Omiljeni pisci

"Knjiga je misao koja putuje" (P. Koeljo) Jedino tu se složih sa Koeljom ako je uopšte njegova misao.

Koji su vaši omiljeni pisci?

Uvek, kraj uzglavlja "čekaju me": Dostojevski, Monterlan, Igo, Hese, Balzak, Cvajg, Gete, Žid, Kafka...

Uvek i zauvek prvo
Andric, Crnjanski, Isidora Sekulic...
Ducic


Koeljo je negde, mislim u 'Zahiru', napisao ''knjige su kao karavani''. To se skoro pa uklapa u ono sto zaista smatram da one jesu - karike koje se nastavljaju jedna na drugu, cekajuci svoje vreme.

Od Dostojevskog uvek bezim, ali me svaki put izistinski saceka i odusevi.

Uh, mnogo ih je...
Čehov, Dostojevski, Džojs, Markes, Heler, Man, Ćosić, Basara, Kundera...
Mada, u poslednje vreme, više čitam publicistiku, filozofiju, studije i eseje; Čomskog, Morena, Marksa, Vebera, Kanta...

Kortazar i njegove "Skolice". Citam je vec godinama
i uvek ispocetka,zapravo otvorim stranu kako mi nadodje.
Inace je Thomas Mann moj najomiljeniji pisac,
a onda bi odmah dosao Stendal i tako redom.
Onomad sam i Hemingveja izcitala, ali osim Starac i more
za mene nema tu niceg genijalnog.

A inace citam samo one autore koji su mrtvi barem 30 godina
unazad. Nemam vremena da se bavim Koeljom ( ali ni Basarom ).

Kunderu i Kisha naravno i ja obozavam.

Alberto Moravia , Žan Žak Russo , Hermann Hesse , Richard Bach ...

Sofi Kinsela, takodje Agata Kristi, Sindi Seldon, Kejt Karigan, Isidora Bjelica itd.

"Njeno pamćenje se sastojalo iz delića života, nepomičnih i neprolaznih: vreme izmedju njih zapravo ne prolazi, a stvari koje su se dogodile u davna vremena povezane su ili objedinjene čudnim simpatijama i antipati...jama. Ili možda izbijaju na površinu svesti sjedinjene apsurdnim ali snažnim vezama, kao što je neka pesma, šala ili mržnja. Kao što i sada, za nju, nit koja ih povezuje i utiče da se javljaju jedna za drugom, predstavlja nešto divlje u traženju nečega apsolutnog....

"Možda se posle smrti duša seli", razmišljao je Martin dok je koračao ulicom. Odakle potiče Alehandrina duša? Izgledalo je da njena duša ne zna za godine, izgledalo je da njena duša dolazi sa dna vremena. Svoje mračno stanje zametka, svoj ugled vračare ili prostitutke, svoje vajkadašnje osame.

Martin je uze za ruku i grozničavo je upita:
- Da li bi otišla sa mnom?
Činilo se da Alehandra razmišlja.
- Da.. mislim da bih... ali ne vidim zašto bi te to radovalo.
- A zašto da ne? upita Martin bolno.
Ozbiljnim glasom ona odgovori:
- Zato što ne podnosim nikog pored sebe i zato što bih ti nanela zlo. mnogo zla.
- Zar me ne voliš?
- Ah, Martine... naravno da te volim tikvane jedan. Nanela bih ti bol baš zato što te volim. Zar ne shvataš? Čovek ne nanosi zlo onima prema kojima je ravnodušan."

Ernesto Sabato

UMBERTO ECO

Idejini blogeri.

''Kad se covek rodi, to je kao da ga bace u duboko, beskrajno more. Valja plivati. Postojati. Nositi identitet. Izdrzati atmosferski pritisak oko sebe, sudare, nepredvidjene i nepredvidive postupke svoje i tudje, koji ponajcesce nisu po nasoj meri; a povrh svega izdrzati jos i - svoju misao o svemu tome. Nije lako ni jednostavno, a vrlo cesto je iznad nase snage. Pa kako covek da ne zazeli da se spasava i sklanja pod drugi vid postojanja? Mnogi bi to uradio kad bi umeo i mogao, i mnogi je samo zato ono sto jeste, jer to mora da bude i je ne sme ili ne ume da se preobrazi kao vi.''

( Ivo Andric, Kuca na osami)

Dona Tart,Miomir Petrović,Veselin Marković,Odri Nifeneger..
Eto,izdvojiću njih,mada ima dosta pisaca koje stvarno volim