Normandija,ljubav,rat

od **Fraya** Uto Apr 20, 2010 6:11 pm

Postoji jedna pesma koja je meni najdraza od svih pesama -
neka vrsta pesme nad pesmama za mene, a i slovi se jednom od najlpeshih ljubavnih pesamaJa sam pesmu potpuno razumela tek pre dve tri godine kada sam prvi put bila u Normandiji kada sam videla grad Brest o kome je u pesmi rec. Brest je bio do temelja srusen 1944 od saveznika u okviru pripreme iskrcavanja u Normandiji.
Zak Prever ,autor, je i sam iz Severne Francuske i doziveo to rusenje gradova
tako da je pesma ustvari ljubav prema porusenom gradu, a ne prema Barbari.

Najlepsi gradovi na obali su totalno razruseni (St-Malo ,Le Havre,Brest) ,
ali nigde neces videti nijedan trag o tome ko je i kada bombardovao
ove gradove.Na mestima samog iskrcavanja )Omaha Beach
velicanstvena su vojnicka groblja. Tamo su ti vojnici i sahranjeni , tako da americko groblje´ima na primer oko 10.000 krstova od belog mermera i naravno nekoliko stotina jevrejskih zvezdi.

Americko vojnicko groblje je centralni spomenik podignut u cast ,slavu i secanje
na sve poginule americke vojnike u Normandiji.Ko je gledao film "saving
private Ryan" setice se da su pocetak i kraj filma upravo ovde i snimljeni.
Na nemackom groblju svoj vecni mir je nashao i general,komandant
tenkovske divizije Micahel Wittman. Zanimljivo je da je njegov grob
uvek pun cveca. Pripadnici tenkovskih divizija svih nacionalnosti
taj njegov grob smatraju nekom svetinjom i stavljaju cvece u znak secanja.

Mene uzasno dirnu ta vojnicka groblja a narocito kada na njima stoje
imena i prezimena i datumi rodjenja i smrti. [i]Omaha beach je inace i simbol
ovog iskrcavanja, tamo je snimljen i cuveni film Najduzi dan.

Normandija me fascinira zbog klime (cesto rominja kisa, ja sam uvek sama
ujutru na plazi sa psom, hodam bosa kilometre a taj Atlantik
izgleda i huci tako stravicno kao da si u nekoj prici Edgar Alan Poa.
Sve je nekako sablasno a ipak velicanstveno. Tamo se
osecam nekako uzviseno, kao da sam u nekom drugom svetu.Kada razmisljam
gde bih najvise volela da budem zaljubljena ,uvek nekako zelim da to bude bas tamo.

Vrlo blizu je i jedan gradic po imenu Honfleur i tu se Sena uliva
u Atlantik.Cuvena je Honfleur slikarska skola .
I muzej Eugene-Boudin.

Pocetkom dvadeseteog veka mnogi su poznati impresionisti
tamo slikali. (Claude Monet ,na primer).
Nema vinogorja jer je potpuno na severu ali se pije
vino od jabuka - cidre (koje samo urodjenici mogu da piju) i
naravno cuvena rakija od jabuka calvados (nije moj slucaj takodje)

BARBARA

Seti se Barbara

Padala je kisa neprestana

Nad Brestom tog dana

A ti si isla nasmejana

Pokisla ,ozarena ,ocarana

Pod krupnim kapima kis¡e

Seti se Barbara -

Sretoh te u ulici Sijama

Smejala si se

I ja sam se smejao

Secas li se Barbara

Nisam te poznavao

A nisi ni ti mene

Secas li se

Seti se toga dana

I ne zaboravi ga

Jedan covek ispod neke kapije

Zaklonjen

Viknuo je tvoje ime

Barbara

A ti si potrcala ka njemu po kisi

Pokisla ozarena ocarana

I bacila si mu se u zagrljaj

Secas li se Barbara

Ne ljuti se na mene sto ti kazem ti

Jer ti kazem svakom koga volim

Pa makar ga samo jednom video u zivotu

Jer TI kazemm svakom koga volim

Pa cak i ako ga ne poznajem

Seti se Barbara

I ne zaboravi nikad

Tu kishu tako blagu i tako srecnu

Na tvome licu srecnom

Nad tim gradom srecnim

Tu kishu nad morem

Nad arsenalom

Nad brodom iz Cesana

O, Barbara

Velika je svinjarija taj rat

I sta je e sa tobom sada

Pod kisom od gvozdja

Vatre, celika, krvi...

A onaj koji te je stezao u zagrljaju

Zaljubljeno

Da li je umro, nestao ili je jos ziv

O, Barbara

Jos uvek pada kisa nad Brestom

Kao sto je padala nekad

Ali nije to isto, jer sve je poruseno

To su samo posmrtne kapi kise

Uzasne i ocajne

A nije ni onaj potop vise

Gvozdje, celika, krvi...

Vec prosto kisa iz oblaka

Koji nestaju kao psi

Kao psi koje odnosi

Vodena struja iz Bresta

Da istrule negde daleko

Vrlo daleko od Bresta

Od koga nije ostalo nista.