Lagati sebe

Avramova ::

inspy ::...лаж је свесна одлука.

Iz ovoga proizilazi svako moje razmisljanje o ovoj stvari.

na primer?

Vidra ::
na primer?

Ovako sam pisala na istoj strani pa da se ne ponavljam:

Avramova ::Ljudi za one koji lažu o sebi kažu - Ne laže mene, laže sebe. Sa ovim se ne slažem. Jer, onaj ko laže zna istinu; onaj koga laže može ali ne mora izrečeno prihvatiti kao istinu. Neću se ovaj put osvrtati kakva je laž u pitanju već bih se zadržala na samom doživljaju "lagati sebe".

Ako bih ja tebi sada rekla da sam negde gde nisam, da li sam slagala sebe ili tebe, prost primer?

Ako bih ja tebi sada rekla da sam negde gde nisam, da li sam slagala sebe ili tebe, prost primer?

Pa, verovatno mene jer cu sigurno imati predstavu o tebi koju ti zelis da imam. E, sada, ako mi je imalo stalo do tebe pa malo razmislim, onda ce me to sto me lazes sigurno boleti...

Vidra ::
E, sada, ako mi je imalo stalo do tebe pa malo razmislim, onda ce me to sto me lazes sigurno boleti...

Kako mozes proveriti da li sam iskrena? Onaj kome verujemo mora nam biti dovoljno dobar znanac ili da nam je intuicija jaca. Ipak laz se u najvecem procentu otkrije.

Posto je meni do tebe, ne lazem te.

Avramova ::
Posto je meni do tebe, ne lazem te.

Kako mozes proveriti da li sam iskrena?

Oni koji lazu moraju da imaju dobru memoriju. Ne mora to odmah da se provali. Najcesce se uobicajene radnje u necijoj prici ne uklapaju.
Uh, postavila si slozeno pitanje... ali...
postoji i onaj famozni govor tela, mada licno smatram da to moze da bude i velika omaska.
Momenat gde uhvatim sebe u lazi su obaveno odrazi u ogledalima u raznim prodavnicama. Ona su nariktana da suzavaju liniju tela. A narocito me nerviraju prodavacice koje su satro ljubazne i kazu da nesto odlicno stoji. Ako neko ima dobru figuru, nije nuzno da mu sve dobro cuci.

Vidra ::
Oni koji lazu moraju da imaju dobru memoriju. Ne mora to odmah da se provali. Najcesce se uobicajene radnje u necijoj prici ne uklapaju.

Tacno tako.

Poznajem coveka koji do te mere laze da je u stanju sam sebe uveriti da je nesto od lazi istina. Mislim da su to vec psihijatrijski slucajevi.

postoji i onaj famozni govor tela, mada licno smatram da to moze da bude i velika omaska.

Omaska za nekoga ko ne tumaci dobro govor tela. Oboren pogled u trenutku izricanja "istine" svijstven je lazovima.

Momenat gde uhvatim sebe u lazi su obaveno odrazi u ogledalima u raznim prodavnicama. Ona su nariktana da suzavaju liniju tela. A narocito me nerviraju prodavacice koje su satro ljubazne i kazu da nesto odlicno stoji.

Ima i toga i prolazi kod onih koji se lako obmanjuju. Prodavac svesno laze za korist.

Ako neko ima dobru figuru, nije nuzno da mu sve dobro cuci.

Narocito boje, ostalo uglavnom cucne, pa cak i los model.

Avramova:

Narocito boje, ostalo uglavnom cucne, pa cak i los model.

nikako nemam krive noge, ali sve oko kolena mi ih iskrivi, a to nema veze sa bojom... :silent:

Omaska za nekoga ko ne tumaci dobro govor tela. Oboren pogled u trenutku izricanja "istine" svijstven je lazovima.

xe, opet ja...
Ponekada ne gledam sagovornike u oci, a to bi se protumacilo kao nezainteresovanost ili dosada, a opet tu sam i sve znam o cemu se prica. Na savetu roditelja onomad sve vreme sam gledala neku macu koja se setala kroz ucionicu, pa pogledam - oko mene svi pomno slusaju direktorove reci i misaone forme, i pomislim: izgledam kao debil, garant; medjutim, jedino sam ja, tako naizgled nezainteresovana, imala herca da diskutujem. I onda... sam dobila pregrst prekornih pogleda.
Oboren pogled moze da bude i da neko ne zeli o necemu da prica, zbog radi neprijatnosti. Lazovi svoje stavove ( lazi), uglavnom, svojski brane.

Laganje je umetnost. I samo majstori prolaze. Ali majstorluk je delom talenat, a večim delom praksa. Sve se nauči. I laganje.

Ali istina je mnogo lepša. Opuštajuća.

Laganje je umetnost.

hustle

Ipak je poenta - poenta.

Lagati sebe je vrsta racionalizacije.

Lagati sebe je masovna pojava, mnogo masovnija nego lagati druge..... Zbog toga mnogi vecno pate, a za svoju patnju nalaze glupe razloge, bas zbog laganja samog sebe......

Bas se nesto mislim i pitam: gde ja to sebe lazem?

Avramova ::Bas se nesto mislim i pitam: gde ja to sebe lazem?

Što bi drug Jurivaka kazo krenula si u "racionalizaciju".

Neće da ima ljudskog stvora koji ne obmanjuje, pre svega sama sebe.

Izučavajte kvantni "princip", da vam se ne desi ponovo npr. "demokratija".
Ne zamerite na malo šale...

@Fi pa jos Pi

Pomesao laz sa optimizmom, nadom, mozda cak i luzijom i verom. (ali ne u Boga)

Lagati sebe znacilo bi da covek umisli da je ono sto nije i s tim umisljajem zalazi medju svet; da ce biti ono sto nece biti a moglo bi (demokratija), dakle sve ono sto je nerealna slika sebe i nerealno sagledavanje dogadjaja u odredjenim situacijama.

Kada je laz konstantno prisutna, kvalifikaciju prepustam strucnom licu.

Ako za sebe mislim da sam dobra u necemu sto niko do mene nece ili ne mora meriti, onda je to bas tako i nije laz.

A sada se pitam, u cemu se obmanjujem? Toliko finih osecanja koji coveku daju snagu i izdrzljivost a neko ga olako svrsta u samoobmanjivace. Neposteno!

Da probam...
Postoji obmana na kolektivnom i ličnom nivou.

Primer kolektivne:
Nekada generacije ljudi masovno verovaše da je zemlja ravna "pločica",
zatim da je ona centar oko kojeg se sve okreće,
zatim da ipak nije ali da je sunce centar svemira oko kojeg se sve okreće pa i zemlja itd...
Šco to jest ako nije obmana u kojoj je većina ljudi živela ceo svoj život.

Isto važi i kada su vere u pitanju - ko je u pravu kada tvrdi da stvoritelj jest baš Alah, Buda ili neki drugi, svi ili niko!?
Nisu li onda i sami vernici u "problemu" obmanjujuć sami sebe da upravo i baš oni "znaju" pravu istinu o tvorcu!? Pa zbog tih "uverenja" (obmana) i danas se vode sukobi na svim nivoima!

Opet isto važi i kada je bilo koja druga oblast u pitanju, nauka, trgovina, društvo u celosti kroz sve svoje institucije pa sve do ličnih nivoa u odlučivanju, delovanju, percepciji, ...

Naš um je VEOMA ograničen stoga ono što danas znamo već sutra biće prevaziđeno poput onoga što je bilo juče, pa je veoma neumesno tvrditi da među nama postoje oni koji znaju večnu tajnu.
Drugim rečima čovek je neprestano u iluziji da su njegova spoznaja pa time delovanje i percepcija optimalni, ali ko što davno kazah krećemo se neprestano iz jednog kruga iluzija u drugi.

Svakodnevno mi se krećemo u svetu obmana, danas naračito zahvaljujući neprestanom izvoru mnoštva (dez)informacija kroz ogroman medijski prostor. Samo npr. obična odluka o kupovini bilo kakvog proizvoda kroz analizu informacija o istom biće na kraju još jedna obmana. Zato i postavih video klip koji na relativno jednostavan i pregledan način govori upravo o ovoj verovatno najrasprostranjenijoj pojavi - karakteristici ljudskog roda.

Hm, možda bih mogao da se složim da nije jedne greške: To nije obmana, nego zabluda.

Sve je relativno, pa i to da je sve relativno.

Vulin ::Hm, možda bih mogao da se složim da nije jedne greške: To nije obmana, nego zabluda.

Ođe zavlado mir pa da uznemirim - obmanem...

A šco to jest zabluda ako nije "zbir" obmana na ličnom i kolektivnom nivou!?

Pođimo od sopstvenih primera, npr kada je u pitanju naše znanje.
Svi "gradimo" sasvim lepu "tvrđavu" ili piramidu "znanja".
Zašto je tako zovem, jer princip "gradnje" podrazumeva upravo obmanu.
Sva znanja, spoznaje, percepcije koje se "lepo" uklope u našu piramidu (srazmerno intelektualnim kapacitetima) mi prihvatamo bez posebne analize i sumnje dok ona koja se sukobljavaju sa tako lepom i homogenom "strukturom" koju smo dugo gradili odbacujemo na jednako "analitičan" način.

Ovo praktično nakon određenog vremena postaje reflexna radnja i mi jednostavno nastavljamo obmanjivati sebe o tome šta je ispravno a šta ne i tako "hranimo" tzv. stanje zablud(e)a.

Pitanje je da li čovek uopšte može ikada izaći iz začaranog kruga obmana i zabluda!?

Kako bilo i kako se kome svidelo, analiziramo li dovoljno iskreno sve naše postupke, odluke, radnje, misli, ideje, doći ćemo do spoznaje da se u njima neizostavno nalazi kao sastojak bar jedna obmana ili zabluda kome draže...

Nakon ovakve konstatacije (obmane) od strane ja, vodite računa šta kaže (Psalm 3.14 Fi Pi)...

Fi Pi ::
Pitanje je da li čovek uopšte može ikada izaći iz začaranog kruga obmana i zabluda!?

...и, у вези с тим, следствено- да ли, уопште- хоће?
Јер, није ли ту- најлепше?

Fi Pi ::
Pitanje je da li čovek uopšte može ikada izaći iz začaranog kruga obmana i zabluda!?

Npr. da ne moze. Zbog cega se onda zablude, obmane, iluzije i sl. ne prihvate kao normalna stanja? A onda se pitam, zasto je covek ponekad nezadovoljn, razocaran, tuzan, obeshrabren itd. itd.? Iz kog kruga zablud je izasao?

Avramova ::Npr. da ne moze. Zbog cega se onda zablude, obmane, iluzije i sl. ne prihvate kao normalna stanja?

Pa jesu normalna, ko to bar jednom nije ustvrdio za sebe da je bio obmanjen ili u zabludi, drugi je par opanaka što mnoge nismo u stanju utvrditi zbog već ranije spomenute ograničenosti ljudske percepcije i uma.

A onda se pitam, zasto je covek ponekad nezadovoljn, razocaran, tuzan, obeshrabren itd. itd.? Iz kog kruga zablud je izasao?

Već rekoh, u drugi.

Ali razmislite, šta je to na primer uopšte civilizacija, šta je to vera, politika, ideologija, nacija, država, ekonomija, trgovina, pravo, sloboda i slične kategorije, sve do onih naoko "sitnijih", nego li ljudska zabluda...

Fi Pi :: Već rekoh, u drugi.

Da nema stanke izmedju dva, ne bismo definisali ni jedno od pomenutih stanja.

Fi Pi :: Ali razmislite, šta je to na primer uopšte civilizacija, šta je to vera, politika, ideologija, nacija, država, ekonomija, trgovina, pravo, sloboda i slične kategorije, sve do onih naoko "sitnijih", nego li ljudska zabluda...

Zivot.

Avramova ::

Fi Pi :: Već rekoh, u drugi.

Da nema stanke izmedju dva, ne bismo definisali ni jedno od pomenutih stanja.

Fi Pi :: Ali razmislite, šta je to na primer uopšte civilizacija, šta je to vera, politika, ideologija, nacija, država, ekonomija, trgovina, pravo, sloboda i slične kategorije, sve do onih naoko "sitnijih", nego li ljudska zabluda...

Zivot.

Još jedna tipična samoobmana, a šta je život zaista!?
Kakova je to stanka potrebna da konačno i dobijemo odgovor?

Stanka ne postoji već samo pokušaj da "racio" shvati sebe i okruženje u kojem "živi".
Što bi juče, dans nije, a sutra - ko zna?
Nijedna teorija, misao, delo, nisu konačni niti apsolutni.

Naša misao i percepcija samo za našeg života doživeće mnoge transformacije-promene, nažalost život je suviše kratak, a um ograničen i koliko se trudili nećemo iznaći konačne odgovore ni na "jednostavna" pitanja ukoliko takva uopšte postoje.

Mudri "znaju" da količinu samopouzdanja valja ispratiti jednakom količinom sumnje.
Ili jednostavnije, ko pogodi u metu promašio je sve ostalo.
Konačno jedna dama jednostavno ne može bez obmana, one su joj glavni sastojak na meniju - gđa sujeta.