Indijanci

Kada je predsednik SAD-a Abraham Lincoln, pre gotovo jednog i po veka (1854 godine) ponudio da država kupi veliki deo indijanske zemlje, a indijanskom narodu je ponuđen rezervat, na tu ponudu dobio je odgovor poglavice plemena Sijetla. Pismo se ubraja u među najdublje i najlepše misli koje su ikad izrečene o čovekovoj okolini.

PISMO POGLAVICE

Kada veliki poglavica iz Washingtona šalje svoj glas da želi kupiti našu zemlju, previše od nas traži. Kako možete kupiti ili prodati nebo,toplinu zemlje? Ta ideja nam je strana. Mi nismo vlasnici svežine vazduha i bistrine vode. Ako mi ne posedujemo svežinu vazduha i bistrinu vode, kako Vi to možete kupiti? Svaki deo te zemlje svet je za moj narod. Svaka blistava borova iglica, svako zrno peska na rečnoj obali, svaka maglica u tami šume,sveti u su u mislima i iskustvu mog naroda. Sokovi koji kolaju kroz drveće nose sećanja na crvenog čoveka. Mrtvi beli ljudi zaboravljaju zemlju svog rođenja kada odu među zvezde u šetnju. Naši mrtvi nikad ne zaboravljaju ovu lepu zemlju jer je ona majka crvenog čoveka. Mi smo deo te zemlje i ona je deo nas! Mirisno cveće naše su sestre, Jelen,Konj,Veliki Orao,svi su oni naša braća. Stenoviti vrhovi,sočni pašnjaci,toplina tele ponija i čovek, svi oni pripadaju istoj porodici. Tako kad vreliki poglavica iz Washingtona šalje glas da želi kupiti našu zemlju, traži previše od nas. veliki poglavica šalje glas da će nam sačuvati mesto, tako daćemo mi sami moći živeti udobno. On će nam biti otac i mi ćemo biti njegova deca. Mi ćemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ali to neće biti lako. Jer ta zemlja je sveta za nas. Ta sjajna voda što teče brzacima i rekama nije samo voda, već i krv naših predaka. Ako vam prodamo zemlju morate se sećati da je to sveto i morate učiti vašu decu da je to sveto da svaki odraz u bistroj vodi jezera priča događaje i sećanje mog naroda. Žubor vode glas je moga oca. Reke su naša braća, one nam utoljuju žeđ. Reke nose naše kanue i hrane našu decu. Ako vam prodamo našu zemlju morate se sećati i učiti vašu decu da su reke naša braća i vaša i morate od sda dati rekama dobrotu kakvu bi ste pružili svakom bratu. Mi znamo da beli čovek ne razume naš život. Jedan deo zemlje njemu je isti kao drugi, jer je on stranac koji dođe noću i uzima od zemlje sve što želi. Zemlja nije njegov brat nego njegov neprijatelj i kad je pokori on kreće dalje. On za sobom ostavlja grobove otaca i ne brine se. On otima zemlju od svoje dece i ne brine se. Grobovi njegovih očeva i zemlja što mu decu rađa zaboravljeni su. Odnosi se prema majci zemlji i prema bratu nebu kao prema stvarima koje se mogu kupiti, opljačkati,prodati kao stado ili sjajan nakit. Njegov apetit prožderati će zemlju i ostavi će samo pustoš. ne znam! Naš način je drugačiji nego Vaš. Od pogleda na vaše gradove crvenog čoveka zabole oči. A možda je to jer je crveni čovek divlji i ne razume. Nema mirnog mesta u gradovima belog čoveka. Nema mesta gde se čuje otvaranje listova u proleće ili drhtaj krila leptira. Možda je to jer sam divlji i ne razumem. Buka mi vređa uši.Šta je život ako čovek ne može čuti usamljeni krik kozoroga ili noćnu prepirku žaba u bari? Ja sam crveni čovek i ne razumem. Indijanac više voli blagi zvuk vetra kad se poigrava licem močvare, kao i sam miris vetra očišćen podnevnom kišom ili namirisan borovinom. Vazduh je skupocen za crvenog čoveka jer sve živo deli jednaki dah životinja, drvo, čovek.Beli čovek ne izgleda kao da opaža vazduh koji diše. Kao čovek koji umire mnogo dana on je otupeo na smrad. Ali ako vam prodamo našu zemlju morate se sećati da je vazduh skupocen za nas, da vazduh deli svoj duh sa svim životom koji podržava. Vetar što je mom dedi dao prvi dah takođe će prihvatiti i njegov zadnji uzdah.I ako vam prodamo našu zemlju morate je čuvati kao svetinju, kao mesto gde će i beli čovek moći da dođe i da okusi vetar što je zaslađen mirisom poljskog cveća. Tako ćemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ako odlučimo da prihvatimo postaviću jedan uslov: beli čovek mora se odnositi prema životinjama ove zemlje kao prema svojoj braći. Ja sam divljak i ne razumem neki drugi način. Video sam hiljade raspadajućih bizona u preriji što ih je ostavio beli čovek ustrelivši ih iz prolazećeg voza.Ja sam divljak i ne razumem kako dimeći železni konj može biti važniji od bizona koga mi ubijamo samo da ostanemo živi. Što je čovek bez životinja?

Ako sve životinje odu čovek će umreti od velike usamljenosti duha. Štogod se dogodili životinjama ubrzo će se dogoditi i čoveku. Stvari su povezane.
Morate naučiti vašu decu da je tlo pod njihovim nogama pepeo njihovih dedova.tako da bi oni poštovali zemlju,recite vašoj deci da je zemlja sa vama u srodstvu. Učite vašu decu kao što mi učimo našu da je zemlja naša majka...

Što god snađe nju snaći će i sinove zemlje. Ako čovek pljuje na tlo pljuje na samoga sebe . To mi znamo. Zemlja ne pripada čoveku, čovek pripada zemlji. To mi znamo. Sve stvari su povezane kao krv koja ujedinjuje porodicu. Što god snađe zemlju snaći će i sinove zemlje.

Čovek ne tka tkivo života, on je samo nit u tome. Što god čini tkanju čini sebi samome. čak i beli čovek čiji Bog govori i šeta sa njime kao prijatelj sa prijateljem ne može biti izuzet iz zajedničke sudbine. Mi možemo biti braća posle svega videćemo. Jednu stvar znam koju će beli čovek jednog dana otkriti: naš Bog je isti Bog. Vi sada možete misliti da ga Vi imate kao što želite imati našu zemlju , ali to ne možete. On je Bog čoveka i njegova samilost ista je za crvenog čoveka kao i za belog. Ta zemlja je draga Njemu i škoditi škoditi zemlji jeste prezirati njenog Stvoritelja. Beli takođe trebaju prolaz možda brže nego sva druga plemena. Zaprljajte Vaš krevet i jedne noći ugušiće te se u vlastitom smeću.Ali u vašoj propasti svetlećete sjajno, potpaljeni snagom Boga koji vas je doneo na tu zemlju i za neku posebnu svrhu dao Vam vlast nad njome kao i nad crvenim čovekom. Sudbina je misterija za nas jer mi ne znamo kad će svi bizoni biti poklani i divlji konji pripitomljeni, tajni ćoškovi šume teški zbog mirisa mnogih ljudi i pogled na zrele brežuljke zamrljan brbljajućom žicom.
Gde je guštara? otišla je. Gde je orao? Otišo je. To je kraj življenja i početak borbe za preživljavanje.

Izvor: VladicinHan.com
_____________
Nastavice se

Mi ćemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ali to neće biti lako. Jer ta zemlja je sveta za nas. Ta sjajna voda što teče brzacima i rekama nije samo voda, već i krv naših predaka.

Универзалност ових речи је поражавајућа...

A meni se posebno dopada ova misao mudrog indijanskog poglavice:
Čovek ne tka tkivo života, on je samo nit u tome.

Ps. Kako je bilo ime tome poglavici - zna li neko?
Našao sam na Google: "Na pregovorima je bio i plemenski poglavica indijanskog plemena Suquamish, po imenu Seattle (Sijetl po našem izgovoru)." Dakle, ime poglavice je Sijetl, a ne plemena kako sam razumio u uvodu.

INDIJANSKI ETIČKI KOD

1. Ustani sa suncem i pomoli se.Moli se sam. Moli često. Veliki duh će slušati samo ako ti govoriš.
   
   
2. Budi tolerantan prema onima koji su se izgubili na putu. Neznanje, ljutnja, ljubomora i pohlepa izlaze iz izgubljenih duša. Moli se za njih da pronađu vodstvo.
   
   
3. Traži sebe, kroz sebe. Ne dozvoli drugima da upravljaju tvojim putem. To je tvoj put i samo tvoj, drugi mogi ići sa tobom, ali niko ne može ići umesto tebe.
   
   
4. Ophodi se prema gostima u kući sa puno obazrivosti. Posluži ih najboljom hranom, daj im najbolji ležaj, odnosi se prema njima sa poštovanjem i čistošću.
   
   
5. Ne uzimaj što nije tvoje, bilo od neke osobe, zajednice, divljine ili nečije kulture. Nije zasluženo i dato.Nije tvoje.
   
   
6. Poštuj sve što postoji na zemlji bilo ljude bilo biljke.
   
   
7. Poštuj tuđa mišljenja, želje i reči. Nikad ne prekidaj nečiji govor, prigovaraj ili grubo oponašaj mimikom izrečeno. Dozvoli svakoj osobi pravo na lično izražavanje.
   
   
8. Nikad ne govori loše o drugima. Negativna energija koju time šalješ u univezum vratiće ti se višestruko.
   
   
9. Svi ljudi čine greške. Sve greške mogu biti oproštene.
   
   
10. Negativne misli uzrokuju bolest uma, tela i duha. Vežbaj optimizam.
    
    
11. Priroda nije naša, ona je deo nas. Ona je deo naše svetovne porodice.
    
    
12. Deca su seme budućnosti. Sadi ljubav u njihova srcai zalivaj ih mudrošću i učenjima života. Dok rastu daj im mesto da rastu.
    
    
13. Izbegavaj ranjavanje srca drugih. Otrov boli, vratiće se tebi.
    
    
14. Budi iskren u sva vremena. Iskrenost je ispit nasleđa i doslednosti unutar ovog univerzuma.
    
    
15. Drži sebe u ravnoteži. Svoje umno Ja, duhovno Ja, Emocijonalno Ja i telesno Ja.
    Svi trebaju biti jednako snažna,čista i zdrava. Jačaj telo da ojača um. Rasti bogato u duhovnosti da izlečiš emocionalne rane.
    
    
16. Donosi svesne odluke, kao što ću i kakav biti, kako ću delovati i nositi se sa svojim delima. Budi odgovoran za svoja dela.
    
    
17. Poštuj privatnost i lični prostor drugih. ne diraj tuđe vlasništvo, pogotovo ne diraj svete i duhovne relikvije. To je zabranjeno.
    
    
18. Budi prvenstveno iskren prema sebi. Ne možeš biti pažljiv i pomoći drugima, ako nisi pažljiv prema sebi i ne pomažeš prvo sebi.
    
    
19. Poštuj tuđa verska opredeljenja. Ne sili druge da veruju u tvoje.
    
    
20. Deli svoju dobru sreću. Deli i učestvuj u davanji milostinje.

Autor nepoznat.

Ako je ovo zaista indijanski etički kod, ko su onda divljaci?

Jos nisam procitala. :

Avramova ::Jos nisam procitala. :

Ako pročitaš ili na drugi način saznaš, javi!

Ma Juri, ovo sto postavljam nisam procitala.

Avramova ::Ma Juri, ovo sto postavljam nisam procitala.

Sram te bilo! Tako..., u ćoravo, pa šta bude!

Tacno tako a ja rekoh, ako su Indijanci to mora da je bas dobro.

Avramova ::Tacno tako a ja rekoh, ako su Indijanci to mora da je bas dobro.

Juri, sto se smejes? Zar Indijanci nisu bili mudri branitelji svog ognjista, I uvek se pitam, zbog cega su svi klinci uvek voleli da budu kauboji kada su kauboji zapravo negativci.

Avramova ::Juri, sto se smejes? Zar Indijanci nisu bili mudri branitelji svog ognjista, I uvek se pitam, zbog cega su svi klinci uvek voleli da budu kauboji kada su kauboji zapravo negativci.

Slažem se što si rekla o Indijancima. Percepcija "odvažnih" kauboja u svijesti djece, potpuno je naopaka i pogrešna, a takva je zbog lažne predodžbe o njima, nametnute holivudskim tendecioznim aršinima o dobru i zlu. Zao je "divlji" Indijanac koji brani svoju zemlju i ognjiše, a plemenit je primitivni kauboj koji, s ubalavljenom cigarom u jednom kraju usana, cinično se smiješeći drugim krajem, hladnokrvo puca u nenaoružanog "divljaka"!? Junačina, nema šta! Živjela civilizacija!

MOLITVA SIOUX INDIJANACA

- Dopusti da se moje ruke pune poštovanja dotaknu stvari koje si Ti stvorio.

- Izoštri moje uvo da čuje tvoj glas.

- Učini me mudrim kako bi spoznao nauk koji si Ti tajnovito stavio u svaki list, u svaki kamen.

- Tražim snage, al ne da bi nadjačao svoju braću nego da bi nadvladao svog najvećeg neprijatelja - samog sebe.

- Bože, daj mi mirnoću da podnosim stvari koje ne mogu promeniti.

- Daj mi mudrost da razlikujem jedno od drugoga.

- Neka ne molim za smirenje moga bola već za jako srce da ga savladam.

- Neka ne tražim saveznike u životnoj borbi već da se oslonim na vlastite snage.

- Neka ne preklinjem za spas od straha već za nadu da osvojim svoju lepotu.


SIOUX

Siouxe prvi put pominju Jezuiti 1640 godine i to na teritoriji Minesote. Zabeležio ih je Daniel Duluth 1678 i otac Louis Henneping takođe u Minesoti. Živeli su u neprijateljstvu sa plemenom Ojibwa, koje ih je primoralo da napuste Minesotu i upute se dalje ka Velikim planinama.

Sredinom XVIII veka Cheyenne i Kiowe su isterane iz Crnih brda i Siouxi su se naselili na toj teritoriji. Tu su živeli i lovili Bizone, u međuvremenu 1750-e godine njihov broj se je popeo na oko 30 000.

Inače Siouxi su ratovali na strani Engleza protiv Amerikanaca tokom Američke revolucije i u ratu 1812-e a već 1815-e godine su se izmirili sa Američkom vladom koja im je priznala teritoriju koju su naselili. Posle toga kreće poznata istorija Siouxa sa nalaskom zlata u Crnim brdima, legendarnom bitkom kod Little Bighorn-a 1876-e i legendarnim poglavicom Bilom Koji Sedi i ratnim vođom Ludim Konjem, bekstvo od Američke vojske, razdvajanje, bekstvo u Kanadu.

S I O U X

Jedan od najpoznatijih naroda severno-američkih Indijanaca nastanjen u području između reka Mississipi i Missouri. Ime Sioux posliužila je da se označi jezična porodica Siouan, čiji su oni najznačajniji članovi.

IME

Najranija poznata pradomovina Siouxa bilo je područje močvarnih predela pirinačnih jezera, u današnjoj Minnesoti. Ovaj kraj je poznat po tome što ga naseljavaju veoma ratoborna plemena Indijanaca Chippewa i Ojibwa. Živeli su od skupljanja samoniklog vodenog pirinča.Chippewa Indijanci su bili toliko zavisni od ove biljke da su dobili naziv koji u prevodu znači "Narod divljeg vodenog pirinča". Chippewa Indijanci, njihovi večni neprijatelji nazivali su se Siouxe Nadowessi , Francuzi su to oblikovali na Nadovessiooux, odnosno jednostavnije Sioux. Značenje ovog Chippewa (možda pogrdnog) naziva je Male zmije. Pošto Siouxi nisu bili pleme nego konfederacija od sedam "vatri", svako pleme imalo je poseban naziv za sebe odnosno za konfederaciju. Plemena kolektivno nazivana Teton, sebe ili konfederaciju nazivali su Lakota (saveznici) Indijanci Dakota, po kojima su dve severne Američke države (Nort Dakota i Sout Dakota) dobile ime, opšte su poznat (unutar Anglofonske zajednice) kao Santee. Treća zajedenica srodnih plemena nama poznata kao Yankton, sebe su nazivali Nakota. Jedna grupa Wazikute Indijanaca (od Yanktona i Siouxa) odvojila se je i priključila lovcima na bizone poznatim kao Plains Cree. Oni danas sebe nazivaju Nakoda.
Neaka plemena Siouxe su nazivali "rezači vratova".

ISTORIJA

Siouxi se prvi put pronalaze u području pirinačnih polja u Minnesoti, a naročito u predelu jezera Mille Lacks. Indijanci ovih plemena žnjali su ovu biljku i koristili je u prehrani.Borba za prevlast nad ovim poljima između Chippewa i Siouxa, dovela je do progona Siouxa iz ovih krajeva. Oni reku Missouri prelaze 1750 godine i na području Black Hills-a nalazimo ih 1756 godine. 1862 godine Mala Vrana (Little Crow) napravio je pokolj u Minnesoti pobivši 700 naseljenika i 100 vojnika. kasnije su još dva datuma veoma važna u njihovoj istoriji to je pobeda Bika koji sedi ( Sitting Bull ili Tatanka Yotanka) koji je sa svojim Siouxima i sa još nekim saveznicima 1876 godine potukao armiju generala Custera i mnogobrojnih dobrovoljaca na reci Litle Bighorn. Ovoj bitki predhodila je i malo pominjana bitka na Devils Toweru Ovde su žestok otpor pružili manje pokretni starci koji nisu mogli da prate tempo plemena, Bik koji sedi tržio je njpovoljniji položaj za pružanje otpora dopbro opremljenoj Američkoj vojsci. Drugi značajan događaj dogodio se je 1890 godine kada je izvršen veliki pokolj nad plemenom Miniconju, u kojem su najviše stradali žene i deca. Ovaj događaj baca veliku ljagu na Američku istoriju, poznat je kao Wounded Knee Massakre. Čest moto American Indijan Movement je "rimember Wounded Knee". Siouxi danas žive u rezervatima SAD-a i Kanade.

OBIČAJI

Siouxi su tipično pleme prerijskih Indijanaca, lovaca na Bizone. Njihovo najkarakteristično stanište je kožni šator (tapee). On se lako sklapa i rasklapa i prenosi na drugo mesto. Bizon glavna lovina, koristi se za hranu, izradu šatora,odeće, prekrivača, tetive za lukove i drugih sitnih stvari. OPd bizona se nije ništa bacalo. Uništenje ovih životinja dovodi do gladi među stanovnicima prerije, i samim tim do mržnje prema belcima i rat kao posledica. Izgubivši izvor hrane Indijanci postaju zavisni od pomoći koju im daje vlada. Oni moraju prepuštati svoju zemlju državi ili je prodavati u bescenje. Konj je je još jedan simbol kulture Siouxa i drugih prerijskih plemena. Konj je simbol bogatstva, očvek bez konja je niko i ništa i nema nikakvog ugleda.

Pretpostavke su da su Indijanci u Ameriku došli iz Azije, preko zaleđenog Berinškog mora i Aljaske, ovaj "most" su prešli najverovatnije, tokom zadnjeg ledenog doba. Pretpostavlja se da su došli iz (današnje) Mongolije i Sibira. Kasnije su se raširili po celom kontinetu, kako se je klima menjala oni su migrirali u potrazi za plodnim tlom i pašnjacima punim bizona.

* * *

Svet je stvoren uz pomoć sunca i treba da ostane takav kakav je oduvek bio.....Ova zemlja stvorena je bez graničnih linija i nije čovekovo da je deli...... Ja vidim kako se belci bogate u celoj zemlji i vidim kako žude da nam dodele golu neplodnu zemlju.....

Zemlja i ja smo jedno. Mera zemlje i mera naših tela je ista mera. Dokažite nam,ako možete, da Vas je ovamo poslao Tvorac. Možda Vi samo mislite da vas je On poslao ovamo da sa nama radite šta hoćete. Da i ja verujem da Vas šalje Tvorac, možda bih poverovao u vaše pravo da raspolažete mnome. Ne bih želeo da me pogrešno razumete, ja ovako govorim zato što volim zemlju. I nikad nisam reko da je zemlja moja i da sanjom mogu da radim šta hoću. Pravo da zemljom raspolaže ima samo onaj ko je tu zemlju stvorio.Ja tražim pravo da živim na svojoj zemlji, a Vama dajem pravo da živite na svojoj.

Hejnmot Tujalaket
(poglavica Žozef)
poglavica probušenih noseva (:: )

* * *

Dolazimo do mesta gde se stvari iznova dešavaju, prvo dolazi vreme pročišćenja i vreme ponovnog rađanja, približavamo se tom vremenu.

Rečeno nam je da će mo da vidimo Ameriku kako dolazi i kako odlazi. Amerika odumire iznutra, zato što nisu pratili uputstva kako živeti na zemlji. Morate biti duhovno povezani sa zemljom i razumeti je da bi ste uspeli opstati na njoj, ako to ne učinite nemožete uspeti.

Mi smatramo Kolumbov dolazak prvim pravim svetskim ratom, zato što su sa njim došle i mnoge stvari iz Evrope.
Do kraja drugog svtskog rata nas je u Americi bilo 800 000, od 60 miliona spali smo na 800 000, bili smo gotovo istrebljeni sa tla Amerike.

Sahranite mi srce kraj ranjenog kolena

(...)
Citat iz knjige Di Brauna "Sahranite mi srce kraj ranjenog kolena", slikovito i upečatljivo govori samo o deliću onoga šta se dešavalo prilikom dolaska belog čoveka na američki kontinent.

...."Prošlo je, dakle, više od tri veka otkako se Kristofer Kolumbo iskrcao na ostrvo San Salvador i više od dva veka otkako su engleski kolonisti došli u Virdžiniju i Novu Englesku. Za to vreme je prijateljsko pleme Taino, čiji su pripadnici Kolumba dočekali dobrodošlicom, bilo u cjelosti istrijebljeno, a njegova jednostavna ratarska kultura uništena i zamenjena uzgajanjem pamuka koje je bilo prepušteno robovima. Proširujući ta polja, bijeli kolonisti su posekli tropske šume; biljke su ispostile plodno tlo a vetrovi su, oslobođeni šumskih prepreka, zemlju nasuli pijeskom. Kolumbo je San Salvador opisao kao 'vrlo veliko ostrvo obraslo bujnim drvećem... ostrvo tako zeleno da ga je milina gledati'. Evropljani koji su došli za njim uništili su i ostrvo i njegovu vegetaciju i njegove stanovnike - ljude, životinje, ptrice i ribe... A kad su ga pretvorili u pustinju, hladno su ga napustili".....

Toooo Vidroooo

Asteci





Religija

Slika politicke situacije bila bi nepotpuna ako se u obzir ne bi uzela religija. Religija je bila orudje ugnjetavanja, kao asteckog tako i pokorenog stanovnistva. Njihovi osnovni obredi su se zasnivali na prinosenju zrtava bogovima. Ritual zrtvovanja nisu mogla izbeci ni deca.
Astecka religija bila je politeisticka. Verovalo se da su bozanstva vladala prirodnim silama. Bogovi su zamisljani u oblicima koji su podsecali na ljude, s tim sto su im pripisivane natprirodne i zivotinjske osobine. Verovali su u veliki broj bogova. Vrhovno bozanstvo bio je bog sunca Teotl. Svaki izlazak sunca svestenici su pozdravljali psalmima i prinosenjem zrtava. Pomracenje sunca smatralo se velikom nesrecom, u hramovima se tada trubilo na uzbunu i udaralo u dobose. Stanovnistvo je za to vreme dolazilo do takvih krajnosti da su sebi kidali usne.
Najvece pocasti ukazivane su bogu rata Uitsilopoctiliju. On je medju Astecima najvise budio krvozednost. Prema predanju on je, cim je dosao na svet, ubio bracu i jednu sestru tako sto im je odsekao glave.
Ljudske zrtve Asteci su prinosili na sledeci nacin: cetiri svestenika, obojena crnom bojom i obucena u crnu odecu, hvatali su zrtvu za noge i ruke i stavljali ga na zrtveni kamen. Peti svestenik, u skerletnoj odeci, nozem bi mu rasecao grudni kos i sakom bi mu cupao srce, koje bi potom bacao pred noge bozanskog kipa. Asteci su primenjivali ritualno ljudozderstvo, srca su jeli svestenici, a trupove su odnosili clanovi aristokratskih rodova i jeli ih za vreme svecnih gozbi. Postojalo je osamnaest glavnih praznika u godini koji su trajali po nekoliko dana i svaki drugi dan bio je posvecen nekom bozanstvu tako da je u hramovima neprestano prolivana krv.
Ne zna se tacno koliko je ljudskih zrtava godisnje prinoseno u asteckoj drzavi, pretpostalja se 20 do 30 hiljada. Obezbedjivanje zrtava bila je stalna briga astecke drzave. Jedna grupa ratnika bavila se iskljucivo hvatanjem zarobljenika da bi ih dostavila hramovima. Mnogi ratovi pokretani su samo radi pribavljanja ratnih zarobljenika za potrebe zrtvovanja. Posto je o pocastima, napredovanjima i nagradama u asteckoj vojsci odlucivao broj zarobljenika koje je ratnik mogao sebi da pripise, protivnici su, umesto da jedni druge ubijaju, nastojali da se mecusobno hvataju i odvode u ropstvo.
Zanimljivo je pomenuti boga Kecalkoatla jer su Spanci imali korist od njega. Asteci su ga zamisljali kao belog coveka talasaste brade, mada ni sami nisu imali brade. Legenda je govorila da je beli bog stigao iz zemlje izlazeceg sunca na krilatom brodu (Asteci nisu znali za jedra) i iskrcao se bas tamo gde su se iskrcali Spanci. Beli bog je naucio Indijance zanatima, obdario ih zakonima i religijom, i osnovao drzavu. Nakon obavljenog posla beli bog se vratio odakle je dosao.
(...)


Asteke je osvojio Hernan Kortes. On je bio sin osiromasenog spanskog plemica iz Ekstramadure. Dosavsi u “novi svet” obogatio se na racun rada indijanskih robova vadeci zlato iz rudnika.
Godine 1518. Huan de Grihalva istrazio je zapadnu obalu poluostrva Jukatan. Tamo je saznao da se u dubini te teritorije nalazi zlatom bogata drzava Asteka. Guverner Kube Velaskez resio je da na tu teritoriju posalje vojnu ekspediciju. Kortesa je zainteresovao taj put pa je resio da ga finansira, a za uzvrat bi postao zapovednik ekspedicije. Februara 1519. godine krenuo je u pravcu Jukatana sa 11 brodova, 110 mornara, 566 vojnika i 200 indijanskih nosaca. Pored toga posedovao je konjicu, tesko i lako naoruzanje.
Spanci su dosli do usca reke Rio de Tabasko na Jukatanu. Prilikom iskrcavanja napalo ih je lokalno indijansko pleme, Tabaskanci. Sa vatrenim oruzjem i uz pomoc konja lako su ih savladali, jer do tada Indijanci nikada nisu videli konje, niti vatreno oruzje. Nakon toga on se jos jedanput sa njima sukobio i potpuno ih porazio. Spanci su sklopili mir sa Tabaskancima i krenuli dalje.
Ulogorili su se 21. aprila 1519. godine na mestu gde je danasnji Vera Kruz. Potom je poslao dva indijanska glasnika asteckom vladaru Montezumi. Asteci, a pre svga Montezuma i njegova aristokratija imali su neki strah od dosljaka. Razlog je bio vec pomenuti bog Kecalkoatl. Tako umesto da sakupi sve snage i razbije malobrojne Spance, Montezuma se odlucio na pregovore. Poslao je darove Spancima koji su se sastojali od velike kolicine zlatnih predmeta.
U medjuvremenu Spancima se pridruzila vojska plemena Totona. Oni su godinama bili napadani od strane Asteka, tako pridruzivsi se Spancima videli su svoju priliku da poraze dugogodisnjeg neprijatelja. Videvsi zlato, koje mu je poslao astecki vladar, Kortes je postao jos pohlepniji i krenuo je dalje prema asteckoj drzavi. Pohod je nastavljen 16. avgusta 1519. godine. Sa Kortesom je krenulo 1500 totonskih ratnika. Usut su se sukobili sa ratobornim Tlasakalancima, koje su lako savladali, prvenstveno zato sto su ovi imali losu taktiku prilikom ratovanja. Nakon toga i sami Tlaskalanci su im se pridruzili.
Vest o porazu Tlaskalanaca, i o njihovom savezu sa dosljacima, jos vise je uznemirilo Montezumu. Montezuma je pokusao da, po ceni velike kolicine zlata, nagovori Spance da raskinu saveznistvo sa Tlaskalancima i da odustanu od pohoda na Tenohtitlan. Spanci su odbili ovaj predlog, pa ih je Montezuma zamolio da se upute u grad Colulu. Spanci su stigli u ovaj grad i ulogorili se u dvoristu jednog hrama. (...)

Stigavsi u prestonicu Tlaskalanaca Kortes je odmah poceo da sprema nove planove protiv Asteka. Preko luke u Vera Kruzu dobio je novo pojacanje u ljudstvu i naoruzanju. Ubrzo je Kortesu stigla ponuda za savez od strane grada Texkokoa, saveznickog grada Tenohtitlana, koji se nalazio naspram njega. Kortes je naravno prihvatio poziv i uvrdio se u njihovim zidinama. Tokom sledecih nekoliko meseci Kortes se trudio da cvrsto opkoli Tenohtitlan, opsedajuci svojim brodovima sve okolne gradice i sela, a pre svega rusenjem akvadukta odsecajuci priliv vode u grad. Pripremajuci se za juris, podelio je vojsku na tri dela, koji su imali zadatak da istovremeno napadaju tri nasipa koja su vodila u grad. Gvatimosin, vodja Asteka, je dobro organizovao odbranu. Nasipe je zabarikadirao mnogobrojnim rovovima, tako da su svi napadi Spanaca uspesno odbijani. Neuspesni napadi su primorali Kortesa da preko jezera posalje brodove. Astecki camci su se tesko nosili sa njima. Razbivsi astecku odbranu Kortes je lako presao preko nasipa i usao u grad ubrzo osvojivsi ga. Ovi dogadjaji su se odigrali avgusta 1521. godine.
Preostalom stanovnistvu je dozvoljeno da napusti grad. Opsada je trajala tri meseca. Procenjuje se da su Asteci imali 120 do 240 hiljada mrtvih, a Tlaskalanaca je poginulo 30 hiljada. Jedino Spanci nisu pretrpeli velike gubitke. Zauzevsi grad Spanci su pristupili trazenju Montezuminog blaga, sistematski ruseci hramove i druge gradjevine. Razaranje Tenohtitlana nije slomilo duh indijanskih naroda. Dug niz godina oni su vodili gerilski rat po planinama.

sa...

Astecka Imperija

Da presecemo temu jednim sjajnim instrumentalom, sjajnog kompozitora