Psiho-drama

Ovu tehniku razvio je J.L.Moreno (1892-1974), polazeći od pozorišne improvizacije. Psiho-drama je tehnika psihološkog i psihoanalitičkog traganja koje teži analizi unutarnjih sukoba zasnovanoj na glumi nekoliko protagonista koji igraju prema improvizovanom scenariju uz nekoliko zadatih uputstava.
Polazna hipoteza se sastoji u sledećem:
Radnja i gluma, više nego izgovorena reč, mogu da obezbede da se jasnije iskažu teškoće međuljudskih odnosa i greške na nivou rasuđivanja.
Ono na čemu se insistira u psiho-drami je spontanost, neposrednost, kreativnost. Veruje se da ličnost može da dođe do promene pomoću uvida kroz akciju, proces ponavljajućeg eksperimenta, eksperimentisanjem sa starim i novim ponašanjem, uz učešće grupe u zaštičenim uslovima.
Ako vas je kratki prikaz zaintrigirao evo nekoliko saveta i moje iskustvo kako da primenjujete svaki dan.
U Beogradu, u našoj firmi, radi od nedavno skoro 10 praktikanata. Mladi ,pametni ljudi koji svoju prvu radnu praksu stiču kod nas. Uticali su na mene - svaki dan po malo. Sedimo jedan dan posle posla. Telefoni prestali da zvone, stigla pizza u velikom kartonu i sedimo, jedemo i kuliramo kao da smo svi studeti.
Pošto su moji praktikanti studenti andragogije - zamolim ih da mi pomognu u tumačenju lika jedne drame. Taj lik, godinama sanja da nije završio osnovno obrazovanje a doktor je nauka. Ta miso ga toliko opseda da odlučuje da upiše ponovo školu i fakutet i da preživi ponovo ovo iskustvo. Jedan od njih me pita- I, kako ide dalje knjiga?
Knjiga ide dalje tako, što lik, upisuje pod stare dane školu i nalazi se ponovo na početku.

Šteta, kaže moj mladi sagovornik - praktikant. Mogao je da odglumi sve u nekoliko sesija psiho drame.

Izabere trenutak koji hoćeš da preživi i odigra ga u zaštićenim uslovima na sceni.

To je zabavno, rasterćujuće i može dosta da pomogne.

Teško bih se mogla nazvati osobom koja fantazira. Ipak, odlučim da odigram sa sobom jedan komad već sutra dan, pripremajući se za jednu prezentaciju. Napišem pitanja na jedan papir, spremim prezentaciju i krenem da projektujem u glavi kako će prezentacija da izgleda, šta ću da kažem i ako me neko pita - kako ću da reagujem.

Puštam play u glavi sto puta - jedino mi nedostaje reakcija publike. Onda zamolim sve da posle posla ostanemo još 10 minuta zajedno, podelim im papire gde sam napravila skalu vrednovanja prezentacije. U skalu sam uključila: kvalitet izlaganja, elokventnost i stepen poznavanja teme, prezentaciju i opšti utisak.

Skratim prezentaciju na 10 minuta i zamolim ih da uz što je moguće više komentara, popune ovaj upitnik. Rezulati su mi puno pomogli da svoju prezentaciju izbaždarim na najbolji mogući način. Evo nekoliko dobrih komentara:



- Stalno govorite u prvom licu što je iritantno. I mi smo deo tima, koristite više mi a manje ja

- Prveviše ste okrenuti reklami i ponavljanju imena sajta, malo govorite o beneficijama za nas. Nas interesuje kako ćemo mi da profitiramo od tog proizvoda

-Previše ste u temi. Koristite strane reči koje niko ne razume. Prevedite na srpski.

-Ne stoji vam toliko crne boje

-Svidjaju mi se vaše cipele. Sve vreme gledam u njih i planiram da vas pitam gde ste ih kupili.

-Meni je bilo super. Vi ste strava

- Meni je ovo bilo dosadno i nepotrebno.Samo ste nas duže držali na poslu...



Posle ove moje predstave, idem Knezom da se sretnem sa drugaricom. Kaže u kratkom telfonskom razgovoru da se zaljubila. Zvuči isuviše usplahireno i ne ostavlja mi ni najmanju sumnju u glavi da se ponovo zaljubila u svog muža. Kaže upoznaću - njeno pravo ja.
Čekam je ispred Filozofskog, pojavljuje se sa svojom novom ljubavi. Malo sam zbunjena, više uplašena a pre svega razočarana.

Posle jedne čaše vina, jezik mi se opusti i kažem joj."Znaš postoji jedan divan metod, zove se psiho drama, izadješ na scenu, odigraš ulogu ljubavnice a onda se vratiš svom mužu."
Ne znam da li me je poslušala. Trenutno sam u Minhenu. Vidieću za koju nedelju kad ponovo stignem U BG