Transfuzija krvi

Dobrovoljno darivanje krvi je humano ponašanje svakoga pojedinca . Svaka darivana kap , nedvojbeno spašava živote .
Ali , postavljam pitanje ; je li kontrola darivane krvi zadovoljavajuća i koliko kao takva ujedno može biti i opasna u prenošenju raznih bolesti ? Može li čovjek biti potpuno siguran u ispravnost krvi koju prima ili ono neminovno donosti i rizike ?

U šta danas čovek može da bude siguran, za ime sveta?
Naravno, vrše se kontrole, zavodi za transfuziju po protokolu proveravaju zdravlje i ispravnost krvi davalaca, a oni koji je primaju i nisu u prilici da mnogo biraju- krv se prima u situacijama kada se nema kud...
Danas je rizično i živeti, a kamo li primati krv; i davati je rizik, bilo je slučajeva da su ljudi zaradili žuticu od nehigijenskih igala...

Dragana ::
Ali , postavljam pitanje ; je li kontrola darivane krvi zadovoljavajuća i koliko kao takva ujedno može biti i opasna u prenošenju raznih bolesti ? Može li čovjek biti potpuno siguran u ispravnost krvi koju prima ili ono neminovno donosti i rizike ?

Kontrola darivane krvi se vrši onog momenta kad počne da teče iz davaoca u sterilne vrećice, od samog skladištenja tj.temperaturnog režima zavisi i sve ostalo. Taj režim smije recimo samo da ide +-0.2 stepena.
Što se drugog pitanja tiče da li je čovjek siguran kad prima krv, odgovor je ne, jer uopšte niste u stanju prisebnosti da kažete ni hoću ni neću već smo duboko uspavani a krv koja se dobija je samo tad spas i ništa više.