Istorijsko poreklo Srba

Mi, marklari, poreklom sa Alfe Kentauri, priznajemo da smo praoci Srba (sorbusa, u originalu); to datira od pre početka vremena, koje se desilo prekjuče (sve ovo je samo privid)...

Po meni jedini merodavan izvor za otkrivanje porekla Srba je Autostoperski vodič kroz Galaksiju ::

Jolly good, raspravljaj sa ljudima koji misle pogrešno, jer da bi čovek pravilno mislio mora poznavati zakone logičkog mišljenja tj. logiku a to tebi nije jača strana. Inače, izvanredan udžbenik logike je napisao M. Marković a valja i onaj od Gaje Petrovića, pa izvoli. Da se vratimo hrišćanstvu u Srbiji. Srbij spada u ranohriščanske zemlje; po legendi u njoj su propovedali sv. apostol Pavle i Toma, krećući se Dalmacijom a u Manastiru Krka ostao je i jedan zapis o boravku apostola kod ondašnjih ranohrišćana. Dalmatinski istoričar Ivan Lucijus (+1679) zabeležio je, naime, konkretniji podatak kako se apostol Pavle, prolazeći korz Dalmaciju zaustavio kod grada Burnuma...

...nedaleko od današnjeg Kistanja, blizo reke Ticijus (današnja Krka) što ukazuje na postojanje jedne hriščanske opštine u ovom kraju već u apostolsko doba. To nas podseća na katakombe nad kojima je kasnije sagrađen manastir Krka u kome je, po Lucijusovom kazivanju, na nekoj dasci, bio urezan srpski zapis o ovom boravku apostola u Dalmaciji. I visovački franjevac, istoričar Vinjalić, piše 100 godina posle Lucijusa, da su se "u manastiru sv. Arhanđela, u kome danas kaluđeri žive, nalazili napisani dotični stihovi na srpskom jeziku, u spomen boravljenja u tom mestu apostola Pavla". Predanje o apostolovom boravku pominje u Alberto Fortis u svom putopisu. Ova tradicija dobila je svoj likovni izraz u jednoj slici koja se nekad nalazila u manastiru Krka a prikazivala je apostola Pavla kako propoveda Srbima obučenim u narodne nošnje. Ista freska, sad velikih dimenzija, je rukopisana i može se videti u manastirskoj crkvi.
Pavle je u Dalmaciju došao sa teritorije današnje Srbije gde je, u prva tri veka hrišćanske ere, ono uhvatilo duboke korene. Prema istraživanjima ranohrišćanskih lokaliteta, koje započinje J.Deroko još u Kraljevini Jugoslaviji, pronađeno je oko 500 lokaliteta sa temeljima ili ostacima prvih, uglavnom jednobrodih crkava. Na lokalitetu planine Jelica, iznad Čačka, na nmv od 860m pronađeno je naselje sa čak 5 bazilika od kojih je najveća imala brod dugačak čak 15m. U podgrađu su nađeni grobovi (grobišta) gde su Srejović i Mihailović (arheolozi) utvrdili zajedničke sahrane Rimljana i sarmatskog plemena Anta odnosno Alana i Roksolana, a sve na osnovu grobljanskih priloga. Najstarija crkva bila je podignuta krajem II veka na Kosovu, Bogorodica Ljeviška. Posleratna istraživanja koja je sistematizovao arheolog Đ.Janković potvrdila su tezu M.Milanovića da su Nemanjići ustvari obnavljali crkve podignute u periodu od II do VI veka, teško postradale u naletima Avara i Slovena koji su ih razarali, uz put razorivši i crkvene organizacije istih. O tome je na osnovu vlastitih istraživanja pisao sa dosta pregnancije arheolog Radoje Petrović (Koreni Vizantijske hristijanizacije). Prema tome priča o pokrštavanju Srba od strane Ćirila i Metodija ostaje simpatična bajka.

Rekoh da se neću raspravljati sa tobom dok ne prestaneš da prodaješ tu priču trgovinskog putnika i ne objasniš mi ono što sam te pitao.
Ako pak objasniš vrlo rado ću ja sa tobom da razgovaram

Srbija spada u ranohriščanske zemlje; po legendi u njoj su propovedali sv. apostol Pavle i Toma, krećući se Dalmacijom a u Manastiru Krka ostao je i jedan zapis o boravku apostola kod ondašnjih ranohrišćana.

Ovo je jače od mene, inspirativan si do besvesti
Jašta, i zato mi i dalje imamo paganske običaje prilikom slavljenja svih svetkovina
:veoma_impresioniran_i_nadasve_uzbuđen_smajli:

Ne znam da li si čuo recio da se država zvala Raška, a ostatak teritorije gde je živeo srpski narod je bio Zahumlje, Travunija, Paganija i Bosna, pretpostavljam da nisi. Ni jedan kralj se ne zove kralj Srbije ili car Srbije, već kralj/car Srbljem, mada pisani podaci su beznačajni, oni ne dokazuju ništa ::
Nastavi, pažljivo pratim.

Jolly good, raspravljaj sa ljudima koji misle pogrešno

To s tobom uporno radim, i predstavlja mi izuzetno zadovoljstvo

Knjige autora koje si mi preporučio pretpostavljam da nisi pročitao, već si pošto radiš kao knjižar samo čuo za njih, pošto ti je logika "jača strana".

Mi, marklari... ...ma, nema veze, meni je interesantno ovo...

Fristajlo ::Mi, marklari... ...ma, nema veze, meni je interesantno ovo...

Da li vi Marklari pečete rakiju ili pravite vino?

Burla ::
Da li vi Marklari pečete rakiju ili pravite vino?

Nekad, pre početka vremena, jesmo; sad samo otimamo po koloizovanim galaksijama urođenicima...

'Oću i ja da buem Marklar ::

Pitao si me za Nbkdn u formi zaključka a na takva pitanja se, Burla, principijelno ne odgovara jer sadrže već odgovor u formi zaključka.- što se tiče slovenske mitologije treba je pre zvati srpsko- slovenskom jer se svi njeni spomenici o kojima postoje zabeleške (Titmar, Gramatik itd.) nalaze na sedištima Lužičkih Srba uključujući Retru, najvažnije svetilište LS je bilo na ostrvu Rigen. Hristijanizacija je išla ognjem i mačem oduvek i to nije slučaj samo sa Srbima. Treba da se zna da su sekte u ranohrišćanskoj Srbiji bile uhvatile maha o čemu svedoči boravak Arija, tvorca arijanske jeresi u Beogradu, tj. Singidunumu i Sr. Mitrovici. Ne treba zaboraviti ni prvog mučenika za veru iz Srbije (NIš) Nikitu Remezijanskog. Takođe, rimski izvori beleže da je u ondašnjem Sirmijumu stradalo za veru preko 400 mučenika, jedan od njih je Dimitrije čiji se kult preneo u Solun, a on postao zaštitnik tog grada.

Vandalija, izvinjavam se zbog nedopustivo neozbiljnog postovanja na temi. Iako se ne slažem sa tvojom teorijom, odnosno porekla Srba, nemam opravdanja za svoje postupke, osim potrebe za bezazlenom zabavom sa Burlom.
Nadam se da nećeš zameriti, i nastaviti sa razvojem teme, na kojoj te neću više ometati...
Pozivam i Burlu na isti postupak; ne moramo se slagati u ovome, ali treba da se poštujemo, bar elementarno; izvini, još jednom, nije mi bila namera da te vređam.

vandalija ::Pitao si me za Nbkdn u formi zaključka a na takva pitanja se, Burla, principijelno ne odgovara jer sadrže već odgovor u formi zaključka.- što se tiče slovenske mitologije treba je pre zvati srpsko- slovenskom jer se svi njeni spomenici o kojima postoje zabeleške (Titmar, Gramatik itd.) nalaze na sedištima Lužičkih Srba uključujući Retru, najvažnije svetilište LS je bilo na ostrvu Rigen. Hristijanizacija je išla ognjem i mačem oduvek i to nije slučaj samo sa Srbima. Treba da se zna da su sekte u ranohrišćanskoj Srbiji bile uhvatile maha o čemu svedoči boravak Arija, tvorca arijanske jeresi u Beogradu, tj. Singidunumu i Sr. Mitrovici. Ne treba zaboraviti ni prvog mučenika za veru iz Srbije (NIš) Nikitu Remezijanskog. Takođe, rimski izvori beleže da je u ondašnjem Sirmijumu stradalo za veru preko 400 mučenika, jedan od njih je Dimitrije čiji se kult preneo u Solun, a on postao zaštitnik tog grada.

Jasno mi je da se dobar deo spomenika predhrišćanske mitologije nalazi na teritoriji Lužice, međutim ima ih dosta i u Ukrajini i Češkoj.

Zar ja nisam napisao da je hristijanizacija išla ognjem i mačem, samo sam dodao da je Srbima trebao čitav vek samo da prime Hrišćanstvo, a da ga nisu na kraju u celosti prihvatili, već su zadržali dosta starih običaja i verovanja. Ako nismo Sloveni kako onda imamo istu mitologiju kao oni? Kako to da Normanima nije uspelo da nametnu svoj jezik u Engleskoj u potpunosti, a Slovenima je uspelo da nama nametnu svoj, sa svim svojim katastrofalnim gramatičkim pravilima. Kako to da Bugari nisu prihvatili slovensku gramatiku u potpunosti, a mi jesmo. Kako to da su Irci prihvatili engleski jezik, ali galik još nije mrtav?
Dakle, to su neka pitanja koja bi ti postavio bilo ko, školovan i neškolovan, da si mu svoju teoriju izlagao, koristeći se samo zdravim razumom.
Fala

Srbi su, pored i sa Slovenima, ziveli milenijumima, Sloveni su od Srba preuzeli mitologiju. O praslovenima se malo zna, njihovo ime javlja se relativno kasno u istorijskim vestima, tek u V veku, a pretpostavlja se da su to bili Neuri i Budini, sedelačka plemena. Hocu da kazem da su Srbi istorijski stariji od njih. Poznate su teorije nekih ceskih i poljskih istoricara da su njihove nacije nastale od srpske. Sto se tice Bugara, oni su prilikom dolaska na Balkan se naselili na teritorijama koje su drzali Anti (Sarmati) i od njih su preuzeli jezik koji i danas izgleda kao iskvareni srpski. Evo šta hronicar i svestenik Helmold, koji je radio na pokrstavanju Luzickih Srba kaze o plemenu Bodrica:" Posto su Bodrici i Bagri bili pokoreni u XII veku, njihov zapovednik (okupator) Hercog Hajnrih Lav posvađa se sa danskim kraljem pa da bi se istom osvetio, dopusti pokorenim Srbima da udare na Dansku, što oni odmah i učine i, za nekoliko dana, opustoše svu zemlju a sam kralj se sakrije na ostrvima". Sa zarobljenim Nemcima ili Dancima Srbi su se loše ophodili, piše Helmold; jedne su mučili, druge ubijali ili prinosili kao žrtve, svojim bogovima. Boraveći u gradu Ljubenu, kod kneza Tešimira, Helmold je bio pozvan na gozbu, ali "Niko nije mogao jesti videći muke zarobljenih Nemaca, a osobito sveštenika". Nemci su, pak, zarobljene Srbe "davali na otpkup srpskim slobodnim plemenima koje su ovi, otkupljujući ih, puštali da odu, svaki svojoj kući".

@Burla, prema "Aktima Andreje" neki Srbi (Sarmati) primili su hrišćanstvo još u I veku od Andreje koji je boraveći u Palestini prišao hrišćanima a onda hrišćanstvo propovedao u Bosforskom kraljevstvu. Andreja je osnovao svetilište u Kijevu, a specifične kupole na tamnošnjim crkvama (a la Kremlj) zovu se u arhitekturi "alanskim stilom". Andreja je bio Alan, a Alani su sebe nazivali Serboima. O ovome piše i Euzebijus, prvi hroničar hrišćanstva, kao i Origen, ranohrišćanski filozof. Zašto Srbi ne uče tu istoriju, dobro dokumentovanu vestima nego neku drugu iz BB kuhinje je više pitanje za naše (polupismene ignorante) ministre.

Pa, zašto, i mene interesuje?

Izgleda da je ovde običaj i navika da imamo pogrešnu istoriju. Čitam Vandaliju... u prošlu tj. svoju istoriju kroz školstvo naučena jednom, poslije smti Tita dolazim do neke druge istorije a sad ovo? Da li nečiji cilj da zaista zaboravimo ko smo i šta smo?

p.s. Vandalija u vru foruma je jedan samjli sa olovkom koja se vrti, klikni na to molim te

@na žalost, Orhideja, nisam pronašao smajlija o kome pišeš(u vrhu foruma); ne snalazim se najbolje pa mi moraš dati preciznije uputstvo, izvinjavam se. A sad da nastavim gde stadoh.
Prvi sukobi Srba sa germanskim, gotskim i skandinavskim plemenima odigrali su se u prvom veku pre n.e. J.B. Roše u svojoj Istoriji (Hist. De Dane Mare,1740.) nabraja srpske kneževe i županije: Seguba, Trojana, Telomira, Jelašina i Bogišu. Prestonica im je prvo bila u gradu Srbici a potom je preneta na ostrvo Jiland (Zeland, Langeland) gde su, po Saksu Gramatiku, izbili prvi sukobi sa Gotima i njegovim vođom Frodom. Frodo je u ovim sukobima bio uspešan, zavladao je Srbima, a mnoge je i proterao iz Danske. Posle Froda, ovom teritorijom vladali su nemački kraljevi: Veremund, Olaf, Hunglet te, posle njih, Frodovi naslednici Frodo II, III,IV i V. Za vreme vladavine Forda III pao je poslednji srpski knez Vibor, osnivač grada Viburga. Frodo III je zavladao celom danskom teritorijom a onda je udario na Vandaliju kojom su, po Saksu Gramatiku, vladali Srbi, oduvek saveznici i prijatelji sa Jilanda. Frodo III je dobio ovaj rat, masu zarobljenika je razapeo žive na krstove i proglasio se kraljem Danske i Vandalije. U vreme vladavine Froda IV i V, Srbi su sa više ili manje uspeha nastavili borbe protiv Gota kojima je pošlo za rukom da pokore Lužičane, tek pod vladarom Ermanarihom. Istoričar Jornand kaže da je Ermanarih pokorio mnoge narode nabrajajući Skite, Čude, Ete, Kire, Fine, Atule, itd. O važnim događajima piše Saks Gramatik sledeće:" Zigbert, kralj Gotski razbijen od srpskog kralja plemena Savljana, Godoja, u Skandinaviji, pobegne na poluostrvo, u Srbicu, današnju Dansku, pa, kako je knez te zemlje otišao na vojnu, ovaj Zigbert, sa ostatkom svojih Nemaca uđe u slabo branjenu Srbicu pa pošto iseče i razapne mnoge muškarce napadne na žene i nezaštićenu nejač srpsku; pošto mnoge iseče i razapne, on se tu načini gospodarem ali ne zadugo jer srpski knez Jezdimir, došavši iz vojne, tzako razbije toga Zigberta da se jedva spase na ostrvo Fioniju a sin mu Ermanarih, sa dve kćeri, dopadne ropstva u tri srpska kneza... :ljuljaska:

@orhideja,Današnja, "oficijelna" istorija nije se učila u Srbiji do prvog svetskog rata. Srbi su, zahvaljujući Srbima pametnjakovićima zbog snažne ideje jugoslovenstva, nasleđene od ilirskog pokreta, i potonjeg bratstva i jedinstva (sic!) žrtvovali svoju istoriju zarad mirnog života u zajedničkoj državi.Njihovu istroju prisvajali su drugi, mnogi prekrajali a od Srba u tTtovoj Jugi nastadoše tri naroda- Makedonci, Crnogorci i Muslimani koji su pre desetak godina ponovo promenili "naciju" pa su sad Bošnjaci (sic!). No, istina se jednostavno ne može sakriti. Danas je na zsatvorenom predavanju za psihijatre V. Jerotić rekao da moramo menjati udžbenike istorije i da je on potpuno na strani autohtonista R. Novakovića Olge L. Pjanović, itd. i da se njihova dela zbog velike naučne pregnancije ne mogu tek tako zataškavati.

Ako si ti u pravu, ovo je novi Vikiliks...

vandalija ::Današnja, "oficijelna" istorija nije se učila u Srbiji do prvog svetskog rata.

Nije se učila nigdje, ja nisam u Srbiji i učila sam istoriju koju je izdavala "Svjetlost" Sarajevo. Podataka malo i premalo, više se bavilo tuđom (stranom)istorijom nego našom a kad je bila naša onda onda je to bio II sv.rat i nešto malo I sv. ostalo ništa. Ono čega se sjećam je da smo iz istorije učili je nastanak Dušanove velike Srbije bila svega 1 lekcija, uopšteno od početaka nastanka Slovena i Ilira je bilo tako rano i bili smo mala djeca kojima je to bilo sve nepovezano dosta.

Danas je na zsatvorenom predavanju za psihijatre V. Jerotić rekao da moramo menjati udžbenike istorije i da je on potpuno na strani autohtonista R. Novakovića Olge L. Pjanović, itd. i da se njihova dela zbog velike naučne pregnancije ne mogu tek tako zataškavati.

Ako je ovo tačno, novo doba tek dolazi.
Pišem mejl kad dođem kući. Jednostavnije je.

Srbi su, zahvaljujući Srbima pametnjakovićima zbog snažne ideje jugoslovenstva, nasleđene od ilirskog pokreta, i potonjeg bratstva i jedinstva

secam se price prijatelja jos pre dve god.vezanu za profesora Djordja Jankovica sa filolozofskog fakulteta koji se bavio pitanjem porekla Srba itd.....i njegovo "otpustenje" sa katedre sa cime se veliki br.studenata i kolega nije slozio...al eto na delu nashe intelekt.elite i uticaja....
to Vandalija.: jel moze ipak nekako prvo uopstena pricha,da bi shvatili sustinu, ipak smo shira populacija, pa onda dalje..

Do početka hrišćanske ere, u starim pisanim spomenicima, naziv Belosrbija, odnosno Sarmatija, zamenio je ime Skitije, kojim se ranije označavao istočni deo Evrope. Ono je bilo izvedeno od imena Sarmata, naroda koji je došao na mesto Skita, u stepama severno od Crnog mora. Sarmati je zbiran naziv za brojna srpska plemena koja prvi put pominje Herodot u V veku pre n.e. pod nazivom Sauromata. Ime Srbin kasnije pominje Plinije u I, Ptolemej u III, brojni rimski hroničari i vizantijski istoričari (Pseudo Skilaks). Srbi su pripadali indoevropskim narodima sa Iranske visoravni i bili su u rodbinskim vezama sa Skitima, Međanima, Parćanima i Persijancima, izvesna je neka veza i sa Asircima koji sebe nazivaju Subarjanima, Subirima; njihov prvobitni jezik bio je srodan avesti. Herodot kaže da su se oni služili skitskim jezikom "ali su ga govorili iskvareno". Ni jedan od pisanih spomenika Serboa (kako ih naziva Ptolemej) nije sačuvan, izuzev izvesnog broja ličnih imena, obično vladarskih i tekstova na nadgrobnim spomenicima, kao i na nekim stelama. Ali, govor današnjih Srba iz Srbije i Oseta iz srednjeg dela Kavkaza, koji se razvio iz sarmatsko- alanskih dijalekata, može se smatrati modernim sarmatskim jezikom. Ptolemejevo delo je važan izvor za onomastiku vezanu za Srbe; kod njega nalazimo: Serbinum, Serbacum, Sirbonis, Sauranium, Sarvenu; Sarbin, Suru, Sauru, Servon, Sarbu, koji potvrđuju prisustvo Srba na širokom prostoru Azije, Evrope i Afrike (jezero Sirbonis, današnji Sarbakat Bardoil). Očita je geografska veza sa iranskom visoravni i oblašću Laristana (Lugistan), srpske prapostojbine gde se uočavaju nazivi Sarabend, Serbendan, Serbistan i Serbas. Strabon, u Likiji, navodi grad Siribis, Saraptu, Saru. U Plinijevo vreme, polovina I veka, u zaleđu oko Azovskog mora žive Serbi, kako istoričar navodi. Apostrofirajući da su Sauromati grčki a Sarmati rimski naziv, Plinije locira dva sarmatska područja - jedno u Aziji a drugo u Evropi...

vandalija ::Prvi sukobi Srba sa germanskim, gotskim i skandinavskim plemenima odigrali su se u prvom veku pre n.e. J.B. Roše u svojoj Istoriji (Hist. De Dane Mare,1740.) nabraja srpske kneževe i županije: Seguba, Trojana, Telomira, Jelašina i Bogišu. Prestonica im je prvo bila u gradu Srbici a potom je preneta na ostrvo Jiland (Zeland, Langeland) gde su, po Saksu Gramatiku, izbili prvi sukobi sa Gotima i njegovim vođom Frodom. Frodo je u ovim sukobima bio uspešan, zavladao je Srbima, a mnoge je i proterao iz Danske. Posle Froda, ovom teritorijom vladali su nemački kraljevi: Veremund, Olaf, Hunglet te, posle njih, Frodovi naslednici Frodo II, III,IV i V. Za vreme vladavine Forda III pao je poslednji srpski knez Vibor, osnivač grada Viburga. Frodo III je zavladao celom danskom teritorijom a onda je udario na Vandaliju kojom su, po Saksu Gramatiku, vladali Srbi, oduvek saveznici i prijatelji sa Jilanda. Frodo III je dobio ovaj rat, masu zarobljenika je razapeo žive na krstove i proglasio se kraljem Danske i Vandalije. U vreme vladavine Froda IV i V, Srbi su sa više ili manje uspeha nastavili borbe protiv Gota kojima je pošlo za rukom da pokore Lužičane, tek pod vladarom Ermanarihom. Istoričar Jornand kaže da je Ermanarih pokorio mnoge narode nabrajajući Skite, Čude, Ete, Kire, Fine, Atule, itd. O važnim događajima piše Saks Gramatik sledeće:" Zigbert, kralj Gotski razbijen od srpskog kralja plemena Savljana, Godoja, u Skandinaviji, pobegne na poluostrvo, u Srbicu, današnju Dansku, pa, kako je knez te zemlje otišao na vojnu, ovaj Zigbert, sa ostatkom svojih Nemaca uđe u slabo branjenu Srbicu pa pošto iseče i razapne mnoge muškarce napadne na žene i nezaštićenu nejač srpsku; pošto mnoge iseče i razapne, on se tu načini gospodarem ali ne zadugo jer srpski knez Jezdimir, došavši iz vojne, tzako razbije toga Zigberta da se jedva spase na ostrvo Fioniju a sin mu Ermanarih, sa dve kćeri, dopadne ropstva u tri srpska kneza...

Čitajući ovaj dio ne mogu se oteti utisku da drugi narodi bolje poznaju svoju istoriju nego mi sami.