Tenk M-84

Skoro tacno 35 godina od prvomajske parade 1950 god., na kojoj je sa ponosom prikazana nevelika kolona domacih tenkova Tip-A (Kopija T-34), 9 maja 1985 god. odrzana je parada Pobede na kojoj je javnosti prikazan novi domaci tenk M-84. Sve je pocelo dosta ranije, jos sredinom sedamdesetih kada je vojni vrh JNA postao svestan da se pitanje nabavke novog tenka ne moze odlagati u nedogled. Nabavka potrebnog broja T-55 je prakticno zavrsena, a i tako je proslo dvadeset godina od pocetka proizvodnje tog modela, a 35% tenkovskog parka je otpadalo na zastarele T-34, koji su trazili zamenu. Analize su pokazivale da je u narednih deset godina za zamenu dotrajalih T-55 potrebno 1.000 novih tenkova, a u narednih deset jos toliko. Zbog specificnih koncepcijskih i tehnickih osobina nabavka nekog zapadnog modela nije dolazila u obzir, a ipak na Istoku nudjen je samo T-55 (doduse po povoljnim cenama). Bolji model je postojao, T-62, ali koji SSSR nije isporucivao drugim zemljama (Izuzetak je nacinjen u slucaju Egipta). U tom periodu pojavljuje se i T-72, koji je odmah zainteresovao nase strucnjake.U to vreme SSSR nije hteo prihvatiti nikakve razgovore oko tog tenka. Cak i njegove saveznice Poljska i Cehoslovacka su dugo pokusavale da dobiju licencu, sto im je tek 1976. god poslo za rukom. Tek posle intervencije na najvisem nivou, SSSR je primio vecu grupu nasih strucnjaka, kojoj bi bio prikazan T-72. Sturi prikaz tenka obavljen je u vojnoj akademiji Vistrel, 30km od Moskve. Utisci strucnjaka su bili neujednaceni, ali konacni zakljucak bio je da je to najbolji tenk i da se moze na osnovu licence proizvoditi u SFRJ. Radi objedinjavanja svih aktivnosti oko eventualnog domaceg tenkovskog programa formirana je opertivna grupa Kapela. Na osnovu izvestaja strucne grupe i misljenja vojnog saveta i Glavnog vojnotehnickog saveta doneta je odluka da se kupi licenca tenka T-72. U prvom momentu zahtev je odbijen uz obrazlozenje da je rec o slozenom sredstvu i da SFRJ nije u stanju da ga proizvede. SSSR je upucivao na Poljsku i Cehoslovacku za eventualni dogovor oko koprodukcije. Prilikom posete SSSR-u, Tito je isposlovao kod predsednika Breznjeva prodaju licence i pored protivljenja tamosnjeg ministra odbrane. I posle ovog dogovora pokusano je da se Jugoslaviji postave teski uslovi, te je predsednik Tito ponovo intervenisao. Nakon ovoga sledio je neposredni dogovor oko licence. Konacno, licenca je prodata za 39 miliona dolara, sa trajanjem od 10 godina ili 1.000 proizvedenih tenkova. Jugoslovenska strana nije mogla prodavati, modifikovati ili ulaziti u koprodukciju sa drugim zemljama bez odobrenja SSSR-a. Kupovina licence bio je samo jedan od potrebnih koraka, javlja se mnostvo novih problema. Svaka republika je nastojala da prigrabi sto veci procenat ucesca u buducoj proizvodnji tenka, a narocito je bilo neizvesno ko ce biti finalista proizvodnje. Smatralo se da kako-tako uslove ispunjavaju 3 preduzeca: Djura Djakovic (Slavonski Brod), Gosa (Smederevska Palanka) i MIN (Nis). Kraj medjurepublickim nesporazumima u svom je stilu doneo predsednik Tito: "Neka bude kako strucnjaci kazu. A sto se tice finaliste tenka, posto strucnjaci tvrde da sva tri preduzeca imaju priblizno iste uslove, a kako Hrvatska ima najmanji procenat angazovanja na vojnim programima, neka finalista tenka bude u Hrvatskoj, pa da sa tim zavrsimo" Naravno da je posle ovog zakljucka stavljena tacka na podelu poslova oko buduceg tenka. Pre pocetka proizvodnje trebalo je nabaviti mnoge masine i opremu npr. osloni tockovi tenka, su zarad minimalne mase, izradjivani od posebne aluminijumske legure i to visefaznim presovanjem na visokoj temperaturi. Za taj tehnoloski postupak morala se nabaviti presa sile potiska 30.000 tona, sa pratecim presama od 5.000 i 10.000 tona, pecima za zarenje i ostalom opremom. Koliko je rec o slozenom i skupom postupku govori cinjenica da je u to vreme u Evropi postojala jos samo jedna presa slicnih karakteristika. U konkurenciji vise preduzeca ovu tehnologiju je dobio Aluminijumski kombinat iz Podgorice.
Sredinom 1979. god pocela je da pristize licencna dokumentacija, za koju je ubrzo utvrdjeno da nije kompletna i da je rec o konstrukcionoj dokumentaciji, koja nije obuhvatila potpuno i tehnolosku dokumentaciju, te dokumentaciju o masinama i opremi za proizvodnju i ispitivanje. Odredbe licence takodje nisu predvidjale tehnicku pomoc oko uhodavanja proizvodnje niti posetu nasih strucnjaka tamosnjim kapacitetima za proizvodnju tenkova. Za jedan deo uredjaja, koji su ugradjivani sa drugih sistema, kao i za neke tehnologije koje su drzane u tajnosti nije ni isporucena dokumentacija, a davalac licence se obavezao da ce te elemente isporucivati kao gotovu robu. U principu pribavljena licenca je definisala osnovni koncept tenka i konstrukciona resenja skoro svih podsistema. Svu prispelu dokumentaciju trebalo je srediti, prevesti i dodeliti predvidjenim preduzecima, sto je bio ogroman posao, jer se samo konstrukciona dokumentacija za probnu seriju sastojala od oko 120.000 strana A4 formata, a angazovanim preduzecima dostavljeno je 200.000 strana. Prispela licencna dokumenta su skupa tezila oko 20.000kg.
Plan realizacije predvidjao je da se probna partija zavrsi do 1983., nulta serija do kraja 1984., i prva serija u 1985. godini, sto je bio veoma tesan vremenski okvir koji je kasnije u serijskoj proizvodnji doveo do kasnjenja u zavsavanju pojedinih serija tenkova M-84. Prvi prototip dovrsen je aprila 1983. god, i bio je dobrim delom sacinjen od uvoznih komponenti. Ukupno, prototipska partija brojala je 5 primeraka, koji su kasnije rastavljeni i korisceni kao ucila. Prva prava provera domace proizvodnje je nulta serija od 10 primeraka irzdjena tokom 1984. god. U naredne tri godine proizvedeno je 370 tenkova M-84, a od 1988 (Nakon razvoja novog motora i usvajanjem koncepta poboljsane oklopne zastite, naredbom nacelnika Generalstaba od 29.04.1987. god tenk sa tim izmenama nosi oznaku M-84A) pa do pocetka ratnih dejstava 1991. god serijski se proizvodi poboljsana verzija M-84A, (isporuceno za JNA oko 80 primeraka), a napravljeno je i 150 primeraka M-84AB za Kuvajtske oruzane snage.

Proizvodna cena tenka bila je 700.000 dolara, od toga ucesce rada cini 74%, 18% su materijali i 8% cine uvozne komponente i materijali. Krajem osamdesetih proizvodni kapaciteti su omogucavali 150 vozila godisnje.

Tenk T-72M odlikovao se nizom dobrih osobina koje su se ogledale u relativno maloj masi od 41t, dobroj oklopnoj zastiti i topu kalibra 125mm. Napravljen je odlicni kompromis izmedju tradicionalno suprostavljenih zahteva: Pokretljivost - oklopna zastita - vatrena moc pri cemu je svakoj osobini dat isti znacaj. Tenk T-72 je Crvena Armija u operativnu upotrebu uvela sredinom sedamdesetih i nosi obelezja tehnickih i tehnoloskih mogucnosti tog perioda. U nekim elementima T-72 pokazuje odredjene nedostatke, za koje je tehnologija osamdesetih imala resenja. Nasi strucnjaci su ugradili novi SUV, poboljsanu verziju motora V-46 novi sistem za gasenje pozara, te niz drugih poboljsana. Neke nedostatke nije bilo moguce otkloniti, a da se ne narusi osnovna koncepcija tenka, tako da je na primer zadrzano smestanje municije u obrtnom transporteru ispod kupole (22 metka), sto je verovatni najveci nedostatak. Osnovna ideja je bila da se na bazi postojeceg resenja tenka T-72 bez narusavanja osnovnih gabarita i takticko-tehnickih karakteristika dobije skoro potpuni novi tenk. Najveca razlika izmedju T-72 i M-84 je u vatrenoj moci. Iako je zadrzan identicni model topa, ugradjen je potpuno novi, domaci sistem za upravljanje vatrom (SUV). Prevazidjen je zahtev da verovatnoca pogadjanja topom u pokretu na daljinama od 1.700 do 2.100m bude 50 procenata, postignuto je 60 procenata.Proces projektovanja podsistema, uredjaja, sklopova i opreme za novi tenk je tekla paralelno sa osvajanjem novih materijala, izradom specijalnih alata, fabrickim i poligonskim ispitivanjem. Za proizvodnju novog tenka osvojena je proizvodnja 150 vrsta novih materijala i bezbroj novih tehnologija, pri cemu je angazovana privreda svih republika bivse SFRJ. Direktno je bilo angazovano 240 fabrika, a posredno jos oko 1.000 radnih organizacija. Tenk je proizvodjen / razvijan u vise verzija: osnovna M-84, poboljsana M84A i izvozna M-84AB, kao i komandne verzije M-84ABK. Sredinom devedesetih u SRJ je razvijena i inzinjerijska verzija M-84AI, a radilo se i na verziji za Kuvajt ABI. Ukupno je iz hala izaslo oko 650 komada u svim verzijama. U najvecem broju je proizvedena osnovna verzija M-84 (370 primeraka od kojih je 350 dodeljeno oklopnim brigadama bivse JNA), a od 1989 god. proizvodi se verzija M-84A, sa jacim motorom od 1.000ks, novim rasporedom bacaca dimnih kutija i pojacanom oklopnom zastitom. Veliko interesovanje za tenk M-84A pokazale su i druge zemlje: Kuvajt, Pakistan, Libija, Egipat, Iran i Svedska. Posle opseznih pustinjskih ispitivanja Kuvajt za svoje oruzane snage narucuje 215 tenkova M-84AB (15 primeraka je trebalo biti u verziji M-84ABK). Do raspada SFRJ isporuceno je oko 150 primeraka. Jedan primerak M-84, sa brojem 21075 je isporucen u SSSR radi testiranja. Kasnije je vracen i isporucen dugi primerak (verovatno verzija M-84A). Ovde mozete procitati zakljucke i zapazanja sovjetskih strucnjaka posle testiranja drugog primerka.
Vecina proizvedenih M-84 je odmah isla u oklopne brigade JNA. Pred pocetak rata ovaj tip tenka nalazio se u:
1. okbr. 14. K. - Vrhnika / Slovenija
4.okbr. 10. K. - Jastrebarsko / Hrvatska (samo 1 bataljon)
211.okbr. 21. K. - Nis
252.okbr. 37. K. -Kraljevo - Popunjena tenkovima M-84 iz prve serije
329.okbr. 5. K. - Banja Luka - BiH - popunjena sa T-72M i M-84
51.mbr - Pancevo ? 24.K
243.okbr - Skoplje ? 41.K

Posle raspada SFRJ tenk M-84 i M-84A je ostao u naoruzanju svih novih drzava. Slovenija je zadrzala 54 primeraka, (koji ce u narednom periodu biti izbaceni iz naoruzanja) Hrvatska je jedno vreme tokom 1991. god koristila i 15 primeraka M-84AB, koji su kasnije isporuceni Kuvajtu, a u fabrici "Djuro Djakovic" kompletiran je jos jedan broj. Vojska Republike Srpske Krajine je imala 31 primerak, a Vojska Republike Srpske je imala veci broj u 101. Oklopnoj brigadi (bivsa 329. sa delom tenkova 1 oklopne iz Slovenije). U danasnje vreme po nekim podacima Armija BiH, nakon zdruzivanja ima 89 tenkova M-84.. Vojska Jugoslavije u svom posedu imala je 239 M-84 i M-84A. Glavnina je bila rasporedjena u 211. i 252. Oklopnoj brigadi (Nis i Kraljevo). Od tih tenkova tokom preformiranja Vojske Srbije formirana su 4 tenkovska bataljona (15, 26, 36 i 46tb) sa ukupno 212 tenkova. Tenk M-84 angazovan je jos prvih ratnih dana u Sloveniji, a zatim u Hrvatskoj, Bosni. Tenk se pokazao dobro, sem najveceg nedostatka koji se ogledao u smestaju municije ispod kupole ili bolje receno zastite te municije. Prilikom nailaska tenka na minu ili pri proboju oklopa nekim drugim PO sredstvom skoro redovno je dolazilo do samoopaljivanja municije, sto je rezultiralo "otkidanjem" kupole iz lezista i pogibijom kompletne posade. Veliki problem su bile i lose obucene posade. Poznati su primeri kada je usled neredovnog ciscenja cevi topa granati bilo potrebno samo nekoliko milisekunde vise da izadje iz cevi sto je prouzrokovalo trajnu deformaciju cevi te se ona usled toga zaglavljivala u kolevci topa. Naprimer drugom prilikom doslo je do eksplozije granate u lezistu, sto je dovelo do otkidanja cevi topa koji je zavrsio 30m dalje, a kolevka sa zadnjakom je zavrsila u zadnjem delu kupole, a srecom posada je prosla samo sa laksim povredama, dok je kupola morala biti otpisana. U Bosni nedostatak je predstavljla i relativno mala elevacija cevi, zbog pretezno brdsko - planinskog terena.Neadekvatna upotreba tenkova, cesto protiv svih pravila dovodila je do velikih gubitaka, narocito u urbanim sredinama. Ipak najveci procenat tenkova izbacenih iz stroja je popravljen. Uglavnom se smatra da je brojka od oko 40 unistenih tenkova M-84, na svim ratistima, realna.

Oreol slave stekao je u operaciji Pustinjska Oluja (Desert Storm), na strani anti - iracke koalicije, tokom rata 1991 god. Pre irackog napada je isporuceno 6 tenkova M-84AB, koji su rasporedjeni u tenkovskoj skoli u Dzahri. Ove tenkove su zaplenile Iracke snage. U toku priprema za operaciju"Pustinjska Oluja", Kuvajtu je isporucen 71 tenk, a kasnije u aprilu 1991. god. jos 33, a bilo je i isporuka tokom 1992. god. U kopnenom delu opercije ucestvovao je 71 tenk M-84AB, a dva su ostecena: jedan od PT mine, a drugi iz raketnog bacaca. Oba su brzo popravljena.Paznju u svetskim medijima je izazvao posle pustinjske trke sa Abramsom M1A1, na stazi od 70 milja (102km), gde je M-84AB bio pobednik. Americki tenk M1A1, nije ni dovrsio trku usled kvara na instalaciji za gorivo. Na zajednickim vezbama M-84 je redovno imao bolje rezultate u gadjanju. Kuvajtski vojnici obozavaju ovaj tenk i nazivaju ga - Decko. Zarad eventualne modernizacije ovih tenkova, kompanija Yugoimport je u saradnji sa drugim kompanijama i institutima razvila i verziju M-84AB1, gde je stari M-84AB priblizno doveden na nivo tenkova T-90. Ratna "karijera" tenka M-84 nastavljena je i na Kosovu 1998/99 godine. U sukobima sa OVK, mahom su angazovani stariji T-55, a resursi boljeg M-84 su cuvani za odbijanje eventualne kopnene intervencije NATO pakta. Poslednja ratna akcija tenka M-84 vidjena je u Kopnenoj Zoni bezbednosti, pri razbijanju teroristickih snaga u mestu Oraovica na jugu Srbije.

izvor:Srpski oklop

M-84 u ratu, na prednjem delu su prazne municijske kutije zbog dodatne zastite. Prednji blatobrani su osteceni usled nagomolavanja blata i granja, sto je bila redovna pojava pri terenskoj voznji. Kasnije su posade obicno same demontirale blatobrane



Poslednja ratna akcija tenkova M-84, Oraovica, jug Srbije maj 2001 god.

Osnovna razlika izmedju modela tenkova T-72, M-84, M-84A i M84AB pored tehnologije izrade i opreme je i u SUV-u i snazi motora (Razvijene i proizvodjene su verzije: M-84, M-84A, M-84AB - ver. za Kuvajt, M-84ABK -komandna verzija za Kuvajt, koja je imala dodatnu radio stanicu za komandira i agregat za napajanje iste kad tenk ne radi. Agregat se nalazi pored vozaca, a isporuceni primerci tenkova su bili u dve verzije po pitanju polozaja komandirske radio stanice, M-84ABN -sa Nemackim navigacijskim sistemom "Teldix", koji je podatke o predjenom putu uzimao sa desnog lenjivca, ali se ovaj sistem pokazao losim, M-84ABI -inz. verzija za izvoz). Spoljne vidljive razlike na osnovu kojih se mogu identifikovati dve varijante medjusobno, su po rasporedu bacaca dimnih kutija (T-72 , M-84 i M-84AB pet sa desne strane i sedam na levoj strani, a kod M-84A po sest i levo i desno), meteoroloskom senzoru (koji imaju M-84/A/AB), nisanskoj spravi DNNS-2 (veca je kod naseg modela) i dodatnoj opremi i kamuflaznoj semi bojenja - boji peska (M-84AB). Pored ovoga postoji i podvarijanta modela M-84, koja ima drugaciji nosac meteo senzora, rec je o prvih 55 proizvedenih primeraka, koji imaju dvoosni meteo-senzor A20XMBL (Svajcarska firma "Geotec"), sa mogucnoscu merenja ceonog i bocnog vetra do vrednosti 40m/s, a nosac senzora je na preklapanje. Ostale serije imaju meteo-senzor A10XMB (takodje iz iste firme, a kasnije je zapoceta vlastita proizvodnja), sa mogucnoscu merenja samo bocnog vetra do vrednosti od 25m/s. Nosac senzora je teleskopski, uvlaceci. Ovaj senzor je zasticen gumenom kapicom, koja poveca vazdusni pritisak na senzor pritiska, sto dovodi do cestih kvarova.

Takticko - tehnicke karakteristike


Osnovno orudje tenka M-84 (i ostalih verzija, sem ako se to posebno ne naglasi) je top 2A46, kalibra 125mm, duzine 50 kalibara, odnosno 6.250mm. Ovaj top u kombinaciji sa domacim SUV-om omogucava verovatnocu pogadjanja od 60 procenata prvim projektilom, za cilj visine 2m na daljini do 2.100m, a za cilj visine 2,5m (prosecna visina zapadnih tenkova) na daljini do 2.500m. Cev je zasticena termo-izolacionom oblogom sa odvodnikom barutnih gasova na sredini cevi. Automat za punjenje topa, smesten je ispod kupole na podu (ovo resenje je osetljivo na PO nagazne mine). To je obrtni transporter, brzine okretanja 70 stepeni u sekundi i prima 22 metka, najcesca kombinacija je 10 trenutno-fugasnih, 8 potkalibarno-pancirnih i 4 kumulativna ali moguce je i drugacije zavisno od potrebe. Ostatak borbenog kompleta od 20 metaka rasporedjen je u borbenom i upravnom odeljenju. Automat za punjenje topa omogucava brzinu paljbe od 8 metaka u minuti. Nakon opaljenja automat sam izbacuje polusagorljivu cauru kroz otvor na kupoli. Broj i vrsta metaka registruje se u programatoru prilikom popune tenka.
Vatrenu moc cini i efikasna municija.Koriste se dve vrste potkalibarnih projektila: BM9 i BM12 (kod nas sa oznakom M-88), trenutno-fugasni projektil OF-19 (nasa oznaka M86P1) i kumulativno-obelezavajuci ZBK14M (nasa oznaka KOP M88). Iskustva iz borbene upotrebe su potvrdila da potkalibarni projektil efikasno probija oklop ekvivalenta debljine homogenog celika od 350mm na 2.000m. U razvoju je bio domaci potkalibarni projektil od teskog metala, koji bi znatno uvecao probojnu moc, mada su ovakvi projektili zbog velikog odnosa duzine i precnika osetljivi na promenu gustine oklopa, te su podlozni lomljenju. Potkalibarni projektil BM12 je mase 5,67kg (kompletan metak je 19,5kg) i sadrzi penetrator precnika od 44mm, duzine od 545mm (kod BM-9 519mm) i tezine jezgra od 3.617kg. Pocetna brzina na ustima cevi je 1.800m/s, sto verovatno nije nadmaseno do danasnjih dana. Rasturanje na 2.000 iznosi samo 54cm.
Kumulativno-obelezavajuci projektil 3BK14M, ima mogucnost proboja homogenog celicnog oklopa od 475mm (500-550mm) na daljinama do 4.000m. Pocetna brzina ovog projektila je 900m/s, a masa kompletnog metka 19kg.Medjutim primena savremenih oklopa , kombinovanih sa aktivno-reaktivnim oklopom daje prednost oklopu u odnosu na kumulativne projektile. U planu je bio razvoj novog kumulativnog projektila za tenk M-84, koji bi imao tandem-kumulativnu bojevu glavu.
Trenutno-fugasni projektil OF-19 je namenjen unistavanju zive sile i utvrdjenih tacaka , ali u krajnjoj nuzdi i za za dejstvo po drugim tenkovima, po principu Hopkinsovog efekta. U pitanju je metak ukupne mase 32kg, od cega na projektil otpada 19kg, eksplozivno punjenje 3.418kg i barutno punjenje 5.885kg.
Od pomocnog naoruzanja M-84 raspolaze sa spregnutim mitraljezom 7,62mm(M-86), koji efikasno dejstvuje do daljina od 800m (600m za pojedinacne ciljeve), sa prakticnom brzinom paljbe od 250 metaka u minuti. Borbeni komplet od 2.000 metaka cine pet vrste metaka sa: Obicnim, lakim, teskim, obelezavajucim i pancirno-zapaljivim zrnom. Na kupoli je montiran PAM NSV (M-87), kalibra 12,7mm. Efikasni domet za ciljeve u vazduhu je 1.500m, a za kopnene do 2.000m i lakooklopljene do 800m. Prakticna brzina paljbe je 150 metaka/min, a borbeni komplet 5 redenika sa po 60 metaka. Vertikalno polje dejstva je -5 do +75 stepeni.
Sistem za upravljanje vatrom (SUV), je modularnog tipa, automatski sa stabilizacijom u obe ravni, elektrohidraulicki, integrisan sa balistickim racunarom i laserskim daljinomerom, dnevno-nocnom nisanskom spravom i automatskim punjacem topa. Moguca su tri rezima rada: Rucni (gadjanje nepokretnih ciljeva iz mesta), polustabilisani (gadjanje pokretnih i nepokretnih ciljeva iz mesta) i stabilisani (gadjanje pokretnih i nepokretnih ciljeva iz pokreta). Sistem je spreman za rad 0,5-2min po ukljucenju, na temperaturama -40 do +50 stepena. SUV obezbedjuje tacnost stabilizacije 0,2 po visini i 0,25 hiljaditih po pravcu, sto prakticno znaci da rasturanje pogodaka na 1.000m ne prelazi povrsinu papira A4 formata. Automatski se mere i unose podaci, obradjuju u racunaru i zauzimaju se elementi za: daljinu, ugao nagiba ramena cevi, sistem upravljanja i stabilizacije, brzinu vetra, spoljnu temperaturu, atmosferski pritisak i temperaturu barutnog punjenja. Rucno se unose podaci o tipu municije i korekcija pocetne brzine, a rucno moze se unositi i temperatura baruta. T-72 nije imao integrisani SUV, vec je on bio sacinjen iz odvojenih uredjaja, na osnovu kojih je nisandzija rucno unosio dobijene parametre u mehanicki racunar. Inace SUV za tenk M-84 izvorno je ,u saradnji sa jednom stranom firmom, razvijan za tenk T-55 i trenutku kupovine licence nalazio se u fazi prototipa. Proizvodnju su obezbedjivala preduzeca: Rudi Cajevac- racunar i finalista sistema, Zrak - dnevno - nocnu nisansku spravu, Teleoptik - instrumente i ziroskope, Iskra - laserski daljinomer, Ei Nis - elektronske komponente i Prva Petoletka - hidrauliku.
SUV tenka M-84 obezbedjuje:
Stabilizaciju topa i spregnutog mitraljeza u zadatom polozaju pri kretanju tenka
Navodjenje topa i spregnutog mitraljeza u vertikalnoj i horizontalnoj ravni sa kontinalnom promenom brzine navodjenja
Izbor prioretnih ciljeva od stane komandira nisandziji
Osmatranje danju i nocu pomocu nisanske sprave DNNS-2
Mogucnost da jedini nisandzija kontrolise nisansku liniju na koju ne utice ni pokretanje topa ni tela tenka
Merenje daljine do cilja i utvrdjivanje meteoroloskih podataka
Unosenje podataka za gadjanje automatski ili rucno radi izracunavanja balistike i preticanja
Prinudno okretanje kupole od strane vozaca u slucaju opasnosti, u situacijama kada cev blokira izlazni otvor vozaca
SUV se sastoji od:
Upravljackog dela -DNNS-2, komandni blok( KBN), racunar sa komandnom tablom (racunar ima 2 mikroprocesora Motorola MC6802), meteoroloski senzor, ziro blok, pojacivacka kutija, kutija K-1, davaca brzine po pravcu
Izvrsnog dela za navodjenje-po vertikali uredjaj za navodjenje PP-28, hidropojacivac sa pumpom i elektromotorom, izvrsni cilindar, po horizontali pumpa sa elektromotorom, hidromotor, kutija K-2, blok relej KP-1.
Osnovno modul SUV-a je dnevno-nocna nisanska sprava DNNS-2, koja ima dnevni kanal, laserski prijemno-predajni kanal i nocni kanal sa pasivnim pojacivacem svetlosti. Ova sprava je ugradjena levo na krovu kupole ispred poklopca ulaza nisandzije. Meri daljine od 200-9995m (laserskim meracem). Uvecava u dnevnom kanalu 7x i 3x, a u nocnom 8,5x. Ukoliko nedostaje prirodnih izvora svetlosti koristi se IC reflektor L2AG (samo kod tenkova prve serije iz 1985. god). Nisanska sprava je opremljena grejacima objektiva i okulara, kao i hidropneumatskim uredjajem za ciscenje snega i blata sa zastitnog stakla. Racunar izracunava daljine za gadjanje projektilom OF-19 od 200-9.400m, ( u slucaju da je korigovani tablicni ugao veci od 80 hiljaditih, nisanska sprava prelazi u rezim za posredno gadjanje, tj. za daljine vece od 5.500m), a za potkalibarne i kumulativne od 200 do 4.000m, za spregnuti mitraljez od 200-1.500m, zatim promenu pocetne brzine projektila (+,- 50m/s), bocni nagib tenka do 15 stepeni, brzinu vetra od +,- 40m/s, vazdusni pritisak od 600 do 1135 milibara i temperaturu vazduha od -35 do +50 stepeni.
Komandir tenka ima binokularni dnevno-nocni periskop (DNKS-2), sa pojacivacem slike. Kruzno osmatranje je 360, a vertikalno -8 do +12 stepeni. Ovom spravom komandir pokazuje ciljeve nisandziji, obavlja korekturu vatre i odredjuje priblizne daljine do cilja, a moze preuzeti komande od nisandzije. Levo i desno su smestena dva periskopa TNP-160, a u poklopcu turele jos dva prizmaticna periskopa TNPA-65, za bocno osmatranje. Na krovu kupole je i nisandzijin periskop TNP-165A.
Vozac ima periskop TNPO-168V i dva periskopa u poklopcu za bocno osmatranje. Za nocnu voznju se koristi periskop PPV-3 sa pojacivacem svetlosti, a za tamnu noc (bez meseceve ili zvezdane svetlosti) koristi se IC far FG-125S.





M-84 sa ceone strane

Tenk pokrece cetvorotaktni, 12-cilindricni, turbo, visegorivni dizel motor V-46-6, snage 573kW (735Kw u M-84A). Motor je u V rasporedu, poprecno postavljen mase 1.080kg sa 2 turbokompresora (kod M-84A). Osnovne karakteristike motora V-46 su; radna zapremina 38,8dmі, sa niskom specificnom snagom od 14kW/1dmі, specificnom masom od 1,6kg/kW i relativno niske pritiske sagorevanja 93-105 bar-a, ali sa visokim temperaturama izduvnih gasova od 660 do 690 stepena. Ovako niski pritisci sagorevanja omogucili su male dimenzije opterecenih delova motora i primenu lakih legura. Tako je dobijen lagan motor, ali na stetu ekonomicnosti, sa vecom potrosnjom, razvucenim sagorevanjem i vecim termickim opterecenjem. Buduci da licencni motor nije obezbedjivao dovoljnu pokretljivost i da je mogao biti ometajuci faktor kod izvoza tenkova doneta je odluka o razvoju motora vece snage. Analize su pokazivale da se ugradnjom mehanicki pogonjenih kompresora snaga nece povecati i jedino resenje je vidjeno u turbokompresoru koji bi omogucio 10% vise snage, a daljih 20% dobilo bi se povecanjem kolicine ubrizganog goriva. Moralo se voditi racuna da pritisak sagorevanja ne bude uvecan za vise od 10-20% i temperatura izduvnih gasova od 5-6%. Dodatni prostor u skucenom motornom odeljenju obezbedjen je podelom filtera vazduha, tako da je grubi precistac izdvojen iz tog prostora. Potpuno je promenjen sistem ubrizgavanja i sagorevanja, te sistem podmazivanja. Posle ispitivanja tri modifikovana motora sa serijskih M-84, pri cemu je jedan motor laboratorijski ispitivan u trajanju od 500 sati, objavljeno da je razvijen tenkovski motor snage 1.000ks (735kW) . Odluceno je da se ovaj motor u gradjuje u M-84A tek nakon dodatnih ispitivanja. Testiranje je obavljano uporedo sa originalnim tenkom T-72, tako da je sa M-84 predjeno 4.000, a sa T-72 3.000km (tj. onoliko koliko su im trajali hodni delovi). Prilikom voznji u terenskim uslovima sa prosecnom temperaturom od 30 stepeni utvrdjeno je da je proscna temperatura ulja i tecnosti za hladjenje za 10 stepena visa kod tenka T-72, a u istim uslovima nas tenk se kretao 30% vecom prosecnom brzinom, mnogo manjom bukom i uz vecu trajnost hodnog sistema. Zajedno sa pomocnim uredjajima zauzima 2,83 m3 ili 24 procenata oklopljene zapremine, sto je daleko manje u odnosu na zapadna resenja. Na primer kod americkog tenka Abrams M1A1 je taj odnos 40-44 procenata korisnog oklopljenog prostora. Ove perfrmanse omugucavaju brzinu i do 70km/h na dobrom putu. Potrosnja goriva krece se 260-450l u zavisnosti od uslova voznje. Uredjaji za preciscavanje vazduha su se pokazali kao vrlo efikasni cak i u pustinjskim uslovima za razliku od Abramsa koji je u tom segmentu imao dosta problema. Motor je visegorivni pa moze sagorevati prekticno bilo koje motorno gorivo: D-1, D-2 (dizel), MB67 ("obican" benzin), mlazna goriva kao i mesavine navedenih, sto je idelano za ratne uslove. Za lako startovanje motora tenk je opremljen uredjajem za zagrevanje motora kojim se zagreva tecnost za hladjenje, ulje, transmisija i pogonsko gorivo. Uredjaj se koristi pri temperaturama +5 i nizim, odnosno +20 i nizim kada se koristi benzin. Za startovanje motora se koristi vazduh pod pritiskom od 147 bara. Pored startovanja motora, komprimovanim vazduhom se ciste nisanska sprava i periskopi, pokrece kocioni sistem i NHB uredjaj.U osnovnim i dopunskim rezervoarima (2 bureta na zadnjem delu tenka, zapremine 400l), staje 1.600l goriva, sto je dovoljno za autonomiju od 460 do cak 700km. Savremenijim resenjima snaga motora je povecana na 735kW(1.000ks) i kao takav ugradjivan u verziju M-84A i M-84AB pod oznakom V-46TK. Specificna snaga (Odnos tezine i snage motora) tenka M-84 je 14kW/t, a M-84A je 17,9kW/t. Razvijena je i verzija motora od 882 kW, tj. 1.200ks, koja je trebalo biti ugradjivana u tenk Vihor. Motor je izradjivala veoma savremena fabrika na Palama ogranak FAMOS-a. Do raspada zemlje 2.000 motora isporuceno je SSSR-u.
Transmisija je mehnicka sa planetarnim menjacem sa sedam stepeni prenosa napred i jednim nazad. Transmisija je upravo sledeca oblast eventualnog usavrsavanja tenka M-84, jer je motor maksimalno iskoriscen. Daljim usavrsavanjem moguce je postici promenu stepena prenosa bez prekida toka snage, progresivne radijuse zaokreta, povoljnije kocenje...



Tenk za vreme testiranja

Hodni deo tenka je sa metalnim gusenicama, sirine 580mm, duzine naleganja 4.280mm i sa po 96 clanaka. . Sa svake strane je po 6 udvojenih potpornih tockova, sa po 3 nosaca gusenica iznad. Vertikalni hod potpornih tockova je 280mm, a torziono oslanjanje je nezavisno, sa duplim amortizerima na 1, 2 i 6 tocku. Postoje i gumeni dodaci koji smanjuju buku, manje ostecuju asfaltnu podlogu i povecavaju vucnu snagu, ali su najverovatnije isporuceni samo uz kuvajtsku verziju tenka.
Koncept okopne zastite preuzet je sa T-72M, odnosno T-72M1 kod M-84A ali je u toku prizvodnje tehnoloski proces usavrsen. Telo tenka M-84 je sastavljeno od zavarenih pancirnih, valjani hploca koje su postavljene pog uglom od 22 stepena. Prednja gornja ploca je debljine 231mm, sastavljena od kombinacije: Pancirna ploca 60mm, staklo-teksolit 105mm, pancirna ploca 50mm, a kod verzije M-84A se ugradjuje i dodatna pancirna ploza debljine 16mm, prepoznatljiva po dva "rebra" ispred vozacevog poklopca ulaza. Bocne strane su debljine 80mm, oko motorno-transmisionog odeljeja 70mm. Obruc kupole je zasticen dodatnim celicnim gredama. Bokovi tenka i hodni deo su zasticeni od tvrde impregnirane gume, koja pruza dodatnu zastitu od kumulativnih projektila.
Kupola je livena, nejednake debljine sa maksimalnim oklopom od 410mm, a kod verzije M-84A dodat je i segment od nemetala, debljine 130mm, ugao oklopa prednjeg dela kupole je 35-40 stepeni, pa zastita odgovara debljini homogenog oklopa od 550-600mm (zbog duze putanje projektila prilikom proboja oklopa). Medjutim ukupnoj zastiti doprinose i niska silueta (M-84 je jedan od najnizih tenkova), te mala ceona povrsina oklopnog tela, koja je za 35 procenata manja nego kod Abramsa M1 i povrsina kupole koja je za 45 procenata manja. Debljina oklopa i konfiguracija ovog tenka je u skladu sa procenjenom verovatnocom pogadjanja pojedinih delova tenka. Na osnovu nekih procena ceona strana tela tenka pruza zastitu od kinetickih projektila probojnosti 550mm i kumulativnih 550-650mm, a kupola 350-450mm kod kinetickih i 450-550mm za kumulativne projektile.Smatra se da je sa ceone strane tenk M-84 imun na projektil topa 105mm, a na projektil topa 120mm do daljina od 1.000m (verovatno se misli na starije generacije projektila, jer najnovija resenja donose probojnost od 550-600mm na daljinama od 2.000m, pa se moze reci da je M-84 tek na tim daljinama relativno bezbedan). Razvijen je i aktivni oklop, po uzoru na Ruska resenja (slican oklop se koristi na ruskim tenkovima T-64BV, T-72AV/B i T-80BV, pa izgleda da je uzorak nabavljen nekim nezvanicnim kanalom, zajedno sa potkalibarnim projektilom BM-27), ali se jos ne primenjuje. M-84 je nesto manje zasticen od kinetickih u odnosu na kumulativne projektile, sa posebnom osetljivoscu municije u obrtnom transporteru.

Ceta M 84 VRSrpske i T 55 pravljeno u razmeri 1/600 ili ti 3mm..... (za WG u Bosni)
Pavljeno od papira, zice, kartona i lepka......... Farbano akrilima.... velicina teka je 9mmx5mm