Subjektivni doživljaj slika koje pripadaju različitim slikarskim pravcima XX veka

Subjektivni doživljaj slika koje pripadaju različitim slikarskim pravcima XX veka
Radonjić Ana, Marković Slobodan
Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju

Sažetak

Prema hipotezi Lazara Trifunovića nastanak i razvoj modernih slikarskih pravaca može se pratiti kroz tri razvojne linije. Prvu (Sezan - kubizam - neoplasticizam - suprematizam) karakteriše intenzivno bavljenje formom i tendencija ka geometrizaciji. Drugu (Van Gog - ekspresionizam - apstraktni ekspresionizam/ enformel) odlikuje korišćenje boje kao osnovnog sredstva izražavanja. Treću (Gogen - fovizam) karakteriše simbolička upotreba boje i ukidanje perspektive. Istraživanje je imalo za cilj da utvrdi da li se slike koje pripadaju navedenim razvojnim linijama procenjuju kao međusobno slične na bazičnim dimenzijama subjektivnog doživljaja forme. Ove dimenzije čine faktori regularnosti, pobuđenosti i evaluacije i merene su instrumentom SDF 9. Ispitanici su procenjivali 15 reprodukcija, reprezentativnih za određeni slikarski pravac, na devet bipolarnih skala procene, koji konvergiraju u navedene tri dimenzije. Prema procenama ispitanika izlagane slike su se grupisale u četiri klastera: apstraktno-ekspresionistički (visoke procene na pobuđenosti, a niske na regularnosti), figuralno-ekspresionistički (slike procenjene kao niske na evaluaciji, više na regularnosti, a niže na pobuđenosti u odnosu na prethodni klaster), konstruktivistički (visoko regularne slike, niske na pobuđenosti) i realistični (slike visoko procenjene na sve tri dimenzije). Rezultati ukazuju da je, uz formalne (stilske) karakteristike slike, ključne za diskriminaciju trećeg od prva dva klastera (konstruktivizam vs. ekspresionizam) i sadržaj slike (apstraktan i neprepoznatljiv vs. figuralan i prepoznatljiv) važan faktor u proceni.Ceo tekst

Ovo je sve teorija objektivnog gledanja na stvari, i ako u naslovu kaze subjektivni dozivljaj. Apstrakciju i sama radim, za sebe, neprofesionalno. I tvrdim da svaki covjek vidi drugu sliku, i ja gubim iz vida onu pravu, kroz subjektivno gledanje ostalih posmatraca.

Prirodno je da svako istu stvar doživljava i vidi na svoj način i tu je subjektivnost opravdana. Umetnost je lični doživljaj kako stvaraoca, tako i posmatrača.

Ne razumem, kako gubiš iz vida pravu sliku? Zašto bih ja znala kako određenu sliku doživljavaju ostali posmatrači pa još da utiču na moj doživljaj?

Nekome zastaje dah pred Mona Lizom, dok sam ja ravnodušna pa čak i kada stojim vizavi nje.

Mislim da je u tekstu vrlo korektano objasnjena suštinu subjektivnog posmatranja umetničkog dela.

Jeste, u tekstu je objasnjena sustina subjektivnog posmatranja, ali ja ne govorim iz teksta, vec iz svoje glave.
Gubim iz vida pravu sliku , sto je moguce kad je apstrakcija u pitanju, ne znam sta je tu cudno?
Nisam ogranicena i zatvorena, pa sve mogucnosti uzimam u obzir. Neko ce vidjeti gitaru, a neko zenu sa djetetom u narucju. To je cista asptrakcija, i njena poenta jeste u tome. Sto bih je ja ogranicavala.?

@Marea
Takođe govorim ono što mislim, ne vidim potrebu da to naglašavaš.
Ako gubiš ili ti varira lični doživljaj usled nesvesno sugestivnih pogleda, ti si loš posmatrač. Oprosti, to je neminovna konstatacija. Apstrakciji nije zadatak da bude jasna niti određena po sadržaju pa će tako hiljadu ljudi iskazati hiljadu doživljaja i to je očekivano. Isto možemo reći i za ekspresionizam. Meni je divan Munkov Krik, nekome sablasan. Dobro je da se zadrži izvorno osećanje. Sve ostalo je imitacija doživljenog.

Moze bit' da sam ja los posmatrac, vjerovatno je to u pitanju. A ko ce ga znati. A ko da je i bitno. Samo ti uzivaj u subjektivnom dozivljaju, a za ostalo, lako cemo.

Sada mogu konstatovati još jednu stvar: loš si diskutant. Kao da si se naljutila ili ne znaš dalje.

Ne zameram i podržavam slobodu izbora.

Sta me briga sta ti konstatujes.
Slobodna si da budes smijesna. Niko ti ne brani.

ima li ista gore od slikara u umjetnosti ?

Ima. Kriticari istih.

dva zla odjednom

Upravo tako.

znam

@Marea

Pošto si večeras bila žestoki kritičar, analogno tvojoj konstatacji bila si najgora.

Najgora medju najgorima. U Engleskoj kafu cu traziti na engleskom.

U tom smislu, izvoli se malo odšetati na neki od engleskih foruma.

Avramova

Ja stvarno imam averziju prema slikarima i uopste slikarstvu a posebno me ubija nacin izrazavanja kriticara, ne znam sta je gore, ipak bolje su slike, mogu se gledati
Prije sam pisao na Sarajevu X da su slikari hladni, odbojni, losi ljudi, bez duse, nedovrseni, nisam rekao da su i hajvani a dodje mi iako sam samokritican, i meni kao piscu svasta dodje napamet.

Marea ::Sta me briga sta ti konstatujes.
Slobodna si da budes smijesna. Niko ti ne brani.

Jedna nekulturna osoba da prica o kulturi,koja nema osnovnu kulturu u ophodjenju.
Da li gospodjice vi mislite da ste u kafani ili u drstu gde ste navikli da na ovakav nacin pricate?
ovo je sramota

Slikarstvo kao umetnos predstavlja najistaknutiju strukturu covekovog izrazavanja. Umetnost implicira kako delovanje pojedincevog ostvarivanja svojih ideala, tako i ostvarivanje svojih realnih i fiktivnih mogucnosti.
Po mom misljenju, zauzima vazan segment u strukturi licnog izrazavanja. Podstice individualnu sferu umetnickog realizma i drustvenu teznju ka ocuvanju tradicije i razvijanju svesti i umetnickog delovanja.
Umetnost se prozima u svim teznjama ka ostvarivanju licnih potencijala i razvijanju sopstvenih mogucnosti u iskazivanju i predstavljanju umetnosti.

Dokle se god trudimo da umetnost stavimo u neki obrazac, lose joj cinimo.Umetnost je kao i lepota u oku posmatraca,onog momenta kada kao slikari upadnemo u kolotecinu,mi vise nemamo snagu i svezinu,koja ce da pokrene posmatraca,a od umetnosti ostao je samo manir...prazna ljustura.Sloboda stvaranja je bozanski dar.Zanat se moze nauciti,,ali stvoriti nesto sto ce pokrenuti emociju kod posmatraca,pozitivnu, ili negativnu e to je umetnost.Najgora je ravnodusnost..

Može se naučiti i zanat i znati slikati, a da li će to biti darovito zavisi od našeg senzibiliteta. Za stvaranje bilo u umetnosti ili zanatstvu senzibilitet s kojim se rađamo samo je pokretački impuls da se izrazimo onako kako osećamo da je najbolje.

Upravo o tome sam govorila.Zavrsila sam srednju a zatim akademiju,naucila zanat,ali mi je trebalo doste godina da se oslobodim uticaja profesora i akademizma.Prvih godina nisam posecivala izlozbe, upravo zato sto kao vizuelisti,ono sto vidis ostaje negde duboko u potsvesti, i ispliva onda kada se ne nadas,...osloboditi se i pronaci sebe i svoj izraz ,najtezi je zadatak,slikara,preneti emociju,drugi je mozda i najtezi posao slikara.

Nesporno je da se iz škole izlazi pod blagim uticajem profesora klase ali je lepo osloboditi se tog "balasta". To uspeva kada slikar oslobodi misao i postane jedini vladar nad prostorom koga će osvojiti bojama, potezom, linijom...

Teško je objasniti umetnost uopšte a možda najteže slikarstvo i šta je to što je tako specijalno.

Najbesmislenije pitanje koje se može uputiti slikaru jeste ono koje često možemo čuti - Šta predstavlja slika?

Ko je to moćan da rečima objasni osećaj izražen slikom, muzikom, poezijom, prozom i uopšte da li ga je moguće objasniti jer osećaj je samo onakav kako ga je umetnik dočarao, i zato nema pitanja jer nema odgovora.

U potpunosti se slazem..to je isto kao pokusaj da se kaze sta je ljubav.semantika nam ne dozvoljava, svojim siromastvom ,,da izrazimo sveobuhvatnost osecanja,kao ni dozivljaj slikara ,dok stvara.
Jalov posao..  

Umetnost je integrativna.

Ne postoji objektivni doživljaj slike. Doživljavamo umetnost bilo da je knjiga, slika, muzika, film, i to je emocija. Kada pored emocije pronađemo još nešto više onda smo umetničko delo doživeli potpuno, na svoj način koji će nekome biti blizak nekome ne što i nije potrebno s obzirom na različit senzibilitet svakog posmatrača. Posebno se odnosi na apstraktnu umetnost o kojoj je suviše raspravljati pa čak i od strane kritičara. Stvaralac apstrakcije jedini je vlasnik istinskog suštinskog sadržaja u istoj. Možemo govoriti da je tako a onda se i zaptitati... za koga stvaralac apstrakcije stvara? Svaki odgovor odveo bi nas na sam početak.