Demoni

Fristajlo ::
Не одагнавај их- вратиће се јаче и теже; анализирај их, нађи им слабу тачку. Победи их решењем.
Ја то тако; и да знаш- делује.
Јер, ако проблем има решење- чему нервирање?
Ако проблем нема решење- чему нервирање?

Ovo je sjajna stvar, i vrlo lako primenljiva, jedino sto zahteva mnogo snage.
Kako se borite? Koje su vase metode- nacini da pobedite?

Mislis li na prave ili satro demone?

Vidra ::
Ovo je sjajna stvar, i vrlo lako primenljiva, jedino sto zahteva mnogo snage.
Kako se borite? Koje su vase metode- nacini da pobedite?

Ово су ми многи рекли, а ја то не схватам. Зашто мислиш да захтева много снаге?
"Виц" је у томе да свој проблем посматраш са стране, објективно, без емоција и хладне главе; израчунаш шта треба урадити да буде отклоњен и решен, и у томе је сва мудрост...

Gospođice Vidro, definišite demone.

Moj demon je Eros, mnogo dobar i fin lik.

Vidra
Kako se borite? Koje su vase metode- nacini da pobedite?

Nema potrebe za borbom. Neću da budem pobeđen, i neću da ga izgubim.

Hmm.. Znas da sam se malo zamislila nad ovim.. ( sto mi opet ne pada uopste lako, razumes i zasto.. jbga, plavusa..haha) elem, ali mozda je to prilika i da se ja bas na ovoj Tvojoj temi oslobodim nekih svoji=h " Demona" i da ostavim neku vrstu zakletve... Pa da krenem ;

Danas kad postajem pionir... ( to sam oduvek zelela , ali rodjena malo prekasno)

Dajem časnu pionirsku reč.

Da ću spavati duže i redovno se hraniti.

Pod zdravom ishranom se ne podrazumeva burek iz najbliže pekare. Ni rol viršla.

Kafa nije tečnost koja se u organizam unosi u što većim količinama.

Nije ni vino.

Od sledeće plate definitivno idem na masažu celog tela od dva sata.

Sledećeg meseca definitivno počinjem trenirati, i sledece prolece i leto dočekujem u top formi sa svim vretenastim mišićima.

Prestajem da se nerviram zbog gluposti.

Ne mora mi jezik uvek biti brži od pameti, i ne mora moja uvek biti poslednja.

Neće me više izbacivati iz takta prazilukovići, devojke koje liče na tranvestite a smatraju sebe top ribama, kravataši sa kojima svakodnevno komuniciram sa lažnim osmehom, a van posla im ne bih orah uzela iz ruke.

Prestajem opsesivno da kupujem cipele.

I tašne.

I šminku.

Dobro, i garderobu... ali ja to radim samo zbog toga jer stvarno nemam šta da obučem kad negde krenem.

Neću više nikada da sebe dovedem u sitaciju da već 7-og u mesecu shvatim da sam ispeglala karticu i ostala na 900 dindži, a tih 900 dindži mislim da razvučem na ishranu i izlaske, i sve prateće troškove do prvog... i bla bla truc truc... ( i da necu potezati za ocajnickim merama i u pomoc zvati caleta )
mada, on cestoproverava moj racun ( nisam kriva kad on sam na svoju inicijativu ubaci neku svoticu )

Neću da ubeđujem ljude da mi je bankomat pojeo pare, i da banke uzimaju ogromnu proviziju svaki put kad proveravam svoje stanje na kartici.

Prestajem da lažem da stvari koje sam obukla imam već nekoliko meseci, ili godina, i da cepam etikete i smanjujem cenu svega što sam platila.

Dostojanstveno dižem glavu i izjavljujem : "Da, to sam kupila juče i platila sam bipppppp" Bezobrazno skupo...

A onda na padanje u nesvest zbog moje bahatosti i bezobzirnosti na ovu ekonomsku krizu dodam : "I to na sniženju. I boli vas uvo na šta trošim svoju platu, sama je krvnički zaradim, i baš hoću te cipele iz izloga, od kojih poštene i smerne devojke okreću glavu, trgajući za nečim praktičnijim i jeftinijim. I šta vas briga što ih nisam ni jednom obula, samo čekaju svoj pravi trenutak, pa moram kupiti druge da ne idem bosa. I još jedne čizme. I one što su moderene ove sezone, a na meni izgledaju ko milion dolara. Može mi se tako. Eto."

Počinjem da se ugrizam za jezik kad dobijem neodoljivu potrebu da reagujem na nekoga ko iritira time što ne prestaje da brblja, a pri tom izgovara milion besmislica od kojih me mozak zaboli.

Prestajem po milijarditi put da gledam Sex & City, i u svim budućim životima se već u prvom osnovne zaljubljujem u Ejdane, i moram prestati da fine, poštene muškarce sa časnim namerama i žabokrečinom u krvotoku nazivam vinogradarskim puževima, prestajem da navijam za Zverku i njemu slične negativce i igram se sa takvima u pesku klikera, uništavajući sve buduće Ejdane za sva vremena nepovratno.

Konjski repić i planinarske timberlandke uz najkraću moguću teksas suknjicu nisu prigodna garderoba za posao. Niti za izlaske sa finim kulturnim svetom i njihovim ženicama što nose crne sintetičke zvono pantalone, ravne cipele sa pačijim kljunom i košuljicama na cvetiće. Naročito pred takvima ne pričati viceve. I to one najmasnije.

Suknju definitivno produžiti.

Jezik skratiti.

Prestati opsesivno kupovati donji veš i čarape.

Prestati biti ludi vrabac.

I odrasti.

Prestati jurišati na vetrenjače.

Biti dobar pionir.

Eto rekla sam. Stvarno. Od sutra hoću. Najstvarnije.

Biću dobra devojčica i neću biti mimo sveta.

A još samo večeras...

Ето, Славена је укапирала...

Prestati biti ludi vrabac.

leprsa okolo ili sta?

Зашто мислиш да захтева много снаге?

Pa zato sto se neke stvari ciklicno ponavljaju, narocito kada je covek emotivno upleten. I svaki put kao da je prvi.

Uzela sam ti misao jer bih volela da je primenim na one materinske demone koji se javljaju niodkuda, odjednom te savataju da ne znas gde se nalazis niti sta da radis, a pre svega je nezdravo. I sto bi rekla moja baka - cuti, ne sluti.
Neka slatka moja bas mi pricase o tome, a rekla je kako je totalno opustena i nikada joj nije pala nebuloza na pamet. Ali eto, sanjala nesto, pa kad je ujutru videla maglu, a mladji Charlie Brown trebalo da ode u pozoriste sa drugarima, nikako je nije pustalo. Tako je u kupovinu otisla u velelepni market koji se nalazi u blizini pozorista. Usput je vrebala skolski autobus.

I tako se setim onda svih oni pu -pu varijanti, pa se pitam jesam li uopste normalna osoba, pa mi opet nekako lakse sto nisam usamljena u svom tom ludilu.

Mada demona ima raznih. Slavenin ce se verovatno pretvoriti u decije butike kada bude primila clansku kartu. Takvih cizmica ima i nehodajucih, da ti pamet stane.

Konjski repić i planinarske timberlandke uz najkraću moguću teksas suknjicu nisu prigodna garderoba za posao. Niti za izlaske sa finim kulturnim svetom i njihovim ženicama što nose crne sintetičke zvono pantalone, ravne cipele sa pačijim kljunom i košuljicama na cvetiće. Naročito pred takvima ne pričati viceve. I to one najmasnije.

Nista, Slavena, ti i ja pod hitno moramo zajedno da izadjemo na neko takvo mesto.

ништа боље и јаче не покреће и помера границе него демони, у томе им и поента