Što vam je bilo najteže u životu?

Nema čovjeka koji nije iskusio bol, žalost il' nevolju.
Trpljenja se razlikuju po intenzitetu i trajanju i mogu biti duševna ili tjelesna.
U čovjekovoj prirodi je da želi biti sretan, a ne da trpi, no, ipak svi ljudi trpe.
Neki ljudi će reći da je trpljenje škola. "Nije bol da boli nego da liječi."
Da li je tako? Da li patnja uništava čovjeka ili ga "ubija " i oživljava?
Kako danas gledate na put patnje kojim ste prošli?

Velika patnja ostavlja trag u zivotu..... Meni licno naj teze je bio pocetak rata u BiH.... Veliki stresovi, kad gledas svaki dan mrtve ljude, kad svaki dan nosis mrtve i ranjene na svojim rukama, kad gubis svaki dan drage osobe..... Na vatrenoj liniji se boris da se odbranis i prezivis, kad dodjes malo kuci na odmor, grad je svaki dan pod opsadom i granatama, tako mi i u stan granata uleti, tako odmor ispada gori od vatrene linije..... I pored toga svega, jos ti se desi neki dogadjaj, koji ne bi mogao ni pomislit da je moguce, a desi se...... Previse je brate i za deset zivota, a ne za jedan, i to jos u kratkom periodu.... Zahvalan sam bogu na pomoci, prvo sto sam uopste prezivio rat, a u nekim dogadjajima je to bilo nemoguce... Zahvalan sam bogu sto izdrzah sve to, da nemadoh vjere, sigurno ne bih izdrzao to sve, vjrovatno bih otkacio sa pameti, ali sa jakom vjerom sve se moze izdrzat i prezivit... Zato boze hvala ti ....

Ovo sto je sada, sta mi se desava,najteze je od icega zivog na svijetu.
A desava se da ziv covjek ne povjeruje,ne samo da se desava, nego da uopste postoji.
A ocito postoji ili je postojalo vazda a ja to, ovako naivan nisam uopste ni znao da ima.
U zivotu sam vidio svasta, medjeda, kokos, zeca, vidio i zrak, vazduh znam sta je, vidio mozda vise od mnogih sto vide, znao mozda vise od mnogih sto znaju, bolji sam od mozda svih sto postoje a bio nesposoban za bilo sto, bez obzira na sve.
I sada tek vidim da nas nema i da jednog lijepog dana nece biti ni mene.
Nevjerovatno, kao kad zensko ufati zeca.

sini_do :: Velika patnja ostavlja trag u zivotu..... Meni licno naj teze je bio pocetak rata u BiH.... Veliki stresovi, kad gledas svaki dan mrtve ljude, kad svaki dan nosis mrtve i ranjene na svojim rukama, kad gubis svaki dan drage osobe..... Na vatrenoj liniji se boris da se odbranis i prezivis, kad dodjes malo kuci na odmor, grad je svaki dan pod opsadom i granatama, tako mi i u stan granata uleti, tako odmor ispada gori od vatrene linije..... I pored toga svega, jos ti se desi neki dogadjaj, koji ne bi mogao ni pomislit da je moguce, a desi se...... Previse je brate i za deset zivota, a ne za jedan, i to jos u kratkom periodu.... Zahvalan sam bogu na pomoci, prvo sto sam uopste prezivio rat, a u nekim dogadjajima je to bilo nemoguce... Zahvalan sam bogu sto izdrzah sve to, da nemadoh vjere, sigurno ne bih izdrzao to sve, vjrovatno bih otkacio sa pameti, ali sa jakom vjerom sve se moze izdrzat i prezivit... Zato boze hvala ti ....

Ja ne znam sto si ti ovo sve izdrzao, da sam na tvom mjestu ja ne bih mogao.

Kad sam hebo.

Moja namera bila je totalno pozitivna, cak sam htela da se pokazem kako se razumem u 'narodnjake'. A jeste me i bilo spopalo neko mracno raspolozenje.
I tako se moja draga J. rasplakala, rekavsi da je muzika podseca na njenog tatu. Pitala sam, ne bih li samoj sebi pomogla, kako prezivi to. A ona kaze da - ne prezivi.
Istinska tuga za dragima ne prestaje. Mozda se cini da nas je proslo, ali uvek isto nedostaju bez obzira na protok vremena.

Kada sam izgubio pamet.

kad sam odluchila da moram da ostavim neke ljude i deo zivota iza sebe, da bih mogla da nastavim dalje...ta odluka me je koshtala nekoliko godina lutanja i preispitivanja, ochaja, kolebanja, iskushenja....

patnja je opasno zavodljiva kategorija...u jednom momentu pozelish da joj se prepustish i padash , uzzivash dok prkosish vetru koji uporno udara u lice.... bez patnje ne znam da li bih znala da uopshte mogu da osecam... pu pu , daleko joj lepa kuca :: upoznali smo se, druzimo se, ali vishe ne vodi glavnu rech

1oo kg

Dok sam cekala da pocne i zavrsi se operacija, meni najdraze osobe na svetu, minuti su bili kao dani, a cekanje 30 dana na rezultate analize tkiva - izgledalo je kao 30 svetlosnih godina. Hvala dragom Bogu, pa se dobro okoncalo...

Живот.

furija ::Dok sam cekala da pocne i zavrsi se operacija, meni najdraze osobe na svetu, minuti su bili kao dani, a cekanje 30 dana na rezultate analize tkiva - izgledalo je kao 30 svetlosnih godina. Hvala dragom Bogu, pa se dobro okoncalo...

Identično a pomisao na dijete mi je čupala srce.
Bože neka se ne ponovi više nikad nikom.

tezak trenutak je neshto shto je intenzivno , ali uglavnom kratkog veka...mnogo mi teze padaju teshke faze koje su posledica istog, ukoliko je imao negativan ishod..

par teshkih trenutaka sam dozivela, ali osmeh posle toga uchini da zaboravim... ne sasvim, ali je dovoljno to shto je ishod pozitivan..

trenutno mi se chini da mi je najteze jer nisam u mogucnosti da prekinem neke niti...

Ništa !..____osim peglanja svežeg-u-Lenoru opranog Veša !
Udavi me To,
---a i Pegla mi nešto ne stoji dobro u ruci,,,,kao Lemilica !

А јеси пробао да пеглаш лемилицом?

Electronique Terminator ::Ništa !..____osim peglanja svežeg-u-Lenoru opranog Veša !
Udavi me To,
---a i Pegla mi nešto ne stoji dobro u ruci,,,,kao Lemilica !

a shto peglash onda? ja ignorishem gomilu da ne bih pozvala lemilicu u pomoc ::

Ne postoji samo jedan odgovor. Sto zivot vise prolazi sve vise se dobrih i losih stvari desava. Pocela sam da razmisljam kada sam videla naslov. Setila se mnogih dogadjaja koji su mi u vreme dogadjanja izgledali kao najtezi. Na primer, kada su mi dve mace tragicno nastradale. Posle toga, smrt oca. A najvise, kada mi se dete razbolelo. Do tada i od tada shvatila sam da je sve drugo bilo nista u odnosu na to.

Izvini Natasa ali moram da primetim da imas malo cudan redosled tragedije u zivotu..
Prvo mace, pa onda smrt oca i na kraju bolest dece...Bas. bas,,,,, neobicno...

Svašta, pa vidiš da je Natasha pisala hronološki.

tako je.. hronoloski..
1. maca
2. otac
3.dete

Ljetopis, kronika ili hronika (grčki χρονικά, od χρόνος hronos - "vrijeme", latinski: 'chronica') označava opširni zapis bitnijih zbivanja koje se zapisalo po redu kako su se događali (usporediti s riječju kronologija).

Bilo je teskih momenata, ali nesto sto ne mogu da promijenim, besmisleno je da me ubija.. Probleme obicno ostavljam zivotu da ih on nosi. A ja plutam dalje.

Neki tip ::Izvini Natasa ali moram da primetim da imas malo cudan redosled tragedije u zivotu..
Prvo mace, pa onda smrt oca i na kraju bolest dece...Bas. bas,,,,, neobicno...

Nije mi jasno sta je tu neobicno. Mozda zato sto zivim u drugoj drzavi i gde se smatra smrt kucnog ljubimca kao smrt clana porodice. Krajem juna mi je umrla kuca Lola. Potrosila sam nekoliko hiljada dolara da joj jos malo produzim zivot. Bila je na life support jer su joj stali bubrezi. Za macke se moze ugraditi bubreg, kosta samo 15 000 dolara a za pse, na zalost ne.. Lola nas je volela kao nijedno ljudsko bice u zivotu. Pas je najveci covekov prijatelj, a uz to bi dodala i macku. Iskreno, bilo mi teze nego kad mi je umro otac. Od njega sam ponekad dobijala batine, ponekad me vredjao, nije razumeo pa i ismejavao. A pas nije nikad. Namerno sam rekla da mi je bilo zalije Lole nego oca. Tako i mojim cerkama. A uz psa bi dodala i moje lojalne macke koje su predivni prijatelji i nece nas ostaviti. Nasa Kitty je ragdol. Mesavina burmanske i sijamske macke. Koja je to inteligencija!!! Koliko nas ona voli...Svaki covek je promenljiv i ponekad zao. U to ubrajam sebe i decu.

Da samovo rekla na Australijskom forumu niko ne bi uzeo za cudno niti bi bilo negativnih komentara. Mentalitet izmedju njih i nas je razlicit. Ja sam se promenila. To je moje pravo. Izgleda da sam Srpkinja, ali po mnogim komentarima do sada, vise nisam. A da nisam, ne bi dolazila. Da li da ne dolazim? Smetam nekom?

Ovo je jedan od rijetkih postova, Natasha na tvoj mislim., koji je vrijedan razmatranja u pozitivnom smislu.

...najteze mi je pao rat .....a posle toga kad sam morala napustiti sve svoje ....mamu ,prijatelje ,posao ,stan,svoju domovinu i krenuti u neizvesnost..