Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)

CERN omogućava lakši pristup podacima

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN), otvoriće pristup većem broju podataka iz eksperimenata Velikog hadronskog sudarača. Prema ažuriranoj politici, podaci će biti objavljeni oko pet godina nakon što se prikupe, a CERN se nada da će puni skup podataka objaviti javno „do kraja dotičnog eksperimenta“. Svi glavni saradnici ALICE, ATLAS, CMS i LHCb podržali su taj potez.



Dostupni podaci trećeg nivoa

CERN će učiniti dostupnim podatke nivoa 3, što će omogućiti svima da sprovedu „visokokvalitetnu analizu“ na informacijama dobijenim eksperimentima velikog hadronskog sudarača. Nivo 3 odnosi se na „kalibrisane rekonstruisane podatke sa nivoom detalja korisnim za algoritamske studije, performanse i studije fizike“, prema CERN-u.

Međutim, organizacija neće objaviti neobrađene podatke. Politika otvorenih podataka navodi da praktično nije moguće učiniti puni sirovi skup podataka iz LHC eksperimenata upotrebljivim na značajan način. To se dešava zbog složenosti podataka, softvera i metapodataka i problema sa pristupom mnoštvu uskladištenih informacija, između ostalog. Saradnici na LHC projektu nemaju ni opšti pristup neobrađenim podacima. Umesto toga, prikupljanje podataka nivoa 3 se vrši centralno.

Ipak, CERN sugeriše da podaci nivoa 3 mogu da pojačaju istraživanje fizike čestica, na primer. Primećeno je da bi se skup podataka mogao koristiti i za naučna računarska istraživanja. Na primer, istraživači mogu da koriste podatke kako bi poboljšali metode rekonstrukcije ili analize zasnovane na tehnikama mašinskog učenja. Organizacija napominje da su pristupu potrebni bogati skupovi podataka za obuku i validaciju.

Uzorci podataka nivoa 1 i nivoa 2 već su bili dostupni. Nivo 1 odnosi se na prateće podatke za rezultate koji su objavljeni u naučnim člancima. U međuvremenu, nivo 2 označava namenske skupove podataka koji su dizajnirani za računanje i obrazovanje.

Izvor: Engadget

Malware pronađen na Facebook, Instagram i Vimeo ekstenzijama

Security istraživači otkrili su malware skriven u najmanje 28 nezavisnih ekstenzija za Google Chrome i Microsoft Edge.



Ekstenzije za Chrome i Edge sa malware-om već su instalirane tri miliona puta

Malware ima funkciju za preusmeravanje korisničkog prometa na oglase ili web lokacije za krađu identiteta i krađu ličnih podataka ljudi, kao što su datumi rođenja, email adrese i aktivni uređaji, navodi se u izveštaju koji je objavila firma za cybersecurity Avast.

Istraživači su rekli da bi malware mogao da utiče na do tri miliona korisnika. Dotični malware se maskira kao legitimna ekstenzija koje pomaže u preuzimanju video zapisa sa Instagrama, Facebooka, Vimea i drugih društvenih platformi. Istraživači su identifikovali zlonamerni kod u ekstenzijama zasnovanim na JavaScript-u, koji dopuštaju ekstenzijama da preuzmu novi malware na korisnički računar. Pretnja je prvi put primećena prošlog meseca, ali istraživači veruju da su ekstenzije mogle biti aktivne godinama, a da niko to nije primetio.

Korisnici su takođe prijavili da ove ekstenzije manipulišu njihovim internet iskustvom i preusmeravaju ih na druge web lokacije. Svaki put kada korisnik klikne na link, ekstenzije šalju informacije o kliku na kontrolni server napadača, koji opciono može poslati naredbu za preusmeravanje žrtve sa stvarnog cilja na novi, neželjeni URL, pre nego što ih kasnije preusmeri na stvarnu web lokaciju. Malware takođe otkriva i prikuplja korisnikov datum rođenja, email adrese i informacije o uređaju, uključujući vreme prve prijave, vreme poslednje prijave, ime uređaja, operativni sistem, korišćeni browser i njegovu verziju, čak i IP adrese.

Unovčavanje prometa

Istraživači su dodali da je cilj ovoga unovčavanje samog prometa. Za svako preusmeravanje na domen treće strane, sajber kriminalci bi dobili uplatu. Bez obzira na to, ekstenzija takođe ima mogućnost preusmeravanja korisnika na oglase ili web lokacije za „phishing“. Trenutno su zaražene ekstenzije i dalje dostupne za preuzimanje. Avast je kontaktirao Microsoft i Google Chrome timove da bi ih prijavio. I Microsoft i Google su potvrdili da trenutno istražuju problem.

Korisnicima se za sada preporučuje da onemoguće ili deinstaliraju ekstenzije dok se problem ne reši. Ekstenzije koja se pominju u izveštaju, od kojih su mnoge i dalje dostupne za preuzimanje, uključuju: Direct Message for Instagram, DM for Instagram, Downloader for Instagram, App Phone for Instagram, Universal Video Downloader, Vimeo Video Downloader, Volume Controller, Spotify Music Downloader, i Video Downloader za YouTube.

Izvor: itpro

Skype: Poslednji update doneo AI “Together Mode”

Još u julu, Microsoft je dodao mod Teams aplikaciji – Together Mode . Taj alat koristi tehnologiju veštačke inteligencije kako bi svi učesnici bili postavljeni u isti virtuelni ekran video poziva.



Korisno za razne prilike

Čak i ako ne koristite Microsoft Teams, imali ste prilike da vidite Together mode u akciji. Iz NBA su tu tehnologiju iskoristili tako što su pokušali da naprave atmosferu na tribinama tako da izgleda kao da su pune, jer zbog novih epidemioloških mera publike na utakmicama nema.

To je brzo postala jedna od prepoznatljivih funkcija, a sada dolazi na Skype. S novim ažuriranjem, možete da se pretvarate da ste u istoj prostoriji sa vašim članovima porodice, s tim da je potrebno da u razgovoru bude makar pet korisnika da bi ta mogućnost mogla da se koristi. Ukoliko ste zainteresovani, možete koristiti Together Mode kroz web klijent platforme ili nekome poslati da učestvuje u razgovoru kroz Meet Now link.



Nanoviju verziju Skype-a 8.67 možete preuzeti za Windows, Mac i Linux.

Izvor: The Verge

Microsoft, Google i Facebook protiv izraelskog prodavca spyware opreme

Nekoliko gigantskih firmi, uključujući Microsoft, Google, Cisco i VMWare, se pridružilo borbi protiv izraelske kompanije NSO Group. Akciju je pokrenuo Facebook, a kada je WhatsApp 2019. godine tužio ovu kompaniju zbog prodaje spyware opreme.



Tužba se zasniva na tvrdnji da je oprema kompanije NSO Group korišćena tokom napada na 1.400 uređaja, a preko ranjivosti u okviru WhatsApp servisa. Optužena kompanija je pokušala da se pozove na „međunarodni imunitet“, budući da opremu prodaje i stranim vladama, ali je ovaj zahtev u julu odbačen. Microsoft je u jednom saopštenju objasnio da NSO Group nikako ne bi smela da dobije imunitet, budući da su poslovi kojima se bavi više nego zabrinjavajući, te bi imunitet samo omogućio da se i dalje bavi opasnim radnjama, bez ograničenja koja donose zakonski okviri.



Ističe se da bi alati NSO Group mogli da budu vrlo opasni ukoliko dođu u pogrešne ruke, pa bi opasnost bila daleko veća ukoliko bi do ove spyware opreme došle i privatne kompanije. Radi se o tome da vlade moraju da brinu o odnosima sa drugim zemljama, te o bezbednosti građana, dok privatne kompanije nemaju takvih briga. Mnogi izveštaji ukazuju na to da je oprema kompanije NSO Group prethodnih godina korišćena za napade na novinare i političke disidente, pa su meta bili i zaposleni agencije Al Jazeera, španski političari i meksički novinari.

Izvor: The Verge

Google vam olakšava testiranje budućih funkcija

Test verzije Chrome-a ponekad sadrže eksperimentalne funkcije, ali gotovo da to ne biste znali kada često morate da omogućite nejasne zastavice za podešavanje da biste ih koristili. Međutim, uskoro bi sve moglo biti mnogo lakše. Ghacks je saznalo da Chrome Canary 89 uključuje funkciju Chrome Labs koja nudi brzi pristup eksperimentalnim funkcijama. Ako želite da pristupite listi za čitanje ili pretrazi kartica, potrebno je samo da kliknete na ikonu čaše, prebacite eksperiment iz padajućeg menija i ponovo pokrenete pregledač.



Konkurencija tera Chrome na ozbiljan napredak

Trenutno morate da omogućite Chrome Labs kroz sopstvenu zastavicu (posetite „chrome: // flags /“ u traci za adresu i potražite „Chrome Labs“). Nije sigurno da li će ovo biti ograničeno na Canary 89 verziji, ili će vremenom dostići svoj pun potencijal.

Ovo nije potpuno nov koncept. Firefox i Vivaldi imaju svoje stranice eksperimenata. Velika baza fanova Chrome-a bi lako mogla da učini Labs široko korišćenom funkcijom. Ako ništa drugo, možda će vam dati bolji razlog da isprobate eksperimentalne verzije Chrome-a – lako ćete saznati na kojim dodacima Google radi trenutno. Izgleda da je skorašnji napredak i ozbiljan pomak u razvoju Microsoftovog pretraživača Edge naterao autore Chrome-a da mu se posvete ozbiljno i ponovo ga učine neprikosnovenim u oblasti internet pretraživanja.

Izvor: Engadget

Facebook će pomoći kreiranje novih društvenih mreža

Mark Zakenberg, CEO Facebook-a, spreman je da uradi sve da bi izbegao tužbe zbog monopola. Naime, navodi se da je kompanija ponudila licenciranje svog koda trećim licima, kako bi pomogla da se naprave rivalske društvene mreže. To bi učvrstilo Facebook-ovo zalaganje za stvaranje konkurencije, čime bi se navodno efikasno anulirale sve tužbe koje se tiču monopola.



Problemi i izazovi

Međutim, izgleda da to neće ići tako lako kao što je Mark zamislio. Prema Washington Post-u, istražioci su odlučili da izvorni kod i druga ponuđena pomoć nisu dovoljni da bi eliminisali monopolski položaj Facebook-a. Uostalom, dosadašnja praksa ukazuje da bi oni mogli da budu u pravu. Alternativne društvene mreže su se pojavljivale i bez toga u poslednjih nekoliko godina, a neke od njih su bile i direktan odgovor na Facebook. To znači da tehničko znanje nije problem. Problem je u tome što ljudi neće preći na nove mreže, ako su im prijatelji i rodbina i dalje na Facebook-u. Još je teže to uraditi, kada veliki broj povezanih servisa koristi Facebook kredencijale za pristup, kao što je to moguće kod Instagram-a i WhatsApp-a.

Da podsetimo, tužbe je podnelo 48 američkih država, a zasnivaju se na Facebook-ovoj akviziciji Instagram-a i WhatsApp-a. Iako su one obavljene 2012., odnosno 2014. godine, Facebook je sada optužen da je ove akvizicije iskoristio u prethodnim godinama kako bi „potukao“ konkurenciju. Kompanija je negirala ove optužbe, pozivajući se na kompanije kao što su Google, Snap, TikTok i Twitter, kao primere snažne konkurencije. Ostaje nam samo da u narednom periodu vidimo hoće li neko prihvatiti pomoć koju je ponudio Facebook i da li ćemo dobiti neku sličnu društvenu mrežu koja bi mogla da mu postane pravi konkurent.

Izvor: Engadget

Zoom planira mejl servis i kalendar aplikaciju

Ovo je bila dobra godina za Zoom, budući da su video pozivi postali potrebniji nego pre. Zabeležio je i vrtoglav rast deonica, najviše zahvaljujući korisnicima koji su kancelarije preselili u svoje privatne domove. Kompanija sada planira proširenja, pa bi uskoro mogao da se pojavi Zoom mejl servis i aplikacija za kalendar.



Kompanija već radi na mejl servisu, pa bi testiranja trebalo da počnu već 2021. godine. Što se aplikacije za kalendar tiče, još uvek nije poznato da li se sa radom uopšte počelo, ali su oba proizvoda, kako tvrde eksperti, logičan i pametan sledeći korak, posebno ako radnici budu počeli da se vraćaju u kancelarije, pa video pozivi ne budu toliko potrebni kao za vreme pandemije.



Svi veći konkurenti su svoje video servise razvili u sklopu šire ponude, a najveći pripadaju Microsoftu i Googleu. I ove platforme nude kalendar, mejl i video servise, pa je logično da i Zoom proširi ponudu kako bi i dalje predstavljao ozbiljnu konkurenciju.

Izvor: The Verge

Koji je najbolji novi antivirus za Android?



U današnje doba niti jedna platforma nije sigurna od napada malicioznim softverom, pa tako ni Android, koji je u poslednje vreme česta meta hakera i cyber kriminalaca. Iz tog razloga vrlo je preporučeno da na svoj Android uređaj instalirae kvalitetan antivirusni softver, a stručnjaci za bezbednost na portalu AV-TEST sproveli su novo istraživanje kako bi otkrili koji su trenutno najbolji.

Kao što se ponovno potvrdilo, rešenja "trećih strana" su bolja rešenja od onih koja nudi Google, čak i ona koja su besplatna. AV-TEST je sproveo istraživanje na 17 antivirusnih rešenja za Android i testirao njihove "engine" u tri različite kategorije pod nazivima - zaštita, performanse i korisnost, a svaka je mogla osvojiti maksimalnih 6 bodova.

Android antivirusi Prema rezultatima istraživanja 11 antivirusa je dobilo maksimalnih 18 bodova, a to su AhnLab V3 Mobile Security, Avast Mobile Security, AVG Antivirus Free, Avira Antivirus Security, Bitdefender Mobile Security, G Data Mobile Security, Kaspersky Internet Security for Android, McAfee Mobile Security, NortonLifeLock Norton 360, Protected.net Total AV i Trend Micro Mobile Security.

Google Play Protect koji imate ugrađen u svoj telefon pokazao se kao najlošiji i uspeo je da zadovoljiti samo po performansama, dok je u zaštiti i korisnosti dobio po nula bodova. Iz toga se jasno vidi da vam sama Google Play Protect zaštita nije dovoljna protiv malicioznih faktora, pa bismo vam preporučili da odaberete jedno od navedenih uspešnijih rešenja.



IT vesti

Microsoft Teams dobija novu funkciju – History meni

Microsoft Teams dobija novu funkciju – novi History meni za korisnike računara. Nova funkcija se pojavila tiho, ali će nesumnjivo obradovati korisnike Teamsa, posebno one koji žele brži način kretanja napred i nazad između delova platforme koje često koriste.



Stiže još jedno ažuriranje Teamsa

History meni za korisnike Teamsa prikazuje nedavno posećene lokacije kada pređete kursorom preko opcija navigacije unazad i unapred. Korišćenjem ovog menija možete brzo da se vratite na prethodne lokacije. Meni History je trenutno u fazi izrade, ali očekuje se da će biti dostupan širom sveta u februaru sledeće godine.

Microsoft je vredno radio na poboljšanju softvera za video konferencije Teams, koji je ove godine zabeležio ogroman porast u broju korisnika. Pandemija koronavirusa značila je da su zaposleni i studenti često morali da rade i uče na daljinu. Digitalni alati su uglavnom radili dobro, ali izazovi su ostali. Dodavanje menija History pokazaće se posebno korisnim za pojedince koji redovno koriste Teams. Microsoft je najavio redovna ažuriranja Teamsa tokom poslednjih nekoliko meseci, uključujući Large Gallery view, all-day video calling i poboljšane mobilne funkcije. Firma sa sedištem u Redmondu je pod pritiskom da kontinuirano poboljšava svoju platformu kako bi održala svoj tržišni udeo na sve konkurentnijem tržištu.

Izvor: Techradar

Telegram stiže do 500 miliona korisnika, započinje monetizaciju

Aplikacija za instant slanje poruka, Telegram, približava se 500-milionitom korisniku sa planovima da napravi dodatnu zaradu, počevši od sledeće godine, objavio je osnivač Pavel Durov. On je rekao da je lično finansirao poslovanje u prethodnih sedam godina, međutim kako je startap postajao sve veći, tražio je nove načine da unovči rad aplikacije. “Za projekat veličine kakav mi vodimo, potrebno je najmanje nekoliko stotina miliona dolara godišnje, kako bi funkcionisao,” rekao je.



Aplikacija koja i dalje snažno raste

Usluga, koja je u aprilu ove godine dostigla 400 miliona aktivnih korisnika, predstaviće svoju oglasnu platformu – jedan ka više kanala, jedan koji je “lak za korišćenje i okrenut korisniku, a omogućava nam da pokrijemo troškove servera i saobraćaja”, rekao je na svom Telegram kanalu. Drugi način prihodovanja je putem dodatnih ekspresivnih mogućnosti, odnosno korišćenjem stikera, od kojih će deo prodaje uzimati kompanija, a deo umetnik koji ih je napravio.

“Zbog svega toga, naše usluge ostaće besplatne,” rekao je Durov, koji je jedan od najvećih kritičara Facebook-a i WhatsApp-a, zbog njihovog, prema njegovom mišljenju, lošeg vođenja politike privatnosti. Telegram je nedavno uveo i grupne Voice Chat-ove. Nova usluga, slična Discord-ovom, “always-on room“, podržava nekoliko hiljada učesnika.

Izvor: TechCrunch

Dva Rubygem-a zaražena kripto-malverom

Novi zaraženi paketi Rubygems primećeni su u njegovom open-source software spremištu.



Dva Rubygema-a koja kradu kriptovalute, otkrili su istraživači kompanije Sonatype

Sadržali su zlonamerni kod koji se uglavnom koristi za krađu kripto valuta od korisnika putem supply chain napada. Prema Aku Sharmi, istraživaču bezbednosti u kompaniji Sonatype, dva otkrivena gema – pretty_color i ruby-bitcoin, imala su malware koji je primenio napad na Windows mašine i zamenio bilo koje bitcoin (BTC), ethereum (ETH), ili monero (XMR) wallet adrese koje su napadači pronašli u clipboardu žrtve. Rubygems je menadžer paketa za programski jezik Ruby koji omogućava programerima da integrišu kod koji su razvili drugi ljudi. Svako može da učita „gem“ u spremište, na neki način otvori vrata akterima pretnji da prenesu svoj malware.

Tokom analize koju je sproveo tim Sonatype Security Research, otkriveno je da će, ukoliko žrtva dvaput ne proveri adresu wallet-a nakon što uradi paste, clipboard hijacker lansiran tokom napada na lanac snabdevanja, tiho promeniti adresu stvaranjem zasebnih zloćudnih skripti sadržanih u VBS datotekama. Prema izveštaju Sonatype-a o stanju lanca snabdevanja softverom za 2020. godinu, došlo je do porasta od 430% u napadima na lanac dobavljača softvera tokom protekle godine, što je „praktično onemogućilo“ progon i praćenje takvih komponenti.

Izvor: Bitcoin

Emotet se vraća – pogođeno 100.000 Mailbox-ova

Posle zatišja od skoro dva meseca, botnet Emotet se vratio sa ažuriranim payload-om i kampanjom koja dnevno pogađa 100.000 ciljeva.



U vreme božićnih praznika, primećen Trickbot

Emotet je započeo život kao banking trojan 2014. godine i kontinuirano se razvijao u full-service threat-delivery mehanizam. Može da instalira kolekciju malwarea na računare žrtve, uključujući information stealers, email harvesters, self-propagation mehanizme i ransomware. Poslednji put je viđen u oktobru, ciljajući dobrovoljce Demokratskog nacionalnog komiteta (DNC), a pre toga, aktivirao se u julu nakon petomesečne pauze, saTrickbot trojancem. Pre toga, u februaru, primećen u kampanji koja je slala lažne SMS poruke žrtvama.

Emotet botnet je jedan od najplodnijih pošiljalaca zlonamernih mailova kada je aktivan, ali redovno miruje nedeljama ili mesecima. Botnet takođe ostaje veran formi u pogledu payloada. Malware TrickBot je dobro poznati i sofisticirani trojanski program koji je prvi put razvijen 2016. godine kao bankarski malware – poput Emoteta, on se transformisao i dodao nove funkcije kako bi izbegao otkrivanje ili unapredio svoje mogućnosti zaraze. Korisnici zaraženi trojancem TrickBot, videće da njihov uređaj postaje deo botneta koji napadači koriste za učitavanje malware drugog stepena.

Tipične posledice infekcija TrickBot-om su preuzimanje bankovnih računa, high-value wire prevare i ransomware napadi. Nekoliko security firmi primetilo je najnoviju kampanju. Thread hijacking je trik koji je Emotet dodao na jesen – operateri će se umetnuti u postojeću email konverzaciju, odgovarajući na stvarni email koji je poslat sa cilja. Primalac nema razloga da misli da se radi o zlonamernom emailu. Najzanimljivija stvar u ovoj kampanji je tajming. Obično Emotet prestaje sa radom između 24. decembra i početka januara. Istraživači Malwarebites-a su u međuvremenu primetili da hakeri smenjuju različite phishing mamce kako bi korisnike naveli da omoguće makroe, uključujući teme COVID-19.

Novi maldoc Emotet uključuje primetnu promenu, čiji je cilj da spreči žrtve da primete da su upravo zaražene. Dokument i dalje sadrži zlonamerni makro kod za instaliranje Emoteta i tvrdi da je „protected“ dokument, koji zahteva da korisnici omoguće makroe kako bi ih otvorili. Emotet najviše plaši zbog svog saveza sa drugim kriminalcima, posebno onima koji rade u ransomware poslu. Trijada Emotet – TrickBot – Riuk napravila je pustoš oko Božića 2018. godine, navodi Malwarebites.

Izvor: Threatpost

Google rešava probleme sa Chrome-om na Windows-u 10

Chrome je najpopularniji web browser na svetu, ali i dalje ima dosta problema, posebno u operativnom sistemu Windows 10.



Sve što želimo za Božić je stabilan Chrome

Google vredno radi na rešavanju najvećih problema u Chrome-u: upotrebe RAM-a i nestabilnosti. Chrome je poznat po tome što troši puno memorije na računaru, posebno kada je otvoreno puno tabova odjednom, i ne samo što to može usporiti čitav računar, već može dovesti i do toga da Chrome ne reaguje. I Microsoft i Google rade na različite načine da poprave Chrome na Windows-u 10, a čini se da bi funkcija TerminateProcess za Windows 10 mogla da pomogne u smanjenju otkazivanja browsera. Google je otkrio da koristi TerminateProcess za pomoć prilikom izlaska iz procesa i da će ovo dovesti do izbegavanja nekih utility-process krahiranja na Windows-u.

Jednostavno rečeno, to znači da bi Chrome trebalo da radi efikasnije u operativnom sistemu Windows 10, posebno ako ga koristite za duge sesije sa puno otvorenih tabova. Google nastavlja da eksperimentiše sa ovom funkcijom, zajedno sa nekoliko drugih ispravki i trebalo bi da vidimo pouzdaniji Chrome browser u 2021.

Izvor: Techradar

Alibaba pod istragom zbog monopola

Kineskog tehnološkog giganta Alibabu istražuju regulatori zbog monopolističke prakse. Kineska državna uprava za regulaciju tržišta (SAMR) objavila je to u četvrtak. Regulatori su ranije upozorili Alibabu zbog prisiljavanja trgovaca da potpisuju ekskluzivne ugovore koji ih sprečavaju da nude proizvode na konkurentskim platformama.



Ponašanje Alibabe postalo problematično

Finansijski regulatori takođe će se tokom narednih dana sastati sa Alibabinom finansijskim zastupnicima, koja predstavlja ogranak Ant Group. Istraga o monopolističkom ponašanju usredsređena je na takozvanu praksu „biranja jedne od dve“. To zahteva da trgovci (prodavci) potpišu ekskluzivne pakete o saradnji, koji ih sprečavaju da nude proizvode na konkurentskim platformama. Kineski tehnološki giganti poput Alibabe i Tencenta suočeni su sa pojačanim nadzorom kineske vlade koja je zabrinuta zbog njihove sve veće veličine i moći.

Regulatori su zabrinuti zbog miliona korisnika koje su nagomilali i uticaja koji imaju na svakodnevni život u Kini, uključujući kupovinu i plaćanja. Alibaba, koju je osnovao Jack Ma, već je osetila gnev regulatora. Prošlog meseca, Ant Group, koja se ranije zvala Alipay, bila je prisiljena da zaustavi uvrštavanje na berzu, što bi bilo najveće lansiranje na svetu. Milijarder je rekao da su kineske banke poslovale s mentalitetom “zalagaonice”, a neki smatraju da sada plaća cenu za te komentare. Od tada su u tehnološki sektor takođe uvedena teška nova antitrust pravila koja su pokrenula pad tržišne vrednosti Alibabe za oko 140 milijardi dolara.

Izvor: BBC

Praznični malver: Amazon i lažni poklon kupon

Hakerska grupa koja se krije iza imena Dridex smislila je opasan praznični poklon, te u okviru spam mejl kampanje korisnicima isporučuje malver u obliku Amazon Gift Cards.



Praznični bankarski trojanac poneo je isto ime – Dridex, i sposoban je da izvede niz malicioznih aktivnosti, uključujući krađu podataka za logovanje. Najopasniji je zbog toga što DoppelPaymeru i BitPaymeru omogućava da na pogođene uređaje otpreme sopstvene malvere i tako nanesu još veću štetu.



Napadači za svoje phishing kampanje često koriste aktuelne događaje, a ovoga puta su to praznici. Maliciozni mejlovi imaju za cilj da korisnike namame da kliknu na opasne dodatke, pa u okviru ove kampanje korisnima se dele lažni Amazon poklon kuponi. U dodatku mejla se nudi kupon na sumu od 100 dolara, a žrtvama se poručuje da novac mogu da dobiju ako kliknu na ponuđeni taster. Ukoliko to učine korisnici preuzimaju maliciozne Word dokumente sa imenima poput „Amazon_Gift_Card“, „Order_Gift_Cart“ ili „Amazon_eGift-Card“. Pretpostavlja se da će kuponi tokom ovih praznika zbog distanciranja biti uobičajen poklon, što znači da bi Dridex mogao da prevari veliki broj korisnika.

Izvor: Bleeping Computer

Bitcoin je tokom vikenda zabeležio vrednost od preko 27.000 dolara



Pre manje od dve nedelje, Bitcoin je konačno prešao barijeru od 20.000 dolara, po vrednosti. Od tada, vrednost kriptovalute nastavlja sa rastom. U trenutku pisanja ove vesti, Bitcoin je imao vrednost nešto iznad 27.000 dolara, koliko je dostigao tokom vikenda. Coindesk ističe da je Bitcoin u jednom trenutku, nakratko vredeo i preko 28.000 dolara.

Od 16. decembra, vrednost Bitcoina se povećala sa preko 20.000 na preko 27.000 dolara, a neki analitičari predviđaju dodatni rast u narednoj godini. S druge strane, neki analitičari očekuju pad vrednosti u budućnosti, kako je često slučaj sa nestabilnim digitalnim sredstvima, kao što su kriptovalute.

Na rast vrednosti Bitcoina u velikoj meri utiče povećanje korišćenja kriptovalute od strane mejnstrim kompanija za plaćanje. PayPal se trenutno sprema za podržavanje Bitcoina, dok Square već podržava kriptovalutu. Potražnja za digitalnim valutama u okviru institucija se takođe povećava.

Naravno, investiranje u kriptovalute je i dalje veoma rizičan posao. Generisanje profita nije zagarantovano, a izlazak sa tržišta u pogrešnom trenutku može dovesti do značajnih finansijskih gubitaka.

Izvor: Overclock3d

Honk je aplikacija za poruke za generaciju Z

Nova mobilna aplikacija pod nazivom Honk ima za cilj da razmenu poruka sa prijateljima učini interaktivnijim iskustvom u stvarnom vremenu.



Honk ne čuva istoriju i nema Send dugme

Umesto da šalju tekstove u prazno i nadaju se odgovoru, prijatelji na Honku komuniciraju putem poruka koje se prikazuju uživo dok kucate, bez sačuvane istorije chatovanja i bez send dugmeta. Krajnji rezultat je osećaj veće prisutnosti u razgovoru, jer će Honk obavestiti korisnike čim neko napusti chat. A ako zaista želite da privučete nečiju pažnju, možete mu poslati „Honk“ – obaveštenje koje je teško propustiti da se pridruži vašem chatu. A ako je još hitnije, možete i da spamujete sagovornika dugmetom Honk pritiskajući ga više puta, što šalje obaveštenja na telefon prijatelja čak i ako je isključen iz aplikacije ili živopisne emodžije, ako je aplikacija otvorena.

Nakon podešavanja naloga dodavanjem slike, odabirom korisničkog imena i dodavanjem prijatelja, možete da počnete sa slanjem poruka prijateljima. Kada uđete u chat u Honk-u, prikazaće vam se dva velika conversation bubbles. Siva na vrhu je mesto gde se prikazuju poruke vašeg prijatelja, dok kucate u plavom. Dok kucate, druga osoba će videti tekst koji unosite u ovo polje u realnom vremenu – uključujući pauze i greške u kucanju koje bi obično propustili. Ovo iskustvo „kucanja uživo“ podseća na stariju komunikacionu tehnologiju, poput ICQ aplikacije za razmenu poruka ili inovativnog alata za saradnju Google Wave, na primer.

160 znakova da se izrazite

U Honk-u vam je dato 160 znakova da otkucate svoje misli, a ovo se odbrojava na desnoj strani ekrana ispod oblačića konverzacije. Dugme „Send“ ne postoji – umesto toga, samo dodirnite dugme sa dvostrukom strelicom „ refresh“ da biste očistili ekran i otkucali nešto novo. Postoje i dugmad za slanje emodžija, snimanje fotografije ili pristupanje fotografijama iz vašeg Camera Roll radi deljenja u chatu. Emodžiji ovde više deluju kao iMessage-ov “Send with Echo” screen efekat, jer ne šaljete samo jedan emodži kada koristite ovu funkciju – šaljete nekoliko ogromnih emodžija koji privremeno ispunjavaju ekran. Takođe možete opciono da dodelite emodžije bilo kojoj reči ili frazi u okviru pojedinačnog chata, koristeći “Magic Words” funkciju, koja će pokretati efekte dok kucate. Nijedna konverzacija se ne čuva i nema istorije na koju bismo mogli da se osvrnemo. Ovo je slično aplikacijama za razmenu poruka kao što su Snapchat ili Messenger’s Vanish Mode, na primer.

Aplikacija očigledno cilja na mladu publiku, uglavnom tinejdžerskih korisnika. U stvari, kada Honk pita za vaše godine tokom podešavanja, sa liste koja se pojavi možete da izaberete tačan broj – osim ako niste „stari“. Poslednja opcija na listi uzrasta je „21+“ – starosna grupa „starijih ljudi“, što može da bude neprijatno pripadnicima milenijalaca, koja često još uvek o sebi misli kao o mrežnim trendseterima. Čini se da Honk želi da privuče interes generacije Z. Honk se, treba napomenuti, mučio pod opterećenjem novih registracija prilikom pokretanja i velike upotrebe. Korisnici Honka prijavljuju da će aplikacija ponekad reći da nisu na mreži kada nisu, na primer, između ostalih grešaka. Honk je prepoznao probleme i kaže da radi na njihovom rešavanju. Aplikacija je trenutno besplatna za preuzimanje na iOS-u.

Izvor: Techcrunch

WhatsApp od 1. januara prestaje da radi na starijim telefonima

WhatsApp je zvanično potvrdio da će od nove godine, odnosno od 1. januara, prekinuti podršku za starije modele telefona. To će se odnositi na telefone koji rade na Android 4.0.3 i iOS9 uređajima, kao i na svim starijim verzijama ovih operativnih sistema.



Dosta je bilo

U praksi, pod ovo potpadaju iPhone 4 i stariji Apple-ovi pametni telefoni, kao i recimo Samsung Galaxy S2 (koji je predstavljen 2011. godine). Ako je na telefone koji su „pogođeni“ ovim moguće instalirati noviju verziju operativnog sistema od minimalno zahtevane, WhatsApp će raditi na njima i dalje. U slučaju da upgrade nije moguć, dovodi se u pitanje stabilnost WhatsApp aplikacije na njima. Naime, može da se desi da aplikacija nastavi da radi još neko vreme, ali da neke od funkcija ne budu dostupne, a moguće je da na nekim modelima telefona ona odmah posle Nove godine postane neupotrebljiva.

Postavlja se pitanje koliko korisnika će stvarno iskusiti pomenute probleme, jer se veruje je broj telefona koji su stari čitavu deceniju (i više) praktično zanemarljiv. Ipak, ako se malo okrenemo oko sebe, možemo da vidimo da stariji ljudi još uvek koriste i mnogo starije telefone sa fizičkim tasterima, koji su napravljeni pre ere pametnih telefona, pa je i broj korisnika starih smartphone-ova možda znatno veći nego što na prvi pogled izgleda.

Izvor: Tech Radar

Pandemija i tehnološki giganti: Veća kontrola nad životima korisnika

Budući da je pandemija građane širom sveta primorala da još više digitalizuju svoje živote, veći je broj onih koji su velikim tehnološkim kompanijama ukazali potpunije poverenje nego inače.



Kontrola kao cilj?

Zbog karantina i socijalnog distanciranja milioni građana su počele više da zavise od online servisa, koji su tokom 2020. služili za skoro sve aspekte života – od održavanja video sastanaka do online kupovine. Tako su kompanije kao što su Apple, Amazon, Google i Facebook dobile veću kontrolu, a milioni građana u Kini su se okrenuli kompanijama Baidu, Alibaba, Tencent ili Xiaomi. Zvezde „online kapitalizma“ su time još jednom pokazale da su otporne, skoro nepobedive, i da funkcionišu kad sve ostalo zakaže.

Sa značajem rastu i vrednosti deonica, pa je Facebook, na primer, zabeležio rast od 35%, Amazon od 67%, a Apple od 68%. Zoom, koji je osnovan još 2011, tek je 2020. došao u fokus, a zahvaljujući većoj potrebi za online prostorima za održavanje sastanaka. Uporedo sa rastom se sve više govori i o tome da velike kompanije dobijaju sve veću kontrolu nad korisnicima, pa se podiže glas protiv akvizicija kao što je ona u okviru koje je planirano da Google preuzme Fitbit. Eksperti ističu da se Googleu, te drugim gigantima, ne može verovati do kraja. Velike kompanije se optužuju i za to da uništavaju male privatne preduzetnike, što je još jedan korak ka potpunoj prevlasti.



Istina je da ciljani marketing nije nova pojava, ali veća zavisnost od online platformi donosi i veće kapacitete za prismotru i kontrolu građana. Zbog toga se, kako se tvrdi, očekuju i nove uredbe, koje bi trebalo da ograniče uticaj velikih kompanija, a pre nego što bude prekasno.

Izvor: The Japan Times

 Internet arhiva: Zanimljiva online potraga za besplatnim knjigama

Oni kojima u vreme pandemije nedostaju biblioteke, mogu da se okrenu Library Exploreru, interfejsu koji omogućava da se za knjigama traga baš kao u fizičkim bibliotekama.



Iza projekta stoji Internet arhiva (https://pcpress.rs/tag/internet-archive/), koja već neko vreme daje pritup besplatnim sadržajima. Novi Explorer je deo Open Library (https://pcpress.rs/tag/open-library/) platforme, koja nudi milione e-knjiga, i namenjen je poboljšavanju iskustva, budući da se knjige ne traže jednostavnim skrolovanjem. Kada uđe u Explorer korisnik vidi visoke police sa knjigama na koje može da klikne, te potraži određene naslove, ali i otkrije nešto novo. Tu su i pametni filteri uz pomoć kojih se nude knjige na osnovu interesovanja, pa korisnik dobija police sa naslovima iz oblasti koje ga najviše interesuju.



Izgled ove online biblioteke može da se menja po ukusu, a jedna stvar koju Library Explorer ne radi je da korisnike ne okuplja pod algoritam. Tako za razliku od Netflixa i YouTubea, koji sadržaje nude na osnovu prethodnih aktivnosti, ova online biblioteka korisnike ostavlja da sami otkrivaju ono što ih zanima. Na taj način se povećava mogućnost da se naleti na nove zanimljive naslove, koji se u suprotnom možda ne bi našli na spiskovima za čitanje.

Izvor: Mashable

Google 1. januara gasi Cloud Print

Google će za nekoliko dana i zvanično ugasiti Cloud Print, a kraj je najavljen još 2019. godine. Za većinu korisnika će ovaj potez predstavljati sitnu neudobnost, a kada otkriju da im je Cloud Print i dalje podrazumevana opcija za štampanje. Da bi se to izbeglo neophodno je da se u aplikacijama kao što je Chrome promene podešavanja za štampanje.



Kompanija je Cloud Print lansirala 2010. godine, kako bi korisnicima sa Chrome OS uređajima olakšala štampanje dokumenata. Servis je stigao u vreme kada štampači nisu široko podržavali Chrome OS, što je bilo korisno sve do 2017, kada je kompanija dodala opciju koja je omogućila da se štampači koriste bez clouda.



Novim potezom su korisnici dobili mogućnost da svoje uređaje povezuju sa štampačima i bez Cloud Printa, što je ovu funkciju na kraju učinilo suvišnom.

Izvor: Engadget

Najmanje 100 miliona računara i dalje koristi Windows 7



Windows 7 je 14. januara 2020. godine izgubio svoju produženu podršku od strane Microsofta, a nakon ovog perioda samo poslovni korisnici su mogli da plate višu cenu kako bi nastavili da dobijaju podršku za OS.

Prema navodima analitičke kompanije StatCounter Global Stats, Windows 7 je tokom novembra imao tržišno učešće od 17,6 procenata. To zapravo predstavlja i povećanje od gotovo jednog procenta u odnosu na oktobar. Windows 10 je, u tom periodu držao 75% tržišta.

NetMarketShare beleži sličnu statistiku, a prema navodima ove kompanije, Windows 7 je u oktobru imao tržišno učešće od 21% dok je Windows 10 imao 74 procenta udela na tržištu.

Prema analizama, gejmeri ipak preferiraju novije verzije Windowsa. Najnovija Steam Survey analiza pokazuje da je 89% korisnika stiglo sa Windows 10 platforme, dok ih je svega pet procenata sa Windowsa 7.

Narednih meseci povećavaju se cene za nastavak dobijanja ažuriranja za Windows 7 Enterprise i Windows 7 Pro, što bi moglo dovesti do smanjenja upotrebe zastarele platforme.

Izvor: TechSpot

Ticketmaster: Kazna od 10 miliona dolara za hakovanje rivalske kompanije

Ticketmaster će morati da plati kaznu od 10 miliona dolara za napad na sistem rivalskog prodavca karata.



Naime, kompanija je priznala da je ranije angažovala čoveka koji je prethodno bio zaposlen u CrowdSurge, a kako bi iskoristila njegovo znanje, te korisnička imena i lozinke uz pomoć kojih se pristupalo sistemu. Tako su ukradeni podaci korišćeni za sabotiranje konkurentske firme, a preko lozinki se pristupalo CrowdSurge računarima. Napadi su prijavljeni još 2017. godine, pa je CrowdSurge tom prilikom podneo tužbu protiv Live Nation, kompanije pod čijim kišobranom posluje Ticketmaster.



Zloupotrebe ukradenih podataka su trajale do 2015, ali je Ticketmaster master izgubio pristup nakon što se CrowdSurge spojio sa kompanijom Songkick. Ubrzo nakon što je podneta tužba Songkick je ugasio sve servise, te je 2018. pristao na nagodbu po kojoj je Ticketmaster trebalo da plati kaznu od 110 miliona dolara. Kazna je kasnije preinačena na sumu od 10 miliona dolara.

Izvor: The Verge

Google i zahtevi prema zaposlenima

Google je dodao sloj nadzora za istraživačke radove o osetljivim temama, uključujući pol, rasu i političku ideologiju. Napredak tehnologije i rastuća složenost projekata postavljaju etička, reputaciona, regulatorna i pravna pitanja, navodi se u novoj poslovnoj politici. Troje zaposlenih reklo je agenciji Reuters da je pravilo počelo u junu da funkcioniše.



Google i otkrivanje poslovnih tajni

Kompanija je takođe u više navrata tražila od zaposlenih da se uzdrže od toga da svoju tehnologiju prikazuju u negativnom svetlu. Zaposlenima koji rade na dokumentu o preporuci AI, koji se koristi za personalizaciju sadržaja na platformama poput YouTube-a, rečeno je da „vode računa da daju pozitivan ton“, navodi Reuters. Drugi rad o korišćenju umetničke inteligencije za razumevanje stranih jezika ublažio je referencu na to kako proizvod Google prevodilac pravi greške, napisao je Reuters. Promena je nastala kao odgovor na zahtev recenzenata.

Google-ov standardni postupak pregleda ima za cilj da osigura da istraživači nehotice ne otkrivaju poslovne tajne. Zaposleni koji žele da procene Google-ove usluge na osnovu pristrasnosti, mole se da se prvo konsultuju sa pravnim, PR i timovima za smernice. Ostale osetljive teme navodno uključuju Kinu, naftnu industriju, podatke o lokaciji, religiju i Izrael. Očigledno je da se nešto dešava u kompaniji Google, i pitanje je trenutka kada ćemo saznati i šta.

Izvor: The Verge

Izgradnja Web 3.0 – Internet u čvoru?

Blockchain i bitcoin ukazuju na budućnost i ukazuju na svet u kojem sadržaj postoji zauvek, na svakom čvoru koji je povezan s njim.



Svakim danom približavamo se Webu 3.0, Internetu kojem možemo verovati

Evropska unija se (EU) priprema za još jedan izazov za Big Tech. Prema Digital Services Act koju je predložio blok, kompanije koje poseduju ogroman broj podataka na Internetu, platforme poput Amazona i Google-a, bile bi prinuđene da prikupljene podatke učine dostupnim manjim rivalima.

Upadljiva je koordinisana akcija regulatora, od Irske do Sjedinjenih Država, u vidu podrške antitrustovskoj akciji čiji je cilj da internet postane pravednije mesto. Danas Web 2.0, model koji određuje kako lociramo sve podatke preko Interneta, polako pokazuje sve svoje mane. Još je problematičnija činjenica da svakodnevno gubimo dragocene podatke. U postojećem stanju, samo 7% podataka koji se generišu zapravo se čuva. A taj odnos se vremenom smanjuje – predviđa se da će se smanjiti na 5% u narednih pet godina. Ipak, trenutna infrastruktura za skladištenje podataka u cloudu pokazala se nedovoljno dobrom, jer se podaci koje proizvodimo povećavaju za preko 30% godišnje. Vizija Web 3.0-a je da učini sve aplikacije, podatke i slučajeve korišćenja interneta potpuno proverivim. Dodavanje mogućnosti verifikacije znači da od centralizovanog posrednika, poput banke ili velike tehnološke kompanije, koja kaže da kontroliše vaš novac ili vaše podatke, može da se zatraži da napravi rezervnu kopiju tog zahteva i dokaže da su radnje koje oni preduzimaju sa tim podacima tačne.

Web 3.0 je dizajniran da uvede poverenje ili proverljivost na mrežu. Na 50. godišnjicu Interneta, Tim Berners-Lee, izumitelj World Wide Web-a, izrazio je zabrinutost za budućnost Interneta. Pokrenuo je pitanja sve veće centralizacije, disbalansa moći suprotno originalnim principima dizajna Interneta, koji je želeo da postigne cilj decentralizacije informacija, što je upravo jedno je od osnovnih načela iza Web 3.0-a. Iza blockchain tehnologije za nadogradnju Weba, decentralizovani Web (dWeb) biće temelj sledeće generacije internet – Web 3.0. Ovaj kolektivni san o budućem Internetu, gde sadržaj postoji zauvek, a greška 404 je daleka uspomena, mogao bi da postane stvarnost ako se podaci interneta uspešno decentrališu daleko od oligopola Big Tech-a.

To je, u velikoj meri, upravo ono što EU regulacija nastoji da postigne: poštenu raspodelu svetskog znanja i udaljavanje kontrole od pregršt korporacija gladnih novca, čiji korporativni interesi nemaju prioritet u obezbeđivanju širenja činjeničnih informacija ili očuvanju istorije čovečanstva. na mreži.

Sa Webom 3.0, pod decentralizovanim sistemom, nije na originalnom izdavaču da plati da blog ostane u javnom domenu, već da omogući svima koji imaju interesa za te informacije da ih sačuvaju.

Ovaj model distribucije omogućava svima koji su zainteresovani da plate za očuvanje određenih informacija, bilo kojem storage provideru koji želi da mu se plati, da sačuva navedene informacije

Da se ​​to stavi u kontekst društvenih medija, video snimci svetskih događaja ne bi bili izgubljeni ili manipulisani, a sećanja na čovečanstvo bi opstala. Postoje hiljade projekata, inspirisanih decentralizovanim pokretom i uznemirenih krhkošću Interneta koji danas koristimo, koji neumorno rade na stvaranju rešenja za obnovu interneta. Kako dolazimo do kraja 2020. godine, znakovi promena ne nedostaju. Svakim danom približavamo se Webu 3.0, Internetu kojem možemo verovati.

Izvor: Coindesk