Anksioznost

ANKSIOZNI POREMEĆAJI

U savremenoj psihijatriji, zajednički naziv za raznorodni skup poremećaja u kojima dominira simptom anksioznosti, odnosno straha, a to su: anksiozna reakcija, fobički poremećaj, anksiozno-depresivni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj (anksioznost se javlja pri suprotstavljanju prinudnim radnjama ili mislima), generalizovani anksiozni poremećaj i panični poremećaj.



ANKSIOZNO-DEPRESIVNI POREMEĆAJ

Mešoviti poremećaj u kojem su gotovo podjednako zastupljeni simptomi i anksioznosti i depresije ali ne do stepena da bi se mogla dati zasebna dijagnoza.

ANKSIOZNOST

(lat.anxietas=uznemirenost, zabrinutost) Lebdeći neodređeni strah, teskoba. A. je osećanje bojazni, strepnje, uznemirenosti i napetosti, koje se od straha razlikuje po svojoj složenosti, ali i rasplinutosti, neodređenosti, pošto nije vezana za neki određeni objekat. U ovom neprijatnom osećanju dominira iščekivanje neke velike ali neodređene nesreće, nemoćno očekivanje da će se neminovno desiti nešto strašno, neko veliko zlo. Prema S. Frojdu (Freud) i psihoanalitičarima, a. ili strepnja je stanje koje "nazivamo 'strahom očekivanja' ili 'plašljivim očekivanjem'". Frojd smatra da strepnja ne može da proizvede traumatičnu neurozu, pošto "ima nešto u strepnji što nas štiti od užasa pa i od neuroze užasa". A. se često uklanja ili makar ublažava mehanizmima odbrane. Pojam osnovne strepnje (bazične anksioznosti) ima ključni značaj u teoriji Karen Hornaj (Horney).