Laušević

Ma ok je to, nego sto bih razumela njegovu potrebu za ispovescu i tapsala mu? Ko zeli neka cita, ja necu. Ceka me toliko knjiga, da zivim kao slon necu ih stici procitati.
A da nije Lausevic malo odglumatao Dostojevskog?!

Slažemo se. Opet,znam da nije u redu što kritikujem a nisam pročitala,ali ima dovoljno razloga da je ne pročitam.

MoonGirl ::...ali ima dovoljno razloga da je ne pročitam.

To!

MoonGirl ::Nisu čuli za Selenića a čuli su za glumca ubicu ! :albino:

Pa isto kao što znaju za Jelenu B. Alimpić, "spisateljicu" ili neke sl, koji "kao" pišu, a nisu za iste te...

Ja sam čitala.
Samo sam htela da pitam što ste toliko oštri i isključivi. Ok, ako vam se ne čita i mislite da nema smisla, ne morate. Samo, ja, recimo, ne želim ni da napišem, a kamoli izgovorim tu reč (gore boldovanu). Jeste, ali mislim da se tu štošta poklopilo...da nije primao pretnje zbog nekih uloga koje je igrao, ne bi ni dobio dozvolu za oružje i to bi možda bila tuča, a možda uopšte tako ne bi ni ispalo...ko zna...

Ne znam, ne bih da ispadne da ga branim, jer ne osporavam to što se deilo, smatram da je trebalo da bude kažnjen (ali ne kako već jeste) i jasno mi je da ima različitih tumačenja...

O njemu lično, mislim da je izvanredan glumac, umetnik i intelektualac, i slažem se da nije junak...

MoonGirl, možda bi mogla da pročitaš samo prvo poglavlje, u njemu piše šta se i kako desilo...naravno, ako te zanima.

IceQueen :: Samo, ja, recimo, ne želim ni da napišem, a kamoli izgovorim tu reč (gore boldovanu).

Ispisah i ja tu tesku rec. Da nije ubica, ne bi bilo ubijenih. Dozvola za nosenje oruzja je precutna dozvola za ubistvo. Zasto nije samo pucao?

Ne mogi imati razumevanja samo za njega a ne i za ozaloscene.

Ima uvek i gorih,pa hajdemo svi da se upravljamo prema tome da ima i gorih.
I nije to uopšte isključivo,pročitaću,pa ću prokomentarisati ponovo,ali isključiva nisam,možda oštro reagujem,ali zar zaslužuje bolje ? Eto,i Avramova,opet se slažemo,svi ćemo da se sažalimo na njega zato što oseća krivicu ali niko neće da se seti onih koji su ubijeni. Pa naravno da neće kad oni ne mogu da izađu iz groba i da napišu knjigu zbog koje će ih svi žaliti.

Avramova ::Ispisah i ja tu tesku rec.

Ma zanm, nisam ništa loše mislila...to je moja stvar...

I u pravu si, ali ja sam promenila mišljenje donekle kad sam pročitala knigu...možda i sam taj prvi deo. Pre toga sam samo znala da je ubo dvojicu momaka i to je to...

Avramova ::Dozvola za nosenje oruzja je precutna dozvola za ubistvo.

Ali možda on i ne bi imao oružje, niti dozvolu, da nije bilo tih pretnji...ne znam, ja se toga kao događaja ne sećam, sve što znam je ovo što sam pročitala i sa neta (mada tu i nisam nešto mnogo našla o tome) i moždda to površno posmatram...ali definitivno nije trebalo da ispadne ovako kako jeste.

@ MoonGirl
Mislim da nije baš da se o njima nije razmišljalo, s obzirom na to kakva je presuda doneta.
I ne verujem da, eto mi, koji smo se kako kažeš sažalili na njega, mislimo da ne treba da bude kažnjen. Naravno da ne zaslužuje slobodu.

Pa onda ?

Čekajte, vernici. Zar nije dobrodošao onaj koji se iskreno pokajao?

Stvarno vernici,pa zar nije tako ?

MoonGirl ::Pa onda ?

Pa on je u svakom slučaju tamo slobodan...
To jeste kazna za njega, al sigurno nije kazna koju očekuju roditelji preminulih.
Mislim da je tu mnogo toga izmešano, a da mi našim mišljenjima tu ne možemo nešto da menjamo, niti da utičemo na neki način.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
"31. jula 1993. godine, Žarko Laušević i njegov brat Branimir su napadnuti od grupe huligana u blizini podgoričkog lokala „Epl“. Tom prilikom je Žarko iz svog pištolja CZ-99 usmrtio napadače Dragora Pejovića i Radovana Vučinića, a teško ranio Andriju Kažića, dok je ovaj prilazio da se pridruži napadačima.

Na suđenju je osuđen na 15 godina zatvora zbog dvostrukog ubistva. Ta je presuda, nakon žalbi, potvrđena 1994. godine. Kaznu je izdržavao u Spužu i Požarevcu.

Nakon ukidanja presude od strane Saveznog suda, po ponovnom pretresu februara 1998. godine, kojim je predsedavala sudija Svetlana Vujanović, izrečena mu je kazna 4 godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekoračenju nužne odbrane. Budući da je u tom trenutku već izdržao 4,5 godine, pušten je na slobodu.

Ubrzo nakon toga je napustio zemlju i nastanio se u Njujorku u SAD.

Vrhovni sud Crne Gore je, po žalbi tužioca 30. marta 2001. godine, tu odluku o kazni preinačio, i izrekao kaznu od 13 godina zatvora.

Trećeg jula 2009. godine je saopšteno da je Laušević uhapšen u Sjedinjenim Američkim Državama zbog boravka u SAD bez vize i da se razmatra njegova ekstradicija Srbiji po međunarodnoj poternici koja je raspisana 2002. godine na zahtev Trećeg opštinskog suda u Beogradu.

Četrnaestog septembra 2009. godine je sud u Njujorku doneo odluku o ukidanju pritvora Lauševiću."

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Sve je to diskutabilno...

Boli me glava,možemo da nastavimo sutra ?

Ma ok...

To be continued

Vulin ::Čekajte, vernici. Zar nije dobrodošao onaj koji se iskreno pokajao?

Naravno da jeste ali to nema nikakve veze sa njegovom knjigom zbog koje je sebe olaksao, niti duzinom zatvorske kazne.

Hej, cetiri godine za dvostruko ubistvo i nanetu tesku telesnu povredu!!! O cemu pricamo? Ne bi on meni izasao sa robije pa neka tamo napise desetine tomova.

Odredise Urosu Misicu 10 godina za toboz pokusaj ubustva jer, zaboga, nije medijska licnost vec huligan (ma kako da ne). Huligan je Lausevic, i kukavica je i ubica je. Sto se nije potukao, to bi bila ravnopravna borba koja je nagovestavana. Punkt!

Generale, ovde se ne slažemo. Prvo, nisi pravnik. Drugo, nemaš uvid u kompletan spis. Treće, možeš li, kao bezgrešna, "da se na grešnog baciš kamenom" ?

@Admiral Vulin

Ko kaze da nisam pravik? Nisam sudila, imam pravo kako ja hocu uprkos na spise. Dovoljno mi je par pouzdanih informacija. O knjizi ne pisem jer je nisam citala. O motivu za knjigu mogu. Pri tom, kako je vrlo delikatan, osvrcem se ne samo na "pisca" vec i na ostale likove, u ovom slucaju zrtve.
Gde po tebi gresim, budi konkretan, ovako mozemo zajutriti.

POPULARNI GLUMAC U RUHU BESKUĆNIKA
Žarko Laušević u zavojima šeta Beogradom!
Autor: Biljana Radulović | 16.04.2015

Iako zbog bojazni od krvne osvete, glumac Žarko Laušević u strogoj tajnosti snima film u Beogradu, njegova pojava nije promakla budnom oku fotoreportera koji ga je uslikao. Jedno je sigurno, retko ko bi prepoznao Lauša, čak i da je prošao pored njega, jer su glumcu ruke obmotane zavojima dok na sebi ima garderobu klošara.


Prvi put posle 15 godina stao pred kamere | Foto: Miloš Miškov

Žarko je pored Zadužbine „Nikole Spasića“ prošao gurajući kolica iz supermarketa u kojima je bilo različitih stvari prikupljenih iz kontejnera. Društvo mu je pravio pas, dok je glumac u prljavoj jakni, vezanoj kanapima zaudarao na kanalizaciju. Na glavi je imao šlem, pa je tim pre bio manje prepoznatljiv.
Ipak, sve ovo je samo deo seta domaćeg filma „Smrdljiva bajka“, u kojem Žarko tumači lik beskućnika Mome. Iako se na njegovom ramenu samo nazire ženska ruka, reč je o glumici Jeleni Đokić, koja je Lauševićeva partnerka u ovom filmskom ostvarenju Miroslava Momčilovića. Žarko je posle 15 godina prvi put stao pred kamere, iako su mnogi mislili da se to neće dogoditi, jer nakon što je izašao iz zatvora, posvetio se životu u Njujorku i slikarstvu.
Kako bi se glumac osećao što bezbednije, njemu je u prestonici dodeljeno lično obezbeđenje, dok lokacije snimanja ne otkrivaju ni ostali glumci koji su deo ovog projekta, a među njima su Petar Božović, Ifran Mensur, Miloš Vlalukin drugi. Kako saznajemo, pre nedelju dana pala je prva klapa i svi su oduševljeni kojom se brzinom Lauš vratio u formu, i tvrde da je njegov talenat neuništiv.

„Smrdljiva bajka“ je socijalna drama, ljubavna priča između dvoje beskućnika koji žive u šahtu. U drama se ističe taj fascinantan momenat susreta dva bića koja su na potpunom dnu, koja više nemaju potrebu ni za čim, osim da budu zajedno, koji su u beznadežnoj situaciji, jer više nemaju nikakve nade i očekivanja u životu. Iako nemaju novac da se prehrane, oni ne kradu, nikog ne ugrožavaju, žive svoju ljubavnu priču, i ne bave se svetom oko sebe, nego sobom.

Scenario za „Smrdljivu bajku“ ušao je u prestižni program „Sinelink“, film je nedavno dobio i podršku evropskog filmskog fonda “Euroimaž”. Ovo je prvi Lauševićev glumački angažman nakon što je snimio „Ranjenu zemlju“ i „Nož“.

Život mu se okrenuo 1993. godine

Životna prekretnica glumca Žarka Lauševića dogodila se 31. jula 1993. godine, kada je njega i njegova starijeg brata Branimira napala grupa mladića u podgoričkom kvartu Preko Morače. Laušević je, braneći brata i sebe, dvojicu mladića ubio iz pištolja, a jednog teško ranio. Osuđen je na 15 godina zatvora, a nakon što je tadašnji Savezni sud ukinuo presudu, Laušević je ponovno izveden pred sud i u januaru 1998. osuđen na četiri godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekoračenju nužne obrane.

Preuzeto

Snimanje pod velom tajne

Pre desetak dana u najstrožoj tajnosti počelo je snimanje filma "Smrdljiva bajka" po scenariju i u režiji Miroslava Momčilovića.


Žarko Laušević (foto arhiva)

Razlog za ovu tajnovitost jeste činjenica da je glavna uloga poverena Žarku Lauševiću, koji se ispred filmskih kamera našao ponovo posle 15 godina pauze. Zbog njegove bezbednosti angažovano je obezbeđenje koje ga prati u stopu, ne odvajaju se od njega ni na setu, mada je Lauševića teško prepoznati, jer je za potrebe uloge masikarn u klošara.

Inače, Lauš se na setu najviše druži sa kolegom Petrom Božovićem koji ga je i nagovorio da prihvati ovu ulogu. Film "Smrdljiva bajka" govori o neobičnoj ljubavi dvoje klošara koji žive u kanalizacionom šahtu. Reditelj je zadovoljan do sada urađenim poslom i, kako je rekao za beogradske medije, vremenske prilike im idu naruku, a snimanje filma trebalo bi da traje pet nedelja.

Pročitajte još:

" Pre nego sto pocnes suditi o meni i mome zivotu, obuj moje cipele i idi mojim putem..."

Mislim da niko od nas nema pravo da sudi bilo kome i o bilo cemu ako i sam nije bio sudionik istoga.  Mozemo naklapati danima ovdje o uzrocima, motivima, posljedicama, ali jedino ko ima pravo da sudi su roditelji tih nesretnih mladica, pa i sam Lausevic.
Ali to i nije tema ovog posta. Tema je njegovo knjizevno dijelo.
Procitala sam obe knjige.  Nisam ih citala kao dijelo ubice, nego kao i mnoga druga dijela o cijim piscima ne znam gotovo nista. Meni licno su se dopale.  Jako su emotivne.  Prozete detaljima koji, dok ih citas, ne mozes a da ne vidis jasnu sliku pred ocima onoga o cemu pise.  Pune su tog nekog prirodno blago sarkasticnog humora koji je samo svojstven inteligentnim ljudima.  Realne su i prikazuju stanje u drustvu upravo onako kakvo danas jeste.
Definitvno ih preporucujem za citanje.  Naravno pod uslovom da ih ne citate kao ispovjest nekoga ko je pocinio to sto jeste, nego kao svako drugo dijelo o cijem autoru ne znate gotovo nista

Ajla ::" Pre nego sto pocnes suditi o meni i mome zivotu, obuj moje cipele i idi mojim putem..."

Fina je ova izreka ali ja nisam sudila o Lauševićevom životu već o motivu za pisanje romana.

Mislim da niko od nas nema pravo da sudi bilo kome i o bilo cemu ako i sam nije bio sudionik istoga.

Naravno, ovo je samo tema za raspravu ali ne i za osudu.

Oko ovoga što sam citirala: odnosi li se to i na sudije koji su mu sudili i presudili? Naravno da ne jer po tome, svaki sudija je morao biti prestupnik ili zločinac pre nego što je nekom prestupniku ili zločincu presudio ili, morao je biti učesnik događaja. Ne mislim da je to uslov da se nekome sudi. Nekada je narod bolji sudija od zvaničnog sudije naročito kada su ovakve stvari u pitanju.

Mislim da nikada neću pročitati knjige samo i samo zbog motiva.

Laušević je sjajan glumac i bio mi je drag, više nije. A da li praštam, pa naravno da praštam i to je sve od mene vis a vis Lauševića.

Naravno da nisam mislila na sudije ni one koji su mu presudili. Mislila sam na nas obicne smrtnike koji smo skloni osudjivanju (ne mislim sada konkretno na Lausevica, nego opcenito) a da pri tome sami nismo dozivjeli nesto slicno. Ko moze znati od nas kako ce reagovati u odredjenoj situaciji, ako predhodno nije bio u istoj. Na to sam mislila. Da se razumijemo, ne opravdavam Lausevica, naprotiv. Treba da bude kaznjen svako ko je pocinio bilo kakav zlocin. I tu se prica zavrsava.
Koji god motiv imao za knjigu, meni se dopala. Svi smo razliciti, ali to nije razlog da nam ne zamutim jednu nes

Oko uopštenog stava, dakle kada izostavimo Lauševića, mogu se s tobom složiti ali ne u potpunosti što bi značilo da npr. moja deca ne moraju biti prestupnici da bih decu koja su prestupnici pravdala, odnosno njihove roditelje osuđivala i ukazivala na opasnost ako sam u prilici.

Ako uzmemo činjenicu da je ubistvo počinjeno, da raspolažemo sa po malo a neko i po više podataka, onda je to već druga stvar, i možemo o tome polemisati pa i nezvanično osuditi.

U konkretnom slučaju jedina stvar koja me navodi da ovako razmišljam jeste nošenje oružja i sve što je prethodilo, a što je Laušević pisac mogao i morao predvideti.

Naravno, nes uvek.

Laušević je bio veliki glumac, sudbina se poigrala sa njim, uradio je nešto što nije želio.. Pucao je u samoodbrani, ali to je bio i kraj kariere i uništen život... Velika perspektiva, kasnije postade veliki pakao, stvarno čovek nije imao sreće u životu....