Misli velikih

"Ako si se uputio prema cilju i putem počeo zastajkivati da kamenjem gadjaš svakog psa koji laje na tebe, nikada nećes stići na cilj."

Dostojevski

Mame radjajte deci sestre, jer sestre postaju tetke a tetke su najlepsi nezamenljivi dar svakom detinjstvu.
Dusko Radovic.

Ko cita, dva puta uci.

(moj prof. biologije M. Petrovic a nije njegova misao, plagijator :: )

Čitav svijet možeš pronaći u svojoj ulici, ako to želiš , a ponekad ti ni čitav globus nije dovoljan da shvatiš bitno.

Rade Serbedzija

Život se kao basna: ne ceni po dužini, nego po sadržaju.

Seneka

Uvijek misli na ono što trebaš učiniti , kao nešto što je lako, i takvo će i biti.

Emil Kule

Sebe doživljavam kao sjajnu plamteću kometu. Ljudi zastaju bez daha gledajući u nebo. Sljedećeg trenutka više me nema, otišao sam… A oni nikad više neće biti isti niti vidjeti išta slično…I neće moći da me zaborave – nikad!

Jim Morrison

"Ko voli tih je. Odzvanja samo prazna posuda."

Šekspir

Sve na ovom svijetu, ma kako nevažno bilo, pretvara se u pustolovinu kad to dijeliš sa pravom osobom.

Ketlin Moris

"Što ne boli - to nije život; što ne prolazi - to nije sreća."

Ivo Andrić

Truth is the new hate speech .During times of universal deceit telling the truth becomes a revolutionary act.
George Orwell

Velika je šteta što sadašnji kulturni period, koji mi nazivamo i koji će ljudi narednih generacija, naravno, takođe nazivati ’’evropskom civilizacijom’’, u celokupnom procesu usavršavanja čovečanstva predstavlja jedan, da tako kažemo, prazan i neuspešan period. A to je stoga što u pogledu razvoja uma, tog glavnog pokretača samousavršavanja, ljudi naše civilizacije ne mogu svojim potomcima u nasleđe da ostave ništa vredno.
Jedno od glavnih sredstava za razvoj čovekovog uma predstavlja, recimo, literatura. Ali šta literatura savremene civilizacije može da pruži? Ništa osim razvoja, da je tako nazovemo, ’’prostitucije reči’’. Osnovni uzrok iskvarenosti današnje literature predstavlja, po mom mišljenju, to što je celokupna pažnja pri pisanju postepeno, sama od sebe, prestala da se koncentriše na kvalitet misli i na tačnost sa kojom se ona prenosi i počela je da se usredsređuje samo na težnju za spoljnjim sjajem, odnosno kako se to drugačije kaže, lepotom stila – zahvaljujući čemu je konačno nastalo ono što nazivam prostitucijom reči.
Činjenica je, takođe, da možete da provedete čitav dan čitajući debelu knjigu a da ne znate šta je pisac hteo da kaže, i da tek kad ste već gotovo dovršili i nakon što ste straćili toliko vremena – ionako nedovoljnog za ispunjavanje životnih obaveza – otkrijete da je čitava ta galama zasnovana na nekoj sićušnoj, gotovo nepostojećoj ideji.

Celokupna savremena literatura može po svome sadržaju da se podeli u tru kategorije : prva obuhvata ono što se naziva naučnim poljem, druga se sastoji od pripovedne proze, a treća od opisa i svedočanstava. Naučne knjige obično sadrže zbir svakojakih starih hipoteza koje su već svima očigledne, ali iskombinovanih na razne načine i primenjenih na razne nove predmete.
U pripovednoj prozi, ili kako se to drugačije zove, romanima, kojima su takođe posvećene debele knjižurine, najvećim delom se, ne libeći se nikakvih detalja, opisuje kako su nekakav Džon Džons i neka Meri Smit ostvarili svoju ’’ljubav’’, to sveto osećanje koje se u ljudima zahvaljujući njihovoj slabosti i nedostatku volje postepeno degenerisalo, da bi se sada u savremenom čoveku sasvim izrodilo u porok. Treća kategorija daje opise putovanja, avantura, biljnog i životinjskog sveta različitih zemalja. Dela te vrrste u principu pišu ljudi koji nikada nigde nisu bili i koji zapravo nikada ništa nisu videli, ljudi koji, kao što sam već rekao, nikada nisu prekoračili svoj prag. Oni, uz vrlo retke izuzetke, naprosto puštaju svojoj mašti na volju ili prepisuju razne odlomke iz tuđih knjiga, čiji su autori ranije fantazirali, baš kao i oni sami.

Sa ovako manjkavim razmevanjem odgovornosti i značaja literaranog rada današnji pisci, koji sve više teže lepoti stila, nekada izmišljaju čak i neverovatne akrobacije u stihovima kako bi dobili nešto što po njihovom mišljenju predstavlja lepotu sazvučja i time još više uništavaju već ionako slabašan smisao svega što pišu. Ma kako vam to moglo izgledati čudno, smatram da su savremenoj literaturi veliki deo zla nanele gramatike, to jest gramatike jezika svih onih naroda koji učestvuju u nečemu što bih nazvao ’’zajedničkim nemilozvučnim koncertom’’ savremene civilizacije. Gramatike njihovih jezika su u večini slučajeva veštački iskonstruisane, i stvarala ih je, a i danas ih menja jedna kategorija ljudi koji su u pogledu razumevanja stvarnog života i jezika koji se iz njega razvio radi međusobnog razumevanja potpuno ’’nepismeni’’. Sa druge strane, gramatiku je kod svih naroda ranijih epoha, što nam drevna istorija vrlo jasno pokazuje, postepeno formirao sam život, u skladu sa različitim nivoima njihovog razvoja, sa klimatskim prilikama njihovog glavnog prebivališta i glavnim načinima pribavljanja hrane.
Gramatike izvesnih jezika u savremenoj civilizaciji toliko iskrivljuju značenje svega što pisac želi da prenese da je čitalac, naročito ako je stranac, lišen i najmanje mogućnosti da shvati čak i ono nekoliko preciznih misli koje bi, da su drugačije izražene, možda još uvek mogle da budu shvaćene.
...
(stari mudri persijanac)

Satira je vrsta stakla u kojem promatrači ponajčešće opaze svačije lice samo ne svoje.
Swift Jonathan

"Prijateljstvo je jedna duša u dva tela."

Aristotel

Svi smo mi jedno. Ljudi međusobno povezani nevidljivim silama.


Nikola Tesla

“Osveta je ipak najsigurniji način da se postigne pravda.”
Henry François Becque

“Čovjek je postojan samo u jednome: u svojim navikama.”
Henry François Becque

"Istina se ne nalazi u činjenicama, već u skladu između činjenica."

Tagore

Često čovjek trpi i nekoliko godina, smiruje se, podnosi i najokrutnije kazne, i odjednom se slomi na nekoj sitnici, na nekoj gluposti, gotovo ni zbog čega.

Fjodor M. Dostojevski

Darežljivost nije davanje nečega što ja trebam više od tebe, već nečega što je tebi potrebno više nego meni ...

K. Gibran

"Kad ljubav nije ludost, tada to nije ljubav" ( Calderon)

Vera je kao i ljubav- ne može se nametnuti.
Zato je uzaludan trud da se ona državnim merama uvede ili učvrsti...

Šopenhauer

"Onaj ko sam laže najlakše se vređa."

Dostojevski

Nevidljivim nitima najčvršće smo povezani.


F. Niče

Nada je sama po sebi jedna vrsta sreće i možda najveća sreća što nam može dati ovaj svijet.

Spencer Johnson