Racionalizacija

od **Jurivaka** Čet Jun 21, 2012 8:25 pm

Pojam racionalizacije u psihologiji je jedan od odbrambenih mehanizama koji se često koristi u odbrani vlastitog ega. Kada uradimo nešto što nije dobro i radi čega se neprijatno osjećamo, naknadno tražimo opravdane razloge za takav postupak i na taj način relativizujemo sopstvenu krivicu. Isto tako, ako nismo u stanju da ostvarimo neku svoju nakanu ili cilj, pokušavamo da nađemo mane i nedostatke tome cilju, kako bi na taj način umanjili naš neuspjeh. Ovi mehanizmi odbrane nazivaju se još i kao "kiselo grožđe" i "slatki limun"
Slatki limun je obrnut proces od kiselog grožđa. Tu onome što imamo, ili što postignemo, dajemo veću vrijednost nego što ona objektivno jeste, i na taj način hranimo vlastiti ego. Ovaj mehanizam je posebno uočljiv kod odnosa roditelja prema djeci, kad svoje dijete smatraju najpametnijim, najljepšim i sl.

Jeste li se našli u takvim situacijama? Ako jeste, bilo bi zanimljivo da to opišete i da pri tom budete objektivni koliko je to moguće.

od **Avramova** Čet Jun 21, 2012 8:58 pm

Razlozi za neuspeh svakako postoje i onaj ko je neuspeh doziveo, jedini ima pravo da se pravda pred sobom, prirodno Ne osudjujem takve, neka zadrze mentalnu ravnotezu. Ipak, ako se pretera u pravdanju, ako sve postane praksa, mozemo govoriti o poremecaju percepcije sopstvene licnosti i okruzenja u kojem je cilj situiran.

Jurivaka :: Isto tako, ako nismo u stanju da ostvarimo neku svoju nakanu ili cilj, pokušavamo da nađemo mane i nedostatke tome cilju, kako bi na taj način umanjili naš neuspjeh.

Ili bolje - umanjili nasu nespremnost da do cilja dodjemo.

Slatki limun je obrnut proces od kiselog grožđa. Tu onome što imamo, ili što postignemo, dajemo veću vrijednost nego što ona objektivno jeste, i na taj način hranimo vlastiti ego. Ovaj mehanizam je posebno uočljiv kod odnosa roditelja prema djeci, kad svoje dijete smatraju najpametnijim, najljepšim i sl.

Cesto se desava da uspeh bude veci od ocekivanog, te je moguc proces "slatki limun"

Nemam takva iskustva ili mi sada nisu na pameti.

od **Jurivaka** Čet Jun 21, 2012 9:24 pm

Naravno, racionalizacija nije patologija, nego se može smatrati normalnim fenomenom koji doprinosi psihičkoj ravnoteži i stabilnosti, ali ne valja kada se u tome pretjeruje, jer se gube realni kritriji percepcije stvarnosti i sopstvenog položaja u toj stvarnosti.

od **Avramova** Čet Jun 21, 2012 9:44 pm

Jurivaka :: Isto tako, ako nismo u stanju da ostvarimo neku svoju nakanu ili cilj, pokušavamo da nađemo mane i nedostatke tome cilju, kako bi na taj način umanjili naš neuspjeh. .

Ovakav tip mi se ne dopada. Kako taj isti posmatra nekoga ko je uspeo u cilju koga ovaj devalvira svestan da mu je nedostizan?? Da li devalvira i coveka jednako kao cilj?

od **Vulin** Čet Jun 21, 2012 9:59 pm

Razionalizacija je fantastična stvar. Da su ljudi pošteni u ocenjivanju samih sebe, četiri petine čovečanstva bi se ubilo, a ostatak bi se međusobno poubijao. Ili bi bar prestao da se kreše, što mu dođe na isto. Racionalizacija 3726945182

Sad sam se setio jednog češkog vica:
Kako su izumrli dinosaurusi? Pa, sreli se dinosaurus i dinosaurusica, i išli, išli, išli.... Racionalizacija 2531996303

Pa zar nije racionalizacija i opravdavanje nečeg što pametan čovek reši za mesec, dva, a ja - za osam meseci? Jeste.
Pitanje je da li je takav postupak, ako je već odbrambeni, uopšte loš?

od **Avramova** Čet Jun 21, 2012 10:07 pm

Vulin :: Pa zar nije racionalizacija i opravdavanje nečeg što pametan čovek reši za mesec, dva, a ja - za osam meseci? Jeste.

Ne razumem.

od **Jurivaka** Čet Jun 21, 2012 10:34 pm

Vulin ::
Pitanje je da li je takav postupak, ako je već odbrambeni, uopšte loš?

Na ovo pitanje je već dat odgovor.

od **Vulin** Čet Jun 21, 2012 10:36 pm

Gde?

od **Jurivaka** Čet Jun 21, 2012 10:39 pm

Jurivaka ::Naravno, racionalizacija nije patologija, nego se može smatrati normalnim fenomenom koji doprinosi psihičkoj ravnoteži i stabilnosti, ali ne valja kada se u tome pretjeruje, jer se gube realni kritriji percepcije stvarnosti i sopstvenog položaja u toj stvarnosti.

od **Qbin** Čet Jun 21, 2012 10:45 pm

Mislim da ovo ipak nije pozeljna reakcija na zivotnu situaciju. Ne gubi se realna percepcija stvarnosti samo ako se u ovome pretera, vec se gubi samim odbrambenim mehanizmom. Posto je EGO osujecen on ne prihvata stvarnost.
Meni je npr. uvek zanimljivije kada ljudi shvate da to rade, pa prestanu.

od **Vulin** Čet Jun 21, 2012 10:45 pm

Juri, hvala. Mada se ne slažem...

od **Jurivaka** Čet Jun 21, 2012 10:53 pm

Sa čime se ne slažeš?

od **Jurivaka** Čet Jun 21, 2012 11:01 pm

Qbin ::Mislim da ovo ipak nije pozeljna reakcija na zivotnu situaciju. Ne gubi se realna percepcija stvarnosti samo ako se u ovome pretera, vec se gubi samim odbrambenim mehanizmom. Posto je EGO osujecen on ne prihvata stvarnost.
Meni je npr. uvek zanimljivije kada ljudi shvate da to rade, pa prestanu.

Nije da ego ne prihvata stvarnost, nego umanjuje značaj cilja koji nije uspio postići, odnosno, nerealno vrednuje ono što je postigao ili što ima. Psiholozi se slažu da to, u nekoj normalnoj mjeri. doprinosi psihičkoj stabilnosti ličnosti.

od **Qbin** Čet Jun 21, 2012 11:11 pm

Jurivaka ::Nije da ego ne prihvata stvarnost, nego umanjuje značaj cilja koji nije uspio postići, odnosno, nerealno vrednuje ono što je postigao ili što ima. Psiholozi se slažu da to, u nekoj normalnoj mjeri. doprinosi psihičkoj stabilnosti ličnosti.

Nije sija nego vrat. Slazemo se da je to mehanizam kojim se ego bori da povrati stabilnost.
Ali kao sto rekoh nije pozeljna reakcija. Naravno ovde nema pomena o patologiji.

od **Jurivaka** Čet Jun 21, 2012 11:24 pm

Da malo vidimo na jednom primjeru, da li su psiholozi u pravu?
Ako sebi zacrtamo neki cilj i ne uspijemo ga ostvarati, osjećaćemo se razočarano, da ne kažem ojađeno. Što je cilj bio značajniji i naše razočarenje će biti veće. Takav osjećaj ne može čovjeku činiti dobro sa više aspekata - da ih sada ne nabrajamo. Ali ako umanjimo značaj neostvarenog cilja i naše razočarenje će biti manje, pa samim tim i posledice po našu psihu.
Istina, može se govoriti o tome koliko to čovjeka udaljava od realnosti i u kojoj mjeri to može biti dobro ili loše.

od **Qbin** Čet Jun 21, 2012 11:37 pm

Jurivaka ::Ako sebi zacrtamo neki cilj i ne uspijemo ga ostvarati, osjećaćemo se razočarano, da ne kažem ojađeno. Što je cilj bio značajniji i naše razočarenje će biti veće. Takav osjećaj ne može čovjeku činiti dobro sa više aspekata - da ih sada ne nabrajamo. Ali ako umanjimo značaj neostvarenog cilja i naše razočarenje će biti manje, pa samim tim i posledice po našu psihu..

Ne reaguje svaka osoba na poraz ovako. Neko se lepo podigne strese prasinu sa sebe i radi napornije, tj. nastavi zivot.

Ono sto ne prihvatamo kod sebe negirajuci njegovo postojanje, sigurno necemo biti u stanju ni da uocimo kod nekog drugog. Psiholoski mehanizmi odbrane tako suzavaju mogucnosti osobe da na razlicite nacine sagledava svet oko sebe i da mu se prilagodjava.

od **Jurivaka** Čet Jun 21, 2012 11:54 pm

Ima i takvih koji, kada padnu, stresu prašinu sa sebe i nastave dalje, samo njih je vrlo mali procenat. Većina ljudi, ipak, vlastite neuspjehe doživljava stresno.

od Sponsored content

Racionalizacija

Racionalizacija

Re: Racionalizacija

Re: Racionalizacija

Re: Racionalizacija

Re: Racionalizacija

Re: Racionalizacija

Re: Racionalizacija

Re: Racionalizacija

Re: Racionalizacija

Re: Racionalizacija

Re: Racionalizacija

Re: Racionalizacija

Re: Racionalizacija

Re: Racionalizacija

Re: Racionalizacija

Re: Racionalizacija

Re: Racionalizacija

Re: Racionalizacija