Vodič za učenje pirotskog dijalekta

ГАЛЧА – ДОМАШЊАР

Домашњар је бил онија који у село по цел д`н седи дом и работи све
кво требе да се уработи тија д`н у кућу. Това су биле скоро увек жене,
а ако би некој муж работил теја женсће работе, њега су окали „Женсћи
Петко". Иако је прошло половин век како су се жене изједначиле сас
мужје, у нашта села као што су Синуглава, П`сјеч, Церевдел, Ћијовац,
Стол, Вава... још се знаоло кој кукурика, а кој јајца носи, који је пет`л,
акоји кокошка.. Жене су само морале да иду на гласање и ако су теле,
могле су да иду и у школу. Това им неје било забрањено. А за све друђе
работе знало се кво требе да работи муж, а кво жена. Муж је иш` л у
браниште да насече дрва, али гоџа мужје у дрва су водили и жену да му
придржи завијачкуту кад требе да врже дрвата. Муж је само сам иш`л
на косење, али кад требе да докарају сеното, ишла је и жената да му
помогне да натоваре сеното, и ако се негде на преглабицу колата изврну,
да има по кога да ока и пцује. Муж је сам иш`л и на орање, али ако
су говедата шркљаста, с њег је ишла и жена му да води говедата у бразду.
Муж је сам правил плевњу, али је окал и и жену да му придржи појанту.
Муж је само сам иш`л на печалбу и за това време, на на жену би му малко
л`кнуло.

А кво је све жена работила дома, това си само она знаје. Морала је да
спреми једење за сви, да свари манџу, да опече леб. Морала је да нарани
свиње, кокошће и пцета. Морала је да опере сви, а ако је имала и малецно
дете, прекај њег је навише дангубила. Морала је да бучка млеко, да прави
сирење, да поткваси млеко и прави вурду. Морала је сама да сади градину,
да иде на њиву на копање, на плевење, на жетву... Док вој је муж на
печалбу, морала је сама и стоку да рани. Морала је сама да плете џемпери
и чорапци за сви, морала је сама да сади грснице, да ји потапа у топило,
да ји чука на трлицу, да ји скубе сас гребенци, да ткаје шаренице и пртенице....
И још млого друђе работе морала је све сама да работи. Женете су си саме
причале како се њината работа не види и како јим мужјето не верују да млого
работе.

Деда Мила ми је причал како је у нашу фамилију, у Ћирезовци, најзагуљен
човек бил његов чича Галча. Жена му Петкана, на деда Милу стрина, била је
из П`сјеч, из Бриинци. Она је била млого добра, вредна, поштена, али Галча
вој је за све наодил ману. Стално је оратил како кад она остане дом, ништа
не работи, а он, јадан, цркава од работу и за това ју увек терал да иде сас
њега, да му помага кво он работи. Кад јим се родило мушко бебе Илко, у
искарување ђубре, Петкана си помислила, овија ју више нема дира, са че си
има повише работу прекај бебето. Али, Галча још повише поче да ока поњу:
- Кво работиш ти дома? Ти једно бебе окупеш и преповијеш, а, ја, по цел д`н,
док ме Мића Терзијин из Стол не изока да идемо у Калуђерицу на печалбу,
мора све сам да уработим?

Петкана, само грчи рамена, неје знала да свете жене имају право као и мужјете,
че му рече:
- Ајде, Галчо, јутре че ја завршавам твојту работу, а ти мојту. После че оратимо
чија је работа потешка.
Галча си помисли малко, па че ју питује:
- А кво требе да работим?
- Требе да свариш оцутрашњето млеко за квасење. Требе да подгрејеш млекото
за сирење, требе да избучкаш оној из големуту котленку за масло, требе да окупеш
бебето, Илка...., а требе и да смислиш кво да зготвиш за једење....требе да нараниш
свињете, кокошћете и пцетата.... требе да изметеш големуту собу и дворат... А ја
че идем у Гарину да косим!

Ујутру, Петкана заметне косу на рамо и појде у Гарину. Она неје умејала да коси,
това је била мушка работа, али тела је да докаже на Галчу. Галча остаде још да
спи и пробуди га да бебето Илко кад поче да вика. Дигне се он од рогожуту и
одма почне да пцује Петкану, што га неје подојила. А Петкана, беше веч стигла
у Гарину, врљила косуту у заграџу и легла да си и она доспи. Како је задремела,
осети да ју некво уапа за д.... Она си помисли да је това поп`ц, ил бробињак,
ал кад виде да вој се испод вутаруту и нођете измота једна лештарка, она потрча
дома да тражи шило да ју Галча изб`цка и да ју натрља сас песак, јер това је
бил најбољ лек кад некога уапе змија.

А за тој време, Галча је почел да работи кво му је ракла Петкана.
Прво турил на огњиште кот`л сас млеко да проћипи. Наклал огњат сас сучће
и у бучку насипал јучерашњото млеко за масло. Како је почел д бучка, бучката
му млого мрдала и он ју заврже сас павит за деснуту ногу. Како је оноја млеко
на огњиштето почело да преоди, он се јурне да помери кот`лат и расипе млекопто
из бучкуту. Почне па да пцује Петјкану што му неје казала да се бучка не врзује
за ногу. Т`г бебето поново завикало. Галча се сетил да требе да га окупе. Брже
померил од огњиште кот`лат с млекото и турил друђи кот`л да се згреје вода
за Илка.Али, у тија зам`н баба Јоска изока Петкану да вој даде јед`н поздер,
да си завати огањ. Неје знала да је дома Галча.

- Петикано, еве идем за поздер, а ја у вутаруту сам ти донела углење.
Галча излезе да види кој ока. Кад виде баба Јоску сас подигнуту вутару, изока:
- Лелће, Бошће, кво ли оваја са тражи, ако ју тека затече Петкана, че помисли на свашта.?
У тија зам`н Петкана утрча у двор сас уздигнуту вутару до мишће и изока:
- Галчо, уапа ме змија за д..., брже дај шилото те ме изб`цкај и натрљај сас песак!!
Баба Јоска брже врљи углењето, спушти вутаруту и отрча низ Станчи рид.
А Петкана че рече:
- И баба Јоску ли је уапала змија , те беше подигла вутаруту до мишће?
- Неје ју апала,. него понела ти углење, а од теб тражи поздер за птклаџување огањ.
- Марш. ћоршо, видо ја да се и њој д.... црвеје како мојто куде ме уапа лештарката.
- Ама, изгорила се сас покриве!
- Ма за Јоску ме неје брига, него узимај шилото и песак и од са неч да ти ја више идем
сама на ливаду и да ме апу змије куде не требе.

Галча си помисли и рече:
- Неч ни ја да ти више останем дом без теб! Са сам видел да дома има повише работа.
Од са че си ти работиш твојте работе, а ја мојте. Тека је најбоље и за мен и за теб.
Узе шилото, наб`цка Петкану куде то ју уапала змијата, исиса крват и натрља сас
песак. Па отиде у Гарину да коси, а Петкана остаде дома да купе Илка.

Momentalno prekidam sa francuskim i prelazim na pirotski.

Bravo oblice

Šta je sada tebi Lilith?

Znaš li ti da su pirotski ćilimi bili nezvanično proglašeni za pobednike svih ćilima na svetu i to u sred New Yorka? A konkurencija od kavkaskih do persijskih i ostalih.

pitam se kako se usaglase sa onim što se uči u školi i naglaskom govornog područja.
ili kao što to rade deca u internacionalnim školama, u školi pričaju engleski, kod kuće maternji?

Mislim da to i nije neki problem. Svi mi manje-više vučemo na neku stranu ali književni jezik se mora poznavati. Pretpostavljam da se kod kuće ljudi malo opuste i to bi otprilike važilo za zanimanja čiji karakter ne zahteva kontakt sa javnošću.

Lilith ::pitam se kako se usaglase sa onim što se uči u školi i naglaskom govornog područja.
ili kao što to rade deca u internacionalnim školama, u školi pričaju engleski, kod kuće maternji?

Nikakav problem. Doma si orate, a u školi pričaju.

Od kako su se pojavili radio i tv, deca imaju manje problema u prvim razredima osnovne. Pre toga je bila muka, al u to vreme se slabo ko i školovao.

Ja sam stavila pogrešan naslov. Ne postoji pirotski jezik. Zapravo se radi o šopskom govornom području u kome se jezik prenosio usmenim putem, isključivo, tako da postoji velika razlika između toga kako se govori u Pirotu, Leskovcu, Zaječaru ili Vranju. Čak se i od sela do sela govor za nijansu razlikuje.
Al ko nije odande, sve jedno mu je. Svakako ne razume.  

I na Kosovu se tako govori. Bilo mi je interesantno, kada sam upoznala goranku pre desetak godina. Pričala je sa majkom telefonom i kad je prekinula vezu kaže. ''Sigurno me ništa nisi razumela. To je goranski jezik.'' A ono sasvim razumljivi šopski dijalekat.  

Npr. film "Zona Zamfirova" ništa nisa razumela pa sam prekinula nakon 15 minuta gledanja.

Naslov može da se menja, samo kaži kako.

Au kakva šteta...

Obećavam ti da ćeš posle ovog besplatnog onlajn kursa moći da odgledaš Zonu i Ivkovu slavu bez problema.

Može samo da se promeni poslednja reč u ''dijalekta'', pošto ne znam kako ostali govore i ne bih se petljala...

Пиротски говор је најстарији, најсрспкији, српски језик каже Павле Ивић.

Најстарије и најдрагоценије обележје пиротског краја је говор. Изражајан, сочан, колоритан, он чува идентитет овог краја. У њему треба тражити корене српског језика. Слажу се лингвисти.

О пиротском говору писао је у научној студији „Дијалекти Источне и јужне Србије" др Александар Белић још 1905. године. Белић је боравећи на подручју Понишавља бележио карактеристике и особености пиротског говора.

Пиротски говор припада призренско-тимочком дијалекту и тимочко-лужничком поддијалекту. Припада групи језика југа и југоистока Србије. Његове карактеристике су један акценат који је слободан. То је најархаичнији и најтипичнији језик који се у 12.веку одвојио од српског говора и развијао самостално. Он је по структури штокавског дијалекта али је развио још неке друге црте и сачувао архаичне особине.

Овај говор је географски политички био изолован. Подручје Понишавља обавијено је планинама и било је неприступачно за освајаче. Важан податак је и то да ови крајеви нису били у немањићкој средњевековној држави тако да је језик конзервирао старе језичке особине. Једно је сигурно, како наглашава Павле Ивић, порекло пиротског говора је српско.

Последњих година све више аутора пише на пиротском говору. Овај језик је способан за комуникацију и књижевно изражавање, истиче доктор Ивко Јовановић. Пиротски говор је потврђен у народним изрекама, пословицама, загонеткама, пошалицама а виши испит положио је у народној лирици и певљивој метрици.


Језик завичаја је једини прави, природни, народни језик. И једино је такав језик могао сачувати мирис и укус поднебља у коме је настао - Душко Радовић

Prva reč se čuje i u Vojvodini.
Ta mani se!
Man'te se čorava posla!
...

Čitala sam tekst, više razumem čitajući nego slušajući ih.

Tekst govori reporterka, između su samo pomalo ubačeni dijalozi, tek da se čuje o čemu priča.

Srešćeš sigurno reči koje se upotrebljavaju u Sloveniji, Hrvatskoj i drugim slovenskim jezicima. Ja sam kao dete živela u uverenju da se u pirotu govori polu turski. Sad vidim da ima turcizama, ali ne u tolikoj meri i da do nerazumevanja dolazi ne zbog turcizama već zbog reči koje su slovenskog porekla ali zaboravljene.
Gramatička pravila jesu drugačija, ali da se ne lažemo, mogli bi da se sporazumemo kada bi reči razumeli.

Pa da pređemo na lekciju br.1:

srpski - pirotski

Ko? - Koj?

Šta (Šta radiš?) - Koje? Kvo? (Koje rabotiš? Kvo rabotiš?)

Kvo u originalu zvuči K'kvo i održalo se u selima oko Pirota.

Gde? - Kude? Kamo? (Kude ides? Kamo ides?)

Kad? - K'ga? ili Kaga?

Zapanjujući broj sinonima za jezik koji se samo u govoru održao i sve reči počiju jednim slovom.

Baš je zanimljivo, mada prvu lekciju znam osim "Kvo?!

Ne prekidam do kontrolnog.

Ovo je leskovački, al ne smeta.   Da ubacim malo zanimljivosti da mi se učenica ne smori.

Zapravo sam tražila na jutubu deo iz Sabirnog centra, gde ovaj veseli kaže ''Kude štukoste bre?'', kad su profesor i pomoćnik upali u rupu.
I to sve zbog reči ''štukoste''.
štući - nestati, propasti
Dobar primer za nerazumljivu reč u srpskom jeziku, dok se jedan njen oblik sačuvao kao ''štucati''. Kada štucamo dah nam ''propadne/nestane''.

A u pirotskom govoru se glagol štući sačuvao, al se za štucanje kaže 'lckanje...  

Moram kupiti svesčicu-rečnik. Dobar si profesor.

Nije Pirot ali je tu negde i meni jako dopadljiva pesma.

  

Zavboravih da kažem. Autor vodiča za učenje pirotskog (prve tri fotke i ova) je Dušan Tomanović, grafički dizajner.

E ovo je genijalna reč. U srpskom jeziku nema zamenu. Ne može se reći jednom rečju nikako..   
Čak i da ne želiš da budeš ljubazan, moraš da kažeš
Pomeri se, zaklanjaš mi svetlost... umesto samo - Odslni!

(Sunce se inače u Pirotu kaže Slnce)

Komarci (familija Culicidae) - vrsta insekata koja tokom letnji' meseci pije krv na narod 'mesto političari koji su na odmor. Sasvim neopravdano svrstani su u red dvokrilaca jer ovija naši garant imav po pešes' krila - ne mož' gi čovek utepa kol'ko begav.

Rasprostranjeni su širom sveta, al ovuj godinu su se svi sjatili u Leskovac. Jedinke se često mož' nađev pod astal u Safari, a rojevi pored svaku si'licu u grad. Nastanjujev još kanali, bare i ostale žabokrečine. U park ne idite, rasipaše dušu.

Najaktivniji su uveče i kad su gladni, a gladni su uvek kad stanem da pooratim s nekog na ulicu. Posle samo pet minuta stajanje bićete u mogućnosti da se češate ko šugavi tri, čet'ri dana.

Komarci su relativno malečki insekti al' kod Slogino gi ima neki ko čavke golemi. Telo gi je strogo podeljeno na glavu, toraks i abdomen i zadržava svoj oblik dok ga ne zašljepošeš na zid. Posle nekol'ko šljeposuvanja na isti zid neophodno je da se kupi četka i kanta od 25 kila s poludisperziju.

Na glavu se nalaziv par složene oči s koje te tačno vidi kad ulegneš u sobu. Među oči, nalaziv se antene. Antene gi ne služiv da vatav "Hepi" nego se na nji' nalazi slušni organ s koj me čuje čim ugasim svetlo i legnem da spijem.

Usni delovi formirav rilicu za bodenje prevashodno gole noge i ruke, jednom rečju goli kraci. Rilica se sastoji od pet bodlje koje su nazubljene i one su nekad služile za probivanje kožu, a sad s' nji cepiv i majcu i pantalone. Komarci više privlačiv osobe u tamnije boje, ali studija koju sam sproveo na sopstvenu kožu pokazuje da će me zaodiv u koe god da se obučem.

Na toraks se nalaziv krila. Krila služiv da vi komarac zuji pored uši i da ve nervira, a zvuk koji nastaje radom krila ima frekvenciju koja vam omogućava da ne spijete po cel' noć.

Abdomen (mešina) služi za skladištenje kilo krv koj vi komarac popije. Zbog toga što pljuvačka komarca sadrži svakakva gomna nazvana antikoagulansi, na mestu uboda se ovol'ki crven pečat podigne. Tada je potrebno da se s nesečen nokat toj mesto "prekrsti" i će prođe. Ako se kojim slučajem pušti krv od češanje ne slušajte savete apotekara jer oni samo 'oćev pare da vi uznev. Na bolno mesto sipnuti od rakiju i par minuta ripati do plafon.

Prirodni neprijatelj gi je plastično praherče (tepač) koje nastanjuje tezge na pijac. U zavisnosti od kvaliteta udarca praherče ubiva komarca na mesto, a u zavisnosti od kvaliteta plastike se vr'ća u prvobitno stanje ili se ra'cepi na pola.

Iz Gracku upravu za zaštitu životne sredine je pre neki dan posle doručak, oko jedanaes, saopšteno da se komarci uništavav sa "Aqua – K Othrine (EW)". Ovoj srectvo se upotrebljava razmešano s vodu u razmeri 1:9 odnosno, po leskovačku merku, kilo preparat - trijes kila voda.

Još 8 puta do jesen će se od strane Jugoinspekt zaprđuje s onej pumpe, najavljeno je iz ovuj upravu, a data je i maršruta za prskanje takoj da komarci sad znav kude ne treba da idev ako nećev da se istrujev.

by ''Koe ima po grad''

Kome je ovo potrebno??