Igor Marojević

Igor Marojević rođen je 12. jula 1968. godine u Vrbasu. Njegov otac bio je pripadnik tehničke inteligencije, majka je predavala srpski jezik.

Posle mladalačkih avantura, koje su obojile između ostalog rok muzika i pevanje u nekoliko bendova, diplomirao je srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Svoj prvi roman Obmana Boga objavio je 1997. godine, a onda su se nizali Dvadeset četiri zida (1998), Žega (2004) i Šnit (2007), kao i zbirke priča Tragači (2001) i Mediterani (2006). U poslednje dve godine je objavio novo, prošireno izdanje Žege (2008) i svoj najnoviji roman Parter (2009).

Nekoliko knjiga objavljenih kod nas i u inostranstvu i prisustvo u raznim antologijama bilo je dovoljno da stekne status poznatog pisca. Svojom neposrednošću i lakoćom osvaja čitaoce pišući o savremenim problemima, bilo neposredno (Parter, Mediterani, Dvadeset četiri zida), bilo da ih izmešta u prošlost (Žega, Šnit). Poslednjim dvema knjigama započinje ciklus još uvek nedovršenog petoknjižja pod naslovom Etnofikcija. Začetnik je istoimene poetike koja je izvršila izvestan uticaj na nekoliko mlađih srpskih autora od kojih je najupečatljiviji svakako Dejan Stojiljković, čiji roman Konstantinovo raskršće (2009), takođe objavljen u Laguni, daje sebi sličnu „slobodu“ u rekonstruisanju istorije, suprotno starinskom, realističkom ugađanju istorijskim faktima i ideologiji kakvo je predugo činilo najupečatljiviji pravac u srpskom istorijskom romanu.

Što se tiče pripovedanja, Marojević je po nekim kritičarima začetnik tzv. krtog realizma. Uz njegovu prozu se pominju i odrednice neorealizam, trans, snajperska proza, generacija miks. U njegovim narativima smeštenim u savremenu stvarnost, govor upečatljivog glasa, empatija koja provejava ali i darovitost da prenese atmosferu, raščlani stvarnost i sve to poveže istom niti: životom, Marojević našeg doba znalački oblikuje svoje junake i određuje njihove sudbine, prenoseći njihove karaktere na opšti, generacijski, sociološki i politički plan. Osim što uvek nudi književnu zrelost u jeziku, elegantnu ironiju i gotovo neprimetan sentimentalizam, njegova proza, uvek na strani čitaoca, uvek nas oslobađa od predrasuda na originalan i kritički način.

Napisao je dramu Nomadi koja je u produkciji barselonskog Instituta za teatar izvođena 2004. godine na katalonskom i španskom jeziku. Na BELEF-u 2008. godine izveden je dramski komad Tvrđava Evropa, srpska praizvedba drame Nomadi, kao autorski prevod sopstvene drame. Po njegovom romanu Dvadeset četiri zida u Beogradskom dramskom pozorištu izvođena je istoimena pozorišna adaptacija 2003/2004. Takođe u BDP se počev od aprila 2009. izvodi njegov drugi komad Bar sam svoj čovek.

Govori španski, engleski, katalonski. Sa španskog je preveo, između ostalog, tri knjige Roberta Bolanja, s kojim je nameravao da osnuje fan klub porno-glumice Moane Poci (o kojoj je, u Mediteranima, napisao priču Rat za čast Moane Poci) ali je taj posao, kao i mnoge druge, važnije projekte, prekinula smrt Roberta Bolanja.

U izdavačkoj kući Laguna petogodišnji autorski ugovor potpisao je 2005. Nakon što su njegovi Mediterani otvorili Laguninu ediciju „Meridijan“, kada se mesto urednika ispraznilo, logičnim se ispostavilo da njen prvi autor postane urednik. Osim edicije čiji je moto „Svetsko lice srpske književnosti“, Marojević u Laguni u međuvremenu počinje da uređuje i „biblioteku za književne sladokusce“, ediciju savremene svetske proze „XXI vek“.

Za roman Žega dobio je nagradu Stevan Pešić i nagradu iz fonda Borislav Pekić. Član je Srpskog i Katalonskog PEN Centra. U poslednjem izdanju Kratke istorije srpske književnosti Jovana Deretića, najmlađi je zastupljeni prozni autor.

Posle četiri godine, koliko je živeo u Barseloni, što ga je navelo da ozbiljnije promišlja faktor multikulturalnosti i što se direktno odrazilo na njegovu prozu (Žega, Mediterani, Šnit) i drame (Nomadi, pa samim tim Tvrđava Evropa), doneo je odluku da se za stalno vrati u Zemun, gde zaogrnut beskrajem vremena i danas živi i stvara.

Sa jednom Sašom bio je u braku sedam godina, danas su najbolji prijatelji.

Sa Igorom Marojevićem možete kontaktirati preko Facebook-a

www.facebook.com/igor.marojevic

https://www.facebook.com/group.php?gid=111744494461