BONA MORS

“Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva”
(Ustav R. Srbije)

“odstupanja dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom”. (Ustav R. Srbije)





Još od 2010. godine u Srbiji je na snazi čitav set zakona koji ipak daju zakonski okvir državnim organima da prisluškuju telefone . Često i u medijima imamo prilike da vidimo transkript nekih prisluškivanih razgovora i to lica protiv kojih se ne vodi nikakav postupak , prema tome – prisluškivanje je van zakonskog okvira . Izostanak kasnijeg krivičnnog gonjenja i to na osnovu odredbe iz člana 143. Krivičnog zakonika , medija i lica koje su objavili te transkripte i slično , dokaz je da su do tih senzacija mediji i došli upravo preko državnih službi . Takođe , mobilni operateri imaju sopstvenim pravilnicima o radu , praksu da arhiviraju razgovore i SMS poruke , a to arhiviranje ne može služiti ničemu do protivustavnom prisluškivanju .

Prema svemu ovome i još na osnovu niza drugih činjenica i pokazatelja, prisluškivanje u Srbiji je itekako realnost !


Citat iz štampe ( 20. 1. 2015. )  :

Kako za "Vesti" kažu operativci srpskih bezbednosnih službi , koji su nezadovoljni načinom na koji se radi , odnosno "gimnastikom" kojom se izbegava zakon , nelegalno prisluškivanje se obavlja na nekoliko načina.


I ono što me ostavilo bez teksta :


- Recimo da želite da prisluškujete nekog Petra Petrovića. Sudija daje odobrenje za presretanje komunikacije , pa mu kažu da navodno nepoznata osoba , za koju agent zna da je Petar Petrović, blisko sarađuje sa osobom koja je pod merama i ozbiljan je kriminalac ili ugrožava vojsku. Sudija da odobrenje i posle mesec-dva se vidi da nema nikakvih razloga da se dalje sluša ta osoba, jer nema veze sa tim kriminalcem. Do tada tajne službe imaju sve informacije o Petru Petroviću koje im trebaju - objašnjavaju izvori "Vesti".

Sve je to formalno po zakonu , a u stvari nelegalno daje uvid u razgovore osobe koja je interesantna.

Posebno je zanimljivo uzimanje listinga telefonskih razgovora građana. Donedavno za to nije trebalo odobrenje sudije , već direktora bezbednosne agencije koja to traži , pa su listinzi uzimani kad god je nekome zatrebalo . U toku je pravna borba da se i to zabrani , a Ustavni sud je doneo odluku da je slobodan pristup službi bezbednosti informacijama o telefonskim razgovorima građana protivno Ustavu .


Koliko onda trebamo da budemo paranoični kada je prisluškivanje običnih građana u pitanju ? Koliko su bezbedni naši privatni podaci ? Zabrinuta sam kao građanin jer je to potpuno izvan bilo kakve kontrole , jer  niko nema izričitu vlast da proveri ko niti po kom osnovu ,  tj  razlogu se prisluškuje , niti da proveri zakonsku ispravnost rada  Operativno Tehničkih Centara !







Stručnjaci upozoravaju da se s napretkom tehnologije prisluškuje sve i svašta. Bez odobrenja slušaju BIA, VBA i MUP.

U Srbiji se u svakom trenutku prisluškuju telefonski razgovori oko 100.000 ljudi, procenjuju stručnjaci. U okviru tog broja nalaze se oni koji se direktno prate, ali i osobe koje su na vezi sa „metama“, pa „stradaju“ ni krive ni dužne.

Frapantan podatak je da su policija i službe bezbednosti mimo zakona, i to samo za godinu dana, kod jednog operatera (a ima ih četiri) više od 270.000 puta proveravale koga građani zovu, kada, koliko i odakle razgovaraju.

Ovo znači da niko nije bezbedan, ali ko će biti špijuniran zavisi od toga koliko je zanimljiv , čime se bavi , s kojim ljudima je u kontaktu... ( Od ovog sam se naježila , jer svako može da bude "kolateralna šteta "  ni kriv ni dužan ! U kakvim i čijim rukama mogu  da se nađu naši podaci i koliko mogu da se koriste čak i u svrhu ucene , jer niko ne kontroliše šta se sa njima radi , gde se čuvaju , koliko se dugo čuvaju i kako se "obrađuju" , tj  za šta se koriste !!! )

Agencije koje stalno imaju pristup bazi podataka i mogu da uđu u nju bez odobrenja kad god žele jesu BIA, VBA i MUP. Političari, novinari, državni činovnici, direktori firmi i biznismeni najmanje su bezbedni.

Telefonski razgovori nisu jedini način za uhođenje ljudi. Internet (imejlovi, društvene mreže), ozvučenje prostorija u kojima se provodi najviše vremena, živo praćenje takođe su metode putem kojih se može saznati gde se meta nalazi, šta radi, čime se bavi.

Kriminolog Zlatko Nikolić za Kurir kaže da se u poslednjih nekoliko godina, otkako je tehnologija napredovala, prisluškuje sve i svašta.

- U godinama „Velikog brata“ sve se prisluškuje. Tehnologija je veoma napredovala i sada na različite načine možete prisluškivati određenu osobu. Automatsko prisluškivanje je najjednostavnije jer se određene mašine uključuju na određene reči. Ali, najpouzdanije je tzv. živo praćenje, kada se pomoću tehničkih pomagala prati meta - objašnjava Nikolić.

Prema rečima Božidara Spasića, kod nas se raspao sistem bezbednosti i svi su meta prisluškivanja.

- Ne zna se ko se i kada prisluškuje. Verujte, prisluškuje se više od 100.000 ljudi, a 70 odsto njih i ne zna da su bili meta. Sve to treba da bude regulisano zakonom, ali dok postoje tajne službe, biće i prisluškivanja, makar imali i idealan zakon. To vam je kao da pokušavate da se borite protiv droge i šverca, prosto nema mogućnosti da se to spreči, bar zasad - ističe Spasić.

Korisno da se pročita , pa prilažem uz ovu temu naknadno , u slučaju da je neko imao ili ima sumnju da mu se telefon prisluškuje .


Mobilni telefoni su naročita meta prisluškivača. Postoji nekoliko načina kako se može ilegalno prisluškivati telefon.


1. Eksterni uređaju slični USB napravama koji imaju mogućnost da skinu sve podatke sa vaše SIM kartice. SIM kartica mora biti fizički stavljena u uređaj. Na taj način se mogu očitati sve SMS poruke koje su poslate sa te SIM kartice, a poneka i snimljeni razgovori.

2. Uređaj u koji se unosi broj telefona koji se prisluškuje. Taj uređaj snima sve razgovore i kopije šalje na jednu lokaciju, najčešće bazu podataka kompanije koja održava uređaj.

3. Pazite gde ostavljate telefon jer neko može u vaš telefon da instalira programe poput FlexiSpy i RecordiaPro. Ovi programi omogućuju prisluškivačima da uživo slušaju vaše telefonske razgovore. Takođe, ti programi u sebi sadrže i GPS lokator koji u svakom trenutku prikazuju vašu trenutnu lokaciju.

4. Kompanije koje se bave praćenjem preko interneta. Potrebno je samo da imaju vaš broj telefona koji zatim unose u program i tako otkrivaju vašu tačnu lokaciju.

Pet najčešćih znakova da vam neko prisluškuje telefon

1. BATERIJA SE BRZO ISTROŠI

Klasičan znak da vam neko prisluškuje telefon je trajanje baterije nakon što je napunite. Baterija u mobilnim telefonima se brzo troši jer programi za prisluškivanje crpe njenu snagu i kada telefon ne koristitie.

2. SPORO GAŠENJE TELEFONA

Ako ne možete na normalan način da ugasite telefon ili mu je potrebno mnogo više vreme nego obično, šanse su da vam neko prisluškuje telefon. Razlog tome jeste što je potrebno duže vremena da se svi programi za prisluškivanje ugase. Moguće je i da vam telefon nije ispravan, ali obavezno pratite da li vam se telefon čudno ponaša.

3. ČUDNI POZADINSKI ZVUKOVI

Šum tokom razgovora ili čudno zujanje ukazuju na to da postoji velika verovatnoća da vam se telefon prisluškuje. Mnogi ni ne razmišljaju o toj mogućnosti jer im je izgovor da je veza loše uspostavljena. Međutim, današnja telekomunikaciona tehnologija je veoma napredna i savremena tako da smetnje po pitanju signala su veoma retke.

4. DISTORZIJA GLASA

Još jedan veoma čest znak da vam neko prisluškuje telefon jeste distrozija glasa. Ukoliko čujete “robotski” glas osobe sa kojom razgovarate, veoma je velika verovatnoća da neko sluša ili snima vaš razgovor.

5. DOK NE KORISTITE TELEFON

Obratitie pažnju na to ako telefon počne čudno da se ponaša jer je moguće da imati na telefonu instaliran program za prisluškivanje. Ove programe je veoma lako ubaciti na nečiji telefon pomoću imejla ili prebacivanjem fajlova Blututom. Fiskni telefoni takođe nisu izuzetak kada je reč o prisluškivanju. Obratite pažnju na čudne zvukove u pozadini, naročito zujanja ili šuštanja.

Šta učiniti ako saznate da vam neko prisluškuje telefon ?

Svako zna sve o tebi

Osim što „običan" građanin ne može da zna da li ga neko prati i prisluškuje, nije ni svestan kome sve ostavlja svoje bitne podatke, koji se često zloupotrebljavaju

Građani Srbije su među najugroženijima u Evropi kada je u pitanju bezbednost ličnih podataka! Osim što takozvani običan građanin nikako ne može da zna da li ga neko prisluškuje ili prati, ne mogu da se prebroje sve organizacije koje potpuno van kontrole sortiraju lične podatke građana, a često ni sami građani ne vode računa o tome kome sve ostavljaju svoje podatke, od raznih internet sajtova do bilo kojih udruženja kojima pristupaju.

Kako kaže za Press nedelje Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u Srbiji se o svakome sve zna i lični podaci građana lako se zloupotrebljavaju.

- Što bi naš narod rekao, danas i Kurta i Murta mogu da imaju lične podatke naših građana, počevši od državnih službi, vojske i policije, preko zdravstvenih ustanova, penzijskog i zdravstvenog osiguranja, kadrovske službe mesta gde radite i ogromnog broja privatnih organizacija, udruženja u kojima ste član, političkih stranaka... Problem je što kod nas ne postoji svest kod građana o tome da veliki broj ljudi može da pristupi njihovim podacima i kolika je mogućnost zloupotrebe. Prema standardima koji važe u zapadnim zemljama, postoje samo dva osnova za korišćenje podataka: uz saglasnost ličnosti ili na osnovu primene zakona. U Srbiji nema NIKAKVE kontrole u toj šumi organizacija koje sortiraju informacije o nama. Meni danas niko ne može da garantuje da, recimo, moji podaci iz zdravstvenog kartona ne mogu da se šire dalje van zdravstvene institucije i da neko to ne može da zloupotrebi - priča Šabić.

Koliko je to važno, govori i činjenica da postoji poseban član u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Srbija potpisala sa EU, a koji definiše oblast zaštite podataka. Zadatak poverenika je da organizuje nezavisnu nadzornu službu koja bi po tužbama građana ili na osnovu neke druge inicijative mogla da kontroliše da li se ti standardi zaista primenjuju.

- Sa ekspertima iz EU još letos sam napravio strategiju razvoja zaštite podataka građana i predložio je Vladi, ali strategija, nažalost, još nije usvojena. U svakom slučaju, potrebno je da sprovedemo usaglašavanje velikog broja zakona koji regulišu ovu oblast, ali i da se uradi kampanja kako bi se razvila svest građana. Mi smo tu u velikom zaostatku, jer privatnost kod nas nikada nije bila vrednost koja se naročito poštovala - objašnjava Šabić.

Advokat Toma Fila kaže da lični podaci građana ne bi trebalo da budu opšta svojina, kao i da je vrlo teško reći gde je granica do koje može da se zadire u privatnost. U Srbiji se vrlo lako može doći u posed ličnih podataka bilo kog građanina - počevši od zdravstvenog kartona, visine plate, pa do toga ko ima ljubavnicu. Sa druge strane, oni koji su javne ličnosti i koji ne bi trebalo da kriju podatke o sebi, to vrlo često rade.

- Kod nas je obrnuta situacija. Umesto da se štite lični podaci o običnim građanima, a da javne ličnosti ne kriju svoje zdravstveno i imovinsko stanje, praksa pokazuje drugačije. Lični podaci moraju biti zaštićeni kako ne bi došlo do zloupotreba. Na Zapadu je, recimo, strogo poverljivo kolika je plata i od čega boluje običan građanin. Opravdan je i strah građana od zloupotrebe podataka o imovini jer oni koji malo više zarađuju lako mogu da budu tipovani. Međutim, javne ličnosti ne mogu da budu podjednako osetljive na tajnost ličnih podataka kao obični građani. Pogotovo oni koji se nalaze na najvišim državnim funkcijama, počevši od poslanika, pa do predsednika države. Zato građani Srbije i ne znaju da li su im poslanici zdravi, dok poslanici u Americi jednom godišnje, između ostalih pregleda, idu na rektoskopiju (pregled anusa), koji je sigurno jedan od najneprijatnijih pregleda - navodi Fila.

Najviše zloupotreba i zadiranja u privatnost bilo je u slučajevima nedozvoljenog prisluškivanja. U Hrvatskoj je nedavno inicijativa za ukidanje anonimnosti kod kupovine i korišćenja pripejd SIM kartica, koju zagovara deo sigurnosno-obaveštajnog sistema, što može pomoći u suzbijanju krivičnih dela, naišla na otpor jer ugrožava privatnost. Registraciju pripejd korisnika već su uvele Bugarska, Grčka, Francuska, Nemačka, Italija, Slovačka, Španija i druge zemlje. Boža Spasić, bivši operativac Službe državne bezbednosti, kaže da je bukvalno ceo svet u nekom okruženju prisluškivanja. U svemiru postoje takve prijemne stanice da, recimo, neka služba iz Amerike može da prisluškuje nekoga u bilo kom delu sveta. Jedan „avaks" koji kruži iznad Balkana može da prisluškuje pola miliona telefonskih razgovora, a sve što je zanimljivo razvrstava po zemljama i predmetima interesovanja. Spasić objašnjava da postoje dva načina prisluškivanja.

- Prvi način je registracija razgovora od strane tajne, javne ili vojne policije i to se radi tako što se registruje sa kim sve kontaktira osoba koja im je interesantna. Kada se utvrdi da kontaktira sa osobama koje su službi zanimljive, onda se stupa u drugu fazu prisluškivanja njihovih telefonskih razgovora - objašnjava Spasić.

Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za bezbednost, smatra da običan građanin nikako ne može da spreči da ga prisluškuju.

- Ako neko otkrije da ga prisluškuju, jedina mogućnost je da pokrene tužbu. Ali, postavlja se pitanje kako običan građanin može to da otkrije. A i ako pokrene tužbu, slaba mu je vajda od toga - kaže Dragišić.

U Srbiji ima oko četiri miliona korisnika mobilnih telefona i svako od njih može da bude prisluškivan. Osim toga, svako ko ima mobilni telefon sa sobom nosi lokator zahvaljujući kojem službe u svakom momentu znaju gde se neko nalazi. Kako kažu naši sagovornici, i pored pokušaja države i zakonodavaca da se stane na put nelegalnom prisluškivanju, to nije moguće.

- Zahvaljujući razvijenom sistemu veza, može se prisluškivati i snimiti razgovor svakog od četiri miliona korisnika mobilnih telefona. Sve što prolazi kroz telefone, od razgovora do SMS poruka, prolazi i kroz kompjuterski sistem operatera, koji kontroliše policija. Najviše prisluškuju policija, BIA, pa VBA. Prisluškuju i strane obaveštajne službe, a sada je omogućeno i privatnim licima da nabave uređaje za prisluškivanje. Nisu to samo bubice, postoje i specijalni laptopovi za prisluškivanje. Građanin apsolutno nije u stanju da otkrije i spreči da ga neko prisluškuje ili kontroliše, a i poslednji izveštaj ombudsmana kaže da su tajne službe u tom smislu van kontrole - kaže Spasić.

Zašto se vade baterije iz telefona

U mnogim ambasadama od posetilaca se zahteva da isključe mobilni telefon i iz njega izvade bateriju. Boža Spasić objašnjava da se to radi upravo kako bi se sprečilo prisluškivanje.
- Kada se iz mobilnog telefona izvadi baterija, on tada u potpunosti gubi svojstvo lokatora, nema kontakt sa sistemom i tek tada je praktično „mrtav". U diplomatskim predstavništvima na Zapadu je to dugogodišnja praksa, koja polako počinje da se primenjuje i kod nas. To se radi kako bi se sprečilo prisluškivanje, snimanje, slikanje, pa čak i aktiviranje eksplozivne naprave, što je moguće mobilnim telefonom - objašnjava Spasić.

Pazi, neprijatelj sluša!

Boža Spasić objašnjava da su se telefonski razgovori, u vreme dok nisu postojali mobilni telefoni, prisluškivali tako što su pripadnici tajne službe sedeli u posebnim prostorijama u poštama ili u specijalnim prostorijama za prisluškivanje pri tajnim službama. Postojao je i takozvani sistem „parice" - agenti bi ušli u šaht u blizini razvodnih kutija i uz pomoć štipaljkice (veličine pare) nakačili se na telefonski kabl koji ide to telefona osobe koju žele da prisluškuju. Građani su u to vreme mislili da je znak da ih neko prisluškuje kada veza „krči". Međutim, Spasić objašnjava da je baš suprotno, kada su vam prisluškivali telefon, zvuk je bio najčistiji i imali ste utisak da je sagovornik pored vas. Nekada je u svim državnim institucijama na svakom telefonu stajala nalepnica na kojoj je pisalo: „Pazi, neprijatelj sluša", kao upozorenje da se svaki telefon može prisluškivati.

Božidar Spasić