Tekst

Da nisam kukavica, naučila bih da živim sama. Ne bih bila sa fudbalerima koji za Bukovskog misle da je parefem. Ne bih bila sa debelim milionerom, sa kriminalcima i kojekakvim maminim sinovima koje očima nisam mogla da gledam. Da nisam kukavica, ne bih namestila D.-u kurvu da bih imala razlog da ga ostavim. Ne bih pobegla od M., a kasnije i od B. bez reči. V. bih ostavila zato što ga ne volim, a ne zato što mi je to rekla njegova mama. I uzela bih pare koje mi je nudila. Da nisam kukavica, nikad ne bih ostavila Saleta na cedilu i zvala bih ga dok se ne uverim da je dobro. Da nisam kukavica, ne bih se družila sa kriminalcima da bih imala zaleđinu. Ne bih ceo život tumarala po svetu, bežeći od dosade.

Sponzoruše
Maša Rebić

Tužne devojke

Nije ti jasno zašto baš tebe
hvatam za ruku i vrtim te,
u ovaj tango od reči te uvlačim
i buniš se...

I skrećeš pogled k'o da je kasno,
a već si dovoljno blizu,
da tajnu otkrijem zašto se
tužne najlepše ljube...


Brazde od smeha na obrazu mirnom
da kriješ ne umeš.
Bile su žive nekada davno,
sad se dodira plaše.

To samo ruka željna je,
tužne usne da dodirne,
jer one se ljube najlepše.

Govoriću tiho misli glasne,
da možeš da čuješ
i neće biti ti toliko strašne
jer se i ja teško smejem.

Obgrli me poput mašne
i biće ti bolje,
i znaj da ne želim samo da ljubim te
jer se tužne devojke ljube najlepše.

(Ničim izazvan)