Prosjačenje ...

Prosjačenje ;


Susrećete li se u velikim gradovima još sa ovakvim prizorima ili je to stvar prošlosti ?
Jeste li ikada naišli šetajući gradom na ovakvu situaciju ?
Kakav je Vaš stav o ovoj pojavi ?

Nije stvar proslosti. Prosjaci, mislim na njihove glavesine, su u dealu s policijom i niko im nista ne moze.

Dobra tema.
Da, svi vidimo koliko je to uzelo maha u gradovima; očito je da je to potpuno zapušteno od strane države, da ima indicija da je po nekad i organizovano, da Policija iz nekog razloga to toleriše i ne sankcioniše, iako bi morala, po svojoj dužnosti. Socijalno zapuštanje stanovništva proizvodi sve više onih kojima to postaje "profesija", i postaje vrlo neprijatno sve to posmatrati, još neprijatnije trpeti.

Ja u Beogradu primecujem sve vise prosjaka, a ne bih tvrdila
da se kod svih tih koji prose, radi o nekom organizovanom prosjacenju. Sreces sasvim normalno odevene starije
zene sa malim detetom ( ali ni to dete ne lici na decu
koju srecemo kod Romkinja koje prose) nego se verovatno
radi o babi u unuku koji u prolazu traze milostanju
(uglavnom 100 dinara). Srecu se i mladji ljudi ( opet
ne klasicni i tipicni prosjaci) koji takodje traze neke pare
jer im kao nedostaju za prevoz. Jeste neprijatno kada ti
tako neko pridje i trazi od tebe pare. Medjutim,posto svi traze
100 dinara,ja ih ne uzimam za ozbiljno jer prosjaci prose
za milostinju , a nemaju bas tarifu.

Nekoliko puta sam doživela da mi žena traži novac za lek kao i da mi zazvoni na vrata pokazujući mi papir sa dijagnozom za bolesno dete. Najverovatnije da je i tu u pitanju obmana, a zna se da su ljudi slabi na decu pa još bolesnu.

Od svega mi najviše smeta vokalno instrumentalni sastav koga čine solista i harmonikaš, a sve u cilju uveseljavanja narodnih masa po autobusima GSB.

U pariskom metrou sam često nailzaila na situacije kada duet ili trio sa pojačalom, gitarom i odličnim ženskim/muškim crnačkim vokalom otpeva dobru džez numeru. Ne prilaze ljudima, ljudi prilaze njima i plaćaju za "mini koncert". To su uglavnom studenti koji se time potpomažu, ali ne mora da znači.

Cesta pojava u svim gradovima... Teska socijalna situacija u drustvu, veliki procenat nezaposlenosti tera ljude na prosjacenje. Zalosno je sto vecina ljudi u ovome vidi laku zaradu, a daleko su od toga da bi bili prosijaci, ali zahvaljujuci lakovernosti ljudi u nasim sredinama svasta prolazi. Zbog takvih ljudi ne moze se pomoci stavrno ugrozenim ljudima, a misljenja sam da nekima zaista treba pomoci u skladu sa mogucnostima....

Obično uvijek ostavim nešto nekome ko prosi ali danas iznenađenje, priđe mi žena (Romkinja) i kaže da prosi za bolesnu kćer, reče i koliko joj treba, nisam imala toliko sitno i dajem joj manje. Hladno se okrenula i otišla.
Ostala sam bez teksta.

U Parizu se prosjači sa stilom. Oni etablirani prosjaci ispred velikih tržnih centara obično imaju u kavezu mačku, papagaja ili belog mišića, kao i štampano obaveštenje ko je i zašto prosi.
Oko buvljaka na Klinjankuru prosjaci te salete gurajući ti pod nos karton na kome piše nešto bezveze i dok pokušavaš da to pročitaš odžepare te. Ali to je tradicija i dobri turistički vodiči obično unapred upozore svoje naivne klijente.
Čak sam i ja pevao u pariskom metrou sa nekim ljupkim Australijankama i njihovim kučetom jer nam je pofalilo para za kartu za povratak kući.

Ono što u Beogradu nervira više od prosjačenja su drski mladi ljudi koji se radnim danom nacrtaju ispred i oko Poštanske štedionice u 27 marta i energično ti traže 500 dinara kao pomoć deci u Zvečanskoj.

Zapravo sam hteo da kažem nešto sasvim drugo, ali to zahteva zaseban post. Povukla me Avramova snjenim metroom...

Osim profi prosjaka koje policija reketira kao i sve ostale i zato ih ne tera, u Beogradu se od pre par godina kad se počelo sa otpuštanjem tehnoloških viškova, pojavila nova kategorija prosjaka: skromni, bedno obučeni ljudi, finih manira i kulturnog izražavanja, koji po kontejnerima traže isključivo nešto jestivo, a neretko prisednu na ćošak sa kutijom ispred sebe, pa ko da, da.

Hteo sam da u maniru Laze Lazarevića (pisca, ne ludare) ispišem par redaka u spomen na jednog izuzetnog čoveka:

Miodrag Stanisavljević (za prijatelje i poštovaoce Miša Seljak)

Pesnik, dramski pisac, vrsni poznavalac i prevodilac ruske književnosti, Okudžavin prijatelj, boem i urednik u dramskom programu Televizije Beograd izbačen je s posla u vreme gazdovanja komunjare Milorada Vučelića (danas urednik "Pečata"). Nije se Seljak bunio niti presavijao tabak i tužakao. Ostaće upamćeno njegovo otvoreno pismo Vučeli (Čast je ne biti deo Vaše ekipe, gospodine Vučeliću).

Vreme je provodio uz kartonsku tezgicu na Bulevaru gde je prodavao sitne rezbarije od drveta i povazdan nešto rezuckao. Nit je to kome trebalo, nit je to ko kupovao, a mi koji smo hteli da mu pomognemo morali smo da prođemo ceo ritual u vidu slučajnog nailaska, razgledanja i kupovine tih koještarija. Ne daj Bože da je Seljaku neko tek tako ponudio novac! Kad mi se keva slomatala poslao sam je da naruči štap kod Seljaka, ali kad je htela da plati kratko je odbrusio Znam čija si majka, za tebe besplatno.

Primao je neku crkavicu od pozorišta Boško Buha (njegovi komadi činili su trećinu njihovog repertoara i još uvek se daju), a kad se razboleo od neke rakčine priskočilo je Udruženje književnika u vidu pomoći oko nabavke lekova i sahrane.

Još kao klinju privukao me njegov jedinstven smisao za humor i poigravanje rečima:

Bio jednom jedan car
Imao prekrasnu kćer
I svi su je redom prosili
Lepa beše jer.

Ko nije video neka pogleda (ima na netu) njegov izvanredan tv-film "Čovek koji je pojeo vuka", o odnosu umetnika i društva, sa Berčekom u glavnoj ulozi.

Slava i hvala, druže stari.

Balonero ::U Parizu se prosjači sa stilom. Oni etablirani prosjaci ispred velikih tržnih centara obično imaju u kavezu mačku, papagaja ili belog mišića, kao i štampano obaveštenje ko je i zašto prosi.

Tako se i u Nemackioj prosi.Ima tih etabliranih i u pesackim zonama, ali i ispred
velikih robnih kuca,samoposluga. Kad imaju macku, ali su uglavnom psi u pitanju,
a ja sam mnogo slaba na pse ( mada su ovi njihovi prilicno dobro uhranjeni),
onda ,ako vec ulazim u tu samoposlugu ,kupim konzervu hrane za psa pa mu dam.

Za reportazicu o ovom plemenitom coveku"prosjaku"

Znam da su pola njih lažnjaci, ali ja ne mogu proći ni kraj jednog a da mu ne dam bar nešto. Slaba sam na prosjačenje strašno jer na to gledam kao na nešto vrlo ponižavajuće i kontam si da to niko ne bi radio jer mu je jako dobro u životu.

Lila ::...na to gledam kao na nešto vrlo ponižavajuće i kontam si da to niko ne bi radio jer mu je jako dobro u životu.

Čitala sam talijanskog novinara koji je pravio reportažu o prosjacima u Rimu, da bi što bolje odradio posao obukao je neke prljave krpe, nije se brijao i kupao par dana a zatim sjeo pred katedralu...u jednom danu je naprosio svoje dve novinarske plate.
Naslov u novinama je glasio "Dajem otkaz i idem da prosim".

Shvaćam ja to, ali ne mogu promijeniti svoj stav. Kad vidim bakicu od 80ak godina kako sjedi na cesti ispružene ruke, da glumi deset puta, to kod mene ništa ne mijenja.

I sama sam takva, rijetko da mogu proći ali ovima ispred zgrade gdje radim više ne dajem ništa jer oni rade za nekog tipa koji ih ujutro dovede a naveče kupi, strašno.
Hm da u pitanju je putnički kombi Mercedes, nov.

Moj poznanik novinar, pre desetak godina, za potrebe reportaže prosio je ispred palate Beograd dva sata; posle je zezao svog Urednika da je imao bolju satnicu nego kao njegov glavni reportažista...

Od svega mi najviše smeta vokalno instrumentalni sastav koji čine solista i harmonikaš, a sve u cilju uveseljavanja narodnih masa po autobusima GSB.

Jedna slatka moja sklona je da im kaze kako im ne da para jer joj nisu pogodili pesmu...
A sto to rade kad dobise onolike pare od drzave?

U pariskom metrou sam često nailzaila na situacije kada duet ili trio sa pojačalom, gitarom i odličnim ženskim/muškim crnačkim vokalom otpeva dobru džez numeru.

Meni bi isto smetalo kao i 'vokalni solista sa harminikasem'.
Takav prizor moze se videti u Knezu. Bili skoro neki stidenti ( verovatno muzike), pevali su uglavnom pesme na ruskom, i izvedose ' Marijo bela kumrijo'.
Bili i neki sto citaju poeziju po GSP-u. Da mi je neko usao u trolu sa poezijom u rukama, a da idem s posla , ne bi mu dobro bilo.

Imao sam prilike da vidim dvojicu prosjaka,jedan do drugog prose...
Jedan je bez jedne noge i niko mu nishta ne daje...
Drugi,ima sve shto treba,pored toga je i narkoman...Pored njega pas (avlijaner,ili ti nisko-pustinjski prekotarabash) i natpis na kome jasno pishe - "Gladan Pas"... (na nemachkom,dodushe)...
Njegova kutija za novac je puna...
Znachi,prosjaka ima svuda,nije to samo sluchaj kod nas...
Ali mi neshto nikako nije jasno...Gde su to ljudi izgubili sebe,te onome koji skuplja (navodno) za psa svi daju (ustvari skuplja za heroin),a onaj koji nema nogu ne dobija nishta...
Shta se je desilo sa ljudima,pa su im,odjednom,bitniji pripadnici drugih vrsta,a najmanje im je bitna svoja?
Po meni je to drushtvena bolest...Drugim rechima,sve je otishlo u p.m...

Država bi sve radno sposobne prosjake trebala uposliti na nekom državnom dobru, za skroman obrok, a radno nesposobne obavezno obezbediti.

Велика већина не би прихватила такав аранжман.

Znam. Baš me interesuje, kako to da u Splitu nisam videla ni jednog prosjaka ali ni Ciganina. Rekli su mi "nema ti ovde Cigana".

Нема ни Срба, из истог разлога.

Ма како nema, samo što to oni više neće da budu? Cigani se po liku raspoznaju, ovi ne.