :Umro od side" ,pa nek se malo zapitaju komsije koje su mu gazile zenu(svalrcine jedne)

slavena ::Sto rece Balonero,meni licno ne treba nista :mmm:
ali moze jedan ovakav :Umro od side" ,pa nek se malo zapitaju komsije koje su mu gazile zenu(svalrcine jedne)

Mislim da je tema da sebi smislis epitaf,auuu slavenaaaaa jbt :: :: ::

Što me niste slušali, dok sam bio živ?

E sta sve ne smislite ..Epitaf za sebe ..NIKAD. Pu..pu..
Evo secam se jednog :
Ovde lezi moja zena Mara.
Putnice bezi jer ako skoci
iskopace ti oci.

Iz Alana Forda:

Ovdje leži N.N,
zaboravio je disati.

Vidjala sam čudne epitafe, od onih sofisticiranih i kako Balonero reče decentnih i kultivisanih do onih gde oni koji podigoše spomenik više žale sebe, no onoga ispod.

Što se mene tiče, sada razmišljam ovako: ništa, biću zadovoljna ako me se neki meni važni ljudi sete, dok sam jednom u pošalici izrazila želju za ovakvim tekstom "Ovde počiva Avramova"

(biće da sam se smučila sama sebi od silnog forumašenja toga dana na jednom "plavom mestu" )

Interesantno je čuti i šta je ko video.

L2 ::E sta sve ne smislite ..Epitaf za sebe ..NIKAD. Pu..pu..
Evo secam se jednog :
Ovde lezi moja zena Mara.
Putnice bezi jer ako skoci
iskopace ti oci.

Eto, baš interesantno pišeš. Ko neće za sebe, neka smišlja za druge iz humanih razloga i nadahnuto. :skok:

Jedno vreme je kružila netom slika spomenika nekom čiči sa jako zanimljivim tekstom koji su njegovi sinovi napisali u vezi čoveka koji ga je pregazio, otprilike: "zgazio ga Ladom N.N, crko dabogda peder!"

Bože, smejala bih se, ali ne ide.

Pazi ovaj....
Za umrlog, od raka kože: " Neću epitaf, hoću epitel"....
Jes' crnjak...

Kad malo bolje razmislim, sve može biti crnjak ali i ne mora.

Ili onaj- "Ovde leži Pera, jer ne može da stoji; umro je..."

:: Ko da smo na temi crni humor.

Pa, Epitaf i Srbi, zar može drugačije?

Sta blenesh

Balonero ::Jedno vreme je kružila netom slika spomenika nekom čiči sa jako zanimljivim tekstom koji su njegovi sinovi napisali u vezi čoveka koji ga je pregazio, otprilike: "zgazio ga Ladom N.N, crko dabogda peder!"

Mislis ovo:

Fristajlo ::Pa, Epitaf i Srbi, zar može drugačije?

Vidi se iz prilozenog...

Akhenaton ::

Balonero ::Jedno vreme je kružila netom slika spomenika nekom čiči sa jako zanimljivim tekstom koji su njegovi sinovi napisali u vezi čoveka koji ga je pregazio, otprilike: "zgazio ga Ladom N.N, crko dabogda peder!"

Mislis ovo:

.. Ja iskreno mislila to neka zaebancija...kad ono..

Akhenaton ::

Balonero ::Jedno vreme je kružila netom slika spomenika nekom čiči sa jako zanimljivim tekstom koji su njegovi sinovi napisali u vezi čoveka koji ga je pregazio, otprilike: "zgazio ga Ladom N.N, crko dabogda peder!"

Mislis ovo:

Baš na to sam mislio. Spomenici su uglavnom tipski i bezlični, a preterivanja u izrazima tuge tolika da im ne veruješ ni reč. Ovde je barem u pitanju iskrena emocija.

Cekaj samo da ja odfem u Zajecar pa da uslikam nadgrobne ploce
sa epitafima gde se komsijama yebu sto majki

Usput kamenoresci uklesu i broj mobilnog,onako za vecnost

To sa brojevima telefona sam video! Prvo su stavljali nalepnicu u ćošak pa ožalošćeni izgrebu, a sad se manuli ćorava posla pa direktno!