NICK CAVE

NICK CAVE



Nik Kejv (Nicholas Edward Cave) rođen je 22. septembra 1957. godine u malom gradu Vraknabel (Warracknabeal) u državi Viktorija u Australiji. Njegova dva brata Tim i Piter (Peter), rođeni su 1952. i 1954. godine, a dve godine po Nikovom rođenju, 1959. rodila se i njegova sestra Džuli (Julie).
Detinjstvo je proveo u Vraknabelu i Vangariti (Wangaratta), gradovima u unutrašnjosti Viktorije.
Kejvov otac, Kolin (Colin), radio je kao profesor engleskog jezika i administrator. Voleo je književnost, baš kao i Nikova majka Doun (Down), koja je radila kao bibliotekar. Vaspitavan kao pripadnik anglikanske crkve, Nik Kejv je od malena pevao u crkvenom horu u katedrali u Vangariti. Kako je odrastao, Kejv je počeo da prezire način života u malim gradovima u Australiji, pa je često pravio probleme u školi i bio u sukobu da profesorima.
Zbog toga su ga 1970. godine, njegovi roditelji poslali u internat srednje škole Kofild (Caulfield Grammar School) u Melburnu.

Kejv je imao 19 godina kada mu je otac poginuo u saobraćajnoj nesreći. Njegovoj majci je ova tragična vest saopštena u trenutku kada je plaćala kauciju za Nika, koji je bio u pritvoru zbog provale i krađe. Kada se Kejv kasnije sećao ovog događaja rekao je da je njegov otac poginuo u trenutku kada nije znao šta će sa sobom i da je taj događaj stvorio vakum u njegovom životu, prostor u kome su reči u njegovoj glavi počele da se slažu, dobijaju oblik i svoju svrhu.

Po završetku srednje škole, 1976. godine, Nik Kejv je počeo da studira slikarstvo na Tehnološkom institutu Kofild, ali je odustao godinu dana kasnije kako bi se bavio muzikom. Otprilike u tom periodu počela je i njegova zavisnost od heroina.Više od trideset godina kasnije, 28. marta 2008. godine Nik Kejv je dobio titulu počasnog doktora prava na ovom univerzitetu.

„The Boys Next Door“ (1973-1980)

U srednjoj školi Kofild, Nik Kejv je upoznao gitaristu Mik Harveja (Mick Harvey), basistu Trejsi Pjua (Tracey Pew) i bubnjara Fil Kalverta (Phil Calvert) koji su, kao i Kejv, bili članovi školskog hora i – osnovali su bend.
Njihov repertoar je u početku uglavnom obuhvatao propank obrade pesama Lu Rida (Lou Reed), Dejvida Bovija (David Bowie), Alisa Kupera (Alice Cooper), Roksi Mjuzik (Roxy Music) i Aleksa Harveja (Alex Harvey).Kada je 1977. godine Kejv napustio studije, bend je dobio ime „The Boys Next Door“ i počeli su da sviraju uglavnom sopstvene pesme. Gitarista i tekstopisac Rovlend Hauard (Rowland S. Howard) pridružio se bendu 1978. godine.

Preko njega, Kejv je upoznao Anitu Lejn (Anita Lane), sa kojom je bio u vezi od kasnih sedamdesetih do sredine osamdesetih godina. Anita Lejn počela je da piše poeziju sa šesnaest godina i išla je u isto odeljenje sa Hauardom. Ona je imala izuzetno snažan uticaj na Kejva i njegov rad i često se spominje kao njegova muza.


Anita Lejn

Pre njihovog rastanka 1983. godine, Anita Lejn je sa Kejvom napisala tekstove za tri pesme koje je izvodio„The Birthday Party“ („Dead Joe“, „Kiss Me Black“ i „A Dead Song“), zatim za većinu pesama za album „From Her To Ethernety“ koju su Nik Kejv i Bad Seeds objavili 1984. godine, kao i tekst pesme „Stranger Than Kindness“ sa albuma „Your Funeral, My Trial“ objavljenog 1986. godine. Kasnije je Anita Lejn nastavila sa solo karijerom i objavila dva solo albuma („Dirty Pearl“ (1993.) i „Sex O’Clock“ (2001.)).

Bez obzira na snažan intiman odnos, Kejv i Anita zajedno su snimili mali broj pesama. Na Anitinom prvom albumu objavljen je duet sa Kejvom obrada pesme „Bedazzled“ Pitera Kuka i Dadli Mora (Peter Cook/Dudly Moore). Njihova najupečatljivija saradnja bila je u Kejvovoj obradi pesme „Death is Not The End“ Bob Dilana (Bob Dylan) sa albuma „Murder Ballads“ iz 1996. i obradi pesme sa izuzetno snažnim erotskim nabojem „Je t`aime/ I love you nor do I“ koju su originalno objavili Serž Geinsburg i Džejn Birkin (Serge Gainsbourg/Jane Birkin).
Nik Kejv je sa bendom „The Boys Next Door“ do 1980. godine, istraživao različite stilove. Bili su deo post-pank scene Melburna i imali su stotine nastupa u Australiji. 1979. snimaju jedini album pod ovom imenom – „Door, Door“.

„The Bitrhday Party“ (1980-1983)

Posle snimanja albuma koji imao umeren uspeh u Australiji, bend prelazi u London 1980. godine, menja ime u „The Birthday Party“ i ulaze u period intenzivnog, agresivnog stvaranja muzike. Prema nekim izvorima, bend je dobio ime po nazivu pozorišne predstave Harolda Pintera, dok drugi tvrde da je bend dobio ime zahvaljujući Nik Kejvu, koji je pogrešno protumačio i interpretirao nepostojeću sceni rođendanske zabave iz legendarnog romana „Zločin i kazna“ Flodora Mihajloviča Dostojevskog.
Iako su veliki deo vremena provodili u Londonu, bend je često putovao u Australiju na turneje, održavali su koncerte i u SAD-u i Evropi. 1980. godine objavljuju album „Hee – Haw“, koji je originalno nastao kao projekat „Boys Next Door“-a, ali je kasnije potpisan drugačije. 1988. godine ovaj album se pojavio i na CD-u. Godinu dana kasnije, 1981. Nik Kejv i „The Birthday Party“ objavljuju drugi album „Prayers On Fire“.
1982. godine bend prelazi u Zapadni Berlin i izdaje album „Junkyard“. Na nastupima Kejvov vokal je prelazio od glasa očajnika preko manijakalnog do potpuno dementnog. Kritičari su pisali:“Niti Džon Kejl (John Cale) ni Alfred Hičkok (Alfred Hitchcock) nisu nikada bili toliko zastrašujući. Nik Kejv ne peva. On izvlači glas iz najtamnijih dubina duše.“

„The Birthday Party“ 1982. godine, sa Lidijom Lanč (Lydia Lunch), snima album „Honeymoon In Red“ koji Lidija objavljuje 1987. godine, ali Nik Kejv i Mik Harvej nisu prihvatili da budu potpisani na albumu, nezadovoljni završnom obradom pesama.

U to vremo postaju očiti i problemi u bendu. Bubnjar Fil Kalvert izbačen je iz benda, jer nije mogao, kako su tada tvrdili ostali članovi, da kvalitetno odsvira deonice za pesmu „Dead Joe“. Mik Harvej prelazi na mesto bubnjara, a sredinom 1982. godine basistu Trejsija Pjua hapse zbog vožnje u pijanom stanju. Beri Adamson (Barry Adamson) i nekoliko drugih muzičara, zamenjuje Pjua na snimanju albuma i na koncertima. Pju se iz zatvora vratio u bend, ali je umro nekoliko godina kasnije od posledica epileptičnog napada.
Kada je 1983. godine Biksa Bargeld (Blixa Bargeld) iz nemačkog benda Ainstateinde Nojbaten (Einstürzende Neubauten) učestvovao, kao gitarista, na snimanju pesme „Mutiny In Heaven“ tenzija koja je postojala između Nik Kejva i Rovlenda Hauarda postala je neizdrživa. Zbog nerazrešenih pitanja ne samo u vezi rada u bendu, već i onih koja su povezana sa upotrebom narkotika, Hauard odlazi iz benda i „The Birthday Party“ zvanično prestaje da postoji krajem 1983. godine. Tokom 1983. godine objavljena su i mini albumi „Mutiny“ i „The Bad Seeds“ na kojima se nalaze snimci napravljeni u studiju 1982. i 1983. godine, jedini snimljeni bez Fil Kalverta. Kao kompilacija, ova dva albuma objavljena su 1989. godine na CD-u „Mutiny/The Bad Seeds“.
Nick Cave and The Bad Seeds ( od 1983.)

Krajem 1983. godine Nik Kejv i Mik Harvej formiraju novi bend – „Nick Cave and The Bad Seeds“. Simbolično i praktično, formiranjem ovog benda Kejvova uloga pevača dopunjena je i postaje vođa benda. Istovremeno tekstovi pesama, koji su do tada bili veoma eksplicitni, postaju više lirski i narativni.

Uz Kejva i Harveja, u početnoj postavi bili su i gitaristi Biksa Bargeld i Hugo Rejs (Hugo Race), dok je bas gitaru i klavir svirao Beri Adamson. Bend je prvi put nastupio poslednjeg dana 1983. godine pod imenom „Nick Cave – Man or Myth?“ posle čega je usledila turnejana kojoj je bend nastupao pod imenom „Nick Cave and Caveman“, da bi na kraju ipak usvojili ime „Nick Cave and The Bad Seeds“, kao podsećanje na poslednji album prethodnog benda „The Birthday Party“. Pod ovim imenom 18. juna 1984. godine objavljuju prvi album „From Her To Eternity“. Istovremeno Hugo Rejs napušta bend. Uz to završava se i Kejvova veza sa Anitom Lejn, a započinje veza sa Elizabet Reker (Elisabeth Recker).

U Berlinu do 1990. godine, bend objavljuje još četiri albuma, „The Firstborn Is Dead“ 1985. godine, „Kicking Against the Pricks“ i „Your Funeral, My Trial“ 1986., i „Tender Pray“ 1988. Popularnost benda iz godine u godinu raste. 1985. godine pridružuje im se bubnjar Tomas Vidler (Thomas Wydler), a godinu dana kasnije i gitarista Kid Kongo Pauers (Kid Congo Powers) i Roland Vulf (Roland Wolf). 1987. godine, bend prvi put dolazi na prostor bivše Jugoslavije i u okviru turneje održava koncert u Ljubljani.

Početak poslednje decenije dvadesetog veka donosi i velike promene u bendu. Vulf i Pauers napuštaju bend, dolaze basista Martin Kejsi (Martyn Casey) i klavijaturista Konvej Sevidž (Conway Savage). Članovi benda kolektivno odlučuju da više ne smeju da upotrebljavaju teške droge i prelaze iz Belina u Brazil. Kejvova veza sa Elizabet Reker u to vreme bila je već završena, a posle kratke i burne veze sa PJ Harvej (P.J. Harvey) Kejv u Brazilu upoznaje novinarku Vivijen Karnero (Viviane Carneiro) i sa njom stupa u ozbiljnu vezu. 1991. godine njih dvoje dobili su sina Luku (Luke), ali se nikada nisu zvanično venčali. Iste godine, rođen je u Austriji i Kejvov drugi sin Džetro (Jethro) koji živi sa majkom, Bej Lanzbej (Beau Lazenby) i radi kao fotomodel.

1990. godine objavljuju album „The Good Son“, nakon čega sledi istiomena svetska turneja benda. U okviru ove turneje nastupaju ponovo u Ljubljani, a zatim i u Beogradu u SKC-u juna 1990. Slede albumi „Henry’s Dream“ 1992., „Let Love In“ 1994.,“Murder Ballads“ 1996. i „The Botman’s Call“ 1997. Ovaj album bio je značajan prelaz sa dotadašnjih surovih tekstova, na biografske i lične stihove, o vezi Kejva sa PJ Harvej i Vivijen Karnero. 1994. godine bendu se priključuju violinista Varen Elis (Warren Ellis) i perkusionista Džim Sklavunos (Jim Sclavunos).

Po izdavanju albuma „The Botman’s Call“ bend pravi kraću pauzu, zbog neophodne rehabilitacije Nik Kejva prouzrokovane višegodišnjom upotrebom alkohola i heroina. Istovremeno se završava i njegova veza sa Vivijen Karnero. 1999. godine Kejv upoznaje svoju sadašnju suprugu Suzi Bik (Susie Bick). 2000. godine dobijaju sinove blizance, Artura i Erla (Arthur, Earl).

Bend se sa novim albumom „No More Shell We Part“ ponovo pojavljuje 2001. godine, po završetku Kejvove rehabilitacije.

Slede albumi „Nocturama“ 2003., „Abattoir Blues/The Lyre Of Orpheus“-dupli album iz 2006. i „Dig, Lazarus, Dig!!!“ 2008.

4. juna 2008, posle 18 godina, Kejv je ponovo održao koncert u Beogradu, ovoga puta znatno veći – u Beogradskoj Areni.

Grinderman (2005.)

Nik Kejv je, posle velike turneje sa Bed Sidsima, 2005. godine, odlučio da pokuša da napravi i nešto malo drugačije. U to vreme počeo je da komponuje i na gitari, instrumentima koji do tada gotovo da nije koristio. Njegov način sviranje doneo je mnogo siroviji zvuk u odnosu na albume koje je objavljivao sa Bed Sidsima. Zbog toga je sa delom benda, Varenom Elisom, Martinom Kejsijem i Džimom Sklavunosom snimio te materijale i bendu dao ime Grinderman. Album „Grinderman“ objavljen je 2007. godine i prihvaćen je odlično i od strane kritičara i publike jer se zvukom vraća na post pank period i ponajviše liči na ono što je osamdesetih radio Kejv dok je postojao „The Birthday Party“.

Bilo je najavljeno da će drugi album Grindermana biti objavljen početkom 2009 godine, ali se još uvek nije pojavio. Varen Elis je najavio objavljivanje albuma početkom 2010. godine, jer je kako kaže materijal gotov, izmiksovan i spreman za objavljivanje.