Sta je cudesnije, sama priroda ili covekova priroda?

Ali, ne lezi vraze. Covjek zeli da "napreduje".
Da bude pametniji i od same prirode. Od sebe samog, pa se "zaglavi" u bravu i viri, gledajuci odatle svijet.

Čovek kao životinja koja dobro pamti hoće da zna, ne shvata da koliko god znao, nikada neće saznati sve jer se preterano upinje ,čudi se onome što mu je nejasno i komplikuje, davno već pokrenutu toplu vodu ponovo otkriva, zapetljava se u svojim tzv saznanjima, ne ume da živi u trenutku, pa se čudi , čudi i čudi...

Otuđen i umišljen, vidi sebe odvojenog od celine-prirode, greši i umire ne saznavši bitno.

Zapetljava se nesvjestan da se zapetljava. I u cudu umire. Umire sa cudjenjem na usnama i ocima. Zar ja da umrem,? zar smrt ne pripada nekom drugom. Zar to nije za druge.? Kako to, uvijek je neko umirao a ja sam bio ziv., ja sam bio svjedok. Kako sad da svjedocim sopstvenoj smrti. Da mozda pocnem da vjerujem u cuda, jer konacno vrijeme je, citav zivot se cudim.

Da, vreme mi je da počnem da verujem reče čovek, da osetim da sam i sam deo celine, ne moram to da objasnim naučnim metodama, mada se vidi kad se pogleda unutra u sebe sve, baš sve, evo, osetiću to, tu povezanost svake moje koščice sa svakom grančicom drveta, svake moje kapi krvi sa svakom životinjom i biljjkom, povezan sam sa svim što raste u visine reče čovek- ostaću živ jer priroda nikada neće nestati, a ja sam deo nje, dakle, da se ne izdvajam umišljenošću, ne pravim važan bez potrebe, nego da živim jednostavno u miru sa sobom a tim i svetom?

Biti i samo biti, vlat trave na vetru sam, i to je divno. Čudo sam.

Rece covjek i nestade u spletu krivudavih ulica.

Ode, prvi put zadovoljan sobom i čudima koje nosi pod rebrima, duboko, duboko ih oseti kao deo celine koji deli sa svima, nisam sam, reče sebi u bradu i nasmeši se uz put.

Sama priroda..Lepote koje skriva, lek su za srce i misli.

Covjek je sama priroda. Lijek i za srce i za misli. Druga je prica sto se "neki covjek" pogubio...pa vise nije ni priroda vec cista mehanika.

Covjek ipak... ljudi vas iznenade na stotinu nacina i razocaraju.. Priroda je bozija i prelijepa...

..i covjek je boziji i prelijep..

Jeste u pravu si.. Ali, kako vijekovi prolaze, imamo sve vise losih mana a prirodu unistavamo... steta...

Marea ::Covjek je sama priroda. Lijek i za srce i za misli. Druga je prica sto se "neki covjek" pogubio...pa vise nije ni priroda vec cista mehanika.

Ponovo se ja i ti ne slazemo:))A zanima me nesto ako je Covek sama priroda, kako onda priroda nema uticaja da li je covek dobar ili los?
Ma bilo kakav da je covek i da je dobar i da mi mnogo znaci uvek cu zeleti da makar pet minuta budem sam u prirodi i da uzivam u njenim lepotama.Jer ona otvara misli, dozivljaj je takav da se ne moze opisati.
A ipak takva je i priroda coveka nijedan nije isti uvek ima bar mala razlika i on je takodje cudo prirode.

Da, a nesvjesni da smo dio nje...

Dionis ::

Marea ::Covjek je sama priroda. Lijek i za srce i za misli. Druga je prica sto se "neki covjek" pogubio...pa vise nije ni priroda vec cista mehanika.

Ponovo se ja i ti ne slazemo:))A zanima me nesto ako je Covek sama priroda, kako onda priroda nema uticaja da li je covek dobar ili los?
Ma bilo kakav da je covek i da je dobar i da mi mnogo znaci uvek cu zeleti da makar pet minuta budem sam u prirodi i da uzivam u njenim lepotama.Jer ona otvara misli, dozivljaj je takav da se ne moze opisati.
A ipak takva je i priroda coveka nijedan nije isti uvek ima bar mala razlika i on je takodje cudo prirode.

E sad ja tebe pitam, to sto ces zeleti da si sam u prirodi, i da uzivas...da se stopis...Sta je to? priroda covjeka, zar ne? I sam kazes, IPAK takva je i priroda covjeka..Naravno da nijedan nije isti, pa nijedan cvijet nije isti...

Ako mislis na unistavanje prirode od strane coveka onda se tu slazemo da ljudi ne znaju sta rade.Ali i tu se pokazuje zloba coveka.Ali nazalost ljudi koji to rade ne znaju da priroda uvek nadje nacin da bude bozanstvena i lepa ali
tada mogu da se dese strasne stvari ljudima jer su je uznemirili.
Ako mislis na neotkrivena mesta u prirodi nadam se da ce tako i ostati jer kad dodje na ruku coveku on ne zna kako da se stara o njoj.
Kao sto smo i nesvesni drugih ljudi.Nekad ne znamo koliko je covek dobar ili pametan dok ne ode na onaj svet pa tek tad shvatimo kakvu cast smo imali da znamo tog coveka, i kajemo se sto nismo proveli vise vremena sa njim u razgovoru.
U pravu si Marea to je takodje priroda coveka.Jedostavno koliko sam do sada skapirao priroda i priroda coveka ne mogu se razdvojiti.Jer jedno bez drugo ne moze.Ma koliko ljudi unistavaju prirodu, ipak ima i nas koji se divimo njoj i cuvamo je.

Ni cvijet ne zna kako da se stara o covjeku...a oboje su dio prirode..Dovoljno je "slusati" ljepotu, biti njen dio, i nikada nece tj nebi doslo do svega gore navedenog...No, ipak dolazi,,,covjek unistava prirodu, priroda ce isto tako unistiti covjeka...lagano ali sigurno....povuci ce ga za rucicu s druge strane "obale"....To je prosto tako, sve je povezano...Dises od prirode, svaka biljka se ponovo radja...da bi mi disali, a mi umiremo da bi crvi imali svoj obrok, odvratno ali istinito....i tako sve u krug..Veza prirode...

Priroda je stvorila coveka da se brine o njoj..To je moje jedno misljenje.Ali on je skrenuo sa tog puta nazalost i trenutno nema znaka da ce se vratiti pravom putu.Kako ne pomaze?Pa i taj cvet pomaze u disanju coveku, miris cveta je veoma prijatan za coveka.To je dovoljno za njega.Nije to odvratno to je taj krug zivota, koji slede i zivotinje i biljke i koji bi mi trebali slediti.Ali nazalost unistili smo dobar deo prirode i kad priroda iskaze svoj bes zavrsicemo kao dinosaur:)

Nisam rekla da cvijet ne pomaze, vec da ne zna da nam pomaze, nema svijest o tome,..znaci to radi prirodno.
Odvratno zvuci to sto se crvi hrane nama, to sam rekla..a to je samo proces..
Priroda ne zna za bijes, vec ce "reagovati" sama od sebe tj. tako unistena nece reagovati...

Mozda i ima svest a da mi ne znamo?
Znam da si to rekla za crve ali sam to odvratno napisao bas na tu asocijaciju..Jer sve je proces..zivot i smrt sve se mora desiti..Nema vecnog zivota na ovoj zemlji.A sta posle smrti da li se vracamo na zemlju kao neka zivotinja ili nesto slicno ili idemo u raj ili pakao to niko ne zna.
Ja ipak verujem da Priroda zna za bes i da je ona svest o svemu.Ona se lako moze obnoviti samo o sebe.

Mi smo i posle smrti zivi...kroz prirodu...neko kroz prasinu...

Uh, ako bi cvijet imao svijest o tome, da nam pomaze...onda sigurno ne bi svoj divni miris "pruzao" jednako i dobrim i losim ljudima, ni drvo ne bi pravilo hlad na 40 stepeni za one zle ljude jednako kao i za dobre...

diotimo ::Sta mislite,sta je cudesnije, sama priroda,njena
magicna i bajkovita
raskosnost ili covekova priroda,neistrazena,

nejasna,protivrecna...?

Mislim da je sve to sr****nje...

Odvojiti čoveka od Prirode je isto kao kad bi hteli da odvojimo mentalno od fizičkog tela, da funkcionišu odvojeno, svako za sebe i ne utiču jedno na drugo, to je nemoguće učiniti, mada se mi izgubljeni ljudi, vrsta koja je umišljena i misli o sebi sve najnaj, zanosimo tim idejama o podeli. Jedna od zabluda izgubljenog čoveka u svom carstvu mašina je da čovek jeste čovek i bez uticaja prirode i njegove okoline na njega, nemoguće je tako živeti, jer čovek je ogledalo zemlje i čitavog svemira, samo nažalost toga tako često nije svestan, sve oko njega je deo njega samog. Svest je problem jer je uspavana.

Sve je priroda samo što čovek kaže "Cogito ergo sum", dok cvet miriše, leptir se šareni, nebo oblači, reka teče, kiša pada.... i nigde reči.

Avramova ::Sve je priroda samo što čovek kaže "Cogito ergo sum", dok cvet miriše, leptir se šareni, nebo oblači, reka teče, kiša pada.... i nigde reči.

Čovek misli, prekriva svesnost mislima i zbog toga je uspavan toliko da ima osećaj da je odvojen od Prirode.