Prevod

Prevodjenje poezije je naročito kompleksan posao i, bez obzira što će jednu pesmu prevesti vrhunski, iskusni prevodilac, ona će znatno ili potpuno izbgubiti na autetničnosti.

Primer:

Stefan Malarme

Labud

Devicansko Danas, zivahno i krasno
zanesenim krilom da l' razbiti smede
jezero sledjeno, s injem, kud se dede
letova zastalih lednik blistav jasno.

Negdasnji se Labud seca, sli kasno:
divan je,no zalud slobodu on htede,
jer opevo nije kraj gde da provede
vek, kad mraz jalov sinu camom strasno.

Vratom stresce belu tu smrt sto je stece
prostorom kaznjena ptica kog porece,
al' na uzas tla sto perje joj sputava.

Sablast koja na tom mestu sjaji, prisno,
ukocen u hladnom snu prezira spava
zaodenut Labud,izgnan beskorisno....

Labud (drugi prevod)

Čedni, hitri, lepi, da l' će danas nama
kretnjom pjanog krila razbiti odjednom
taj basen napušten krut koji pod ledom
zaspalih letova sjajna santa slama!

Divni labud pamti da je on pun plama
taj divni, al' zalud žudi za pobedom
jer kraj gde se živi ne opeva redom
kad neplodne zime zablista se čama.

Njegov vrat će stresti smrt beline pune
kroz prostor zadati ptici što ga kune,
al' ne užas zemlje gde mu perje jenja.

Sablast koju čist sjaj tu naznači zalud,
on skrućuje se u hladnom snu prezrenja
kojim se kroz progon izlišni svi Labud.

Ako neko ima original bilo bi dobro da ga postavi a neko prevede. Mislim da se poezija zapravo ne bi smela prevoditi. Možda nešto da, ali nešto zasigurno nikada.

Nema direktno veze sa Geteom, ali sa prevodiocem njegovog celog opusa.
Branimir Zivojinovic je bio moj profesor,preveo je Fausta, prvi put je
njegov otac Velimir preveo Fausta.

Srpska knjizevna zadruga nedavno je izdala knjigu "sa vrhova svetske lirike",
sve je pesme prepevao ( prevod ipak nije prav izraz) Zivojinovic.j

Sastavljač je šest antologija nemačke i svetske lirike. Sa nemačkog, engleskog, francuskog i ruskog preveo je najveće pesnike i prozaiste svetske književnosti: Getea, Šekspira, Šilera, Klajsta, Novalisa, Vilanda, Helderlina, Hajnea, Rilkea, Ničea, Miltona, Ljermontova, Bodlera, Georga Trakla, Paula Celana, Anu Ahmatovu, Osipa Mandeljštama, Kafku, Roberta Muzila, Hermana Broha, Hermana Hesea, Tomasa Mana, Roberta Valzera, Maksa Friša, Bota Štrausa, Elijasa Kanetija... Zadužio je srpsku kulturu i prevodima velikih teorijskih dela iz istoriografije, sociologije, teorije prava, psihologije, teorije književnosti - Ingardena, Burgharta, Vajningera, Junga... Pisao je, između ostalog, o Kafki, Crnjanskom, Andriću, kao i o Miroslavu Josiću Višnjiću. Priređivač je I toma kritičkog izdanja dela Laze K. Lazarevića.

Prenisim kozericni tekst Mome Kapora.

Momo Kapor

* * *
Kada mi se neki pisac hvali kako perfektno govori sest jezika obicno mu savetujem da se zaposli na nekoj hotelskoj recepciji.

Tamo ceznu za takvima! Ja, licno, imam velikih muka I sa maternjim. Jedva nadjem reci koje su mi potrebne za sva cuda koja nam se dogadjaju.

Jos u gimnaziji, redovno sam isao na popravne ispite iz francuskog, ruskog I srpske gramatike.

Nikako da uhvatim jedno slobodno popodne I naucim taj engleski!
Jedna nadobudna dama u nekom otmenom diplomatskom drustvu pokusala je da me uvredi:

“Kako nam to, vi, otkrivate Ameriku u svojim knjigama, a ne znate engleski?”- pitala me je.

“Gospodjo”, kazao sam, “Kolumbo je, takodje, otkrio Ameriku, a nije znao ni reci engleskog!”

Siroti nasi prevodioci! Koliko li je tek njima tesko kada pokusaju da prevedu neprevodivo. Pise mi jedan iz Amerike:

“U vasoj prici, koju upravo prevodim, postoje neki nejasni izrazi, pa vas molim da mi ih objasnite. Pisete da je to kostalo kao

/kajgana svetog Petra . /Odakle znate da je sv.Petar jeo omlete?

Ako je, pak, jeo, koliko je mogla da kosta ta kajgana kada je toliko skupa? Od koliko jaja? U kojoj valuti je placena? Da li bih taj izraz mogao da prevedem kao: */St.Peter’s scrambled eggs?/*

Kada smo kod jaja, kod vas sam pronasao izraz /jaje na oko/? Sta je to? */Egg on eye/*? Zasto bi neko stavio jaje na oko? Da se mozda, kod vas ocna oboljenja ne lece jajima? Unapred zahvalan itd…”

Jedan drugi me pita u pismu, sta to znaci da je malisan bio /“pljunuti otac”/? Ko mu je I zasto ispljuvao tatu? Da li se kod nas pljuju ocevi I kojom prilikom? Zanima ga, takodje, izraz /“buni se k’o Grk u apsu” /Zbog cega je taj Grk zatvoren kod nas I zasto je protestovao? I kako je, uopste, moguce da nekome /“padne sekira u med”/? Otkud sekira u medu? Zar se med ne cuva u teglama ili zatvorenim posudama?

Sa izrazom /“spava k’o zaklan”,/ imao sam najvise neprilika. Kako prevesti na civilizovani jezik, da neko tako dobro I slatko spava, kao da su ga preklali? Da li smo se kroz istoriju toliko dugo klali da nam je pokolj vec usao u metaforicne snove?

No, najvise pitanja dobio sam u vezi sa poetskom slikom da je jedan tip /“prdnuo u cabar”,/ to jest, cabrirao, sto je potpuno neprevodivo ni na kakav jezik! Mada je I to tesko, covek bi, ipak, lakse mogao da objasni kakav je neko, koga zovu /“mrtvo puvalo”/

(mrtav a puse) ali kako objasniti tipican beogradski izraz koji ima toliko skrivenih znacenja, a ne znaci nista – /landara pisore/! Ili kada je neko pomalo bleskast, pa ga zovu /indi-mindi-saja-paja/? Da ne pominjem stari izraz: /satro, Pera, Mika, Laza/!

Prevodioce zanima jos I to zasto su za nas toliko udaljena bas /spanska sela/ (To su za mene spanska sela), kad ima mnogo udaljenijih, kao sto su, na primer, novozelandska ili peruanska?

Dobro je da se nisu setili da me pitaju sta znaci /rasturi ga k’o Bugarin curku/ I zbog cega se neko /smeje k’o lud na brasno/? Sta ima smesno u brasnu? Da li kod vas u pekarama rade ludaci?

Ipak lakse mi je da odgovorim na pitanje o recima i izrazima nego o stvarima u ovoj zemlji koje ni ja, zaista, ne umem da objasnim.

Ukratko, da se posluzim recima jedne novokomponovane pesme:

/Ne placi mi na kucnome pragu/

/Da mi vrata ne povuku vlagu…/


ZABORAVIO JE: "PJAN KAO MAJKA"