Proza članova Ideja foruma

Sjećam se, srce je htjelo eksplodirati u ekstazi osjećaja koji su ga plavili, a duh, izabrao je stih da pokuša, samo da pokuša sam sebi objasniti te novootkrivene ponore i strasti. Pisala sam njemu, i činilo se tada da njegovo ime zvuči kao čisto i vječno, da miriše, kao ljubav što miriše, da snove skriva. Uz njega vrijeme je stajalo, ili ponekad, tek ponekad teklo sramežljivo kao izvor ispod šume, tiho, meko, nečujno. I nekako, ...

Moji rani radovi....

Idem ulicom tvojom,sve je isto.Ista svetiljka treperi,komšijski pas skakuće uz ogradu i vrti repom,lipe isto mirišu kao i onda kada smo zagrljeni išli ispod njih,kada smo jedno drugome šaputali nežne reči.Sve je isto kao one večeri kada sam te prvi put poljubio,od uzbudjenja zadrhtao,od sreće poželeo viknuti iz sve snage.
Sve je isto samo nas u ulici nema,ne čuju se odjeci koraka naših,tišina je,ne čuje se tvoj smeh.Ipak,ništa isto nije,samo liči,sve je samo bleda senka kojoj fale boje,boje ljubavi naše da oboje ulicu tvoju.Ništa nije isto,bez tebe ništa nije ,bez tebe ni ja isti nisam,ništa isto nije.

A kiša i dalje pada,hladno je iako je leto,pada i sliva mi se niz kosu, niz lice.Kako je kod tebe,kako je tebi,pitam a znam da me ne čuješ.Daleko si,hiljade kilometara su izmedju nas,ne vidiš ti ovu kišu,ne vidiš me pokislog mokrog kako bez cilja idem ulicama grada.Ja i potoci pokraj trotoara,samo mi,idemo a gde,ne znam.
Kažeš,doći ću,čekaj me,kažeš mi neće mnogo dana proći a naći ćeš mi se u zagrljaju.Rekoh ti,čekam te anđele,rekoh i eto,čekam.Poput brodolomnika koji pogledom željno traži obalu,poput žednog kome se izvori prividjaju čekam tebe.
A kiša i dalje pada,kao da zna,kao da je svesna da mi jedino ona može sakriti suze kada u sumrak podjem kući,kada shvatim da danas nećeš doći,kada pomislim,doći će sutra,pomislim a ni sam u to ne verujem. Pomislim jer moram,bez te nade život mi smisla ne bi imao.Ugasim li tu nadu ugasiću sebe,poput lampe kada se ugasi,oko mene zavladaće tama.Dođi,dođi svetlosti života moga,dođi dok ove moje ruke imaju snage da te zagrle,dok još u srcu imam topline,dođi,trebaš mi.
A kiša i dalje pada,kažu počeće i sneg
Laza

Ne dozvolite da ova tema zamre,romantici,Vi koji volite,koji volite da vas vole čuvajte temu ovu.

Čujem ti srce kako ludo lupa,osećam ti vlažnu ruku u svojoj,stežeš me.Zagledali smo se jedno u drugo ,tražimo se kao da smo kilometrima daleko a na dah smo udaljeni.Mrsiš mi kosu,grizeš usnicu,slobodnom rukom ti milujem obraz,naginješ se ka meni,prilaziš polako,više nas ni dah ne deli.
Klizi ti svila preko jednog ramena pa preko drugog,ne haješ,usne spustaš na moje,o Bože zašto ovo ne traje večno.
Laza

Tomica Petrović
 
SVETLOST U TAMI

Sedeli smo tog dana u sobi. Imala sam toliko silnih obaveza. Možda je vreme pomislih da sednem malo da se odmorim. Od jutros sam na nogama. Ne mogu nikako da stignem da obavim sav posao. Čas obavim jedan posao, pa zatim se dohvatim drugog posla i sve tako. Vreme proleti neverovatnom brzinom. Poslednjih nekoliko nedelja sam radila mnog više nego što sam obično radila. Čini mi se da sve više imam obaveza pored svih poslava koje svakodnevno obavljam. Po nekad toliko imam obaveza da smatram da neću stići da ih obavim. Možda i ovo vreme po nekad utiče na mene. Juče je bilo toliko topilije i dosta sunčanije a dans je vreme slično kao i juče mada je malo hladnije. Ustala sam za trenutak. Ići ću da sklonim sve što se nalazi na stolu, pa ću zatim sesti ponovo da se odmorim. Izašao sam na trenutak iz pretsoblja. Mislim da ću za koji minut otići u grad kako bih obavio današnje potrebe koje imam pa ću zatim sesti. Ne znam ni ja ponekad kako da sav posao  obavim na najbolji način. Radivoje je bio u svojoj sobi. Mislim da je prošlo nekoliko dana a da nismo baš o mnogo čemu razgovarali. Nisam joj ni  rekao sve ono što sam imao da joj kažem. Irna je spavala. Mislim da je imala puno obaveza juče da obavi i da joj je sada u ovim trenucima da će joj odmor dobro doći. Biću ovde još nekoliko minuta, pa ću zatim videti šta ću. Svakodnevno smo sedeli i razgovarali. Ponekad bi želela vrlo čsto da čuje moje mišljnje o pojedinim situacijama i načinima postupanja. Dnevna dugačka soba je bila puna svetlosti i osvatlajavala je svaki deo sobe. Pa čak i kada je napolju bilo tmurno bilo je svetlosti u sobi. Zavese su stojale na prozoru. Vrlo često bih došla pored prozora i na trenutak bih pomerila zavese i ponovi bih se vratila da sednem. Gotovo stalno smo na ormaru ostavljali stvari koje su nam bile potrebne. Voleo sam ponekad da pročitam štampu ili da pročitam neku knjigu. Svakodnevno ima nekih događaja  o čemu treba pročitati. Dosta sam vremena proveo radeći  i uvek bi mi dobro došao odmor  uz koji bismo razgovarali. Irna je bila uglavnom vrlo dobro raspoložena i uvek spremna da o bilo čemu razgovaramo. Jedno je vreme radila, pa zatim nije bilo potrebe za radnicima , pa tako da je neko vreme provodila kući sa nama. Trebalo joj je nekoliko godina do penzije. Bili smo sličnih godina. Možda je bila mlađa za neku godinu. Život smo smatrali vrlo jednostavnim. Ponekad nam se činilo da  je život takav kakvi bismo mi želeli da bude. A ponekad i previše razmišljamo  o pojedinim trenucima u kojima nas život sustiže i nagoveštava nas da nije  u životu sve tako jednostavno i da je potrebno o mnogo čemu biti umeren i zadovoljan. Do pre nekoliko godina bilo je sjajno i osećali smo se oboje odlično. Došla je na trenutak. Sedeli smo i razmišljali. Slaviša je skoro čitav dan bio odsutan. Govorila mi je.
- Gledam u jednom predelu koji se nalazio iznad ormara u kome su na donjem delu bile poređane knjige. U gornjem delu gotovo da nije bilo ničeg. Ustvari bila je jedna vaza u kojoj je nekada bilo sveća i par malih kristalnih ukrasa. Možda nisam mogao da se oduprem njenim pitanjima o našoj deci, već sam nastavio da razmišljam gledajući u zid. Kroz svoje misli sam na trenutak čuo njene glasove kako mi nešto govori, ali su moje misli bile malo potpunije i čvršće, pa tako da njene reči  brzo prolazile kroz misli. Okrenuo sam se na trenutak. Ispred mene na stolu su stajale češe, šolja i piksla crne boje. S vremena na vreme sam je udaljavao sa jednog mesta stola na drugi. U nekim momentima kada bih imao neku štampu  ili već bilo šta da pročitam, pa bih uzeo nešto da pročitam , a zatim bih je stavio na mesto na kome sam je uzeo. Mislim da mi je pričala o Slaviši.
-Da li me čuješ? Čuješ li me...?
Nešto razmišljam.
-Naravno.
Rekla mi je par nekih reči o njenim obavezama o vremenu , pa bi zatim počela da mi govori o deci. Nastavio sam da razmišljam. Ustala je i krenula kroz dugačku dnevnu sobu koja vodi kroz hodnok. Imali smo još jedu sobu u kojoj su spavali Slaviša i Dimitrije. Ponekad je Slaviša duže vremena provodio vreme sa nama u dnevnoj sobi. Radivoje je bio čovek poznih godina. Često je govorio da je proživeo njegovo i da je ovo vrme haotično u odnosu kada je oh bio mlad i kada je provodio vreme kao mladić. Nekada je bio dosta krupniji  i puniji, a sada je znatno mršaviji i ozbiljnijeg lica nego nekada. Sve je to zbog sadašnjih situacija. Neki trenuci u životu nam izmene  gledišta o nekim životnim situacijama. Bio je vrlo često nasmejan kada je Irna bila mlada i kada su provodili vreme sa njihovim prijateljima. Vrlo često su izlazili, pa čak i kada su Slaviša i Dimitrije bili mali. Kada se samo setim kako je vreme brzo proletelo  od njihovog detinjstva. A sada su odrasli. Slaviša je tog popodneva došao iz grada.
- Evo, kupio sam potrebne namernice i sešću malo za sto. Nadam se da si spremila ručak kako bih nešto pojeo, govorio je Irni. Bio sam pomalo premoren od silnih obaveza. Popodne krećem u školu. Još samo nekoliko godina i završavam školu, razmišljao je. Bio je prilično visok mladić, krupne građe. Nosio je naočare. Svakog popodneva je odlazio na obližnji teren  na kome je igrao košarku i fudbal. U predsoblju je čuvao loptu. Kada god bi se dogovorio otišao bi sa svojim drugovima  na jedno obližnje mesto na kome se nalazi teren gde su provodlili vreme igrajući se.. Pa bi se zatim vrlo brzo vratio kući. Skoro svakodnevno smo svi sedeli u dnevnoj sobi, gledali televiziju i pričali o svakojakim stvarima. I onim bitnim koji su veoma značajni za naš život i one stvari koje su manje bitne i koje su nam isto toliko važne. Nekada mi je bilo dosadno slušati i pričati o pojedinim stvarima . Često bih odlutao u mislima , pa bih posle nekoliko minuta nastavio da slušam  razgovor između njih. A nekada sam voleo da vodim glavnu reč i da učestvujem u razgovoru. Započeo bih priči i pričao vrlo često o nekim svojim događajima koje su mi bile veoma bitne u svome životu. Iskazivao bih svoje mišljenje , postupke i slušao svakog o svemu što je imao da kaže. Nadovezao bih se na svaku misao koju bih izgovorili rečima. Mislim da sam primećivao na Irninom licu zabrinutost od pre nekoliko meseci ili možda nepunih godinu dana. Tata je bio skoro svakodne vrlo zamišljen. Pokušavao sam na razne načine  pomoći im i zajedno rešiti  pojedine situacije. Po nekada sam smatrao sebe veoma odvažnim misleći da ću moći u svemu im pomoći. Mislim da su primećivali svakojake promene koje su se dešavale sa nama. Nekako još iz detinjstva smo bili različiti. Provodio sam više vremena uz roditelje, ali isto tako i družeći se. Ponekad nismo mogli razumeti Dimitrija jer je bio previše potišten. Ponekad bi razgovarao sa nama, pa bi zatim otišao u svoju sobu u kojoj bi gledao televiziju, nešto pročitao a zatim bi otišao da spava. Činilo mi se da vreme tako brzo prolazi. Ujutru kada ustanem , završim sve obaveze koje imam a zatim malo legnem da se odmorim. Po nekad presedim i po ceo dan u kući, možda čak i nekoliko dana. Sve više i više počinje da mi smeta velike gužve na metropolama ulica. Nekim danima provodim na ulici prolaszeći dok se ne vratim kući. Jednog prepodneva sam krenuo u kupovinu. Bilo je jutro , negde možda oko 7 i 30. Spremio sam se i krenuo. Irna je spavala. Slaviša i Dimitrije su provodili vreme u svojoj sobi. Otvorivši vrata izašao sam napolje. Bilo je dosta svežije, mislio sam u sebi od prethodnoh dana. Možda zato što se proleću bliži kraj, razmišljajući sam nastavio dalje da pešačim. Bio sam dosta zamišljen. Polako sam počeo silaziti niz stepenice. Stanovali smo na drugom spratu u jednoj stambenoj zgradi. Pored naših zgrada bila je jedna mala udajenija kuća. Nekoliko velikih i glavnih ulica koje su vodile do centra grada. Kada sam bio mlađi, vrlo često sam provodio vreme šetajući se. Bilo je poprilično maglovito. Možda bi trebalo da požurim sa kupovinom namernica kako bi se što pre vratio kući. Tog jutra nisam baš bio previše raspoložen za šetnju. Bilo je nekoliko prolaznika koji su užurbano prolazili pored mene.
Još malo pa ću stići i kupiti ono što nam je potrebno. Bilo je poveće gužve tog jutra u kupovini. Moraću se malo više načekati, pomislih. Stajao sam i razmišljao o jučerašnjem danu i kako smo proveli vreme. Kako ću ispuniti dan kada se budem vratio. Napokon sam kupio sve ono što nam je bilo potrebno od namernica i lagano sam krenuo kući. Sedeo sam i odmarao. Dugo sam se zadržao, razmišljao sam. Irna je tog dana bila zabrinutija  od prethodnih. Po njenom bledom licu mogao sam da primetim odsutnost u pojedinim trenucima. Prethodnih godina mogao sam vrlo dobro da primetim mnogo više raspoloženja. Često smo sedeli i pričali. Ponekad je bila više veselija od mene.
-Želim sada i ja nešto da ti kažem. Govorila je. Polako je zamahivala rukom uz osmeh koji je bivao sve veći. Sa pažnjom sam slušao šta je ona meni govorila. Zaspala bi na trenutak sa osmehom koji joj se zadržavao na licu. Savila bi glavu, rukama dodirivala kolena, pa bi zatim posle nekoliko trenutaka ponovo nešto govorila. Sklanjala je ponekad kosu koja joj se nalazila ispred očiju. Po nekad kada sam bio isuviše umoran, legao bih na trenutak i tako razmišljajući zaspao.
-U vek sam živela nekako u prošlosti, razmišljala je. To je vreme koje je ostavilo veoma veliki utisak na mene. Bili su tako mali i Slaviša i Dimitrije. Slaviša je bio malo stariji. Dimitrije je više vremena provodio u kući. U poslednje vreme više je vremena provodio sa nama u kući. Jutros sam ustala plačući... Stiskala sam ruke  i bila veoma potištena. Ustala sam na trenutak i otišla do kuhinje. Otvorila je rernu od šporeta. Pogledala je i razmišljala šta će spremati danas za ručak. Dan je veoma brzo prolazio. Imala sam običaj da sedim na uglu stola koji je imao pogled napolju. Pored mene su obično stajale još tri stolice i još jedna na kojoj je sedela Irna. Radivoje je vrlo često razmišljao o mnogim stvarima kada bi se našao u njihovoj blizini sedeći. Voleo sam vrlo često da sedim i gledam svetlost koja je ulazila kroz prozor. Po koja ptica proleti i tada je vrlo često opazim. Ponekad uzmem po koji komad starog hleba , malo korice i ostavim im napolje kako bi pojeli. Tada bih vrlo često sedeo i razmišljao o sadašnjem danu. Ona bi od ranog jutra nešto radila po sobi i vro često bih joj u pojedinim prilikama pomogao da nešto uradi kako bi što pre završila posao. Podigao bih vrlo rado po neku stvar u sobi kako bi mogla da izvuče tepih. Opere ga, očisti i ponovo i ponovo sve spakuje kao što je bilo. Vrlo često sam joj govorio da policu na kojoj su se nalazile knjige, sitne figurice od igračaka i vaza da može da poređa kako kod želi, da mi je to veoma nebitno. Već da kada završi posao sa sređivanjem, dođe i popije kafu ili neki čaj. Po nekad kada je bila veoma raspoložena znala je veoma često da započne posao od ranog jutra kako bi sve obavila na vreme i izašao u kupovinu. U tim danima nisam imao potrebe  pomagati  joj ni oko čega, jer je naprosto sve poslove sama završavala. Imala je vrlo hitre ruke na kojim su bili vrlo često povijeni rukavi kad god bi nešto radila. Bila bi veoma zadihana ali veoma veselog lica i puna ushićenosti od posla kojeg je obavljala tog popodneva. Zatim bi sela, pa bi sa mnom progovorila po koju reč i vrlo brzo bi nastavila sa poslom. A ja bih tada sedeo i razmišljao. Posmatrao bi neko vreme kako radi pa bi za trenutak skrenuo pogled sa nje pravo u predsoblje kroz hodnik  i gledao vrata i sobu u kojoj je Bio Dimitrije a ponekad i Slaviša. Vrlo često se prisećam vremena kada su bili mali a sada su odrasli. Slaviša nas nije nikad brinuo. Odrastao je u velikog i veoma krupnog mladića. Bio je visok, puniji. Voleo je veoma često da provodi vreme s svojom drugovima. Igrao je sa njima vrlo česato fudbal, košarku. Ponekad na ozbiljnom licu moglo se ugledati zamišljenost i seta za nečim. Vrlo često sam pokušavao da doprem do njegovih misli koje su potajno bile upućivane meni Irni dok smo sedeli za stolom i pričali. Tada bih ustao sa stolice na kojoj sam sedeo , pridržavao bih se za sto i krenuo u pretsoblje. Tu bi ponekad sedeo Dimitrije. Gledao je televiziju. Odrastao je u veoma plemenitog mladića sa puno hirovitosti i želje za mladalaštvom. On je bio malo višlji od svog brata, vrlo ozbiljnog lica koje je vrlo često bilo ispunjeno crvenilom. Znao je vrlo često kada dođe kod nas u dnevnu sobu  da sedne za sto i tada kada bismo sa njim započeli razgovor, vrlo često bi se zacrveneo kada bi započeo razgovor. S vrenena na vreme smo odlazili kod njega u sobu. Imao je krevet na kome je spavao. Jedan mali stočić koji je bio jedan deo od plastike a drugi od stakla. Pored njega su bile dve stolice teget boje. Gotovo da je prošlo skoro nekoliko meseci da  u bile samo koji put pomerene. Više vremena je provodio u krevetu ležeći. Ponekad bi ustao i sedeo bi na stolici. U sebi je bio tepih plave boje sa raznim šarama koji se prostirao sve do kraja sobe. Bio je tako ukrašen da je veoma teško moglo raspoznati odakle započinju a gde se završavaju. Skoro uvek kada bih ušao u njegovu sobu spustio glavu dole i zapazio šare koje su se nalazile na njemu. Hodao bih nekoliko koraka pa bih zagledao šare na njemu, pa bih opet nastavio hodajući kako bih razgovarao sa Dimitrijem. Na uglu njegove sobe nalazio se ormarić na kome su bile dve fioke. Jedna je bila dole a jedna gore. Vrlo često bismo u njoj ostavljali neku potrebnu dokumentaciju koja nam je bila potrebna ukoliko bismo nekud išli. Druga fioka je govoto uvek bila prazna. Ponekad bi nešto ostavili u njoj po neki papir ili  po neku stvar koju ne bismo upotrebljavali  dugo vremana i na koju smo gotovo zaboravili. Stajala bi tu dugo vremena  pa posle nekoliko meseci kada bih zagledao šta li ima u njoj  video bih da je tu i zatim bih vrlo brzo zatvorio i krenuo natrag. Malo podalje nalazio se malo veći ormar u kome je bilo svakojakih stvari. Sa desne strane bio je prozor  na kome su bile veoma duge i bele zavese. Ulazeći u njegovu sobu na trenutak bi se osvrnuo na sve oko sebe pa bih na trenutak bacio pogled kroz prozor. Ponekad kada bi ih Irna namestila bila bi razmaknuta i video bi se prozor, tada bih vrlo često prišao namestio ih kako treba. Seo bih na krevet i započeo razgovor sa njim. Po nekad ne bih bio raspoložen za razgovor. Sedeo bi celo pre podne gledajući televiziju ili listajući neke novine. Prošle su skoro tri ili četiri godine od kada je Slaviša provodio više vremena sa bratom. Pokušavao je razgovarajući o svemu onome što je bilo jako bitno za celu porodicu. Ne znam koliko treba pokušavati da urazumim sebe u njegovu promenu koja je nastala pre nekoliko godina. Primetili smo vrlo brzo kada je počeo da se ponaša dosta drugačije od prethodnih godina. To je vreme kada je Irnu i Radivoja skamenilo, a pogotovo nju. Svakodnevno sam joj govrio  da treba uvek pozitivno da razmišlja  i da uvek ima lepe misli. Jednog jutra kada sam ustao bilo je dosta ranije od prethodnih jutara , seo sam pored nje i razgovarali smo. Bila je dosta zabrinuta . Mislim da je ustala veoma zabrinuta. Kosa joj nije bila sređena kao nekada. Bila je veoma neispavana i bleda lica i veoma zamišljena. Prebacivala je jednu ruku prema druge trljajući i razmišljajući  o situaciji koja nas je zadesila.
-Nisam sigurna koliko će ovo potrajati. Mislim da nije ništa strašno. Da će vreme učiniti svoje  i da će sve biti na svome mestu. Tog jutra bila je u crnoj trenerci a na sebi je nosila neki djemper bele boje na kome su bile razne šare.
- Mislim da bi trebalo toplije da se obučeš i da je sada dosta zahladnelo. Vreme brzo prolazi i da ne primećujemo koje je sada godišnje doba. Sedela je i razmišljala.
-Videću. Ako mi bude hladno, obući ću se. Mislim da ovog popodneva neću nikuda izlaziti. Govorila je snuženim glasom i pomalo zastajkivajući dok je govorila. Činilo mi se da tog jutra misli svugde letele i da joj je bilo jako teško da svoje misli usredsredi na ono o čemu smo razgovarali. Podrhtavao joj je glas dok mi je govorila. Na licu bi moglo vrlo lako da se primeti po koja vena koja je dolazila do izražaja  svaki put kada je bila zabrinuta. Sedeo bih pored nje  i pričali bismo vrlo dugo  sve dok ne bi ušao Dimitrije. Koji bi stajao i gledao  dok bismo mi razgovarali . Savila bi glavu  i gnusno, ne obraćajući pažnju  na sebe, duboko razmišljala  o nama a pogotovu o Dimitriju.
- Ne mogu da se obuzdam od jutros, tako me steže od jutros u grudima i ne mogu da ti opšem situaciju u kojoj se nalzim. Stavila bi ruke preko svojih kolena  koje su bile po malo izbledele pantalone koje je nosila. Savila bi glavu , i po koja kap suze bi joj padale na sto, na njena kolena  i na patos. Tada bi Radivoje polako prilazio Irni, stavio bi ruku na njeno rame i rekao po neku reč  kako bi je razveselio i ulio nadu koja joj je bila potrebna svakodnevno.
-Hajde , govorio sam joj, ovo jutro je tako predivno. Ovih dana nisam ništa zapazio kod Dimitrija, mislim da je kao i ostali mladić. Odrastao je a i godine su takve da se sve brzo menja u ponašanju. Videćeš da će biti sve u redu. Dodirivao bi njene obraze vrlom lagano i smeškao bi se vrlo često  dok bi joj govorio:
-Hajde, pogledaj koliko ima sati? Mislim da će danas biti predivan dan i nipošto ne bismo trebali da ostanemo kući. Spremićemo se i moći mćemo svo četvoro da idemo u dgrad i da provoedemo vreme šetajući se. Kupićemo po neki sladoled, razledaćemo malo ljude koji svakodnevno prolaze i zatim ćemo se vratiti kući. Podigla bi glavu. Lice bi joj tada bilo crveno od plakanja, oči naduvene i često bi uzdisala dok bi pokušavala nešto da kaže. Bila bi veoma zabrinuta i gledala bi ga dok joj govori nekoliko minuta ne pomerajući se , a zatim bi posle malo razmišljanja prihvatila šetnju , a ponekad bi ostala kući. Sređivala bi sobu, gledala televiziju i odmarala. Tog jutra sam sedeo pored nje  pokušavao sam da je odvratim od loših misli i pesimističkog gledišta  na Dimitrija.
-Mislim da je previše rano govoriti o nečemu, već bi bilo potrebni je da budemo veseli da sa radošću provodimo dan. Sedeli bismo svo troje i gledali jedan drugoga. Onda bih ja otišao kao što je slučaj tog jutra pored stola. Prišao bih i uzeo bih neke kolače koje je Radivoje kupio u gradu pre nekoliko dana. Stavio bih ih u činiju i stavio na sto kako bismo jeli. Vrlo se dobro sećam da tog jutra nije ništa jela. Da je smršala nekoliko kilograma, a da joj ja o tome nisam ništa hteo govoriti.
-Mislim da ću ovog jutra doručkovati malo kasnije. Ići ću u kuhinju da spremim nešto  vama za doručak a ja ću kasnije jesti. Za trenutak je sela pridržavajući svoje čelo u kojem je bilo nekoliko pramenova kose svojom rukom koja je bila poprilično slabašna.
-Ne znam šta da ti kažem , govorila je. Ovog jutra sam tako potištena. Mislim da nemam volje ni za čim. Mislim da treba da razgovaramo o ovome. Sedeću neko vreme pored tebe i mislim da će ti tako biti lakše. Primakao sam svoju stolicu pored njene  i tako smo sedeli neko vreme. Uzdahnuo sam nekoliko puta duboko. Sedela je pored mene. Ustao sam pridržavajući se za sto na kome je bio milje koji je stajao uvek tu na stolu. Otišao sam do kuhinje. Uzeo sam tanjir i započeo sa ručkom. U njemu je bilo nekog đuveča i pečenog krompira koji je stajao u frižideru nekoliko dana. Čini mi se da je još krajem prošle nedelje spremila. Uzeli smo po koji zalogaj  i to je tako stajalo u frižideru. Prineo sam polako stolu i seli smo. Začuli smo na trenutak škripanje vrata. Podigla sma glavu za trenutak. Vrata su se sve više i više otvarala. Zatim smo ugledali kako neko stoji. Nisam baš odmah mogla da ugledam koja je to osoba. Nisam mogla lepo da ugledam da li je to bio Slaviša ili Dimitrije. Krenuo je ka nama. Bio je to Dimitrije. Seo je pored nas i gotovo da nije ništa govorio. Bio je dosta zamišljen. Tog jutra je ustao dosta kasnije. Trebalo je mnogo govoriti sa njim da bi progovorio po koji reč. Stala bih pa bih dugo pokušavala  da progovorim po koju reč sa njime. Sedeo bi po nekoliko minuta ne progovarajući ni po koji reč. Sedeći sam po koji put pogledala u njega, a zatim bih vrlo brzo lagano spustila pogled sa njegovih očiju i tela prema stolu gde bih tu i zadržala svoj pogled. Onda bih se zatim vrlo brzo setila kako su njegove godine brzo proletele. Od njegovog detinjstva, polaska u školu, odrastanja u mladića i vremenu koje je donelo promenu u njegovom ponašanju i njegovom zdravlju. Mnogo puta sam sedela i razmišljala kako tako jedan mladić koji je bio veoma  veseo u svom detinjstvu da se dogodi to sa njim. Vrlo često smo i ja i Radivoje odlazili sa njim u kupovinu dok je bio još sasvim mali. Često smo mogli da vidimo osmeh na njegovom licu, ispunjen radošću. Znao je vrlo često kada pođemo u grad da ide ispred nas, a kada bi video da idemo za njim tada bi nastavio vrlo brzo da hoda i počinjao sa trčanjem kako ga ne bismo mogli uhvatiti. Irna bi u takvoj situaciji ispružila ruku povijajući se i smejući se krenula prema njemu kako bi išao sa nama. Zastala bi i krenuli bi svi zajedno polako. Osvrtao bi se čas na levu a čas na desnu stranu. Razgledao bi na sve oko sebe gde smo prolazili. Gledao je ljude, a pogotovu decu koja su išla sa svojim roditeljima. Tada bi vrlo često zadržavala pogled  na one prolaznike koji su nešto nosili sa sobom, po gotovo decu koja su nosila po nekui igračku. A u večernjim satima dok bismo se vraćali iz grada vrlo često gledao ulične svetiljke. Tada bi zastajao na trenutak i gledao kako svetle. Zagledao bi ljude kako bi ih bolje video i tražio što pre da se vratimo kući  kako bi legao da spava i da se odmori. Tada bismo ga vrlo čvrsto držali za ruke i zajedno penjući se niz stepenice došli kući. Slaviša tada još nije bio ni rođen. Posle nekoliko godina kada se rodio izgledao je dosta bucmastiji i okruglog lica za razliku od svog brata. Često smo provodili vreme sa njima uz šetnje i razgovore. Meni se činilo da je sve to tako veoma brzo proletelo njihovo detinjstvo. Oni su još uvek bili deca koja još malo pa završavaju svoja odrastanja. Slaviša je u poslednjim godinama dosta vremena posvećivao meni, ocu, svome bratu i meni. Kada bismo započeli nešto da radimo dolazio bi vrlo često kod nas kako bi nam pomogao i često je govorio svoje mišljenje o Dimitriju. Sada su postali odrasli i najviše smo pažnje i vremena posvećivali našem sinu koji je imao određene znake čudnog ponašanja. Sedeo je sa nama skoro čitavih pola sata, klimnuo bi glavom po koji put i odmah uozbiljio i tada bi vrlo često uz osmeh ušao u svoju sobu zalupeći  vratima koliko bi god jako mogao. Začuđeno bismo data gledali jedan drugoga i razmišljali o čitavoj situaciji. Radivoje je sedeo ne obazirajući se na novonastaloj situaciji svoga sina. Ustao bi za trenutak vrlo hirovito i zamišljeno krenuo ka njemu kako bi pokušao nešto s njim da razgovara. Polako sam otvorio vrata. Jedan deo vrata je bio od stakla a jedan deo od drveta. Staklo je bilo veoma specifično  pa tako da nismo čak i kada smo pokušavali mogli videti šta to Dimitrije radi u svojoj sobi. Zavesa bi stajala na vratima  Ušao sam polako. U sobi je bila polutama i pomalo zamračeno. Voleo je da po nekoliko dana provodi vreme u zamračenoj sobi. Po koji put bi ustao sa kreveta i seo na stolicu razmišljajući a kasnije posle nekoliko minuta ponovo bi se vratio u krevet. Kada bih po nekada ostavio čašu ili neki tanjir stajalo bi neko vreme u kuhinji. Stvari koje je nosio stajale su u ormaru. Po nekoliko dana bi prošlo i da ne bi ni pogledao svoje stvari. Činilo mi se kako vreme prolazi da je po malo izgubio interesovanja za sebe, svoj izgled, a pogotovu za svoje stvari koje bi oblačio ukoliko bi nekud išao. Vrlo često bih došao kod njega u sobu stvari bi bile na svome mestu. Sedeli bismo. Tada bi on vrlo česo započeo razgovor sa mnom o vremenu. Govorio bi:
-Danas je ptredivan dan. Veoma je otoplilo  Ali biće i kiše, biće ,mnogo kiše i snegova i hladnih dana  kada nećemo znati šta da radimo. Ići ću sada u kuhinju da ručam. Sinoć nisam želeo da večeram. Podigao bi glas na trenutak pogledavši u zid iznad ormara. Seo bi na trenutak uhvativši se za stranu od kreveta i seo. Neko vreme bi gledao u mene i govorio bi mi da mu je potreban odmor i da želi da spava i da se odmara. I tako jednog popodnevna kada sam došao iz obližnjeg grada u kome sam sreo jednog druga ušoa bih kod njega u sobu pkušavajući razgovarati.
-Vreme je da malo izađeš napolje.
-Ali ja Slaviša samo što sam ušao u sobu i možemo razgovarati.
-Znaš jutros kada sam bo u gradu sreo sam mnoge naše prolaznike i neke naše poznanike koje smo nekada posećivali i koji su nekada vrlo često dolazili kod nas. Zatim bih opet rekao:
- Vreme je da izađeš! Govorio je Dimitrije. Izlazi!
-Ići ću da ručam pa ću posle sesti da se malo odmorim uz televiziju. Krenuo bi ka vratima kako bi došao do kuhinje i naša mama kako bi nam spremila da ručamo. Krenuo bih iza njega i polako koračao. Zastao bih na trenutak i razgledao na sve oko sebe. Gledao bi stolove, stolice i ormare i tako stojeći  zagledao bih i patos i ponovo bi razgledao sve stvari koje se nalaze u sobi. Hajdemo, rekao bih. Ćutao je. Ćutao bih ponekad i po čitavih deset minuta ne progovorivši ni jednu jedinu reč, a kada bi nešto započeo da govori, rekao bi nekoliko reči i zatim bi krenuo dalje. Išao sam za njim kako bih došao do kuhinje. Seo bih i stavio ruke na sto i čekao kako bih bio uslužen. Radivoje bi sedeo na jednoj stolici koja je bila podalje od stola za kojim su oni sedeli. Gledao bih televiziju i ne bih se previše obazirao na njihov razgovor. Prošlo je skoro više od nekoliko godina pa tako da je dobro znao u kakvoj je situaciji svaki pojedinac u porodici. Često bi razgovarao sa Irnom , pa zatim sa Slavišom , Dimitrijem i tako da su uvek tako provodili vreme svi skupa. Trudila se oko njih dvojice  kao nikada do sada. Prvo bih ih uslužila sa onim što sam spremila, a zatim bih i ja na kraju sela sa njima. A ponekad b i Dimirrije sam otišao do stola i uzeo sve ono što mu se prohtevalo. Ponekad bi stojeći završio svoj obrok i vratio bi se natrag u svoju sobu. Bio bih tada veoma potišten, rumenog lica. I kada bismo mu govorili daje potrebno da se očešlja ponekad bi otišao u kupatilo i tamo bi se očešljao. U poslednje vreme čini mi se da se nije redovno češljao, a brada i brkovi su počeli da mu izbijaju. Bio je za koju godinu mlađi od svoga brata. Ali kako je vreme prlazilo sve više i više je sazrevao i tako da je nastao odrastao mladić.
-Mislim da sam zapostavio dosta svojih obaveza i svoje vreme Slaviša će. Već sam svo vreme upućivao svokme bratu  i roditeljima kako bi se usredsredili na njegovo zdravlje  i shvatili da je njegovo pnašanje  znatno drugačije od samo pre nekoliko godina, možda ne punih godinu dana ili dve tačnije niko od nas nije mogao sa sigurnošću da utvrdi. Zatim bi prolazili dani i sve bi izgledalo uobičajno. Tada bih se setio vremena svoga detinjstva i kako smo svi zajedno provodili vreme. Dimitrije bi sedeo kući uz veliku pažnju  svojih roditelja. Bili bi tu uvek pored njega kad god bi mu nešto zatrebalo. Kako je vreme prolazilo ja sam  ponekad sedeo pored njega i tada bismo sedeli i razgovarali.
-Sećaš li se tog događaja? Ili jesi li čuo možda ili video... započeo bih...? Započeli bi razgovor ponekad uz osmeh i šalu. Sećali bi se pojedinih događaja iz prošlosti. Osvanulo je jutro. Razmišljao sam da je potrebno negde izaći, jer su protekla nekoliko dana, možda dva ili tri a da nikuda nisam išao. Kada bih seo da doručkujem ponekad bih čuo kako me neko zove. Kada bih izašao, vrlo često bi to neko bio od mojih drugova sa kojima sam se družio u slobodno vreme. Dok sam bio manji vrlo često su dolazili kod mene i tako da smo vreme provodili družeći se. Često sam odlazio na trening. Jedno vreme sam trenirao košarku. Došao bih vrlo često kući zadihan i poprilično oznojen. Proveo bih neko vreme odmarajući  a zatim bih bio malo sa Dimitrijem i roditeljima a u večernjim satima  bih opet proveo vreme družeći se. Veselost, bezbrižnost je bilo nekada u meni što me je ispunjavalo i bodrilo u životu. Na sve prepreke na koje sam nailazio  trudio sam se da ih prevaziđem uz napor i trud. Morgan i Toli su bili drugvi sa kojima sam odrastao. Morgan je bio vema često nasmejan i veselog lica  i uvek spreman za šalu. Bio je krupan dečak, sada skoro stasao mladić  koji je uveliko radio. Odlazio je svako jutro na posao kako bi imali za život. Bio je oštrog lica, pomalo bledunjavog, snažnih ruku. Prolazio bi neko vreme i ne bi se javljao. Sigurno je umoran od posla i teško da će imati vremena da se vidimo. Imao sam često razumevanje. Ponekad kada bih izašao napolje i imao nekih obaveza u gradu, išao u kupovinu  nešto da kupim sebi i Dimitriju sreli bismo se na ulici. Prolazio bi savijene glave i veoma zamišljenog lica. Vraćajući se vrlo često sam mogao da vidim umor na njegovom licu. Prolazeći ulicom vrlo često bih ga zapazio dok je prolazio. Sve više i više bi se udaljavao, ali ja bih ga tad pozvao.  Po nekad ukoliko bi bila neka buka vrlo često ne bih čuo onda kad bi ga dozivao. Ali ubrzo bi začuo glas i okrenuo bih se. Tada je bilo dosta prolaznika koji su prolazli gradom. Zatrebalo bi mu nekoliko trenutaka kako bi opazio onoga koji ga doziva. Razgledao bi na sve strane  kako bi doznao ko je to. Zastajao bi pa bi opet krenuo nekoliko koraka, pa bi opet zastao i napokon bi me tada opazio. Podigao bi ruku sa osmehom na licu i obostranu nestrpljivost našeg susreta. Krenuli bismo jedan prema drugome.
-Hej, drago mi je što se vidimo. Nadam se tvojoj poseti  i vrlo bih rado veo da dođeš kod mene. Upitali bismo jedan drugoga za zdravlje , posao i provođenju vremena. Dok bismo pričali opazio bih još nekoliko prolaznika na koje baš i ne bismo mnogo obraćali pažnju. Prolazili bi zamišljeni, zabrinuti ili nasmejanih lica. Po kojih od njih bi nas pozdravio i zatim bismo nastavili razgovor. Po nekad smo ostajali i po čitavih desetak minuta razgovarajući. Pozdravili bismo jedan drugoga  i svako bi krenuo svojoj kući. Činilo mi se da je uvek bilo lakše kada bismo se videli i porazgovarali i posetili jedan drugoga. Zadržao bi se u mojim mislima neko vreme dok se ne bih približavao kući. Na neko vreme bih zaboravio naš razgovor i naše drugarstvo i počeo bih opet da razmišljam o našoj situaciji. Počeo je i vetar da duva  a krošnje su se njihale lagano. Kako brzo prolazi vreme razmišljao sam. Kda sam poslednji put zapazio drveće nije bilo lišća, a sada skoro da će početi da otpada. Savio bih glavu i posmatrao vlažne puteve od kiše koja je juče padala. Osećao sam pomalo hladnoću i želeo sam što pre da stignem kući kako bih sedeo sa porodicim i razgovarali. Osećao sam sve više svoju udaljenost  od lagodnosti kao što sam je imao prethodnh godina. Bio sam sve više i više zaokupiran  sadašnjom situacijom Približavao sam se kući sve više i više  i a napokon sam želeo malo da se odmorim. U posleednjih nekoliko meseci  zabrinjavala me je Irna, njenom potišćenosšću i zabrinutošću. Imao sam utisak da je imala sve manje volje za nas. Radivoje se nekako navikao na svakojake situacije. Teško je moglo se primetiti  na njegovom licu da li je bio zabrinut ili ravnodušan za pojedine događaje. Svesno je počeo da se privikava na sve okolnosti  koje su nas svakodnevno zadešavale. Trudio sam se da svakodnevno  obavim sav posao koji smo imali. Tog popodneva sam osećao pomalo umor koji me je sustigao. Otvorio sam vrata i uneo svoju obuću. Bilo je previše tiho u sobi. Razmišljao sam kako ću pomoći Radivoju  jer je teško Irna mogla da izađe na kraj sa svim obavezama koje je imala. Trebalo je vrlo često da ide u kupovinmu  kako će kupiti sve ono što će nam biti neophodno za kraći vremenski period  od hrane i svega ostaloga. Radivoje bi uvek reagovao ukoliko bismo počeli razgovarati o kupovini.
-Mislim da će mi biti dovoljne stvari koje sada imam. Evo, ja sam ostareo i u odmaklim godinama i više vremena provodim razmišljajući  o drugim bitnim stvarima nego što je kupovina. Vrlo često se probudim u ranim jutarnjim časovima  stavljajući ruke ispod glave  i tako ležeći često bih razmišljao o svemu. Sećao bi se vremena koje tako brzo prošlo, pa čak i o svome detinjstvu, svojih roditelja. Odrastao sam u vrlo siromašnoj porodici. Smrt moje majke me je učinio da sgledavam život na drugačiji i drastičniji način. Bio sam veoma mlad dečak sa nepunih dvanaest godina. To je bio jedan veoma težak trenutak u svome životu. Od tog vremena sam živeo sa ocem koji me je vrlo često učio mudrosti i poznavanje života i poštovanje prema drugim ljudima. Kada sam bio mali dečak nosio sam vrlo često kapu na glavi. Kada bih negde išao sa njima, a pogotovu sa svojim ocem i kada bismo razgovarali sa nekim starijim ljudima koji su bili u poznim godinama, morao sam da skinem svoju kapu i iskažem im duboko poštovanje. Ma bilo koja reč koja bi bila upućena meni slušao bih savijajući glavu dole i pribijajući se uz telo svoga oca. Držeći se za kaput polako sam zalazio izanjegovih leđa gvirući prema nekoj starijoj osobi. Kada bi me neko nešto upitao, progovorio bih po koju reč  i zatim bih vrlo brzo ponovo stao skrivajući se. Obično su me pitali da li idem u školu, kako se zovem i drugih sličnih pitanja. Stajali bismo neko vreme na ulici razgovarajući, a zatim bismo krenuli kući. Ulice su bile tada u to vreme  dok sam bio dečak vrlo uzane i bilo je jako malo prodavnica. Kada sam malo odrastao, shvatio sam da živim bez majke,  a otac da radi mnogo kako bi nas izdržavao. Od svoje plate kupio bi malo hleba i malo povrća koje bi imali neko vreme. Često sedeći u toploj sobi uz oganj u kome je vatra buktala, pitao sam ga o svojoj majci. Nisam baš lepo mogao da se setim  njenog izgleda kada sam postao mladić, ali sam uspevao da se na koji trenutak prisetim svoga detinjstva. Bila je srednje visine i malo punija. Veoma blagog glasa i vrlo strpljiva. Sećam se da mi je uvek dopuštala da se igram i da idemo u kupovinu. Vremenom kada sam malo odrastao  mogao sam da shvatim da su imali veoma težak i mukotrpan život. Pomagali bi često jedan drugome i pokušavali da najteže trenutke prevazađu dogovarajući se i međusobno razumevajući. Dosta bih razmišljao o svemu onome što bi mu ona govorila i skoro uvek bi prihvatio njeno mišljenje. Ona je bila dosta mlada i veoma stidiljiva, prisećao bi se reči njegovog oca. Tada je bila dosta slaba i veoma visoka. Imala je dugu kosu koja joj je padala iza ramena. Roditelji su joj živeli dugo. O svojim roditeljima mi je vrlo malo govorila, a pogotovo o svojoj majci. Otac joj je radio u nekoj zemljoradničkoj zadruzi. Sad bih govorio o tome koji bi trebalo završiti  posao. Ustajala bi hitro i otišla vrlo brzo  obavljala sav posao koji smo trebalo uraditi. Bila je zima . Napolju je vejao sneg. Pahulje su padale. Tada nikuda nismo odlazili od kuće. Sedeli bi i razgovarali. Kada sam malo odrastao postao sam vrlo znatiželjan i radoznao dečak. Često smo razgovarali o njoj , ali znao je vrlo često da odmahne rukom  i da savije glavu ,da vrlo brzo počne govoriti o nečemu drugom. Trudio se u toku mog odrastanja da odmeni majku i da mi pruži sve ono što nam je bilo neophodno. Svanulo bi jutro i tada bismo odlazili vrlo često  da ovršemo žito koje smo imali. Ustajali bismo vrlo rano i odlazili na posao. Tokom godine bismo zasejali malo žita od koga bismo imali malo brašna. Kada bi odlazio nekuda kako bih zaradio malo novca radio bih po čitav dan i dolazio kući veoma umoran. Kada nije bilo posla sedeo bih kući i odmarajući se provodio vreme. A kada sam stasao u mladića koji je ojačao išao sam da obavljamo svakojake poslove. Vratili bismo se kući vrlo kasno, večerali i odmarali. Sedeći bi često razgovarali o vremenu i poslu koji smo obavljali. Vrlo nam je bilo bitno kakvo će vreme biti jer kada je bilo kiše nismo mogli uvek raditi. Kada sam odrastao trudio sam se u svemu da mu pomognem kako bismo imali za hranu. Vreme je prolazilo veoma brzo, a radeći sam obezbeđivao namernice koje su nam bile potrebne. Sada sam ja odrastao i prisećam se kada je moj otac bio mojih godina. I tako ležeći ušla je Irna  polako kod mene u sobu, koračajući veoma lagano kroz pretsoblje pokucavši na vratima. Tog momenta bio sam vrlo zamišljen i nisam obraćao dovoljno pažnje  na nas. Voleo sam vrlo često da se prisećam svog detinjstva i svoje mladosti.
-Mislim da je vreme da ustaneš! Hajde skuvala sam kafu i spremila doručak. Nadam se da si se lepo odmorio. Ja sam ustala jutros mnogo ranije nego što si ti. Ponedeljak je. Imala sam obaveze u kuhinji spremajući hranu. Jutros kada sam otvorila prozor bilo je dosta hladnije. Osećao se hladan vazduh kako struji nebom. Razmišljala sam o današnjem danu i svojim obavezama. Slaviša i Dimitrije su spavali. Obično sede i gledaju televiziju a zatim odlaze na spavanje. Začulo se škripanje vrata. Lagano koračanje. Ostavila sam svo posuđe i sve što sam počela da sređujem  čaše, tanjire i svega ostaloga. Krenula sam ka vratima kako bih videla koje to. Koračala sam vrlo lagano. Držeći se za stolicu  polako sam govorila. Bio je to Radivoje. Nosio je majcu i trenerku. Obično kada sedimo u sobi  nosio je majcu bele boje i trenerku plave boje. Mislim da sam se odmorio i lepo naspavao od jučerašnjih obaveza. Napokon ću sesti da se malo odmorim. Primakao je jednu stolicu koja se nalazila  podalje od moje. Stavivši ruke na sto  govorio je:
-Juče sam osećao malo glavobolju. Sigurno je od silnog razmišljanja. A i vreme je postalo suviše promenljivo. Pre samo nekoliko dana  bilo je tako toplo pa tako da sam izlazio često u kupovinu. A sada skoro već nekoliko dana bilo je dosta hladnije. Sigurno je da se približavaju hladni dani Sedeli smo. On je započeo sa doručkom. Uzeo je nekoliko kriški putera i čaja. Osećala sam se sitom skoro od jučerašnjeg dana skoro od podneva. Trudim se da obavim sve poslove koje imam pa tako da bi vreme jako brzo prošlo. Završavala bih posao i sve manje bih razmišljala o Dimitriju. Sednem ponekad usled posla i  razmišljam o svemu ne govoreći tada ništa njemu. Sigurno bi tada u tim momentima  teško razumeo mene i moja osećanja, a pogotovo mog majčinskog odnosa prema deci. Znao je vrelo često da bude hladnokrvan i nezainteresovan o svemu onome o čemu bih mu pričala. Zamahnuo bi glavom i započeo govoriti o nečemu drugome. A ponekad bi sa velikom pažnjom  i zainteresonovašću  burno

pratio o svemu onome o čemu bih mu govorila. Često bi me zapitkivao o svim važnim stvarima koje se tiču onoga što mi je pričao. Sedeći bismo vrlo često razgovarali. Tada bi ustao malo sa stolice i otišao malo u kuhinju i zatim bi se vratio nazad. Naročito je nekada voleo da iskaže svoje mišljenje oko svakog pitanja koje se ticalo Dimitrija. Najviše je bio zainteresovan da govori o svojim problemima prethodnoh meseci ili čak prethodnih godina kada smo se suočili sa njegovom bolešću. Nismo to odmah mogli da prihvatimo. Jednostavno smo smatrali da je to samo prolazno stanje i da će sve biti na svome mestu. Mislim da sam postajala sve nestrpljivija i da sam počela sve više da gubim strpljenja kako je vreme prolazilo. I mislim da ćemo uskoro početi da tražimo neku medicinsku pomoć. O svemu tome nisam ništa govorila Radivoju. Svakodnevno sam završavala svoje svakodnevne obaveze i odlazila u kupovinu. Nekako sam osećala da je i on razmišljao na situaciju na kojoj smo se navikli i da je dosta vremena proveo razmiljajući o Dimitriju. Sigurno je da nas nije zapostavio , već da se trudio o nama i da shvati naša mišljenja o svemu što se događalo. Svakodnevno smo razgovarali i svaki dan nam se činio slični nego prethodni. Bilo je predveče. Sedeli smo i večerali. Uzeo sam svoju čašu i svoj tanjir, sedeći za sto govoreći Slaviši:
- Žurim, idem da večeram a zatim da vidim kako je Dimitrije. Juče ga skoro ceo celciti dan nisam video. Uopšte i ne znam u kakvom je stanju i šta se snjim dešava. Pokušaću prvom prilkom da razgovaram sa njima. Irna je sedela savijene glave. Sipajući supu i krompir koji su ispekli. Radivoje je gledao dok je govorio Slaviša.
-Mislim da je večera izvrsna. Nikada nisam želeo razmišljati o tvom spremanju harane. Uvek je bila fantastična. Te večeri sam sedeo pored oca, a Irna je bila na drugom kraju stola. Ove večeri ću malo ranije da legnem , Slaviša će. Mislim da mi je potreban odmor. Sutra ustajem malo ranije i idem na trčanje, a zatim odlazim na trening.
-Trening?
- Zar ti uvek treniraš, upitala me je Irna, podignuvši glavu?
-Da, ja još uvek treniram. Mislim da ću još uvek trenirati i da ću vreme posvetiti treningu. Ranijih godina sam više provodio vreme družeći se sa drugovima a sada kada sam odrastao i kako je vreme prolazilo sve više sam vremena posvećivao Dimitriju i roditeljima. Dimitrije tog dana bio vrlo potišten i zamišljen, da nije želeo gotovo ni sa kim da razgovara.
-Mislim da je vreme da dođeš u trpezariju i da suviše vremena provodiš vreme sam u sobi. Nije odgovarao na moja pitanja koja su bvila upućena njemu. Irna je tog jutra otišla na pijac da kupi nama namernice koje su nam bile potrebne. Radivoje je otišao kod jedenog svog prijatelja koga poznaje jako odavno, još iz svoga detinjstva. Nekada je dosta vremena provodio sa njim izlazeći i družeći se. Posećivao nas je vrlo često a pogotovu kada smo bili mlali. To je bio Andrija. Bio je za neku godinu stariji ali su i dosta vremena provodili zajedno. Sigurno je otišao kod njega, razmišljala sam. Obično ode kod njih malo posedi i zatim dođe kući. On je bio dosta puniji čovek sa dugim brkovima i bradom. Duguljastog lica, grubog glasa i vrlo vredan čovek. Dosta je vremena provodio radeći. Kada god bi imao vremena dolazio je i provodili bismo vreme pričajući. Kada smo bili manji nekoliko puta smo išli kod njih i tada bi nas veoma lepo dočekali i zatim bismo krenuli kući. Ja i Dimitrije smo tada bili dosta mali i kada bi došli kući sedeli bi igrajući se. Sada se mnogo toga promenilo. Mismo sada odrasli i kako je vreme prolazilo počeli smo da se suočavamo sa raznim izazovima i novim životnim situacijama. Gotovo da sam odrastao u jednog veoma krupnog mladića koji se sve više brinuo o svome bratu i svojim roditeljima. Dimitrije je takođe sada odrastao i postao neko o kome smo se brinuli svakodnevno. Svakodnevno smo prvodlili vreme razgovarajući i razmišljajući jedno o drugome. Jednog jutra je Dimitrije ustao dosta ranije od svih nas. Sedeo je i gledao televiziju i čekao da mi ustanemo. Dosađivao se u sobi hodao je po kuhinji i dnevnoj sobi. Razmeštajući stolice. Sklanjao bi ih, pa bi ih nekako ređao. Sklanjao bi tada sve što se nalazi po stolu, sređivao bi stvari sedeo bi i ćutao. Shvatio sam tog jutra da je ustao i da sedi usamljenički u svojoj sobi. Nisam tačno znao šta i kada i koliko su se dešavale promene u njegovom ponašanju, ali sam dobro znao o svakojakim situacijama i njegovom vremenu. Ustao sam polako, obuo čarape, pantalone i majcu. Bio sam dosta pospan i želeo sam još da se odmorim. Vreme je napolju bilo tmurno. Izgledao je kao pravi jesenji dan. Ima vremena za odmor, pomislih. Držeći se jednom rukom za krevet a drugom rukom za čarapu, obuvajući se. Ustao polako i krenuo ka dnevnoj sobi. Tog jutra me je veoma interesovalo stanje Dimitrija.
-Dobro jutro Dimitrije, rekoh ponovo dobro jutro. Sedeo je ne progovarajući ni jednu jedinu reč koju je obično znao da izgovara. Po nekad je bio toliko neraspoložen da ne bi ni po nekoliko dana progovarao ni po koju reč. Irna bi tada bila veoma zabrinuta i skrivala bi u sebi tugu i neraspoloženje. Savijene glave bi dugo, dugo razmišljao. Znao bi vrlo čestro da podigne glas i da tako govori. Sedeo je i gledao gore u plafon i bio bi zamišljen.
-Nadam se da si se lepo naspavao i da ćemo ići malo u štetnju. Ćutao bi.
-Mislim da će danas biti veoma toplo i možemo iskoristiti priliku i otići malo da se prošetamo. Obično do pre nekoliko godina vrlo često bi odlazio u grad kako bi nešto kupio ili video nekog od svojih poznanika koje bi slučajno sreo u gradu dok bi prolazili. Mislim da je bio previše udaljen od svojih drugova i da veoma često provodio vreme sam sedeći. U poslednje vreme smo se veoma bojali za njega i njegovo zdravlje. Ljudi bi ga susretali ali su znali da se sa njim nešto dešava. Da je nastupila neka određena bolest sa kojom će morati da se suočava i sa kojom će se nositi u životu. U poslednje vreme nije nikud izlazio Provodio je vrme sam u sobi Ali tog popodnevna odlučio je da izađe. Imao je na sebi neku majcu sa šarama i pantalone.
-Mislim da bi bil potrebno da obučeš i neki djemper jer je napolju postalo dosta hladnije. Želeo je da izađe u majci. Odlazim, govorio je. Ja sada odlazim i ne znam…. Sačekaj, govorio sam. Obuci još nešto. Lupio bi vratima nastavio da gleda po sobi i ostalim stvarima. Imao je sobne papuče u kojima se šetao u sobi, ali ponekad je želeo i u njima da izađe u grad. Tog dana smo bili zabrinutiji od prethodnog. Otvorio je vrata i polako je izlazio napolje. Stajao je neko vreme na vratima. Možeš da ideš ali bi bilo dobro odmah da se vratiš kući. Gledao je u jednom delu zida koji se nalazio pored vrata. Držao se za ogradu koja se nalazila pored stepenica i polako je počeo da silazi. Prešao je nekoliko stepenika i zastao. Stajao je i gledao kroz prozor. Videli su se prolaznici dok su prolazili. Stariji ljudi su prolazili lagano ne osvrtajući se nizakim. Išli su polako savijeni i vrlo zamišljeni. Godine su ih sustigle pa tako da su više brinuli o svom zdravlju, životu i o vremenu koje je prošlo i koje je sada u dubokoj starosti. Prolazili su i mladi, bilo je i dece. Kada se siđe dole bilo je mnogo klupi koje su napravljene za ljude koji bi želeli malo da se odmore, porazgovaraju i sedeći uživali u lepom i toplom vremenu. Često dok sam prolazio, Radivoje će: prolazio sam pored tih klupi koje su bile poređene jedna pored druge. Dugačke klupe sa naslonom na kojima su ljudi mogli dugo da sede i da se odmaraju uz razne priče. Bilo je mnogo ugažene zemlje koju su ljudi gazili dok bi sedeli i razgovarali. Svugde je bilo velikog trvanjaka sa svetlima. Duge ulice su vodile do određenih delova grada. Bilo je kuća, stambenih zgrada. Svakodnevno su bili ljudi koji su bili zaduženi za održavanje i čistoću svega noga što se nalazilo u blizini zgrade. Stajao je neko vreme gledajući kroz prozor. Prozor je bio pomalo prašnjav, i video se po neki deo prolaznika.
-Ja ću se sada vratiti govorio sam. Želim ti lep provod i lepo da provedeš dan. Zatim sam sedeo u sobi i razmišljao. Vreme je brzo proletelo od našeg detinjstva a bojim se da se neće situacija pogoršati po njegovom zdravlju. Još uvek može sam da se stara o sebi. Silazio je polako do ulaznih vrata i gledao ljude. Držeći se za jedan deo vrata polako je izašao napolje. Otišavši u jednom delu koji ne vodi ka gradu, već naprotiv u jednom delu koji vodi ka periferiji grada. Obično idem i odlazim u grad šetajući se i družeći se. Još u detinjstvu je bio veoma druželjubiv raspoložen za druženje i zabavu. Susretao je povremeno neke svoje poznanike koji su vrlo malo obraćali pažnju na njega. Zaobilazeći ga nastavljali su dalje da hodaju. Ukoliko bi neko prolazio sam, pogledali bi ga klimnuvši mu glavom i vrlo bi ga kratko pozdravili i nastavili bi dalje. Ukoliko bi bili u nekim društvu , često bi prekomentarisali njegovo viđanje i požurivali bi ne osvrtajući se za njim. Nije previše brimuo o svojim drugovima, već bi se zadržavao pogledom na po neke stvari koje su se nalazile pored njega i svega onoga što ga je okruživalo. Godine su prolazile. Mnogi od njih koji su ga poznavali iz detinjstva su ga bili zaboravili. Bio je vrlo mali, gotovo najniži od svih. Voleo je veoma da se druži. Vrlo rado su ga prihvatali u društvu, sve dok nije odrastao. Tada bi bio dosta usamljen ali znao je vrlo često da izađe i da porazgovara sa nekim od svojih drugova. Kakao je vreme prolazilo on je odrastao. Do pre nekoliko godina sve je izgledalo u redu. Obratili smo se stručnoj službi i za sada je tako. Bio je krupnije građe. Veoma je brzo odrastao od perioda svoga detinjstva. Sada je postao pravi mladić sa kojim smo svakodnevno provodili vreme. U poslednje vreme je provodio vreme u svojoj sobi. Skoro je poslednjih nekoliko meseci, uočili smo drastične promene u njegovom ponašanju i bili smo veoma zabrinuti. Često sam razmišljao o svemu tome i vremenu u kojem provodimo. U poslednje vreme je Irna bila previše zabrinuta kada bismo započinjali jutarnje razgovore. Navalila bi se drekom u sobi i razmišljala brisući znoj sa lica koji bi potekao od umora i posla koji je imala da obavlja svakodnevno. Stajala bi veoma zamišljeno i zatim bi se vratila u dnevnu sobu da sedne. A Dimitrije bi tada izašao napolje i otišao u šetnju . Po nekad bi prolazio vrlo zamišljen. Stajao bi ispred nekih prodavnica ukoliko bi se tu nalazili neki ljudi. Upitali bi ka po koju kratku reč. Stajao bi neko vreme gledajući u nju progovoreći po koju reč. Možda ga i tada ne bi razumeli. Upitali bi ga opet, ali bi on nastavio dalje svojim putem. Susretao bi dosta i mladih ljudi koji bi ga poznavali iz viđenja i ne bi previše obraćali pažnju na njega. Prolazili bi ne obazirajući se na njega. Uglavnom su to bili njegovi susedi koji su pokušavali svakodnevno da stupe u kontakt sa njime. Da ga upitaju za zdravlje, porodicu ili kuda se uputio u ovim jutarnjim satima. Znali su ga vrlo dobro iz detinjstva. Tada bi se pozdravili sa njim. Prolazio bi skoro svakodnevno šetajući se i razgledajući ljude. A mi bismo sedeli i čekali da se vrati. U blizini se nalazila kuća naših prijatelja koje smo obilazili kad god bismo imali vremena. Ako bi se čuli sa njima pozvali bi nas vrlo rado na kafu , čaj i jutarnje poslastice koje je znala da spremi . Meli je vrlo često kada je bio neki praznik koji bi većina nas proslavljali znali su vrlo često da nas pozovu kako bismo im pravili društvo. Imala je dosta razumevamnje za nas a pogotovo za našu situaciju sa kojom smo se svakodnevno suaočavali. Često mi je govorila o njenom životu i trenutke koje je proživljavala. U svakoj prilici kada bi imale vremena bi se sastajale i veoma dugo, dugo razgovarale uz utehu i podršku koju smo pružale jedan drugoj. Vrlo bi se obradovala kad bi je pozvala i čula njen drhtavi glas i osetila njenu radost. Ponekad sam bila veoma nestrpljiva kako bih je što pre čula i razgovarala sa njome. Susretala sam par još svojih prijatelja sa kojima sam se posećivala veoma retko, možda svega nekoliko puta godišnje i to je sve. Meli je bila nešto posebno u mom životu Ja i Radoje smo je upoznali vrlo slučajno dok je kupovala neke namernice u nekoj prodavnici. Bilo je to davno, možda samo nekoliko godina koliko sam provela u braku sa Radivojem. U to vreme smo odlazili veoma često zajedno u kupovinu. Ustali bismo veoma rano i tada u jutranjim časovima krenuli u kupovinu, i vrlo brzo dolazili kući. U to vrene Dimitrije i Slaviša nisu bili rođeni. Sedeli bismo neko vreme u kući a zatim bismo otišlim kod njih. Meli je u to vreme bila mlađa od nas za koju godinu. Njena mama je već tada bila veoma stara. Gotovo da je teško mogla da se brine o sebi. Bila je dugo, dugo godina bolesna ali je mogla sama da se brine o sebi. Mejlin otac je umro pre koju godinu. Razboleo se veoma brzo i umro. Tako da su njih dve zajedno provodile vreme. I pored svih poteškoća koje su je zadešavale bila je veoma ljupka, nežna, blagog osmeha i tihog glasa. Po nekad bi bila veoma potištena kada bi razmišljala o svome ocu koji ju je mnogo voleo. Znala je vrlo često da razume život i njenu mamu. U pojedinim trenucima kada bi osetila neku slabost i patnju sa pomalo gorčine koja je vremenom zahvatala njene unutrašnje nagone, pozvala bi Meli i rekla Radivoju da bi bilo lepo da svo troje provodemo dan zajedno. Ponekad nije volela o svemu da razgovara sa Radivojem, znala je po nekad da razmeni po koju reč . Tada bi smatrala da je on tada ne bi mogao da razume njen život i njenu prošlost. Vrlo bi nezainteresovano razgovarao razmišljajući o svojim problemima, svom životu i vremenu koje će provesti u toku dana. Vrlo često bi tada pozvao Meli i u većini slučajeva je znao da će se obradovati kada bude čula ko hoće da razgovara sa njome i ko je to zove. Sa osmehom bi joj pružio slušalicu i otišao u dnevnu sobu. Tad bi sedeo gledajući televiziju i slušajući razgovor sa njom. Započele bi razgovor vrlo zanosno i veoma dugo dugo razgovarale. Melijeva mama je sedela za vreme dok je razgovarala sa Irnom. Bila je poprilično stara. Bila je u dubojoj starosti sa skoro osamdeset i sedam godina. Imala je kratku prosedu kosu. Bila je vitka za svoje godine i po prilično dobrog vida. Mogla je da sedi i da pročita neku knjigu, časopis ili bilo šta što bi je interesovalo. Bila je belog lica i tankih ruku i nogu. Sedela bi na stolici i tako nešto čitala a zatim bi legla malo da odrema sve dok je ne bi Meli pozvala na ručak i tako prišla stolu i sedela. Meli je nju mnogo volela. Bila je veoma privržena njoj. Sve više i više je posvećivala pažnju njoj i njenim godinama. Meli je vrlo često podsećala na nju kada bi počela da govori. Živeli su u jednoj kući koju su sagradili pre mnogo godina dok su još njeni roditelji bili živi. Kuća se nalazila u dvorištu koje je bilo porilično udaljeno od puta. Pa tako kada bi prolaznici prolazili teško bi ih ugledali. Često su radilie po dvorištu kako bi ispunile vreme. Imali su puno zasađenog voća i stazicu pored koje je bilo prelepo raznobojno cveće. Kada bi bilo lepo i sunčano vreme njena mama bi prolazila stazicom od ugažene trave sa štapom u ruci i posmatrala cveće i voće. Bila bi veoma srećna i zadovoljna svojih godina i svojim životom. I što je imala mogućnosti da provede vreme u ovako lepom danu. Meli je po nekad bila i suviše zabrinuta kada bi protekalo malo više vremena a da ona ne dođe kući, već bi tada vrlo često krenula za njom i zajedno bi se vratile kući i sedele uz kafu i čaj i odmarale. Više su provodile vreme u samoći, razgovarajući o životu. Odrasla sa sa njom, poučavala me je o životnom vremenu koje je proteklo i koje nam, prethodi. Meli je ostala bez oca pre nekoliko godina. Bio je previše ćutljiv ali uvek je uvažavao njeno mišljenje. Bio je dosta stariji od Mejline mame. Podjednako su je voleli i vodili računa o njoj i njenom odrastanju. Veoma su je pazili i svakodnevno su vodili brigu o njoj. Sordej je bio čovek koji je dugo vremena radio. Gotovo da je provodio po čitav dan radeći kako bi obezbedio dovoljno hrane za porodicu a pogotovu za Meli. Odrasla je u veoma teškom vremenu kada se nije imalo dovoljno hrane. Sordej je živeo u jednom malom mestu gde je svakodnevno mukotrpno radio. Vremenom je počeo da radi u jednom obližnjem gradiću u kome je upoznao Melinu mamu Keniri. Svakodnevno radeći dolazio je sa posla. Upoznavao je mnoge ljude radeći. i tako jednom prilikom upoznao nju dok je radila. Vreme je prolazilo i tako da se rodila Meli. Ćud i karakter je više povukla na oca a fizički izgled na majku. Vrlo često gledajući slike Meli bi zastala i dugo razmišljala o svojoj mami. Upoređivala bi njen izgled sa njom. Sedeći u krevetu vrlo često bi je pozvala kako bi došla pored nje i sela I tako zajedno sedeći razgledali svoje slike iz prošlosti.
-Pogledaj, govorila bi... ovo si ti, a ovo sam ja kada sam bila sasvim mala. Čvrsto bi me držala ispod ruke i prisećala bi se svoje prošlosti. Volela je vrlo često da govori sa mamom i Irnom i njenom dolasku. Pnekad dok je sedela za stolom nije mogla da se seti koja je to Irna. Nije mogla uvek lepo svega da se priseti. Znala je , ali ali tek kada bih joj veoma lepo objasnila. Imali smo i drugih ljudi koji su nas obilazili i koji su navraćali kod nas. Dosta je vremena proteklo pa tako da je bilo sve manje i manje njenih generacija koje je nekada poznavala. Godine su brzo prolazile, neki su ljudi umirali , neki su se odselili a neke je vremenom zaboravila. Od kako je ostarela sve više i više vremena je provodila u kući sedeći i odmarajući se. Govorila je Meli, vremenom kako sam odrasla i postajala žena zrelijih godina upoznavala sam mnoge ljude sa kojima sam u nekim momentima postajala bliskija. Jedno vreme sam provodila radeći kako bih pomogla roditeljima. Irnu sam zavolela veoma brzo a kasnije i Radivoja. Bili smo sličnih interesovanja i način na koje provodimo vreme. Često smo provodili vreme razgovarajući o svakodnevnim obavezama. Nekada smo veoma često posećivale jedna drugu tokom cele godine. S proleća kada bi krenulo sve da cveta i krene vegetacija i oseti miris proleća tada bismo odlazili jedni kod drugih. Kada su se rodili Dimitrije i Slaviša to su bili posebnoi trenuci u našim životima. Ti momenti su bili nešto najzjačajnije u našem životu. Jedne prolećne večeri smo krenuli kod njih. Koračajući putem razmišljali smo o nama i vremenu koje će mo provesti kod njih. Pribili smo se jedan uz drugog i lagano krenuli. Dimitrije i Slaviša su bili sasvim mali. Melin otac je tada bio živ i ležeći je razgovarao sa nama. U to vreme njena mama je bila vitalnija i u dosta mlađim godinama i tako da nas je usluživala slatkom svake godine koje je pravila od dunja i šljiva. Sedeli bi i dugo, dugo razgovarali i razmenjivali naše životne priče. Poslužili bismo i tada bismo sedeli. Vrlo često nam je pričala o jednoj njenoj prijateljici koja je živela nedaleko od nje i koja je vrlo često posećivala. Govorila mi je da je to bila neka dalja rođaka njenog supruga i da je navraćala kod njih kad god bi imala vremena. Jednom prilikom bilo je zimsko vreme i padao je sneg. To je bilo vreme kada su naša deca već bila uveliko odrasla i kada su pohađala školu. Sneg je vejao veoma jako tako da su nam pahulje upadale u oči dok sam hodala. Ali tada je bilo dosta ljudi na ulici dok su prolazili a nam je bilo veoma lepo dok smo šetali. Ulične svetiljke su bile svugde po ulici a mi smo hodajući razgovarali. Na ulazu njene kuće koja je u to vreme imala dosta cveća i zelenila u dvorištu začuli smo glas neke gospođe. Stajali bismo neko vreme na vratima a zatim ušli. Bila je to crnomanjasta žena poznih godina. Mođžda ta nekoliko godina starija od Irne. Bila je dosta punija od nas. Te večeri smo sedeli svi na okupu i razgovarali. Ja sam sa Meli razgovarao o našim obavezama koje smo imali, o našem detinjstvu i našem vremenu koje provodimo u kući. Radivoje je sa Herlom razgovarao o poslovima koje je treebao da obavlja. Zasuo bi rukave i dugo joj objašnjavao o iskustvima o životu, o njegovoj mladosti i kako je mukotrpno zarađivao za porodicu. Sedela je slušajući o tome šta joj je govorio. Zacrvenio bi se u licu i pomalo oznojio dok bi sa njom razgovarajući pokušavao da joj dočara vreme njegove mladosti i borbu za preživljavanje. Često je govorio o njegovim roditeljima i njegovom odrastanju. Dok bi govorio vrlo bi se često umorio govoreći zadihanim i veoma dubokim glasom. Ona bi sedela naslonjena na krevetu i razmišljala o svemu onome što joj je on govorio. Vrlo često je razmišljala o svom životu i upoređivala pojedine trenutke pojedinih životnih situacija dok bi pričao Radivoje. Spustila bi glavu na sto za kojim su sedeli i slušala . Po nekad bi primetila malo prašine koja je bila na ivici od stola. Povukla bi rukom i obrisala. Podigla bi glavu i započela razgovor govoreći o sebi. Ponekad dok bi razgovoarala ne bi se složila sa njihovim mišnjenjim, već bi mudro razgovarala i govorila svoje mišljenje o svemu onome što se govorilo. Gvorila je o svojoj mladosti o svojoj sestri koju je imala. Bila je starija od svoje sestre. Roditelji su joj se razveli dok je bila još sasvim mala, čini mi se da je išla u šesti razred a njena sestra osmi. Živele se sa majkom. Povremeno ih je otac posećivao. Ja sam u to vreme radila i zarađivala za našu pšorodicu. Dоk bi ona sedela kući i spremala kolače, bila uz roditelje i pomagala za sve ono što bi bilo potrebno. Moglo je vrlo često da razume moje vreme koje provodim na poslu i način našeg života. Dolazila bih veoma umorna sa posla. Tada bi me vrlo često čekao spremljen ručak na stolu koji bi spremili. Skinuo bi svoj kaput i ostavio na čiviluku koji se nalazio odmah porеd jednog ormara u hodniku. Okačila bi ga i ušla u sobu. Mama bi tada ležala i odmarala bi se od svakodnevnog posla. Često bih sedeći za stolom upitala mamu da li je zvao tata? Govorila bi veoma tihim glasom i nastavila bi da spava.
-Moraću neki dan dok se budem vraćala sa posla da svratim kod njegam i obiđem ga, govorila je. Prošlo je poprilično dugo vremena od kako nismo išle da ga obiđemo. Sigurno bi nam zamerio na tome što nismo u skorije vreme odlazile kod njega . Živeo je usamljeničkim životom . Veoma često je provodio vreme sedeći kući i čitajući. Govorili bismo tada vrlo često našoj majci o ocu i da smo ga videle kako prolazi ulicom. Ne bih previše obraćala pažnju na svemu tome što bismo joj mi govorili, već bi nas saslušala i vrlo brzo počela govoriti o nečemu drugome, kao na primer o mom poslu, o vremenu koje provodimo, našim životima. Vreme je tako brzo proletelo da nije želela uveka da nam govori o našim životima u detinjstvu a pogotovu o našem ocu. Sedeći vrlo često bih je upitala o svome ocu i njegovom životu. Pomerila bi stolicu staveći ruku na sto i ustala bi i govorila da je to vreme prošlo za razgovor, a pogotovo o njemu i da je vreme da razmišljamo o nama i našim životima. Neko vreme bi ćutala i slušala dok bismo mi razgovarali. Po nekad dok smo joj pričali nešto o našem životu sa iznenađenjem bi slušala o svemu onome što bismo joj govorili. Sa čuđenjem bi reagovala i nadovezala bi se na sve ono što bismo tada govorili. Često kada bi odlazili kod nje ne bismo je vodeli kod njih. Osećali bismo se veoma mirno i razmišljali o svemu onome što bismo govorili. Kada bi bilo vreme za polazak kući, pozdravili bismo se veoma ljubazno i krenuli svojoj kući. Susretali bi razne ljude i razmenjivali pozdrave koji smo upućivali jedni drugima. Meli se osećala veoma tužno i potišteno kada bismo trebali da idemo jer smo tada imali mnogo obaveza. Dimitrije je u to vreme bio još sasvim mali i trebalo mu je dosta pažnje i brige. Ustala bi sa kreveta na trenutak ispružeći ruku govorila nam je da ostanemo još samo malo, još koji minut jer bi želela da nam ispriča još po koji događaj. Mogli smo vrlo često da je razumemo ali i oni da razumeju naše događaje. Tada bismo uvideli veoma tužan izraz njenog lica jer bismo već tada u tom periodu trebali zaista da krenemo. Ustali bismo sa njenih stolica, vratili bismo ih na istom mestu i polako krenuli kući. Zagrlili bismo jedni druge i polako koračajući došli do vrata.
-Mislim da smo danas imali veoma prijatan dan i izvanredno društvo sa kojim smo sedeli. Šta misliš o Meli vrlo često bih upitala Radivoja? Ponekad bi bilo poprilično hladno i jedva bi čekali da stignemo kući. Osećali bismo veoma veliku hladnoću po telu i obrazima. Koračali bismo veoma brzo kako bismo što pre stigli kući. Zaćutali bismo na neki minut, pa bi zatim, Radivoje ponovo počeo da govori o poslu, o vremenu i sutrašnjem danu. Približavajući se stanu odmah smo počeli govoriti o tome šta ćemo raditi kada budemo stigli. Dimitrije bi bio u svojoj sobi i sedeo bi ili bi bio u ležećem položaju, a Slaviša bi za to vreme bio sa njim u sebi i sedeli bi. Ponekad bi pustili neku laganu muziku uz koju bi razgovarali. Bilo je i vremena kada bi se igrali u sobi. Kada bismo ušli videli bismo vrlo često da se igraju razbacanim igračkama. Dok su bili mali uglavnom je Radivoje sedeo kući čekajući dok se ne vratim. Ubeđivala bih ga nekoliko puta kako bi krenuo sa mnom, ali shvatio je potrebu da je imao obaveza i kući. Sedeo bi zavaljen na stolici i gledao televiziju kao i obično. Primakao bi se bliže i tako bi sedeo. Vremenom bi nadzirao šta rade njih dvojica. Da li se igraju ili je neko od njih dvojice slučajno zaspao. Nisam baš voleo da ih uspavljujem kada su bili mali više sam to prepuštao Irni. Kada bi došla obično bih je pitao kako se provela i kako je proteklo vreme. Ušla bi veoma zadihano umoreći se dok bi se penjali stepenicama. Pomogao bih joj oko nošenja hrane i svega onoga što bi joj bilo potrebno. Bilo bi vreme njenog dolaska i znao bih da bi uskoro trebala da dođe. Otvoro bih joj vrata i polako koračajući ušla bi, a zatim Izula bi svoje cipele, ostavila bih ih na svome mestu. Vrlo brzo bi upitala za Dimitrija i Slavišu. Kako je vreme prolazilo njih dvojica su bivali sve stariji i postali su odrasli. Slaviša bi vrlo često obukao svoj omiljeni djemper zelenkaste boje sa žutim i belim šarama. Jedno vreme dok sam radia i izašli smo u grad i kupili smo ga. Voleo je vrlo često da izlazi i tada bi ga obukao. Dimitrije bi sedeo u sobi i ne bi nikud odlazio. Njegovo stanje je bivalo sve teže. Sedeo bi na svom krevetu ili na stolici koja je stajala pored kreveta. Jedno vreme u poslednjih nekoliko meseci mislim da je malo vodio brige o sebi i o svom izgledu. Nekoliko puta su navraćali lekari kako bi mu dali neku terapiju i kako bi poboljšali njegovo zdravlje. Previše smo vremena posvetili njemu i svim tim događajima koji su nas zaokupirali. Često smo sedeli noću i dugo, dugo razgovarali. Pronalazili bismo bilo kakve mogućnosti u prevazilaženju pojedinih situacija. Često smo govorili o Slaviši i o Dimitriju, o njegovom zdravlju. Vrlo često bi se složio oko nečega o čemu bismo Radivoje i ja govorili. A ponekad bi imao svoje obaveze pa tako da i ne bi nas saslušao do kraja o svemu onome što bismo mu govorili. Stajao bi neko vreme žureći se i dopunjavao rečenice koje smo mu bili upućivali. Zatim bi došao pored nas seo bi i saslušao o svemu onome što bismo mu mi govorili. Ustao bi i osvrtajući se za nama govorio.
-Žurim. Ja sada odlazim a kada budem došao mislim da ću izdvojiti vreme i da ćemo razgovarati. Radivoje bi ćutao za to vreme pa bi zatim progovtio po koju reč. Izlazeći na vrata sedeli bismo i razmišljali. Po nekad bismo odlučili da ostanemo tu sedeći. Radivoje bi uzeo neku novinu i čitao o vremenu koje nam prethodi. Ustao bi i uzeo neke kolače i sedeo bi sa čašom u ruci. Kao i obično imao sam puno obaveza koje su nam prethodile. U stanu nam je bilo poprilično toplo. Po nekad bi razmišljao i o dolasku na pijaci. Svakodnevno smo jeli voće i povrće. Odlazio bih ujutru na pijacu kako bih kupila nešto od voća. Pre nego što bih odlazila u kupovinu, razmišlajla sam o Dimitriju i njegovom zdravlju. Ostavila bih sav posao koji bih tada započela da radim. Sklonila bih stvari sa stola ili bih nešto iz rerne stavila na sto i lagano bih krenula u njegovu sobu. Tada bih ušla lagano i veoma ljubazno započela razgovr sa njime. Obrisala bih čelo koje bi se preznojilo. Zavukla bih rukave i skinula kecelju u kojoj bih svakodnevno obavljala poslove. Ruke bi mi tada bile poprilično hladne i pomalo blede od svakodnevnog posla koji sam radial, a pogotovu od svakodnevnih briga. Vremenom bi i ilice postojalo bledije a na očima vrlo često mogao je da se vidi pospanost. Možda su i jedno vreme navikli na moj jutarnji izgled. Tada ne bih previše obraćala pažnju na njih kada bi mi nešto govorili o svemu tome. Prošlo bi nekoliko dana a zatim bih više pažnje i vremena posvetila sebi.
-Kako si ovog jutra? Još koji minuta pa ću spremiti doručak. Želela bih da dođeš u kuhinju kako bi i ti sa nama doručkovao. Ušla bih polako u sobu razgledajući da li je sve na svome mestu. U poslednje vreme na neki način sam primetila da je odbijao razgovor. Nije želeo da mi odgovori o svemu što bih ga pitala. Ali o tome nisam htela ništa da govorim Radivoju a pogotovu Slaviši.
-Dobro jutro rekoh! Polako sam prišla i sela pored njega. Slaviša je ustao dosta ranije od tebe. Eno ga u sobi pije kafu i razgovara sa Radivojem. Još malo pa je doručak gotov. Na njegovom licu videla se potištenost i velika nezainteresovanost o svemu onome što bih govorila. Gledao bi me kada bih počela nešto njemu da govorim. Okrenuo bi se i otišao prema svome krevetu i jednom ormaru koji se nalazio pored kreveta. Ovog jutra je izgledao dosta zapuštenije od prethodnih jutara. Brada mu je bila tada poprilično porasla. Bio je neumiven tog jutra. I sve više mi se činilo da je sve manje i manje vodio brige o svojoj ličnoj higijeni. Odelo je na njemu bilo veoma neopašeno. Bilo je par nekoliko velikih fleka od hrane po dukserici i pantalonama. Nekada nije želeo da uzmem njegov stvari kako bih ih oprala i ostavila da se osuše. Nosio je duksericu bele boje sa nekim šarama po njoj. Tog jutra mi se činilo da je obukao naopačke . Stvari su bile po prilično izgužvane. Kada bih imala prilike i mogućnosti uzela bih nekoliko njegovih stvari i odnela bi ih u predsoblje gde bi ih lepo ispeglala. I posle sve lepo spakovala. Zatim bih ih uzela i vratila na svoje mesto. Dimitrije ne bi previše obraćao pažnju na svoje stvari koje su mu omalele i koje je nekada nosio. Govorila bih mu da je to premalo za njega i da ima stvari koje treba da obuče. Tada bi se Radivoje vrlo često ljutio i bila bi kritikovana sa njegove strane.
-Idi! Odnesi to nekud! Mislim da sam ti to već jednom rekao i da smo o tome više puta razgovarali. Ljutito bi ustao sa stolice i izašao malo napolje. Idem sada u grad kako bih kupio sebi neke novine i kako bih nešto pročitao. Slaviša bi ujutru bio u sobi i nije želeo vrlo često da komentariše Dimitrijeve postupke i njegov svakodnevni život. Ustao bi poprilično kasnije i neko vreme bi sedeo sa nama razgovarajući. Ustao bi ponekad pun veselosti i lepih trenutaka koje je razmišljajući proživljavao. Vrlo burno bi nas pozdravio. Nekada ranije kada bi ustao rastezao bi se... a kako bi se bolje rasanio pa bi otišao malo da porazgovara sa Dimitrijem i da mu poželi dobro jutro. Sedeo bi na polurasklimanoj stolici koja je bila presvučena nekim sunđerom pa tako da je bila veoma udobna za sedenje. Sedeo bih ispruživši noge skoro do kreveta i razgovarao sa bratom. Odgovorio bi mi na nekoliko pitanja kojih bih ga upitao pre svega o njemu, kako se oseća i da li želi da ide sa nama u sobu. Upitao bih ga stavljajući svoje ruke na kolenima vrlo često o izlascima, jutarnjim šetnjama i kupovini. Ustao bi iz kreveta i krenuo ka kraju sobe gde bi se okretao i odjednom bi presta da govori sa mnom. Držao bi jedan ormar i nekoliko njegovih stvari koje je držao u blizini sebe i nikome ih ne bi davao. Duže vreme kada bih prišao bliže ormaru, podigao bi glas vrlo često i počeo da galami govoreći:
-Vrati mi ih! To su moje stvari. Zastao bih tada vrlo često i gledao u Dimitrija.
-Ali ja zaista ne želim da diram ništa od tvojih stvari. Sve ovo što se nalazi na polici to je tvoje. Samo sam želeo da malo popričamo. Ostaću još malo a zatim ću izaći na trenutak. Zatim bih seo i ćutao. Uvideo bih vrlo brzo ljutnju na njegovom licu i očima. Kada bih se približio nekim stvarima koje su stajale na ormaru, figurice raznih životinja i kesa u kojoj su stajale neke stvari , garderoba. Nije želeo da ide u dnevnu sobu onda kada sam ja to kazao. Ili kada bi Irna ili Radivoje to zahtevali. Već bi polako izašao iz sobe kada bih video da nikoga nema u njegovoj sobi koja je bila poprilično mala i pomalo tamna. Ponekad nije dopiralo dovoljno svetlosti kako bi obasjalo čitavu prostoriju . Danima su roletne bile spuštene pa čak i u vremenu kada je bilo sunčano i toplo. Kada bi ušla Irna dok nije bio u svojoj sobi , okretala bi se svuda naokolo kako bi zapazila neke predmete ukoliko nisu stajale na svome mestu. Prišla bi polako prozorima i tada podigla roletne. Vrlo brzo bi uzela neku staru krpu sa kojom bi počela da sređuje. Svugde gde bi bilo prašine, sve lepo bi sredila i počistila. Stvari koje su se nalazile u sobi bile su lepo spakovane i sređene. Lagano boh izašao iz sobe i nastavivši sa spremanjem ručka i svih obaveza koje su mi predstojile tog dana. Prolazilo bi vreme ponekad , a Radivoje ne bi ulazio u njegovu sobu po nekoliko dana. Kada bismo započinjali razgovor u vezi njega, primakla bi svoju stolicu meni i upitao bi me šta mislim o sadašnjoj situaciji. Uvek bi me bodrio u teškim trenucima i bio uz mene kad god bi mi nešto zatrebalo. Primakao bi se uz mene i vrlo česo osetila toplinu njegovog tela. Čvrsto bi me zagrlio i prislonio ruku na moje rame. Tada bi me vrlo često poljubio i pomilovao po glavi. Znala sam vrlo često da osetim njegovu nežnost i bliskost koja mi je mnogo značila a pogotovo u nekim teškim trenucima. Pomilovala bih ga vrlo često po ruci i bili jedan uz drugo. Veče se polako približavalo i proveli smo veče vrlo uobičajno. Sledećeg jutra situacija se dosta priomenila. Mislim da smo bili veoma iznenađeni i zabrinuti od prethodnoh dana. Još sam ležala u krevetu i začula veliku dreku i galamu. Dimitrije je tog jutra bio u poprilčno lošem sanju. Tog jutra stanje mu je bilo vrlo pogoršeno. Radivoje je spavao tog jutra. Legao je poprilično kasno i tog jutra je duže spavao. Ustala sam vrlo lagano. Obukla sam se i izašla vrlo brzo. Gotovo da nisam ni razmišljala kada sam ustala šta ću obući i o svom izgledu. Kada sam ušla u sobu Dimitrije nije bio u sobi. Izašao je brzo… vrata su bila otvorena. Roletne su bile do pola podignute, a zavese razmaknute. Stolica je bila oborena, krevet razmešten. Čaše i šolje su se nalazile po podu. Izlazeći iz sobe razgledala sam svugde naokolo kako bih ga videla gde se nalazi. Čas sam se okretala na levu a čas na desnu stranu. Tog jutra sam nosila na sebi crvenu majcu sa plavim i zelenim šarama. Mislim da sam se nalpeše osećala u njoj. Tog jutra i nisam previše razmišljala šta ću obući. Najzad kada sam krenula kroz sobu videla sam ga kako stoji kraj jednog ćoška. Stajao je povjene glave gledajući u jedan deo zida. Kada sam se približila malo prema njemu , možda ne punih dva, tri metra, podigao je glavu i ćutao.
-Dobro jutro, uzviknula bih. Dobro jutro Dimitrije. Rekla bih povišenim glasom.
-Ja sam sada došao i ovde sam..sada ..ovo kada. ..govorio je.
Biloa sam veoma uplašena i iznenađena novonastalom situacijom Činilo mi se da dugo, dugo vremena Dimitrije nije bio u takvoj situaciji. Kako je vreme odmicalo situacija se pogoršala. Stajala sam neko vreme pokušavajući razgovarati sa njime. Posle nekoliko minuta njegov glas je bio sve višlji i snažniji. Sztajala sam ne znajući kako da reagujem. Približila sam se nekoliko koraka prema njemu. Počeo je govoriti reči koje su bile besmislene i veoma nepovezane.
-Ne znam šta to govoriš? Kakve su ti to reči? Nije obraćao pažnju na sve ono što sam mu želela reći. Posle nekog vremena je zaćutao. Gledala sam u njega ne progovorivši više ni reč. Začulo se škripanje vrata. Radivoje je ustao toga jutra uzrujan ne znajući o čemu se radi. Ne znam Irna zašto si ustala tako rano… Začuo sam dreku i viku a pogotovo Dimitrija. Morate biti pribrani. Došao je pored nas. Pridržavao se svojom tankom rukom o zid. Nadovezao bi se na pojedine Irnine reči. Godine su prolazile a situacija i okolnosti su se menjale uz godinu u godinu, measec uz mesec iz dana u dan. Trudili smo se da koliko možemo utičemo na poijedine okolnosti i život sa kojima smo se svakodnevno suočavali. Ali jednostavno ponekad nismo mogli uticati na pojedine momente. Tog jutra smo bili oboje veoma zabrinuti. Slaviša je tog jutra spavao ali znao je da je vreme teklo veoma brzo i da se situacija pogoršavala. A ponekad bi od rano ujutru izašao nekud i vratio bi se u podne kada bi ručao i sedeo malo da se odmori.
-Mislim da ćemo veoma brzo ići u sobu. Prošao bi pored nas i strahovitom brzinom ušao u sobui zatvorio vrata. Gledala me je veomna začuđeno. Odmahivala je glavom. Tog jutra joj se znoj oblivao po licu i bila je dosta bleda za razliku od prethodnih dana.
-Mislim da i sada nije vreme za preteranu brigu, govorio sam joj. Držala je svojim dlanovima obraze. Bila je veoma uzrujana. Plačući je čučnula u hodniku. Uhvatio sam je za ruku i polako je ustala. Zagrlila me je veoma čvrsto. Mislim da su to bili najteži moment koje smo bili proživljavali.
-Hajdemo polako, govorio sam joj. Ićićemo malo da sednemo. Uhvatio me je polako za rame, pa zatim za ruku i lagano smo krenuli ka sobi. Bila je veoma uzrujana i da sam tog jutras vrlo lako mogao priemtiti. Vrata su bila malo otvorena i mi smo nastavili hodajući prolazeći pored sobe. Npokon smo ušli i seli u dnevnu sobu. Govorila mi je:
-Mslim da je vreme da predizmemo nešto kada je u pitanju Dimitrije. Sigurno bi se i Slaviša složio sa nam o nekim predlozima.. Ćutala je tog momenta nije žežlela da progovoara ni jednu reč koja bi nešto značila. Započeo bih da govorim po koju reč ne bi li čuo njeno mišljenje o onome što je govorim, ali ona je ćutala i dalje nije ništa govorila.
-Mislim da je vreme da se obratimo lekarima i da ga odvedemo u bolnicu za duševne bolesti.
Iznenađeno me je pogledala. Da li znaš šta govoriš, upitala me je? Mislim da uopšte nije u redu to što govoriš? Ja se ne bih složila sa tobom. Sklonila je pogled sa mene i veoma hitro se udaljila, ispruživši ruke.
-Mislim da bi tako bilo bolje za sve nas a pogotovu za oboje. Tamo će biti stručnih ljudi koji će mu pružiti adekvatnu pomoć i tamo će provoditi vreme. Moći ćemo kad god poželimo da ga obiđemo i odnesemo šta god poželimo što god bi mu bilo potrebno. Dok sam joj govorio okretala je glavu nežćeleći da me gleda o svemu onome što sam joj govorio.
-Mislim da bi trebalo ovde da sedneš i da se smiriš. Prišla je i stalala je pored mene. Stavivši ruke na sto, povila se maloi rekla je:
-U redu. Videćemo. Ali mislim da će mi trebati vremena o svemu da razmislim . Pogledala me je vrlo zabrinutim pogledom. To je bila situacija koja je bila veoma teška za mene a pogotovu za nju. U tom trenutku mogao sam da shvatim njenu situaciju i njena osećanja. Gde je Slaviša upitala me je?
-Milsim da je izašao jutros i da je počeo da radi. Juče smo

razgovarali. Pogledala me je vrlo začuđeno i veoma iznenađeno.
-Gde?
-U nekoj firmi, neki marketing, tako nešto.
-Zašto mi nisi rekao ranije? Stajala je veoma izbezumljeno. Dobro je da si mi to rekao. Mislim da će nam malo olakšati situaciju u kojoj se trenutno nalazimo. Juče ga nisam videla skoro čitav dan, pa tako da nismo stigli ni razgovarati. Dok smo sedeli i gedali televiziju u tom trenutku ušao je Slaviša. Savijajući se tražeći neke stvari koje je tu ostavio. Prelazio je sa jednog kraja sobe na drugi kraj.
-Šta to tražiš, upitao sam ga?
-Tražim… ma potrebno mi je nešto od nekih dokumenata… Zaćutao je. Imam nekih obaveza.
-Jutros sam čuo da se Dimitrijevo stanje poprilično pogoršalo, ali ja tu zaista nisam mogao nikako pomoći. Očekujem danas obaveze pa tako da i nisam imao vremena na pretek. Mogli smo da shvatimo žurbu i manjka vremena. Izašao je. Odmah smo zaboravili na Slavišu, a više sam razmišljala o Dimitriju i njegovom zdravlju. Uhvatila sam se za glavu i tako razmišljajući smo sedeli. Ćutao je sedeći u sobi.
-Radivije… je dremao dok je gledo televiziju.
-Govorim ti… Mislim da me nisi čuo i da treba da ti ponovim. Okrenuo se prema meni. Njegova garderoba se nalazila u onom ormariću sa leve strane odmah pored prozora u njegovoj sobi. Tamo su njegove stvari. Njegova odeća, obuća na svom mestu. Treba sve lepo spakovati i drago mi je što si me saslušao i što si uvažila moje mišljenje. Znam da sam uvek želeo da čujem tvoje mišljenje. O svemu onome što sam razmišljao, a pogotovu o nama.
-Radivoje će:
-Spremiću svoj auto iz garaže i spremiću sve što će nam biti potrebno kada budemo krenuli. Ustala je polako sa stolice i razmišljala o onome što sam joj govorio. Ponećemo sve što će nam biti potrebno. I ja ću poneti svu važnu dokumentaciju i obućiću se veoma toplo jer je napolju zaista zahladnelo. U tom momentu začuli smo telefon. Idi Irna… molim te, vid ko to zove! Ako mene traže doći ću da se javim. Ustala je i krenula telefonskoj slušalici. To je bila Meli.
- O… dobar dan draga Meli. Veoma je divno čuti tvoj glas i veoma mnogo znači za mene i našu porodicu. Sa radošću i velikom nestrpljivošću smo razgovarale i sa očekivanjem da se vidimo, Meli će.
-Očekujem te u toku dana. Evo baš sedim sa Radivojem i razgovaramo sa nekim našim teškoćama. Ali veoma me je obradovao tvoj poziv. Osetio sam radost i iščekivanja kada je Meli razgovarala sa mnom. Radivoje, puno te je pozdravila. Rekla i doći će kod nas u toku dana. Dobro je da će doći i malo ćemo pričati i o drugim strvarima i zanemariti naše porodične teškoće. Uzdahvnuši klimnula je glavom. Mislim da već nekoliko dana nisam imala goste. Skoro da smo po čitav dan sedeći prpvodili vreme kući. Ustavši sa stolice, jednom rukom bio je naslonjen na zid. U donjem delu se nalazio radijator.
-Drago mi je što će doći Meli. Mislim da će nam mnogo značiti, njeno prisustvo a pogotovu njeno raspoloženje koje se skoro uvek moglo videti na njenom licu. Irna je bila toga jutra veoma izbezumljena i razmišljala je o svakojakim stvarima, Radivoje će.
-Ići ću malo da se odmorim, leći ću malo a ti vidi šta ćeš. Pospremi malo sobu i odmaraj se dok ne dođe Meli. Ja ću posle ustati i doći ću. Slaviša je još uvek u gradu i nisam siguran kada će se vratiti. Sigurno je da ima mnogo obaveza. Mahnuo je rukom i polako krenuo ka krevetu na kome je ležao. O Dimitriju ćemo kasnije pričati. Mislim da sada nije vreme o tome razgovarati. Želeo bih da čujem tvoje mišljenje o njemu i šta ćemo raditi za ubuduće. Dok smo sedeli začulo se škljocanje vrata. Sigurno je sada ušao u sobu, razmišjala sam.
-Ne znam šta radi Dimitrije. Možda je zaspao. Obično je spavao tokom dana a razgovarao bi sa nama ponekad u večernjim satima. Ne bih trebala sada da ulazim razmišljala sam. Neću da remetim sada njegovu trenutnu situaciju. Ovih dana sam bila više zabrinutija nego uobičajno. Sve više i više sam razmišljala o Dimitriju, i svemu onome što sam jutros sa Radivojem razgovarala. Trebaće mi još malo vremena da razmislim o svemu onome a pogotovu o Dimitriju. Radivoje je od njegovog detinjstva stalno provodio vreme sa njima i sasvim sigurno da bih veoa dobro razumela našu situaciju i rešenje koje će biti veoma značajno za nas oboje ali i na posletku za sve nas. Stavila sam ruku na čelo i polako sam rukom dodirivala lice. Tišina je potrajala neko vreme i osećala sam se veoma usamljenom. Mislim da mi je veoma prijao mir i samoća u pojedinim momentima. Setila bih se tada nekih lepih i važnih događaja iz svoga života koje sam proživljavala u svojoj mladosti. Začula sam zvuk zvona. Prošlo je samo nekoliko momenata od kada buh primetila neki zvuk. Radivoje je legao, a Dimitrije je spavao, a Slaviša, možda je on pomislih. Obično ne dolazi u ovo vreme kući. Čini mi se da je izašao pre koji minut. Uzdahnula sam i ustala veoma brzo.
-To je sigurno Meli. Da… kako se nisam ranije setila. Požurivala sam krupnim koracima kako bih što pre stigla do vrata. Kada sam otvorila vrata bila je ona. Sa osmehom na licu i ispruženim rukama prema meni. Na licu joj je blistao osmeh i sreća zbog našeg susreta. I ja sam bila veoma iznenađena i zadovoljna našim susretom. Izgledala je tog dana veoma elegantno. Čini mi se da već dugo, dugo godina nije tako lepo izgledala. Sva je blistala od sreće i zadovoljstva. Imala je prelepu dugačku haljinu. Nosila je torbu i izgledala je predivno. Prišla je blizu mene zagrlivši me. Svoji dugačkim i tankim rukama. Zagrlile smo jedna drugu.
-A ti…? Kako si ti? Lagano bi mi svojim šakama dodirivala lice i mazila ga je polako. Mislim da u tim trenucima samo što nisam zaplakala. Uspela sam da se uzdržim i ostanem prisebna dok sam razgovarala sa njom.
-Nemoj da stojiš tu. Ovde je poprilično hladno. Hajde… govorila sam joj. Hajde izvoli uđi. Radivoje je legao malo da se odmori, a Dimitrije je u svojoj sobi. Još uvek ne znamo šta ćemo sa njim. Ulazeći smo razgovarale. Držala sam je za predeo oko ramena. Slaviša više vremena provodi napolju a sve manje u kući. Ovih dana je jurcao oko traženja posla. Mi smo uglavnom sedeli kući. Sele smo za čas i počele razgovarati.
-Raskomoti se govorila sam joj! Sa osmehom sedeći je ljubaznim glasom govorila. Nismo se dugo videle, govorile smo jedna drugoj. Ustala je sa stolice i krenula ka meni i veoma čvrsto me je zagrlila. Uhvatila sam njene ruke koje su još uvek bile hladne i podrhtavale su. To je bio izuzetan trenutak u mome životu. U nekim momentima kada sam bila veoma potištena i usamljena vrlo čso bih se setila moje Mali i naših dugih razgovora. Osetila bih nekad olakšanje kada bih se setila nje. Po nekad ni Radivoje ne bi mogao da me razume o svemu onome što sam želale da govorim. Začulo se škljocanje vrata.
-Ovo je sigurno Radivoje, govorila sam joj. Legao je malo da se odmori. Hodao je rastežući svoje umorno telo. Sa iščekivanjem smo želeli da što pre dođe kod nas. Meli je bila pomalo uzbuđena i sa nestrpljenjem je očekivala susret sa Radivojem.. Na Radivojevom licu moglo se videti puno oseha i iznenađenja, susret sa Meli. Drago mi je zbog našeg susreta, govorili su. Tihim glasom je govorio Radivoje, gledajući je pravo u oči . Ustala je lagano i pružila ruku Radivoju. On je osećao uvek brižljivost i Melijevo poverenje. Nekada su provodili svo troje vreme zajedno pričajući do kasnih večernjih sati. Uvek bismo osetili zadovoljstvo kad god bismo odlazili jedan drugome. Uhvatila je lagano za dlan koji je bio pomalo hladan.
- Zar je napolju već tako zahladnelo, upitao ju je? Stavivši svoj dlan preko njene ruke. Držao je neko vreme a zatim se primakao stolu i seo je. I tako sedeći smo razgovarali. Radivoje je zevajući pokušavao da dočara svoj život i vreme koje provodi sa svojom porodicom. Ponekad Meli nije umela da se suzdrži od svega onoga što bi želela da govori Irni i Radivoju. Ponekad bi se nadovezala na njihovu priču da je dugo, dugo govorila o svome životu. Ponekad bi se udružila sa Irnom pa bi njih dve govorile o Radivoju. O svemu onome u čemu se on ne bi slagao. Podrhtavala bi ponekad kada bi govorila o svome životu i vremenu koje je provodila u svojoj mladostii. U nekim trenucima je mogla da razume Irnu i njenu porodicu, ali ponekad je dugo razmišljala o njihovim svakodnevnim postupcima i vrlo često upoređeivala sa njenim životom. Našalio bi se povremeno sa Irnom i vrlo često govorio o životu i svemu onome što ga je interesovalo i što mu je veoma značilo. Sedeo je u majci sa veoma velikim podočnnjacima i frizurm koja je bila sva neuredna od spavanja. Nije se previše obazirao na svoj izgled. Stavio bi ruku na stolicu na kojoj je sedela Irna i posmatrao razgovor između njih dve. Voleo je vrlo često da se nadoveže na razgovor kada bi njih dve započele o godišnjim dobima ili o vremenu u kome se sada živi, a pogotovu o njihovom vremenu koje je prošlo. Meli je imala divnu haljinu sa prelepim belim i plavim šarama. Koja je sva svetlucala dok bi sedela i razgovarala sa njima. Mogla je u dubini duše da razume Irnu i Radivoja jer kada bi pričali o njihovoj mladosti vrlo često su imali slične momente i trenutke koje su doživljavali.
-Mislim da te razumem govorila bi sležući ramenima i klimajući glavom. Uzdahnula bi i dugo razmišljala o svojoj mladosti i svom životukoje je proživljavala. Upitala bi ih šta da ih upita za Dimitrija i Slavišu. Slavišu je videla poslednji put kada je bila i vrlo malo sa njim porazgovarala. Možda bi bilo o bolje da i mnogo ne pitam, jer je sada situacija teška za sve. Ah... i život je takav gde se svi suočavamo sa teškim pojedinim životnoim situacijama koje nas stavljaju na kušnju i zahtevaju od nas da se izborimo i da nastavimo dalje sa našim životima. Vreme je tako brzo proletelo., govorila sam im pomerajući svoju stolicu i približavajući svoje telo prema stolu. I pored svih problema koje su nas zadešavale volela sam u pojedinim situacijama da imam osmeh na licu koje bi povremeno krasilo moje lice. Trebalo bi da ljudi to razumeju da mogu i problemi biti sa osmehom. Radivoje bi sa iščekivanjem želeo da završi svoju misao gledajući u njih dve kada bi govorio. Ponekad bi ga izbio znoj po licu i po telu od silne toplote, jer je obično sedeo pored peći dok bi razgovarao sa nama. Vreme koje bismo provodili u toku razgovora tako bi brzo proletelo. Ponekad i kada više nisam imao o mnogo čemu govoriti i kada bismo o svemu razgovarali voleli smo da sedimo i onda bi neko od nas progovorio još po koju reč kako bi se neko nadovezao. Obično je to bio Radivoje. Ostali smo sedeći još samo nekoliko minuta . Na kraju razgovora Keli bi se tiho nasmejala i uhvatila bi Irnu za ruku, pa zatim za rame i polako ustajući se rastavljala sa njima, nagoveštavajući da je vreme da krene kući. Ponekad bi je Radivoje vrlo ljubaznim glasom i osmehok koji je bio na njihovom licu želeo da još posedi i provedu vreme zajedno. Krenuli bismo sa njom do vrata kako bismo je ispratili i pozdraviili se sa njom. Kada bi ugledala telefon koji je stajao u hodniku, okrenula bi se govoreći:
- „ Čućemo se“ Zvaću vas ja, ništa se vi ne brinite. Prvom prilikom kada budem imala vremena , ja ću vam se javiti i razgovaraćemo. Život je pun neočekivanih događaja. Pruživši ruku preko njenog ramena hodale smo lagano do izlaznih vrata. Radivoje bi je pozdravio samo koliko bi krenuo za njom i vratio bi se u dnevnu sobu u kojoj bi provodio vreme sedeći i gledajući televiziju. Sedeo bi na drvenoj stolici sa naslonom i svojom rukom zevajući vrlo često nameštajući svoju gustu kosu na glavi. Ponekad izlazeći kada bismo bile obe nasmejane upitala za Dimitrija i za Slavišu. Pokušavajući da mi dočara život i teškoće koje je ona proživljavala u svome životu. Stavila bi svoj dlan polako podižući njenu ruku prema mojim usnama i dočaravala teškoće u životu. Biće sve u redu… govorila mi je. Moramo biti hrabri i boriti se kroz život. Oni su sada odrasli, a za Dimitrija se ne treba mnogo brinuti. Biću uvek tu uz tebe i pomoći ću ti oko svega što ti bude bilo potrebno. Uvek možeš da računaš na mene. Vrlo često ležim i odmaram se u popodnevnim, satima i razmišljam o tebi i našim životima. Volela bih da me obavestite o svemu što se dešava kod tebe i ukoliko mogu nekako ti pomoći. Znaš i sama koliko smo vremena provele jedna kod druge i razgovarale o svemu što nas je interesovalo. Ukoliko bude meni nešto zatrebalo, ja ću te zvati. Lepo mi je bilo družiti se sa vama. Pozdravile bismo se i odlazeći mahnula bi mi rukom okrenuvši se još jednom. U tim momentima i nisam baš znala šta sve da joj govorim. Čas sam mislila o svome životu, svojoj mladosti i vremenu koje je proteklo, a čas o Radivoju, o Dimitriju, Slaviši, pa tako da sam govorila tek ponešto., jer sam uvek znala da ćemo se ubrzo ponovo videti i posetiti jedan drugu. Obično sam volela da je upitam da li je bila nekud, kod nekih njenih prijatelja koje ja ne poznajem, pa da mi govori o njima. Kada bih imala po nekad neke problem ili neke obaveze potrajalo bi I duže vreme kako se ne bismo čule ali setimo se jedan druge. Sa setom i tugom odlazeći smo pozdravile jedan druge ali smo imali i pomalo radosti što imamo jedna drugu. Mahnula sam joj kada je krenula ka vratima. Odmah sam u tom momentu počela da razmišljam o Slaviši I Dimitriju. Za trenutak sam zaboravila na Kely i njenu posetu. Možda je sada već i sigurno stigla kući. Ulazeći u sobu razgledala sam svaki deo sobe kako bih videla gde je Radivoje. Slaviša je bio još od jutros na poslu, a Dimitrije u svojoj sobi.
-Radivoje…, Radivoje… Kely je otišla evo sad sam je upravo otpratila. Puno te je pozdravila. Začula bih tihi glas.
-Hvala ti Irna. Lepo je što nas je posetila i drago mi je što smo se okupili, ali mi zaista sada moramo razgovarati o predstojećim stvarima koje nas očekuju. Savijene glave sedeći na kauču držeći se rukama za krevet. Približila sam se vratima stveći ruku na ulaz ka sobi.
-Nećeš valjda još da sediš. Hajde dođi sedni u dnevnu sobu i razgovarajmo! Pribili smo se jedno uz drugo staveći glavu na njegovim grudima.
-Sve je tako u životu. Sačekaćemo dok se Slaviša ne vrati pa ćemo svi lepo dogovoriti oko Dimitrija. Mislim da je krajnji trenutak da ga odvedemo u bolnicu gde će provesti neko vreme. To će biti za nas oboje teško, govorio je Dimitrije. Ali moramo biti hrabri i podneti sve životne udarce koji će nam zadati život. Ne želeći da skoloni glavu sa mojih grudi, govorila je:
-Znam Radivoje…ovo je veoma težak trenutak za mene i čitavu našu porodicu. Stavivši ruke preko mojih leđa čvrsto me je stegao.
-Otići ću do garaže i spremiću auto za olazak. A ti… možda bi mogla da spremiš sve stvari koje su nam neophodne za polazak.
-U redu…. govorila je. Kada sam je pogledao suze su joj slivale sa lica, a nekoliko pramenova kose su bili gotovo mokri od suza koje su ih natopile. Uhvatio sam je lagano i tada se polako odmakla od mog tela podignuvši joj glavu i pomerivši joj pramen kose koji se nalzio po sredini obraza.
-Dođi uz mene… uzviknuo sam joj… mislim da ćemo zajedno prevazići sve poteškoće keje nas zadese.
-Hvala ti Radivoje, govorila sam mu. Hvala ti što si uz mene i u ovim teškim trenucima. Mislim da mi je tvoja podrška potrebnija nego ikada. Uhvatila mi je rukom oba obraza i čvrsto držeći govorila me je tihim i pomalo promuklim glasom.
-Ići ću sada u sobu da uzmem iz ormara sve one stvari koje bi bile potrebne Dimitriju. Otvorivši jedan ormar koji se nalazio na kraju sobe u kome se nalazila garderoba. Bilo je pregršt stvari par prelepih kesa.
-Mislim da ću sve ove stvari lepo uzeti i spakovati u nekoj torbi. A ti Radivoje možeš spremiti auto. Stajao je i gledao dok sam mu govorila., ne govoreći ni reči. Da li me razumeš?
-O… da govorio je… Odmah ću ja ići.
-Nego razmišljam šta ćemo sve poneti.
-Pogledaj me! Ovo je torba u kojoj ćemo poneti sve stvari koje će nam biti neophodne za naš odlazak. Imamo pižamu, majce, veš i sve ostalo što ćemu trebati. Torba je bila crne boje sa po nekim šarama bele i plave boje. Bila je gotova sva od prašine, jer je dugo godina tu stajala. Nismo imali potrebe nikuda da je nosimo, jer nam, zapravo, nije ni trebala. Obično sam nosila kesu ukoliko mi je bila potrebna da nešto ponesem. Radivoje je imao svoju crveno crnu putnu torbu koja je imala točkiće. Obično ranijih godina kada je putovao kod nekih svojih rođaka ili kada je išao negde poslovno, obično bi nju nosio. Ona se sada nalazi između pregršt njegovih stvari. Bila je sigurno u nekom ormaru koje su bile pune njegovih stvari koje više nije ni nosio. Bio je pomalo prašnjav. Ormar je bio od stakla a u donjem delu se nalazile pregrade i fioke. Irna je bila veoma brižljiva kada su u pitanju njene stvari. Bila je naviknuta na pedantnost i brigu o svojim stvarima. Sve bi stajalo na mestu na kojem bi ona želela., lepo spakovana, ispeglana. Pa čak je i u ranijim periodima vrlo često klasirala haljine, majce, košulje… Radivoje je primetio nervozu u tim momentima, da smo tada bili više nego ikada potrebniji jedni drugima. Brisao je svoje dlanove o pantalonama i očekivao šta će mu odgovoriti kada bi me nešto upitao…
-Slaviša… šta je sa njime? Mislim da se ovog popodneva zadržao malo više nego što ostaje obično prethodnih dana. Uzela sam torbu i počela da pakujem sve stvari koje bi mu bile neophodne. Za trenutak je sela i upitala me je šta bi trebalo još poneti. Torba je stajala na podu sva prašnjava. Mislim da bi trebalo saopštiti Dimitriju o njegovom zdravstvenom stanju i da ćemo uskoro ići u bolnicu na neko vreme. Razmišljala sam da li bi uošte do njega doprlo mišljenje o svim tim situacijama i o njegovom stanju kojeg u većini slučajeva nije bio svestan. Mislim da je Slaviša bio svestan čitave situacije ali da je bio preokupiran sopstvenim životom i poslom. Bio je uvek blizu Dimitrija kada bi bilo potrebno i pomoći mu u svemu, ali jednostavno onje sada odrastao i potrebno je više se usredsređivati na sebe. Radivoje se polako približavao meni nagoveštavajući mi da je slučajno nešto ne zaboravimo. Podignuvši ruke uzviknuo je:
-Ne bi trebalo ništa zaboraviti praveći grimese na licima. U tom momentu Irna je sela.
-Mislim da ćemi trebati nekoliko minuta da dobro razmislim o svemu i o čitavoj situaciji. Nameštala je kosu na glavi i razgledajući odelo na sebi. Radivoje je neprstano ulazio i izlazio, pripremajući sve stvari koje su mu neophodne kako njemu tako i Dimitriju. Odoh ja… Irna, odlazim da spremim auto i sve ostalo. Obukla je novu majcu i pantalone, a zatim polako je izlazila ka vratima. Nosio je majcu crne boje sa žutim šarama.
-Dolazim odmah, a ti spakuj sve i dobro razmisli da sličajno nešto ne zaboravimo. Samo sam mu klimnula glavom ne progovorivši ni reči. Bila sam u tim momentima toliko odsutna da sam razmišljala o Dimitrijevom detinjstvu, odrastanju i način na koji će prihvatiti sve ovo. To je bio veoma težak trenutak u svome životu koji sam podnosila. To su bili veoma teški udarci za mene a pogotovu za sve nas. Držeći se za čelo sam razmišljala o meni i Radivoju. Ustala sam za trenutak i razgledala sve naokolo kako ne bih nešto zaboravila. Radivoje polako silazeći niz stepenice žurnim koracima je išao ka ulaznim vratima kako bi što pre stigao do garaže u kojem je bio auto. Susreo sam par suseda koje sam pozdravio hladnokrvno, ali trudeći se da im, ipak , iskažem poštovanje i važnost pozdravljanja. Sa leve strane jedne zgrade nalazilo se par garaža u kojima su bili automobili među kojim a se nalazio i naš. Uputio sam se ka njoj. Osećao sam tog jutra hladan vazduh koji je turnjao svugde naokolo. Svežina je bila veoma prisutna tog jutra. Telo mi je polako podrhtavalo od hladnog jutarnjeg vazduha. Djemper koji stajao na meni rukom sam prikrivao telo zbog hladnoće koju sam osećao toga jutra. Vrata od garaže su bila veoma prašnjava. Katanac koji je stajao na vratima već dugo nije otvaran. Od silnih obaveza i problema prošlo je dugo vremena od kada nisam vozio automobile. Gotovo da nisam ni pomišljao o vožnji, jer sam , zapravo, više vremena proveo kući i šetajući po gradu. Otškrinutim vratima unutar garaže je bilo mrak, a kako su se vrata otvarala bilo je sve više svetlosti u garaži. Auto je bio sav prašnjav. Jedan je brisač bio slomljen još od poslednjeg puta kada sam vozio. Irna se nikada nije interesovala za vožnjom automobile. Tu obavezu je uglavnom prepuštala meni dok su Dimitrije i Slaviša bili mali. Nekada smo veoma često išli automobolom i vrlo retko u pojedinim situacijama pešaka. Rukom sam polako obrisao šoferšajbnu, nekoliko puta kako bih skinuo prašinu koja se nalazila. Ušao sam u auto i razgledao da li se nešto nalazi u automobilu kako bi sve lepo spakovao na svoje mesto. Posle nekog vremena izašao sam sa autom ispred garaže. Kada sam izašao razgledao sam svugde naokolo. Bilo je prisutno par prolaznika pored mene. Tu je postojao jedan mali uzani putić koji je vodio kada bi se išlo sa njim do glavnog puta. Bilo je dosta trave, ugaženog mesta i korpa za otpadke. Nekada kada bih nešto kupio a bilo teže za nošenje prolazio bih tim putićem kako bih što pre stigao do stana. Razmišljao sam da je vreme da se vratim popnem gore i kažem Irni da sam sve spremio što je neophodno za naš polazak. Zatvorio sam vrata od garaže i krenuo. Upitao sam se šta li sada radi Irna i Slaviša. Slaviša bi podržao skoro svaku moju misao i predlog kada bih ga upitao šta misli o tome. Spuštajući pogled polako sam se uputio ka stanu. Pomalo sam bio i zadihan, ali svom snagom sam išao. Irna je šetala po sobama, otvarajući ormare, kese i fioke kako bih spremila sve ono što je bilo neophodno. Kada sam je ugledao bila je crvena u licu i sva zadihana.
-Dođi! Mislim da sam sve lepo spakovala. Hajdemo sada da doručkujemo i da se malo odmorimo pa ćemo razgovarati sa Dimitrijem a i mislim da će i Slaviša usoro biti kući. Tama je bila svugde, zagušljivi osećaji i ustajalost se osećalo gotovo svugde u Dimitrijevoj sobi. Otškrivnuvši vrata pozvali smo ga. Prva ja a zatim i Radivoje. Jednom rukom se naslonio na zid a drugom rukom me je držao za leđa.
-Dimitrije… da li nas čuješ? Dimitrije…. Uzviknuli smo nekoliko puta. Hjade dođi želim nešto da ti kažem Podigli smo roletnu i otvorili vrata. Stajao je u jednom ćošku svoje sobe. Ćutao je neko vreme, a zatim me je upitao šta želimo.
-Želim da doručkujemo. Ne znam šta uopšte ima za jelo. Osećam izuzetnu galad. Krenuo je sa nama iz sobe ka dnevnoj sobi.
-Pogledaj Dimitrije, govorio mu je Radivoje… Ovo su sve tvoje stvari koje su ti potrebne i ići ćeš u bolnicu. Milsim da ćeš tamo ostati neko vreme dok se tvoja situacija ne poboljša. Irna je stajala pored njega mazeći ga po glavi. Ništa mu nije govorila. Uveliko su joj suze bile svugde po licu. Bledilo lica, izbezumljeni pogled se primećivao u njenim očima. Prišao sam polako i uhvatio sam je za ruku. U tom trenutku ruka joj je bila veoma hladna. Odmakla je. Prišao sam blizu nje i osećao nespokojstvo i nemir. Treba se malo odmoriti, uveliko je prošlo podne. Slaviša samo što se nije vratio. A sutra nas očekuje put koji je poprilično dug. Kao je vreme brzo proletelo, govorila je Irna. Radivoje je klimnuo glavom. Dimitrije je sedeo duže vreme, progovorio bi po koju reč, a po nekad bi i ćutao i ne bi odgovoarao na ono što bi smo ga upitala. Prolazilo bi i po nekoliko dana a on ne bi se previše obazirao oko svog izgleda. Zaboravio je na sebe i na sve ono što je imao na sebi. Ali u nekim momentima je bio svestan sebe. Prišao bi sam u sobu, uzeo svoj tanjir, ručao, presvukao bi se i upitao Irnu ili nekog drugog ukućanina o nečemu. U nekim momentima bi samo ćutao, ne progovorivši ni reč.. Ne bi se sklanjao dugo remena sa mesta na kome je sedeo. Taman što smo sve spakovali i seli, Slaviša je već stigao. Bio je dosta usamljen toga dana. Žureći je ušao i otišao u sobu.
-Hej, Slaviša, želim da razgovaramo. Sutra ujutru idemo na put. Dimitrije ide u bolnicu i mislim da će tamo ostati neko vreme dok mu se situacija ne popravi. Ako želiš možeš i ti sa nama.
-Ne znam… ne verujem da ću moći. Suta me očekuje mnogo posla. Evo, za koji minut dolazim pa ćemo razgovarati. Irna gotovo da mu ništa nije rekla od kada je došao sa posla. Čitavo vreme je bila uz Dimitrija kako bi nagovestila njihov odlazak. Stojeći je razgovarao.
-Pa dobro… ako ste tako odlučili, želim vam sutra srećan put. Ukoliko je potrebno mogu vam nešto pomoći ,tu sam na raspolaganju.
-Jeste li sve spremili što je neophodno?
- Mislim da jesmo , govorila je Irna. Ustala je i čvrsto zagrlila Slavišu.
-Sutra ćeš morati ostati kući. Spremiću ti večeras malo hrane koju ću ostaviti u rerni, pa tako da ćeš imati za sutra.
-Hvala ti mama, rekao je… Ustao je i otišao kod Dimitrija…. Sutra Dimi ideš…. Želim da se pozdravimo. Mene očekuje silne obaveza koje ću morati da obavim. Gledao je Slavišu ćuteći.
-Dimitrije sutra idemo… naravno. Mislim da će ti tamo bii mnogo bolje i da ćeš tamo provesti neko vreme, a mi ćemo se videti prvom prilikom. Uhvatio sam ga za ruku i čvrsto zagrlio. Dosta sam umoran i mislim da mi je ovog momenta veoma potreban odmor i za koji minut ići ću da legnem. Bio je malaksao. Zevajući je govorio Dimitriju i nama. Ruke su mu bile sve isprljane od silnog posla koje je radio. Znao je da obalvlja i posao tesara, molera i još mnogo drugih poslova. Proveo je još neko vreme u sobi a zatim je otišao da ruča.
-Mislim da ću ručati, a zatim ću otići da legnem. Osećam veoma veliki umor od silnoga posla koji sam obavljao prethodnih dana. Radivoje i Irna su spremili sve što je bilo neophodno. Torbe i kese su stajale na podu. Dimitrije je taj dan proveo kao i uobičajno u jednom delu sobe. Nije se protivio svemu tome što bismo mu nagovestili u toku dana. Gotovo da to veče i nisam spavala Irna će. Bio je četvrtak. Pet časova i dvadeset minuta. Tada sam već bila budna. Ustala sam pospana i sanjiva. Dimitrije bi nekad u to vreme bio budan a ponekad bi spavao tvrdim snom. Posle nekoliko minuta se Radivoje našao u dnevnoj sobi, razgledajući stvari. Ubrzo smo sve spremili i bili spremni za put. Tog jutra je Dimitrije obukao jedan fini pamučni djemper koji je imao šare. Izgledao je vrlo pedantno i uredno. Radivoje je nosio košulju koja je bila još sinoć opeglana. Kada smo se našli ispred zgrade, jutro je izgledalo vrlo prohladno i osećao se vrlo jak i hladan, oštar vazduh koji je dopirao do tela. Irna je levom rukom držala svoj kaput kada bi vetar malo jače zaduvao. Škrgutala bi zubima. Dimitrije bi stajao pored nas očekujući da uđemo. Radivoje je išao ispred nas a mi za njim.
-Jutros je veoma sveže, mislim da će danas biti ipak malo toplije.
-Obično su jutra hladna govorila je Irna. Podrhtavali smo kretajući se. Radivoje je neprestano gledao u sat, kako bismo krenuli na vreme. Tog jutra se nije dalo primetiti osmeh na licu ni kod njega a pogotovo nije se primećivao kod Irne.
-Ostaćemo ovde, reče Irna. A možeš dovesti auto ovde pored nas a mi ćemo ući. Radivoje je nosio torbe a ja sam držala kesu u ruci. Neprestano je okretala pogled od nas, a zatim, s' Dimitrija. Moglo se primetiti zabrinutost i očaj u pojedinim momentima a ponekad i nestrpljenje. Radivoje je gotovo odlučivao o svemu a ona bi se složila gledajući ga. Išla je uz Dimitrija zabrinutog lica. U tim momentima bila je veoma odsutna, bledog lica i podrhtavala je od hladnoće. Imao sam osećaj da tog jutra nije imalo mislila na Slavišu već o nama i našem putovanju. Tog jutra sam im govorio o svemu onome što nam je bilo značajno a pogotovo ono što se ticalo Dimitrija i njegovog vremena koje će porovesti van svoje kuće. Bilo je dosta manje ljudi napolju, bilo je i previše rano da bi ih bilo više, već je bilo ponekog koga smo mogli videti kroz maglu i koji su se gubili u daljini. Obično su odlazili na posao od sedam časova. Trebalo je još neko vreme da prođe. Koračali smo polako. Dimitrije i Irna su išli za mnom. Posle nekog vremena, gotovo da sam osećao hladnoću, a Dimitrije se nije toliko obazirao na vreme, već je hodao razmišljajući o drugim stvarima. Ubrzo smo se našli pored garaže. Sunce je počelo da izlazi. Pa tako kad god bi se približio garaži zapazio bih blistavi zrak sunca koji je dopirao do nas. Stajali smo ispred, a Radivoje je ušao unutra.
-Sad ću ja... evo me za nekoliko minuta biću već napolju. Dimitrije je stajao savijene glave gledajući u Radivoja. Na staklu je bila magla. Sa nestrpljenjem sam očekivala da uđem u auto. Pomislih trebaće bar još neko vreme da prođe kako bi malo otoplilo. Čvrsto sam stegla kaput i djemper. Radivoje je polako izlazio autom. Dim je svugde bio. Izašao je polako iz auta.
-Evo, sve je spremno. Mislim da sada možete ući. Držeči kese i torbe govorila sam mu:
-Mislim da ćemo sve to staviti u gepek, pa ćemo posle, zatim, svo troje ući u auto. Stajala sam iza Radivoja.
-Hajde dodaj mi jedno po jedno. To ćemo morati sve lepo spakovati. Nisam mogla opisati tog jutra svoje raspoloženje. Tada sam osetila veoma težak trenutak u svome životu. Zatvorivši gepek Radivoje je užurbano krenuo ka vratima. Zatim smo ušli, prvo ja a zatimi Dimitrije. U autu je bilo poprilično hladno, što od jutra je bilo svežije od neredovne vožnje automobila.
-Mislim da je u autu poprilično hladno.
Posle nekoliko minuta smo ušli u auto. Pomerala sam se ulevo i udesno kako bih se namestila i kako bi nam bilo udobno. Razgledala sam stvari sa svih strana kako ne bismo nešto zaboravili. U tom momentu sam veoma mislila na Slavišu i njegovo vreme koje će provesti kući. Znala sam da ću prvom prilikom ja ili da ćemu se javiti Radivoje kako bismo mu nagovestili naše vreme sa dolaskom kući. Sunce se toga jutra podizalo i obasjavalo nas. Radivoje je tog jutra bio malo više ćutljivije nego obično. Sigurno je i od umora. Pokušavala sam da razgovaramo dok smo putovali kako bi nam vreme brže prošlo i kako bismo mnogo bolje razumeli jedan drugoga. Kako je vreme odmicalo sve više smo osećali toplotu koja je bila svugde oko nas. Dimitrije se skoro ni malo nije obazirao na putovanje i sticala sam utisak da mu je to bio dan kao i svaki prethodni. Po nekad bi rekao po koju reč... pa bi zatim zastao, odgovorio bi na po neka pitanja koje bismo mu uputili. Radivoje se nije mnogo trudio oko njega objašnjavajući mu sve ono što bi želeo da mu kaža. Put je bio veoma nepoznat. Mislim da dugo, dugo vremna nismo išli ovim putem, a pogotovu autom. Imali smo uposlednje vreme mnogo više obaveza nego obično. Pa tako da smo u poslednjih godina više vremena provodili u kući ili eventualno odlazeći u grad kako bismo pazarili sve ono što bi nam bilo potrebno. Irna je u poslednje vreme bila veoma bezvoljna ali smo se nekada u pojedimi trenucima trudila da zajedno provodimo vreme govoreći o lepim stvarima i o životu i svemu onome što čini život. Planinski deo je bio udaljen od nas, a iza planine mogli smo ugedati još jednu planinu koja je bila veoma mnogo odaljena od nas. Brda, planinski predeli su bili očaravajući. Šume su gotovo bile uvek uz nas. Kako bismo prolazili autom nailazili bismo na različite šume svakojakihz drveća. Sunce se u ponekim predelima polako probijalo kroz šumu i za trenutak sam videla sunce kako blista svojim sjajem, a zatim, opet pomalo tamno i kao da je oblačno i mračno. I sve tako dok ne bih pomerila glavu iz jednog pravca u drugi. Tada bih videla livade, i pašnjake i ponekog pastira kako čuva svoje ovce i kako pasu. Prolazili smo veoma velikom brzinom, pa tako da bih zapazila samo na kratko a zatim bismo prolazili kroz različite pejzaže. Ravnice i brda, bi se svakodnevno smenjivala, ali bismo zapazili i poneke kuće i ljude kako stoje pored svojih ograda i pričaju sa nekim ljudima ugledali bismo ih dok bismo prolazili. Pa bi zatim ponovo ugledali ravničarski predeo, planine, pašnjake. Kako je vreme prolazilo osećala sam sve više i više toplotu. Milsim da je dovoljno vremena prošlo i da je sada otoplelo.
-Radivoje, šta misliš kada ćemo stići, upitala sam ga. Bio je pomalo zamišljen. Milslim da je ovog jutra ustao dosta ranije nego predhodnih jutara. Ćutao je ovog jutra više nego ranije. Ali ponekad je i započinjao razgovor o našem putovanju, Dimitriju i o Slaviši. Zasukao bi svoje rukave, svremnom na vreme bi nas pogledao šta se dešava sa nama a u isto vreme bi bio veoma pažljiv dok vozi. Prošlo je nekoliko trenutaka naše vožnje, zatim je protekao duži period ćutanja, a zatim bi rekao:
-Mislim da je ovako najbolje. Dovoljno je prošlo godina i vreme koje smo provodili kući. Slaviša je sada dovoljno veliki i u stanju je da se brine o sebi. A život ti je takav, Irna, da je potrebno se boriti i biti jak. Milsim da ćeš uvek biti uz mene i naše vreme koje posvećujemo jedan drugome.
-Veoma hitro je odgovorila:
- Naravno. Mislim da to i nije potrebno da ti stalno govorim jer mislim da se osećam najačom dok sam uz tebe. Dok sam vozio polako sam osetio njenu ruku na mom ramenu i kako me polako steže po ramenu. Pogledao sam je na retroviizoru.
-Hvala ti draga moja. Ovo je veoma značajan dan za nas oboje. Prošlo je mnogo vremena i prošli smo mnogo teških situacija koje su na razne načine uticale na nas.
-Evo, pogledaj Dimitrija, samo kako je porastao. Sada je veoma veliki, ali šta da radimo … takav je život. Živimo u jako teškom vremenu i svako ima svoje neke poteškoće. Dimitrije je sedeo pored Irne neprogorivši gotovo ni reči. A zatim bi nas upitao kada stižemo? Zar ja to idem u bolnicu? Upitao nas je.
-Da. Idemo u boinicu. Tamo ćeš ostati nekoliko dana i neko vreme do tvog oporavka. Slaviša je sada kući i mislim da mu za neko vreme nećemo biti potrebni. Irna je nosila jednu torbu i kesu u kojoj je ponela nešto malo hrane.
-Milsim da bi bilo dobro da doručkujemo polse nekog vremena. Radivoje je redovno gledao na sat dok je vozio. Tog jutra je bio veoma dosta staložen i milsim da je veoma uvažavao moje mišljenje što mi je veoma mnogo značilo.
-Evo… pogledaj ima skoro čitavih sat vremena kako putujemo i mislim da ćemo za nepunih pola sata stići. Irna je pomalo bila nestrpljiva. Govorila je o našem vremenu koje je proteklo.
Radivoje, mislim da je vreme veoma brzo proteklo od kada smo počeli da putujemo. Sa nestrpljenjem očekujem da stignemo. U njenim očima se nije moglo videti radosti, to je Radivoje mogao najbolje primetiti. Govorila je pomalo drhtavim glasom i ponekad veoma zamišljeno. A tamo… Radivoje.. ko zna kako će ga tamo prihvatiti?
-Ma koješta… mislim da pričaš koješta. Biće tamo veoma lepo prihvaćen ima tamo veoma dosta stručnih ljudi koji se brinu o svim licima kojima je potebna bilo koja vrsta pomoći. A i mi smo tu oni koji će mo mu pružiti podršku i svu pomoć koja će mu biti potrebna. Nismo još ni stigli, pa tako da nemamo ni prava ni o čemu govoriti. Moramo prvo stići i videti šta će nam reći. Moraju lekari pregledati Dimitrija, utvrditi njegovo zdravlstveno stanje i vreme koje je potrebno provesti u bolnici. Dok smo se vozili autom odjednom je Radivoje izvadio Papir iz svog djepa. Polako se pomerao sa svog sedišta i zaturao je ruku u djep. Evo… sad će’ da vidiš.. sad ću ti pokazati, govorio je Radivoje.
-Šta ću to videti, upitala ga je.
-Naziv. Sada ću ti pročitati naziv bolnice. Bolnica jse zove: ”Radostan osmeh”. Odmah je vratio papirić u svoj djep. Evo dok smo krenuli znao sam kako se zove a posle nekog vremena sam sve zaboravio. Da nismo uzeo da se podsetim nikada se ne bih setio. Ali dobro je da sam ga poneo i da se podsetim.
-Pitam li se kolika je to bolnica, govorila je Irna. Sigurno tamo ima mnogo ljudi. Bili smo svi pomalo znatiželjni i želeli smo sa nestrpljenjem da stignemo. Radivoje je posle nekog vremena ćutao dok sam mu nešto govorila. Znao je vrlo često da započne da govori o nečemu drugome, o nečemu nevažnom i o nekim drugim stvarima. Pomalo je bio i iznenađen putovanju. Lice mu je bilo pomalo bledo i neispavano. Pričajući je zevao i držao ruku na usta. Lako se moglo primetiti umor i rastezanje. Započeo bi nešto da govori, pa bi zatim bacio pogled na levu stranu. A ponekad kada bih spustila glavu na Dimitrija. Rekao … hej… pogledajte kakva je ovo divno mesto, ovo je predivan voćnjak, vikendice, kuće. Sunce je bivalo sve jače.
- Pogledaj... uzviknula sam. Pogledajte, govorila je. Pogledajte onu ženu sa detetom. Kako samo brzo koračaju. Kuda li se uputila upitala sam se.
-Sigurno je krenula negde u kupovinu.
Prolazeći pored nje nije se obazirala na nas. Bila je veoma vitka i visoka. Bili smo na ulazu u jednom gradu. Čini mi se da do tada nismo videli ni jednu kuću u blizini, a zatim smo videli još po neke prolaznike koji su prolazili. Irna se osvrtala u autu gledavši sve te prolaznike. Ne znam... ne znam govorila nikoga ne poznajemo. A kako bi poznavali kada do sada nismo nikada gotovu ovuda prolazili. Sagnutog tela i sa malim detotom užurbano su prolazili. Zastala je i osvrtala se za nama. Tada smo prolazili vrlo blizu i mogli smo vrlo dobro da ih vidimo . Ali dečak je bio sasvim mali. Bio je obučen u jednom vunenom belom djemperu sa po nekom šarom. Gledao nas je dok smo prolazili. Žena ja zastala da prođemo.
-Pogledaj Radivoje kako je samo mali i veoma sladak. U blizini njih se nalazila jedna prodavnica u kojoj su ljudi neprestano ulazili i izlazili. A mi smo tada zastali jer smo trebali da skrenemo na levo i da nastavimo put. Nalazio se semafor, a mi smo u potpunosti stali. Posle samo nekoliko sekundi ja sam otvorio svoj prozor i omogućio da uđe svež vazduh koji nam je bio svima potreban od ranih jutarnjih časova. Zapitala sam se gde li stanuju. Možda žive negde blizu a možda i malo podalje. Ali u jednom momentu videla sam ih kako ulaze u dvorište. Mali dečak se Zvao Bad a njegova mama Lert. Taj dečak je bio njen sin sa kome je živela. Muž joj je umro pre samo nekoliko godina i sada živi sa tim detetom sa kojim ide svakog jutra u prodavnicu. Za trenutak je zastao. Uhvatila sam ga za rame.
- Radivoje, mislim da ću izaći na trenutak da idem u prodavnicu da nešto kupima sebi i Dimitriju, a i tebi u koliko želiš nešto. Polako se okrenuo i rekao:
-Zar ne znaš koliko je sati, da sada moramo da krenemo, inače, ćemo zakasniti. Zatim je polako ustajao sa stolice i izvadio papirić iz djepa, hajde pogledaj, vidi, mislim da treba da stignemo u bolnicu negde oko 11 časova. Uspela sam u tom momentu vrlo lagano da se nasmejem.
-Milslim da nema potrebe žuriti i razmišljati o vremenu, već mislim da nam je potrebno nekoliko minuta da me sačekaš kako bi stigla do auta i

kako bismo krenuli put dalje. Klimuno je glavom.
-Hajde, govorio je.
-Sačekaćemo te ovde nekoliko minuta a zatim ćemo morati vrlo brzo da krenemo. Ustala sam polako sa sedišta i otvorila vrata, a zatim sam ih zatvorila. Osećela sam lagano pirkanje vetra koji je obuhvatao celo telo. Kada sam krenula, malo podalje na samo nekoliko metara, dečak je ušao sa svojom majkom u jedno dvorište koje je bilo nedaleko od prodavnice. Stajala sam nekoliko minuta razmišljajući o njima. Možda tada sam se zapitala da do sada i nisam dovoljno obraćala pažnju na tako neke prolaznike, ali eto oni su mi zapali za oko. Krenula sam da koračam vrlo snažnim i dugačkim koracima kako bih što pre stigla u prodavnicu i kupila nešto za doručak. Prodavnica je bila omanja sa jednim stolom i jednom klupom koja se nalazila ispred prodavnice. Stajao je jedan čovek koji je bio u crnoj košulji sa brkovima. Vrlo fino me je pozdravio na samom ulazu.
-Dobar dan.
-Dobar dan, odgovorila sam mu. Bio je vrlo ljubazan i veoma nežan dok je govorio sa mnom. Mada u jednom trenutku sam osetila veoma veliku nezainteresovanost za dalji razgovor. Kada sam krenula malo dalje, samo nekoliko koraka kako bih ušla u prodavnicu, upitao me je:
-Odakle ste? Nisam Vas nikada video da ovuda dolazite. Ja obično poznajem sve meštane koji ovde dolaze svakodnevno i pazare.
-Ja nisam odavde. Ovuda sam samo u prolazu, prolazim sa sinom i sa svojim suprugom. Idemo iz daleka. Nisam želela više ništa da govorim, već sam nastavila dalje da koračam. U prodavnici me je uslužila jedna gosdoođa srednjih godina. Bila je tako ljubazna i rečita. Vrlo krupna, lepog izgleda i veoma mekog glasa. Nije se dalo primetiti ni trunka neljubaznosti.
-Izvolite, upitala me je?
-Ja se zaista žurim, već bi trebala da krenem ali uzeću ova tri kroasana i ništa više. Izvinite što sada žurim. Ja sam sada samo u prolazu i moram nastaviti put dalje kako se ne bih previše ovuda zadržala.
Kada sam izašla iz prodavnice, dečaka i njegove majke nigde nije bilo. Sigurno su se već nalazili u kući. To je bila gosopođa Lerta sa dečakom koji se zove Bob. Živeli su u jednoj kući nadomak prodavnice u čijij blizini se nije mnogo nalazilo kuća. Dvorište je bilo dosta dugačko sa veoma mnogo cveća. Sa leve i desne strane prostirali su se veoma veliki travnjaci. Vrlo često je gospođa Lerta vodila brigu o svom dvorištu a pogotovu o travnjacima. Mali Bob bi se vrlo često igrao po travi svojim igračakama. A pogotovu ako bi neko vreme ostao kući i čekao da se ona vrati on bi svoje vreme radije provodio na travnjaku neko sedeći u sobi za televizijom. Bob je bio vrlo slab dečak. Lerta bi nekoliko minuta pa čak i nekoliko časova ubeđivala malog Bobija za obrok i nagoveštavala mu da je vreme za ručak. A on bi se deo po ceo dan napolju i igrao bi se i tada bi vrlo često zaaboravio na svoju glad i na vreme koje prolazi. Bio je plav i srenjeg rasta. Okruglastog lica i veoma simpatičan. Ona je bila žena srednjih godina imala je četrdeset i pet godina. Na žalost suprug joj je umro pre četiri godine jer je bolovao od teške i neizlečive bolesti. To je palo vrlo teško za malog Boba a pogotovu za nju koja je morala da sve svoje brige i svoje problema sama rešava i da podiže malog Bobija bez njegovog oca Jengija. Na žalost Jengi je umro pre nekoliko godina i od tada Lerta se brine o Bobiju. Vrlo je vezana za njega. Vrlo često kada se zaigra izlazi po nekoliko puta da vidi da li je Bobi dobro kako bi ga pozvala da uđe u sobu da jede i da se odmori. Jengi je bio suviše vredan i hitar. Bio je veoma krupne građe i providio je po čitav dan na poslu. U tom period ja sam sedela kući sa Bobijem, a on je redovno išao na posao kako bi zarađivao za nas, a sada je sasvim drugačije. Jedino mi on ostaje neko o kome se brinem i neko ko mi je najznačajniji u životu. Ujutru kada ustane iskoči iz kreveta, držeći me za ruku.
-Mama jesli li ustala, govorio bi vrlo često. Hej, da li me čuješ, tebi govorim. Hajdemo, možda je vreme za odlazaik u prodavnicu. Uzeo bi svoju korpu koja bi stajala svakodnevno pored stola, koju bismo svakodnevno nosili kada bismo išli u kupovinu. Video bi mu se vrlo često osmeh na licu i nestrpeljivost koja je bila kod njega svakodnevno kada bismo trebali nekuda da idemo. Bio bi nasmejan i sa radošću bi me pozivao da je vreme da krenemo. Po nekad bi bio tužan kada ne bismo išli u kupovinu i kada ne bismo imali naročito nešto kupovati.
-Hodi, govorila bih mu. Došao bi trčeći i šireći svoje male ručice. Bio bih od samog jutra veoma razigran i veoma druželjubiv. Došao bi vrlo brzo i tada bismo krenuli. Išao bi ispred mene pričajući mi kako se igrao i šta muje bilo najzanimljivije. A i vrlo često mi je pričao o školi i vremenu koje tamo provodi. Imao je svoje drugove sa kojim se druži i sa kojima provodi svakodnevno vreme.
Ja sam provodila vreme veoma teško, jer sam samo ja mogla da shvatim težinu života i nedostatak Jengija koji mi je veoma značio u životu. Svakodnevno sam se borila sa svim životnim poteškoćama na koje sam nailazila. Mogla sam da shvatim težinu života i svega onoga što nam je potrebno a pogotovo Bobiju. Nasmejanog je lica i gotovo uvek spreman za igru. Susretali smo ljude i obliazili sve one koje su živeli u našoj blizini. Po nekad kada bismo ujutru išli u kupovinu, vrlo često bih išla vrlo zamišljena od svih problema i obaveza o kojima sam morala da razmušljam. Odjednom bi me trgnuo za ruku.
-Hej, pogledaj, pogledaj mama eno je Ilinka naša komšika. Bila bih vrlo ponekad zamorna, a ponekad bi se primetio umor na njenom licu i nedostatak svežine koji joj je nedostajao danima kada bi radila malo više nego što bi bilo potrebno. Odjurio bi za čas kako bi otišao da je pozdravi i da joj kaže da smo i mi krenuli u prodavnicu. Videla bih vrlo brzo osmeh na njenom licu i zadovoljstvo što smo se susrele. Prigrlila bi ga njenim krupnim rukama i čvrsto bi ga stegla, a potom nekog vremena bi ga pomazila lagano po glavi. Voleo je vrlo često da govori o svim onima koje bismo susreli tog jutra dok bismo išli u kupovinu. A zatim bi stajala i upitajući ga za mene.
-Gde ti je mama? Zašto si tako brzo dojurio bez nje?
Smešio bi se njegovim malim ustima i i bio vrlo radostan što me vidi. A zatim bi rekao:
-Evo je, samo što nije došla. Približavala bi nam se vrlo krupnim koracima kako bi što pre stigla do nas i kako bi me pozdravila. Stajala bih veoma dugo i veoma zamišljeno dok bih posmtrala onu ženu sa dečakom. Posmatrala bih kako se polako gube u daljani i kako nastavljaju svojim putem. Osetila bih lagani vetar koji je počinjao da pirka. Oblaci bi polako plutali i kretali se a ja bih i dalje stojala tako nepomična neko vreme. U tom momentu bih se vrlo često setila svoje dece kada su bili mali i kako smo redovno išli u šetnju, igrali se s najima, i najzad kako su brzo odrasli. Pomislih, kako vreme brzo prolazi tako da čovek ne može ni da pomisli kako vreme samo tako brzo prolazi. Nalilazili bi još po neke ljude koje nismo ni poznavali. Možda tako stojeći bih videla pojedine ljude koji su slični onim ljudima koje poznajem ili one koje sam poznavala, malo bih ih više gledala ail bih, zatim vrlo brzo skrenula pogled sa njima i gledala u koji pravac treba da krenem. Obuzeo bi me neki čudan osećaj koji bih osetila veoma retku u svojeme životu, možda u pojedinim trenucima.
- Hej Irna, začula bih neki glas. Ne bih se mnogo trudila da prepoznam taj glas i da pomislim da je upućen meni, već bih nastavila da razmišljam o svome vremenu koji je protekao i način na koji je prolazio lagano i neprimetno. U tim trenucima ne bih ni ostila čak nikao vetar duva i kako ljudi prolaze sasvim blizu mene, kako me posmatraju i gledaju pomalo začuđeno.
Hej Irna, da li me čuješ?
Tada sam se malo okrenula i videla Radivoja kako maše iz auta.
-Hajde, zar moramo još mnogo vremena da čekamo dok bi ti stigla i kako bismo krenuli. Tada sam već sasvim jasno čula da je to bio Radivoje i da me je pozvao da idemo.
-Radivoje, evo odmah dolazim, evo me za samo nekoliko trenutaka. Polako sam počela da idem ka autu pomalo užurbano i hitro. U tom momentu sam gotovo zaboravila o svemu onome što sam sam do samo nekoliko trenutaka razmišljala. Gotovo je sve nestalo iz mojih misli kao da do tada nisam o ničemu ni razmišljala. Kada sam došla sasvim blizu auta imala sam osmeh na licu sa kojim sam se obratila Radivoju. Držala sam veoma čvrsto rukama sve ono što sam sam kupila u prodavnici što nam je bilo potrebno za doručak. Radivoje je bio po malo nervozan i nestrpljiv zbog vremena koje smo izgubili, a pogotovu zbog toga što sam se toliko zadržala.
-Hajde, zar smo moralo toliko dugo da sedimo u ovom autu dok bi se ti vratila. Mislim da si se zadržala veoma dugo a i vreme je bilo da krenemo. Radivoje je izašao na trenutak i svojim rukama je vrlo hitro i brzo otvorio vrata na autu i rekao:
-Hajdemo već jednom! Nisam ni pomišljala da ga upitam još nešto što sam želela i da čijem njegovom mišljenje jer sam videla da u tom momentu nije želeo ni očemu da razgovoaramo, već je želeo da odmah uđem u auto kako bismo odmah krenuli. Shvatila sam ozbiljno Radivoja i svu njegovu nestrpljivost koja se mogla veoma lako videti na njegovom licu. Uzeo je sve ono što je bilo u mojim rukaama i veoma nežno je stavio u auto. Posle nekog vremena smo se svi nalazili u autu. Kada sam se lagano okrenula ulazeći u autu zapazila sam da je Dimitrije već pomalo dremao i da je bio veoma pospan.
-Mislim da je vrme da krenemo, rekla sam.
-Naravno, sada ćemo krenuti. Okretao se pre samog polaska. Gotovo da nije više obraćao pažnju na prolaznike od samog početka našeg dolaska. Skoro da je bio ravnodušan na sve te ljude koji su prolazili pored nas. Jas am od samog ulaska u auto skoro zaboravila na sve te ljude i počela sam da mislim samo o nama. Radivoju se moglo videti mokra majca od znoja koja je bila mokra od toplote koja je bila u auto tok dana. Dimitrije je ćutao. Vreme je da krenemo, rekao je. Zadržala sam pogled na tom mestu na kome smo stajali ali veoma brzo smo krenuli. Vlažnom maramicom sam obrisala svoje lice i vrlo brzo smo nastavili da idemo putem. U tim popodnevnim satima se već počelo oblačiti. Stavila sam kesu pored sebe i nastavili smo sa vožnjom. Izvadila sam jedan kroasan i pružila ga Dimitriju.
-Izvoli, mislim da je vreme za doručak. Već duže vreme nisi ništa jeo i mislim da je sada vreme za doručak. Bio je suviše ozbiljnog lica. Moglo se primetiti znoj na čelu koji se slivao sa vremena na vreme. Pružio je ruku u uzeo sendvič ne progovorevši ni reči. Radivoje, jesi li i ti ogladneo? Evo ovde imaš u kesi i možeš uzeti kad go želiš.
-Hvala ti draga Irna, ali ja sad moram da vozim i mislim da nemam mnogo vremena za hranu. Milsim da sam prezalogajio nešto pre samo nekoliko minuta. Ono što smo jutros poneli kada smo krenuli. Odmotao sam iz krpe i uzeo jedan kolač koji je bio zamotan, pa tako da sam i doručkovao. Nisam želela mnogo da ga zapitkujem, samo sam želela znati da li je bio za doručak.
Zavladala je tišina koja je trajala neko vreme. Razmišljala sam o našem putu i kako ćemo ići sa Dimitrijem. Put je bio dosta krivudav, sa veoma prostranim pašnjacima, livadama i raznom šumom koji se neprekidno smenjivalo. Kako je vreme prolazilo Radivoje je morao biti veoma strpljiv i pažljiv dok je vozio kako bismo stigli na vreme. Prelazili smo put i kilometre, tako da sam na treniutak sklapala oči i pomišlajla na san a zatim bih vrlo brzo otvorila svoje oči i razgledala gde se to nalazimo i koliko će trebati vreme da bismo konačno stigli. Znala sam da Radivoje ni je mnogo voleo kada bih ga zapitkivala o takvim stvarima. Jednstavno kada bismo se nalazili na nekom putu voleo je vrlo često da komentariše o svim događajima na koji bi nailazili. A kada bismo se nalazili u nekom nepoznatom mestu i na nekom mestu na kojem nisam nikada bila, on bi govorio:
-Bio sam nekada kada sam bio mlad. Vrlo često sam ovuda priolazio , ali nisam nikada svraćao, samo sa bio u prolazu. Smešio bi se dok bi objašnjavao, treba tamo da se ide, pa da se skrene onuda... tako bi nam objašnjavao o pojedinim mestima. Posle nekog minuta razgovora opet bi nastala tišina. Ja bih tada naslonila glavu na Dimitrijevo rame i pokušavala malo da odremam. On bi sve vreme bio budan i gledao kroz prozor, progovoreći po koju reč. Zatvorila sam prozor koji je bio malo otvoren na vratima, a zatim sam počela da spavam. Radivoje nije progovorao ni jednu jedinu reč. Bilo je potpuno tiho, samo se čuo zvuk automobilskog motora.
-Evo ga... mislim da smo sada na ovom putu. Mislim da ćemo uskoro da stignemo. Još koji kilometar i mislim da ćemo stići do bolnice. Sada kada smo izašli iz one ulice, sada treba nastaviti samo pravo ... govorio je i mslim da ćemo ubrzo stići. Sedela sam i razmišljala o vremenu koje sam do sada provela. Osećala sam nekako da ćemo se uskoro stićI i osećala sam po malo strpnju koju nisam govorila Radivoju. Jedno vreme je Radivoje ćutao i razmišljao, a zatim bi rekao. : Evo, sada stižemo.
-Jeste li se razbudili? Evo, još samo jedne krivine i mislim da ćemo ubrzo stići.
Irna je ćutala. Tog momenta nije mnogo govorila. Reče:
-Evo, sve je spremno i mislim da ću poneti sve što je potrebno kada budemo stigli.
Meli je tog popodnevna sedela kući. Čitav dan je bila pospana. Prošlo je duže vreme od uobičajnog vremena od kada se nije čula sa Radivem i Irnom. Možda je i imala shvatanja o situacijama u kojima se zadesili, a i Meli je imala veoma teških trenutaka koje je volela da prebrodi sama u samoći. U poslednje vreme je izlazila u šetnju, susretala je pojedine ljude koji su bili njeni poznanici i sa kojima bi zamenila po koju reč, osmeh i zagrljaj, a zatim bi provela još samo vrlo malo vremna na ulici šetajući i kretala polako kući. Obično bi sela malo da se odmori ,a tada bi na trenuitak i razmišlajla o njima i Dimitriju i Slaviši. Nekim danima bi izašla napolju sa mamom Kenl. Držala bi se polako za Meli i tako provodili vreme šetajući.
-Mislim da si previše stara da bi provodila previše vremena šetajući, već mislim da je veoma bolje da sediš kući i da gledaš televiziju.
-Mislim da veoma dobro znaš da ne volim da gledam televiziju kada je lepo vreme. Da sam mnogo vremena provela šetajući dok sam bila mlađa. Svakodnevno sam prolazila ulicom kretajući se na posao i vraćajuči se. Okrenula je polako glavu prema Mejli, sa veoma blagim osmehom. Vrlo često bi ponekad i zaboravljala njene teške trenutke kada je ona bila devojčica koliko se samo trudila da joj obezbedi sve ono što će joj biti potrebno za njeno srećno detinjstvo.
-Sećam se uvek one prelepe bele haljine i prelepih cipelica, rukavice kada sam nosila kada smo odlazile u večernju šetnju. Imali smo toliko snage i volje. A život je tako brzo proleteo. Gledali bismo prolaznike, travnjake i decu kako se igraju. Činilo mi se da vreme vrlo brzo prolazi i konačno smo stigli. Činilo mi se mesto do koga smo došli veoma nepoznato i veoma neznato. Razmišljala sam da li uopšte postoji neko mesto koje je slično ovom mestu na neki način. Ulica se protezala veoma dugo i bila je široka. Trava se nalazila pored puteva i puno žbunova. Nekoliko kuća se nalazilo pored puta a i bilo je nekolikom kuća koje su se videle iz daleka. Kada sam pogledala levo od mene u daljini blještalo je sunce koje mi je zaklanjalo vid. Stajala sam i gledala šta se sve to nalazi pored nas. Dimitrije je polako izašao iz auta i stajao je pored nas. Bio je pomalo pospan i nezainmteresovan oko novog mesta. Stekla sam utisak da je gledao u nas kako bismo mu nešto rekli. Radivoje je poneo kese, torbu i sve ostalo što nam je bilo potrebno kako bismo mogli da nastavimo put prema bolnici. Kada smo izašli iz auta nekoliko minuta smo svo troje stajali kako bismo poneli sve što nam je potrebno, svu potrebnu dokumentaciju, hranu, odelo.
-Mislim de je vreme da krenemo pešaka. Osvrtali smo se kuda treba sada da idemo. Radivoje je išao čas na levu a čas na desnu stranu kako bi nekada išao pored Dimitrija, a zatim bi neko vreme prešao da ide pored mene i tako neizmenično. Vreme je tada bilo dosta toplo. Osetila sam da mi drhti glas dok sam razgovarala sa Radivojem o Dimitriju i našem polasku. Radivoje bi ponekad primetio nespokojstvo i pomalo strah koji se javljao dok smo koračali. Dobro smo znali oboje da je ovo bio veoma težak trenutak u našem životu. Irna je bila veoma osetljiva i slaba žena. Uvek joj je bila potrebna podrška a pogotovo u ovako teškim trenucima koje bio veoma značajan za nas oboje. Kako je vreme prolazilo ponekad sam primećivao da je je ojačala i da sve životne poteškoće sama prihvata i da je jača u životu. Uvek bih joj bio dobro došao ukoliko bi mi govorila o nečemu što bi naumila, a ponekad bi sedela skrštenih ruku i dugo, dugo razmišljala o životnim problemima i svemu onome što nas je tištilo. Godine su prolazile a mi smo oboje postali stariji, zreliji i mogli smo da se nosimo sa svim životnim poteškoćama. Sa leve strane su bili parkirani automobili, a ljudi su neprestano prolazili. Ljudi su išli u oba smera, a retko ko bi obraćao pažnju na nas kao neke nove koji se nalze u ovom novom gradu. Irna gotovo da i nije primećivala ljude koji su prolazili jer je bila zaokuporana i previše zabrinuta za odlazak. Koračala je savijene glave, a ponekad bi podigla glavu i gledala u mene šta bih joj rekao. Posle nekoliko minuta koračanja. Nisam baš dobro bila sigurna ali mislim da smo koračali samo nekoliko minuta kako bismo stigli. Najzad kada sam pogledala na jednom mestu se nalazila tabla sa natpisom bolnice. Stajali smo tu nekoliko minuta, a zatim smo nastavili pravo. Mislim da se Radivoje nije previše obazirao oko ustanove već je nastavljao da ide ka ulazu. Bilo je mnogo automobila parkiranih isped, a blizu se nalazio i ogroman travnjak. Okretala sam se poznajem li nekoga ko će mi se slučajno javiti ili dodoeliti neki osmeh kako bih se osećala sigurnijem. Dimitrije nije želeo mnogo da govori, već bi se prepuštao svemu onome što bismo mu mi rekli. Išao bi iza nas gledajući sve oko sebe.
-Da li ću ja ovde ostati? Upitao nas je.
-Ne možemo ti ništa sada trenutno reći ali mislim da ćemo razgovarati sa nadležnima pa videćemo kako budu oni rekli o svemu ovome. Kapija je bila ogromana. Bila je jedna velika i jedna mala. Ulazili smo polako. Staza je bila betonska a u unutra videlo se nekolicina ljudi kako šetaju i kako razgovaraju. Na samom ulazu kada smo krenuli bio je jedan portir koji je stajao na ulazu.
-Hajdete! Dobar dan. Izvolite, govorio nam je. Irna je ćutala kada je sve to govorio. Bila je pomalo uzrujana i zabrinuta od kada smo pristigli. Nije htela ništa da govori, već sam govorio umesto nje, a Dimitrije je stajao pokraj nas gledajući sve ljude koji su se nalazili. Bio je veoma visok čovek, okruglastog lica i pomalo proćelav sa kapom na glavi.
-Mislim da je vreme da predate svu potrebnu dokumentaciju. Stajali smo pomalo zabrinuti. Radivoje je počeo da se kovitla oko sebe i oko Irne zabioravivši u tom trenutku gde je ostavio potrebne stvari i sve ono što bi mu bilo potrebno. Tada je pružila jednu kesu i kojoj je bilo sve ono što je bilo potrebno. Ispružio je ruku i predao. Portir je uzeo.
-Ja sam Georg reče.
-Drago mi je ja sam Radivoje, ovo je Irna, a ovo je moj sin zbog koga smo došli ovuda. Zaćutao je neko vreme dok je gledao dokumentaciju. Ponovo je ispružio ruku rekavši, izvolite.
-Milslim da ćete od ovog trenbutka moći da nastaviti put i da uđete unutra. Spakovao sam svu potrebnu dokumentaciju, pogledao u nju i u Dimitrija i zatim smo krenuli. Na samom ulazu nalazila se uzbrdica na koju smo morali da se popnemo. Ljudi su prolazili i odlazili. Jedni su se kretali u jednom smeru, a drugi su se kretalki u drugom smeru. Neki su išli sami a neki su šetali po dvoje ili troje ili četvoro. Koračali smo gledavši sve te ljude. U blizini nas prolazio je jedan viskoki čovek šiljatog lica crvenih obraza. Nosio je jedan kaput poprilično dug, tamno sive boje. Gotovo da je prošao blizu nas a da nije obraćao pažnju na nas. Činilo mu se kao da smo ovuda svakodnevno u prolazili kao da nas pozanje oduvek. Nije čak ni pokušavao da nas pozdravi pozdravom. Užurbano je koračao kao da negde žuri da stigne kako ne bi zakasnio. Zatim malo dalje bio je jedan stariji čovek sa naočarima, prosed, koji nije imao na sebi ništa sem jednom istkanog debelg djempera. Činilo mi se iz daljine da je bio pomalo neuredan i zapušten. On se nije kretao prema nam već se udaljavao. Išao je vrlo lagano pomerajući svoje telo. Zagledao je ljude koji su prolazili. Osvrtao se za njima. Neki su ga posmatrali i gledali dok bi prolazio a neki su prolazili kao da dugo godina poznaju. Nekima je bio i poznat, možda su ga viđali svakodnevno dok je tu prolazio. Bile su poređean klupe u dvorištu. Neki su sedeli a neki su prolazili pored njih. Sedela je jedna žena koja je bila nekoliko metara od nas. Bila je osrednjih godina. Drveće se nalazila svuda oko nje. Pomislio sam da nas je opazila. Sedela je neko vreme i gledala u nas dok smo prolazili. Zadžala bi pogled nekoliko minuta na nama, a zatim bi okrenula glavu i gledala bi nekud daleko. Možda čak i na kraju dvorišta koje se prostiralo nekoliko desetina metara. Oko koje je bilo ograde i mnogo drveća. Nosila je pantalone i jaknu. Držala je ruke prekrštene.
-Koliko ovde ima ljudi govrio je Radivoje. Ne znam samo koliko ih ima. Ima dosta i mladih a i starijih. Neki su ljudi izlazili a neki su ulazili.
-Sigurno ima ovde i lekara i medicinskih radnika koji svakodnevno ulaze i koji izlaze, govorila je tihim glasom Irna.
-Naravno. Hajdemo ovuda Radivoje će. Mislim da treba da idemo ovuda. Duga staza se prostirala nekoliko metara od samog ulaza na koji smo trebali da uđemo. Dimitije je zagledao sve te ljude, a nekada je bi savio glavu i gledao bi dole kako smo išli. Zgrada je bila okrečena u bledo narandjastoj boji a na nekim mestima je dominirala bela boja. Izgledalo je veoma uredno i pedantno. Mislio sam da li će biti ovako i unutra kada budemo ušli. Delilo nas je samo nekoliko koraka od ulaza kako bi se našli unutra. Ušli smo. Kada sam pogledao dugi hodnik se prostirao od ulaza. Zidovi su bili beli i veoma čisti. Sticala sam utisak da je prostorija bila veoma čista i kao da svakodnevno vode previše brige o svemu. Na trenutalk kada smo ušli svo troje iz jedne sobe koja se nalazila sa leve strane začuli smo škljocanje brave i otvaranje vrata. Izlazila je žena poznih godina. Bila je poprilično visoka. Nosila je naočare i imala je kratku kosu smeđe boje. Njeno ima je bilo Marta. Kada se približila na samo nekoliko koraka ispred nas mogli smo zapaziti i celokupni izgled. Izgledala je pomalo strogo. Imala je veoma visoki glas. Nosila je na sebi beli mantil, ispod koga se mogla videti zelena majca. Bila je poprilično krupna žena. Dok sam je gledao možda po svom izgledu me je mogla podsetiti na neku osobu koju sam sretao iz viđenja, ali sam vrlo brzo skrenuo pogled sa njenog lica. Irna je stojala pored mene, a Dimitrije je stojao malo udaljen od nas možda za nekih pola koraka. Kada se približila blizu nas, stajao sam i gledao sa velikom pažnju kako bih dobro čuo šta bi nam ona to rekla. Ispružila je ruku kako bi nas upoznala. Osećao sam toplinu i ljubav kada nam se obraćala, a na nekoliko trenutaka mogao sam da zapazim i osmeh na njenom licu koji je bio upućen nama a posebno Dimitriju. Prišla nam je vrlo otmeno sa namerom da nas prime i ukaže na dobrodošlicu. Moglo se primetiti na Irninom licu pomalo strah koji je preovladavao na celom telu, a Dimitrije je stojao potred nas nepomičan i posmatrao je naše govore i svemu onome što smo govorili jedan drugome. Na kraju je uhvatila njegovu ruku vrlo lagano primaknuvši je prema njemu. Nije mnogo pokazivao interesovanje ka svemu onome što bi mu ona govorila.
- Drago mi je što vas vidim. Dobro došli. A Vi, govorila mu je kako se Vi zovete, upitala je Dimitrija vrlo tihim i nežnim glasom.
-Ja sam Dimitrije. Došao sam ovamo zbog pojedinih poteškoća za koje misle da ću ih ovde rešiti. Mislim da je Radivoje bio vrlo iznenađen odgovorm na pitanje koje je bilo upućeno njemu. Okrenuli smo se lagano prema Dimitriju, kako bismo čuli još nešto ukoliko bi imao da kaže. Ali, ćutao je, prošlo je još koji minuta a on više nije od tada rekao ni jednu reč. Ali mislim da je Mrata bila zadovoljna tim oodgovorom. Marta je bila medicinska sestra koja je radila u toj ustanovi.
Hodite... govorila je, hajdete za mnom. Krenuli smo za njom. Prvo za njom je krenula Irna a zatom ja i Dimitrije. Svetlo je bilo upaljeno, zidovi su bili besprekorno čisti a na kome su se naazila dva ogromna prozora. Moglo se primetiti u jednom delu drugog prozora malo paučine i prašine. Ali svakako se moglo videti čistoća i urednost. Mislim da smo još uvek bili pod uticajem gostoprimstva i svemu onome kako nas je dočekala na samom ulazu i našem razgovoru. Još uvek sam imao u glavi naš razgvor i ljubaznost sa kojom nas je dočekala. Krenuli smo dugim hodnikom na kome je svaki deo bio osvetljen. U gornjem delu plafona svetla su se smenjivala jedno za drugim. Koračali smo na samo nekoliko metara nalazila se jedna soba koju sam ugledao. Marta je za trenutak zastala. Podignuvši ruku.
-Mislim da ćemo sada ući ovuda. Samo koliko je to izgovorila začulo se škripanje brave i pokretanje na dole. Mislim da smo tog trenutka svi opazili i bravu koja je počela da se pokreće. Vrtala su počela lagano da se otvaraju. Tog trenutka smo motrali malo da se pomerimo kako bi napravili prostor za onoga koji je trebao da izađe. Stajali smo skoro nepomično. U tom trenutku sam osećala vrlo čudno, pomalo uplašeno. Činilo mi se sve vrlo nepoznato: prostor, ljudi i sve ono što nas je okruživalo. Možda sam mogla na trenutak da zapazim i teške trenutke kod Radivoja koje je sa vernena na vreme upićivao meni. Znao je neki određeni period da mi uputi malo nade i ohrabrenje koje bi mi značilo do neki određeni period a onda bih sama stajala i razmišljala o svemu onome što nam se dešavalo. Dimitrije je stajao malo udaljeniji od nas stajao je na nekoh pola metra od nas. Činilo mi se da ga je sve to interesovalo, a pre svega prostor i objekat u kome smo se nalazili. Nije bio ni malo iznenađen novom situacijom. Bio je pun iščekivanja. Marta je bila svo vreme uz nas. Pričala nam je o sledećoj prostoriji u koju bismo trebali da idemo. Bila je vrlo pričljiva dok nam je objašnjavala pojedine situacije. Vrlo često je znala da priča o vremenu koje provodi u bolnici. Govorila nam je ... mislim da nije ništa strašno. Trebaće neko određeno vreme možda da provede kod nas kako bi situacija bila potpuno u redu. To nas je nekako hrabrilo i činlo nas malo jačim. Posle nekog trenutka nastala je tišina. Mislim da smo se svi mi po malo zamorili od silnog pričanja koje nas je zadesilo. Vrata su se otvarala sve više i više. Svi smo očekivali ko će se pojaviti. To je bio Hamel. Veoma poznati i cenjeni doktor Hamel. Marta je bi krenula nekoliko koraka ispred nas i uzvikla:
- Poštovani doktore Hamel, želim Vas upoznati sa ovim ljudim i ovim mladim čovekom koji se zove Dimitrije. Ovo je Radivoje a ovo je Irna. Stigli su pre nekih desetak minuta. Mislim da sam ih upoznala sa potrebnom procedurom i svemu onome što je bilo potrebno, bar se ja nadam, uzviknula je veoma tihim glasom mlatarajući rukom vrlo diskretno. Ćutao je neko vreme slušajući sve ono što mu je govorila Marta. Bio je poprilično krupan čovek, proćelav sa pomalo prosedelom kosom.
-U redu je. Govorićemo posle. A sada , kada smo se upoznali, želim Vam istaći dobrodošlicu. Još uvek se moglo opaziti ozbiljnost na njegvom licu. Govorio je vrlo sporo i tihim glasom posmatravši sve ljude koji su se nalazili pored njega.
Drago mi je... čast mi je upoznati Vas. Mislim da ću sada morati da krenem jer imam neki sastanak. Potrudiću se da vas ponovo vidim za nekih desetak minuta. Na čas su otišli Marta i doktor Hamel. Klimala je glavom dok joj je nešto goorio. Činilo mi se kao da joj nešto objašljava. Kako da joj je nešto govorio o nečemu što nije bilo vezano za nas. Mislim da se dobro sećala oko toga, bar su mogle da joj se vide grimase na licu. A posle nekog trenutka mislim da mu je govorila o nama. Bio je vrlo iznenađen svemu tome. Posle nekog vremena doktor Hamel je nastavio duž hodnika. Prelazio je preko dvoja vrata, a zatim skrenuo desno. Koraci su polako bili sve tišiji i tišiji. Posle nekoliko minuta Marta je krenula prema nama. Stajali smo svi u na jednom mestu kako bi stigla do nas.
-Izvinite što ste malo čekali. Zaista mi je žao zbog odsustva. Mislim da ćemo imati sada dovoljno vremena za detaljni razgovor. Hajdete ovamo! Vidite li ovde ova vrata? Ićićemo još nekoliko metara, a zatim ćemo ući u drugu prostoriju u kojoj ćemo sesti i razgovarati.
U sobi pored nje nalazila se prostorija u kojoj je radiala Dr Kelvina zaposleni su je vrlo često zvali Kelvi i to tada kada bi se našli i kada bi razgovarali o nekim potpuno nebitnim i običnim stvarima. Imali su svakodnevni život kao i svi drugi ljudi. Vrlo često bi pričali o drugim ljudima ali bi ponekad govorili i o sebi i saslušali jedan drugo šta bi im to rekli. Ponekad bi bili puni razgovora. Pogotovo ako bi prošlo po nekoliko dana a tada bi dugo, dugo pričali jedan drugome svoje doživljaje i događaje. Marta je bila vrlo živahna i veoma društvena. Živela je sa sestrom Lertom koja inače ne živi u Srbiji već u Kanadi. Obično se čuju po nekoliko puta tokom godine. Volele su zajedno da provode dane, detinjstvo sve do vremena kada je Lerta morala da ode. Roditelji su im umrli relativno rano. Lerti je bilo vreme za udaju a Marta je bila još sasvim mala. Nekoliko godina je bila starija od nje. Detinjstvo je za njih bilo nešto posebno. Lerta je kao devojka bila veoma visoka, dosta viljšlja od Marte. Život je za njih bio nešto posebno. Imali su veoma lepih trenutaka u životu ali i veoma teške trenutke koje su provodile jedna uz drugu i tako tešući jedna drugu provodile detinjstvo. Baš upravo ti teški trenuci su je naterali da se bavi medecinom i radom u bolnici. Znala je na trenutak da se zamisli i da se seti svog detinjstva i svoje prošlosti, ali bi vrlo brzo nastavila da misli o situaciji u kojoj se nalazi. Godine su dugo prolazile, Marta je sada u prilično poznim godinama. Dešavale su se razne situacije i okolnosti koje su je na neki određeni period vraćale na prošle dane i na sve trenutke koje su joj bile veoma značajne u životu. Sedela bi pa bi razmišlajla o svojoj porodici, zaposlenima i ljude koje je susretala na ulici, u svojoj blizini, a pogotovo o ljudima koji bi svakodnevno dolazili u bolnicu.
Čekali smo nekoliko minuta u hodniku. Marta je bila bliziu nas a mi smo čekali da krenemo kako bi pošli za njom. Vreme je bilo porrilično toplo. Sunčevi zraci su se probijali kroz prozor i zavese koje se stajale na prozoru i tako dopirale na patos na kome se nalazilo parče nekog tepiha. Kada sam pogledao sa leve strane stajale su pločice koje su sijale od čistoće i sjaja na koje je padala svetlost. Nakon nekoliko minuta pozvala nas je da uđemo. Dimitrije je prvi ušao a onda i mi za njim. Sela je i razgledala je neku knjigu koja se nalazila na stolu. Nastalo je ćutanje nekon nekoliko minuta smo gledali jedan drugoga. Možda u tom trenutku sam i želela nešto da govorim ali ipak sam nastavila da ćutim. Marta je bila u tim momentima veoma zamišljena dok je listala. Radivoje je razgledao šta se sve nalazi oko njega ne bili opazio nešto što bi mu bilo zanimljivo o čemu bi posle razmišljao. Tog dana vreme je bilo već odmaklo. Činilo mi se da je već bilo podne i osetili smo toplotu. Bila sam veoma zabrinuta i razmatrala šta će se dogoditi. Znala sam da će Dimitrije ostati ovuda nekoliko dana ali nisam ništa mogla previše da razmišljam već sam prepustila slučaju. Posle nekog trenutka, Mrta će:
-Mislim da sam veoma dobro sagledala situaciju i smtram da će ovde biti samo nekoliko dana. Situacija nije mnogo ozbiljna ali mislim da će biti potrebno neko vreme boraviti ovde.
-Dimitrije… ovo je zaista divno, mislim da ćeš ovde ostati nekoliko dana a da ćemo posle nekog vremena svi biti zadovljni tvojom situacijom. Ustala je Irna, želim vam reći , ustvari, želim vam se zahvaliti na tako divnim i toplim rečima. U srcu mi je bilo veoma teško i nesnosno posle ove odluike koju je izjavila Marta. Dugo sam vremena zadržavala svoj pogled kako bih shvatila novonastalu situaciju. Osećala sam topinu i drhtanje tela ali sam morala da se suzdržim i da ostanem jaka. Znala sam da će Radivoje biti uz mene a i Slaviša sigurno kući ima puno obaveza i na poslu koji je morao svakodnevno da obavlja.
-Želim Vas nešto pitati , Irna reče… ali zaista ne znam kako to od jednom da tako nešto… zasrtala je. Marta je ustala za trenutak i rekla, pogledavši nas:
-Moraću još uvek da konsultujem doktora Hamela… , pa ću vadm sve tačno reći. Marta je u tom trenutku bila isuviše uzbuđena od čitave situacije koja se dešavala. Mogla sam primetiti i pomalo umora koji se nalazio na njenom licu i tegobe od svakojakih razgovora. Na trenutak pomerila se u stranu kako bi je bolje videli. Polako nam se bribližavala skrštajući ruke i obuhvatnog pogleda. Marti se u tim trenucima žurilo, činilo mi se da je imala isuviše obaveza koje je morala da obavi tok popodnevnog dana. Čini mi se da je tog dana bio četvrtak. Još prošle nedelje smo očekivali odlazak kako bismo spremili sve što nam je bilo potrebno. Te nedelje mi se činilo da mi je vreme previše brzo izmaklo. Prostorija je bila dovoljno osvetljena tako da smo mogli veoma dobro da vidimo jedni druge. Ali zapravo, Marta je počela tog trenutka postepeno da se udaljava savijajući glavu. Ipak mislim da je očekivala još malo razgovora. Činilo joj se da imamo još mnogo toga da joj kažemo ili da je upitamo. Mislim da je bila spremna na bilo koje pitanje koje bi bilo upućeno njoj. Zavese su stajale na prozoru. Na stolu je bio računar i nekoliko knjiga koje su stajale na kraju stola. Bila je i jedna sveska u kojoj je nešto svakodneno zapisivala. Shvatili smo da će Dimitrije ostati i provesti neko vreme u bolnici. Irna je prišla veoma blizu Dimitrija. Vreme joj je bilo kao trenutak koji je proleteo. Čak i tih nekoliko dana za nju je bila večnost. Teško joj je padalo odvajanje od Dimitrija pa čak i ako je toliko odrastao. Plašila se da će mu biti veoma teško bez nje... Mogao sam da predpostavim njena osećanja i sve ono što bi mislila o nama,a pogotovo o njemu. Prignula se sasvim blizu njega i čekala i slušala kako Marta govori. Radivoje je sedeo i posmatrao razgovore.
-Mislim da nemam šta više da kažem... ne znam, kako vi kažete. Zato smo i došli kako bismo vas upitali za Vaše mišljenje. Mi ne bismo želeli više da vas zadržavamo i mislim da ćemo uskoro da krenemo. Marta je bila veoma staložena dok im je sve to govorila. Mislim da joj je i bila dužnost da o tome govori. U glavnom sve što je trebala na nam kaže mislim da nam je rekla. Možda još Poneke stvari koje su bile izuzetno važne i značajne za nas bilo bi potrebno da konsultuje doktora Hamela o našem slučaju.
-Evo, ja ću morati sada da krenem, pogledala je u sat. Skoro će 11 i 20 minuta, a ja bih morala već da budem kod njega. Danas imamo silno puno obaveza kako bismo morali da završimo i da obavimo. Mislim da neće biti potrebno mnogo da se brinete o njemu. Zvaću vas odmah čim budem stigla kući i obavestiću vas o novonastaloj situaciji ako bude potrebno. Marta je krenula polako ka vratima i bila je u tim trenucima vrlo zamišljena. A mi smo stajali pored nas i čekali da izađemo. Dimitrije je stajao pored nas a mi samo što nismo krenuli svojoj kući. Dok smo sedeli i razgovorali hodnikom su svakodnevno koračali ljudi koji su bili zaposleni i koji su šetali od jedne sobe do druge. U toku našeg desetominutnog razgovora nekoliko puta smo čuli kucanje na vratima. Uglavnom je to bio ulazak samo sa gvirenjem na čas i izlazak. Sigurno je da kontaktiraju svakodnevno i upituju njedni druge za mišljenje. Kada smo trebali da krenemo ušla je jedna žena. Bila je dosta krupna i srednje visine. Bila je srednjih godina. Imala je dugu kosu koju je vezala u rep. Smeđu dugu kosu sa pomalo uvijenim krajevima. Rumenog lica, i crvenih obraza. Ruke su joj bile isuviše krupne i snažne. Sigurno je obavljala svakojake poslove kako bi pomagala svima onima koji su radili sa njom. Moglo se osetiti pomalo hladnoću u toku govora. Stajala se ne pomićući svoje telo. Skoro da nije bila ni malo zainteresovana oko nas. Kao na primer ko smo mi, zašto smo došli, zbog koga se ovde nalazimo. Irna je vremenom usmeravala pogled ka njoj, ali bezuspešno, jer ona nije želela ni jednu jedinu reč da nam govori, već sve je prepuštala Marti. Nismo baš mogli primetiti da li se ona i Marta veoma dobro poznaju, ali mislim da su jedna kod druge veoma često išli. To je bila gospođa Dejla. Vrlo simpatičnog lica. U tim momentima i nismo mogli baš primetiti osmeh na njenom licu, već je prevladavala tuga, ozbiljnost i zabrinutost. Sigurno da se nije radilo o nama, razmišlajo sam, kako bi mogla da ima takav izraz na licu a da nas uopšte ne poznaje. Mora da su je pojedine situacije naterale na takav izraz lica, mislio sam u sebi. Marta je bila na samnom izlazu. Dejla je dobro znala šta će sa Dimitrijem. U tom trenutku smo samo pošli za Martom ako bi nas ispratila do vrata. Bili smo pomalo uzrujani od silnog razgovora i novonastale situacije koa nas je zadesila. Irna se osvratala nekoliko puta, činilo mi se da je želela da zapamti prostoriju i sve ono što je bilo u njoj. U tom momentu sam mislila samo o Dimirtriju i njegovom boravku. Stajao je i gledao nas je kako se udaljavamo i kako izlazimo iz bolnice. Kada smo se lepo pozdravili mi smo krenuli kući. Na izlazu smo zapazili ljude koji ulaze i kako se kreću svuda naokolo. Radivoje se naslonio na mene dok smo hodali, prislonio je njegovu ruku na moje rame i čvrsto me je zagrlio kako bi me utešio i kako bi mi pružio utehu koja mi je bila izuzetno potrebna u tim trenucima. Bila sam veoma čvrsta i hrabra u tim trenucima i u to vreme. Osećala sam povetarac koji je duvao. Po neki listić se lelujao na tlu. Razgledala sam sve kako bi razmišlajla o današnjem danu.
Stajao je na sredini hodnika sa Dejlom. Marta je bila suviše daleko od njih kako bi mogao nešto da je pita. Bio je pomalo iznenađen situacijom. Po neki ljudi su prolazili pored njega. Neki su klimali glavom, neki su ga pozdravljali a neki su poznavali Dejlu ali imali su isuviše obaveza da bi mogli da stanu kako bi razgovarali. Dan im je bio isuviše ispunjen obavezama, pa tako da su po čitav dan radili. Irna i Radivoje su se sve više udaljavali od bolnice i približavali su se njihovom autu. često se osvrtala nekoliko puta, a Radivoje je išao blizu nje neosvrtajući se.

-Mislim da je vreme da krenemo, govorila je Dejla Dimitriju kao bi je razumeo. Dimitrije je vrlo dobro razumeo šta mu je ona govorila. Krenuo je za njom. Znao je da će provesti tu nekoliko dana kako bi mu se stanje popravilo i kako bi bilo dalje sve u redu. Koračali su dugo hodnikom. Dejla je vrlo dobro poznavala doktora Hamela ali je još bolje poznavala Martu. Uvek gotovo kada bi imale slobodnog vremena znale su zajedno da provode vreme. Marta je bili isuviše vedra i veoma lepo raspoožena prema svima koji su bili u njenoj blizini. Gotovo uvek joj je bio osmeh na njenom rumenom licu. Vrlo retko bi neko nekada mogao da ugleda tugu i razočarenje, pa čak i kada je imala veoma teške trenuke u životu znala je da bude raspoložena i veoma srećna. Ponekad je sedela sama pijući kafu na svom mestu i veoma dugo dugo razmišlajla o svojoj prošlosti i o svom vremenu koje je veoma dugo prošlo.
-Reci mi kako se zoveš, upitala ga je Dejla?
-Dimitrije.
-Da li znaš koliko ćeš biti ovde?
-Ne znam, možda nekoliko dana, dok se ne budem bolje osećao.
Nastavili smo da koračamo. Sa desne strane nalazila se jedna vrata. Njaverovatnije da je u toj prostoriji bio doktor Hamel, a mi smo nastavili da pešačimo kako bismo prošli i popeli se niz stepenice. Još samo nekoliko metara od sobe doktora Hmela, pružale su se stepenice koje su vodile gore visoko na drugi sprat. Dejla je zastala kada je došla blizu njih i ugledla me je.
-Sada ćemo se popeti gore. Ja ću ići prva a Vi ćete ići posle mene. Želim da Vam pričam o ovome našem mestu i vremenu na kojem ćeš provoditi vreme, govoriala je.
- Mi ovde imamo svakojakih ljudi koji dolaze svakodnevno. Ima puno strarijih, mladih, starih žena i muškaraca, ali ima i po neki mlađi. Bila je veoma ozbiljna dok je to govorila. Stepenice su sijale od čistoće i svetlosti koje su na njih padale. Drveni deo se nalazio pored zida koji nam je pomagao da se popnemo kako bismo otišli gore. Dimitrije je bio pomalo iznenađen i izbezumljen o svemu ovome.
-Upoznaćete se sa još nekim ljudima koji ovuda svakodnevno provode vreme i koji su ovde. Polako smo se penjali. Dimitrije je razgledao sve naokolo kako bi uvideo šta se sve nalazi okolo njega ne bi li zapazio nešto interesantno i zanimljivo. Na jednom levom uglu ugledao neki papirić, sigurno je nekom ispalo , razmišljao je. Ko li je ovo mogao da baci? Prošao sam pored i nastaivli smo dalje da se penjamo. Kada smo stigili gore. Bila je jedna velika ogromna prostorija u kome se nalazile fotelja i televizor. Tepih se pružao kroz hodnik pa sve do te prosotrije. Hodnik je bio poprilično dug i veoma širok. Prozori su se nalazili jedan pored drugog. Bilo je nekoliko ljudi koji su se tu nalazili. Gledao sam kako bih mogao da vidim doktora Hamela ili možda nekog od ljudi koji su se tu nalazili da li ih slučajno poznajem. Stajali smo neko vreme, razgledao sam šta se sve nalazi naokolo, kako bih video nešto što bi mi možda bilo interesantno i zanimljivo. Trebali smo da krenemo dalje kako bi stigli do mesta do kog smo krenuli. Ali na samom polasku dok smo bili na spratu prišla nam je neka žena, osrednjih godina. Bledog lica i veoma željna priče. Pružila je ruku prema nama kako bi želela da razgovoara. Video joj se osmeh na licu. Želela je mnogo toga da nam priča. Uhvatla bi doktorku za mantil pa bi je čvrsto , veoma čvrsto držala svojom drhtavom i veoma slabašnom rukom. Dejla je bila pomalo ljuta kada je ugledala Separsku kako je uhvatila . Ali posle nekog vremena brzo je pustila a Separska je gledala pravo u njega kao da je očekivala da je nešto upita. Imala je dosta snage i bila veoma izdržljiva i pomalo otmena žena u ovoj ustanovi. Bilo je dosta ljudi koji se je poznavali.
-Hajde , ovamo, govorila je Separska. Imam neke prijatelja koji žele da se druže sa tobom. Sa osmehom je okrenula glavu prema Dejli.
-Žao mi je gospođo Separska, mi zaista moramo da krenemo. Vreme brzo prolazi a ja imam veoma dosta obaveza koji mi prethode da uradim za ovo popodne. Separska je žena koja je došla iz veoma otmene i bogate porodice. Došla je ovde pre nekih deset godina kada se razbolela. To je bilo vreme koje je bilo veoma teško za nju i za njenu porodicu. Bila je jedinica. Jednom prilikom kada je bila veoma mala sa nepunih dvanaest godina, pala je sa ograde i doživala je veoma tešku povredu koja se odrazila na njeno zdravlje. Bila je veoma vredna i hitra, dugo je radila i imala prijatelje na poslu. Prvih godina su je vrlo često zvali i pitali za nju. Osećali smo brigu o njoj i brižnost i želju za njenim životom, pojedinim susretima koji su očekivali. Kako je vreme prolazilo Separska je ostajala sve više i više sa nama. Vremenom je stekla nove prijatelja i nove ljude koji su se sa njom zbližili, koji su svakog dana sa njom. Nekada je bila dosta mlađa i veoma čvrsta i jaka žena a danas je vreme učinilo svoje, organizam joj je oslabio ali je mogla da se vidi još uvek čvstina i sjaj koji se svakodnevno nalazio u njenim očima. Dejla je bila veoma odlučna kada smo trebali da krenemo, a Separska je stajala nepomična i veoma tužna što smo trebali da krenemo i što nije imala prilike da krene Dimitrije sa njom kako bi upoznao sve ostale.
-Hajdemo, Dimitrije, govorila je Dajla. Sada ćemo ići ovuda pa ćemo zatim skrenuti levo a zatim idemo vrlo malo još naped i stigli smo. Mogla sam da primetim umor u Dimitrijevim očima i pomalo iznenađenje, znatiželjnost za ove ljude koji se se nlazili u njegovoj blizini. Bio je pomalo tužan i neveseo zbog odlaska svojih roditelja. Volela sam vrlo često da ga nasmejem, ipričajući nešto smešno kao neki događaj o nečemu. Možda o nekom lepom a smešnom događaju kao na primer o Rivertovoj koji se dogodio pre nekoliko godina. Pre nekoliko godina… započela je priču Dajla usput koračajući veoma lagano. Opisivala je rukama. Bila je veoma vredna, volela je da priča viceve i šale, pa je vrlo često zasmejavala sve nas koji smo se tu nalazili. Jednom nas je iznedandila kada joj je bio rođendan. To je bio veoma nezapamćen trenutak u našem životu. Dimitrije je bio veoma radostan kada je čuo kako i o čemu govori Dajla. Dimitrije će ćutao i nije želeo da govori ni o jednoj reči o svemu onome o čemu bi govorila. Napokon smo stigli do mesta na kome ćemo sesti i razgovarati. Ušli smo polako u prostoriju i seli. Dan je polako prolazio. Skoro je bilo nekih pet časova i polako se mračilo. Svetla su bila svugde uplaljena. Razmišljala sam šta ću sa njim. Možda bi bilo previše rano da odmah ustanem i krenem kako bih mu pokazala gde će u budeće vreme da provodi i da će tu ostati nekoliko dana. Bojala sam se kako će prihvatiti vreme koje je potrebno da tu boravi. Dajla je u tim momentima bila vrlo zamišljena ali znala je da će morati da mu pokaže sobu u kojoj će ostati. Zašto li je nema Marta? Pitala sam samu sebe. Obično u ovo vreme prilazi ovim hodnikom i obavezno me poseti. Tada bismo se dogovarale oko svega što bi nam bilo potrebno. Sigurno ima puno obaveza ili se možda zadržala kod nekih od svojih pacijenata, bila sam veoma usamljena. Trebalo bi i doktor Hamel da dođe kako bismo se dogovorili oko svega ostaloga što nam predstoji. Razmišljala sam i o njegovim roditeljima. Znala sam da ću svakodnevno da budem sa njima u kontaktu i da će mi veoma značiti njihova podrška i sve ostalo što će doprinositi njegovom oporavku. Taj dan mi je izgledao vrlo naporan, možda zato što sam tog dana imala previše preobilnih poslova koje sam morala da obavim. Kada vreme prođe onda se i zamorim radeći. Bilo mi je teško da ustanem i pogledam da li neko ide i da li će uskoro neko doći. Na trenutak čula sam nekoliko krupnih koraka koji priolaze i u jednu i u drugu stranu. Bilo je dosta njih koje sam vrlo malo poznavala gotovo kao i da ih ne poznajem. Svako je imao svoje obaveze i vreme koje je ispunjavao svakodnevno. Bilo je dosta ljudi. Najbliža nama je bila Letres. Ubrzo je došao doktor Hamel.
-Mislim da je vreme da krenemo. Okrenuo se prema Dimitriju.
-Ti si veoma dobar dečak i veoma nam je drago što si sada kod nas i što ćeš provesti neko vreme sa nama. Ovde ćeš upoznati mnoge ljude koji će želeti stobom da se druže i da provode vreme sa tobom. Znali su da Dimitrije može mnogo sebi da pomogne u svemu ali jednostavno nije znao o mnogim stvarima koje su bile značajne za njega.
-Hamel će:
-Mislim da bi draga Dajla mogla sutra ukoliko budemo živi i zdravi da govorimo Dimitriju... odnosno da nešto više ti i Marta kažete o načinu provođenja vremena. Šta bi to bilo idealno za Dimitrija? Kako bi mogao da idealno provodi vreme kući, šta bi to bilo poželjno a šta manje poželjno? Dimitrije je dete koje ne zna mnogo o životu, o svemu onome što ga okružuje. Civilizacija je nešto drugo... Govorio je sa osmehom na licu. Sigurno će mu mnogo značinti ako mu budete govorile o svemu što postoji i svemu onome što će uticati na njega i na njegov život.

Slaviša je tog popodnevna radio. Dosta je provodio vreme na poslu. Vrlo često bi bio zadihan i prenatrapan umorom od posla kojeg je stalno radio. Posao je bio deo njega i svega onoga što bi mu značilo. Ispunjavao je vreme na razne načine. Voleo je da se i druži i da čita razne knjige. Tog dana je ostao sam kući. Moravši da završi sav posao koji bu mu prethodio tog dana. Možda mu je u tim prilikama bila potrebna samoća, kakao bi mogao da se opusti i razmuišlja o svom životu, vremenu, poslu i svemu onome što ga je činilo srećnim. Uz tihu muziku opustio bi svoje telo i i maštao o raznim prošlim događajima koji su ga ponekad manje ili više pritiskala. Mada bi znao vrlo brzo da zaboravi o svemu onome što mu je veoma značilo i započeo da razmišlja o današnjem danu i vremenu koje prethodi. Roditelji su mu bili veoma značajni i vrlo često bi govorio o svemu onome što misli i što smatra da će značiti njima. Bledo lice i znoj sa čela bi ponekad predstavljao umor i rad koji se ticao njega i njegove porodice. Razgledao bi u nekim popodnevnim satima vraćajaući se sa posla rukavice ili neke alate koje bi mu bile veoma potrebne i značajne za posao koji je obavljao. Podučavao je sebe svakojakim znanjem i zanatom kako bi imao mogućnosti da radi nešto i zaradi i tako pomogne bratu i svojoj porodici. Zagledao bi sa nekoliko strana, razmišljao i maštao o svemu onome što bi mu bilo potrebno. Oblaci su se vijali nad nebom. Imao sam osećaj da je vetar počeo da duva skoro sa svih strana. Pridržavao sam svoju kapu koju sam nosio vrlo često dok sam išao na posao. Ponekad sam išao zamišljen, opuštajuće, bez ikakvog razmišljanja šta će me tog dana čekati i kako ću provesti dan, a nekad bih bio vrlo zamišljen i opterećen poslom koji sam morao da obaviljam. Svi su imali razumevanja. Ponekda sam bio veoma pospan i izmoren da po nekiliko dana nisam mogao da se odmorim od silnog posla. Vreme mi je tako brzo prolazilo, dani, meseci, godišnja doba su se brzo smenjivala, a ja ne bih ni razmišljao o vremenu kud kod da bih prolazio. Ponekad mi je dan i noć bila podjednaka a vreme nedovoljno za odmor i svih obaveza koje sam imao. Umor je skoro bio svakodnevan, ali sam znao da uvek kada pročitam neku knjigu, odgledam neki film ili emisiju da će mi upotpuniti vreme i sve ono što bi bilo neophodno meni. Kada bih provodio duže vreme kući, započela bi dosada od silnih razgovora i razmišljanja. Vrlo često sam sedeo i razmilšljao o prethodnim provedenim danima i vremenu i svega onoga što bi me zanimalo. Oblaci su vijali toliko da sam čak pomislio da će početi kiša, koja mi nije odgovarala u pojedinim periodima. Bio bih sav mokar i bilo bi dosta vremena kako bih se osušio. Vreme je prolazilo, a znao sam da će potrajati mnogo vremena od odlaska Irne i Radivoja. Pitao sam se kako li su oni, šta li sada rade. Sigurno da je to bio jedan od veoma teških perioda u našem životu. Polako sam prilazio stanu i trebalo bi je još samo nekoliko trenutaka da stignem. Dimitrije je sada sigurno na sigurnom i smatram da će biti sve u redu. To je trenutak koji je obuzimao mene celoga, moje telo i dušu koji mi je ulivao nadu i iskazivao jačinu i želju za životom, za susretima koji su bili puni razumevanja. Bio sam pun znatiželjnosti i očekivanja svega onoga što bi mi priredili i ispričali sve ono što bih možda i uspeo da razumem i da dočaram sebi.
Činili mi se kao da nismo ovuda ni prolazili, govorila je Irna Radivoju.
-Pričaš koješta… odgovorio bi. Pa bi zatim zaćutao i nastavio da vozi. Savila bi glavu kroz prozor i rukama zaklanjala čelo kako bi bolje videla gde prolaze i videla put kojim idu.
-Mislim da ovo uopšte nisam videla, koliko ima samo drveća, kuća, prolaznika i uređenih dvorišta. A zatim bi se polako odmakla, uspravila glavu na sedište i lagano uzdahnula, govoreći:
-Dug je put. Proveli smo veoma mnogo vremena vozeći se autom. Jutros sam razmišljala sasvim drugo. Mislila sam da će nam vreme veoma brzo proći i da ćemo mnogo ranije stići. Moram ti reći da sam pomalo uzrujana i uznemirena ovim našim događajem.
- Znaš Irna, to je sasvim normalno, proveli smo dosta vremena ideći i vozeći se. Sigurno je da nas stigao umor i da nam je dosta svega. Bilo bi dobro kada bi bila strpljiva još samo malo i odmarala kako bi uspela malo da se opustiš i odmoriš.
- Vidiš, Radivoje… današnji događaj me je dotakao i učinio pomalo nervoznom. Ona, kako se samo zvaše… čekaj, čekaj mislim da je Marta, tako je Marta. Danas mi je izgledala veoma čudno zar ne?
- Marta? Koja Marta?
- Ova žena danas sa kojom smo proveli dosta vremena u bolnici. Izgledala mi je dosta čudno. Imala je veoma velike podočnjake. Činilo mi se da je bila umorna od naših pitanja i našeg razgovora.
- Mislim da sada zaista preteruješ. Nisam čak ni dovolno obratio pažnju na sve te ljude koji su bili pored nas, a kamoli na tu Martu, kakao se već zvaše.
-Mislim da bi trebalo da vode dovoljno brige o Dimitriju. Šta ti misliš koliko će dugo tamo ostati?
- Ne znam, zaista.. možda nekoliko dana, svega dva, tri ili možda samo jedan dan. Govorio je pomalo premoreno i imao je utisak da on tu ne može ništa i da je sve u njihovim rukama. U tim momentima se Irna uhvatila za glavu, savijajući je polako na dole. Polako je počeo da je obliva znoj. Kada sam je ugledao povikao sam: Miilsim da bi bilo potrebno nešto da pojedeš i mislim da će sve biti u redu. Stajala je tako nekoliko minuta gotovo maknuvši se sa mesta. Radivoje je u tim momentima pokušavao da razveseli Irnu i bodrio bi je u svim mogućim prilikama.
-Mislim da sada nije vreme toliko brinuti. Mislim da smo uradili sve što smo mogli. Vreme je sada takvo. Gotovo da se svi suočavaju sa raznim poteškoćama. Teško je odrastati u nekim krajevima gde nije dostipno ljudima sve ono što bi im bilo potrebno. Češao se polako po licu dok je razgovarao. Vreme je polako prolazilo. Radivoje je neprestano, uvek bio tu kako bi je podržao i rekao o svemu što misli i što bi joj veoma značilo. Pružio bi ruku kako bi je dodirnuo i stegao šaku. Moglo mu se videti na licu i mali smešak koji bi joj dočaravao nadu i spokojstvo.
-Hvala ti, govorila bi. Mislim da moramo zajedno da prebrodimo ove poteškoće koje nas zadešavaju i sve situacije i da moramo postajati sve jači kako vreme prolazi. Vreme odmiče, mislim da moramo biti čvršći i da prebrodimo sve poteškoće. Klimalo je glavom i ako joj je bilo teško zbog današnjeg dana. Gledala je dok bih joj sve to govorio, a na trenutak bi okrenula glavu, uzdahnula i razmatrala sve ono pored čega smo prolazili. Neki delovi pojedinih gradova, šuma i pašnjaka bi ostavio veoma veliki trag i odvukao njene misli na prirodu i na uticaj prirode na ljude. Nagnula bi se glavom i pokušavala da što preciznije opazi, a zatim bi uzdahnula, ponovo mirno sedela i ćutala neko vreme dok ne bi Radivoje progovorio. On bi tada vozio vrlo zamišljen i smatrao bi da će imati dovoljno vremena o svemu da razmisli i da govori sa Irnom. Dan je skoro prolazio. Trebali smo putovati još samo nekoliko minuta, možda nepunih pola sata kako bismo stigli kući. Bila sam pomalo uznemirena i razmišlajla o današnjem događaju koji je bio izuzetan značajan za mene. Bila sam toliko iscrpljena i umorna da sam želela da se odmorim. Pored tolike napetosti i strepnje ipak sam razmišlajla o našem događaju i gledala sam Radivoja i na njegova mišljenja o svemu tome što je bilo veoma značajno za nas. Radivoje je pri kraju dana bio pomalo ćutljiv i nije previše komentarisao o svemou onome o čemu bih mu govorila. Dan je bio isuviše iscrpljujući. Po čitav dan sam razmišljala o Dimitriju ali sam pokušavala da skrenem svoje misli na Slavišu i da se zapitam šta li sada radi u ovom trenutku. Znala sam da u pojedinim trenucima misli na nas i gotovo uvek bi imao nešto da nam kaže, a pogotovu o neklom događaju. Dan se pibližavao kraju i mi smo bili na samom početku grada. Radivoje bi govorio više puta da smo blizu i da ćemo stići.
-Sada kada budemo stigli mislim da ću se veoma dobro odmoriti i da ću zaspati. Sve ove događaje za danas pokušaću na trenurak da zaboravim ili da milsim najmanje i da ih ostavimo za sutra i da pričamo o tome. Uzdahnula bi veroma duboko Irna, pa bi započela govoriti:
- Bilo je veoma naporno. Brinem se za Dimitrija kako će provesti vreme tamo i da li će sve biti u redu sa njime. Pogledala bi me na trenutak a zatim savila glavu. Nisam znao što više govoriti o čitavoj toj situaciji ali sam znao joj pružiti podršku i zagrliti i stegnuti njenu ruku i podržati je u svemu onome što bi ona rekla i razmišljala u tom trenutku.
-Mislim da nema potrebe za brigom. Danas mislim da smo uradili pravu stvar koja nam je bila svima potrebna, a najviše Dimitriju. Život je takav da se svi ljudi suočavaju sa veoma teškim životnim situacijama i sa još težim od naše, razumeš li? Upitao bi me, a ja bih klimunula samo glavom i gledala bih ga veoma dugo, veoma zamišljeno. Pomoći ćeš mi da ponesemo ove stvari, kese i sve ostalo što ćemo poneti sa sobom. Već smo stigli i treba da budemo zadovoljni zbog današnjeg puta i sve onoga što smo postigli. Mislim da će se Slaviša iznenaditi kada nas bude video. Sigurno danas je imao mnogo obaveza koje je trebao da obavi. Možda je i obavio neki posao i u kući, oko spremanja hrane kada je došao sa posla. Izašli smo polako iz auta i uputili smo se prema stanu. Mogli smo primetiti vetar koji je počeo da neprestano duva sa svih strana. Osećali smo umor oboje. Razmišljali smo o današnjem događaju. Slaviša je tog dana bio na poslu, očekivao nas je. Moglo se primetiti naš dolazak. Sigurno je svaratio kod Dabija, to je njegov prijatelj kojeg je poznavao. Kada smo ušli mogli smo primetiti njegovo nedostajanje. Odmah sam uzela sve da pospremim i spakujem na svoje mesto. Bila sam pomalo uznemirena, a naročito očajna od današnjeg dana i ljude koje sam viđala. Kada budemo seli zvaćemo I videćemo, Radivoje, da li je sve u redu i kada ćemo ići naredni put. Bio je veoma znojav i umoran. Moglo se primetiti u njegovom očima pospanost i nezainteresovanost , a sa druge strane strah, patnja i nesigurnost. Imam utisak da bi mi možda u nekom trenutku nešto i kazao ili dao svoje mišljenje, ali bi za trenutak okrenuo glavu i počeo da govori o nečemu drugom. Dimitrije je tog dana bio potišten. Novi ambijent mu je izgledao sasvim drugačije. Separska je bila suviše pažljiva prema njemu, svakodnevno da mu je uvek poklanjala pažnju kada je imala prilike.
-Izvoli, sada si kao kod svoje kuće. Mislim da ćeš vrlo brzo otići a do odlaska smatram da ćemo se veoma lepo družiti. Ulazila je i izlazila, prolazila bi hodnicima koji su bili ponekad hladni ali bi ubrzo postajalo sve tako toplo i udobno. U svakom uglu sobe je bilo dovoljno svetlosti. Doktor Hamel je dugo vremena bio odsutan, imao je puno obaveza, a ponekad bi se činilo da je bio gotovo uvek zauzet za sve ljude koji bi imali nešto da ga pitaju. Ostavio je svoje stvari koje su mu doneli Irna i Radivoje. Sedeo bi neko vreme, veoma dugo nezainteresovan za prolaznike. Znao je da prvi započne razgovor kada bi želeo da isprića nešto što bi bilo veoma zanimljivo. Visoko podignut krevet sa stolom pored njega i puno ukrasnih predmeta su bili u sobi. Ustao je na trenutak i video jednu prostoriju koja je bila jednim delom od stakla . Sedela je neka žena pišući nešto, savijene glave. Toliko je imala obaveza tako da gotovo nije primećivala moje prisustvo. Stajao sam neko vreme posmatravši šta se sve događa. Ustala bi na neko vreme, preturala sve ono što bi bilo blizu nje, pakovala papire i ponekad veoma dugo razmišljala. Jedna soba se nalazila pored mene, čuli su se glasovi povremeno. Nekada je bilo dosta galame, smeha, a zatim tišina. Dimitrije je znao gde se nalazi i da će uskoro otići iz bolnice. Posle nekog vremena povlačeći se, okrenuo se i polako krenuo ka svom krevetu. Bio je dovoljno visok i udoban da je bilo ugodno sedeti u njemu. Ormar se nalazio na samom izlazu iz sobe. Bio je dosta prašnjav , jedna fioka je radila i bila je na svom mestu a druge nije bilo.
-Hvala Vam puno, draga gospođo… začuli su se ponovo glasovi ali ovog puta u hodniku. Dobro sam znao da to nisu glasovi mojih roditelja ili Slavišin, sigurno bi mi se javili. Bokal sa vodom i dve čaše su biole na stolu, a dole korpa za otpatke. Mogao se zapaziti omot nekog celofana koji je stajao na patosu. Krenuo sam polako ka vratima sitnim koracima, pomalo iznemogao od umora koji je obuzimao moje telo i duh. Učinilo mi se kao da je gledala u mom pravcu. Govorila je nekoj gospođi. Činilo se kao da je govorila o nekom događaju koji se desio u skorijem vremenu. Bile su obe ljubazne i pažljive jedna prema drugoj. Odlazeći je klimnula glavom, zatim je nastala tišina i vrme koje kao da je stalo. Začuo se kašalj ženske osobe. Sigurno je ona žena što obilazi. Separska je bila veoma odana, tačna i pedantna kada je bilo u pitanju njeno vreme koje je posvećivala drugima. Koraci su se lagano približavali, a zvuk je bivao sve jači.
- Vreme je za ručak, začuo se neki glas. Sedeo sam nepomerajući se, možda bih iščekivao novonastalu situaciju. Svakog momenta su nekuda odlazili prolazili. Vrata su se stalno otvarala i zatvarala. Okretao sam se i razgledao čega sve ima u sobi. Bilo je veoma interesantno i zanimljivo. Slike, crteži, skulpture raznih predmeta su se nalazili u blizini, što je veoma krasilo sobu. Roletne su bile skroz podignute , a zavesa je bila povučena na stranu. Sunčevi zraci su svakog momenta ispunjavali sobu zracima i toplotom. Ptičice su svakodnevno stajale na terasi, cvrkutale i tražile po koju mrvicu kako bi zasitile svoju glad. Vetar je povremeno duvao, a prozor je zveckao gotov sve vreme. Ponovo se začuo ženski gla . Koraci su se čuli. Činilo mi se kao da se trese sve okolo mene. Krenula je pravo prema meni. Bila je viska, vitka I sa kosom do ramena. Izgledala je dosta mlado za svoje godine. Izgledala je vrlo čvrsto i jedro. Moglo joj se primetiti na licu oštrina i vidar pogled. Bila je veoma hitra. Moglo se na njoj videti radoznalost i spremnost za preuzimanje bilo čega što bi imalo neki značaj. Ponekad bi vrlo brzo zavirila u neku prostoriju koja se nalazila u blizini, a zatim bi se ponekad zadržala i duže ukoliko bi mala nekih obaveza. Nikada se ne bi zadržala sedeći a da niko ne prođe. Uvek bi je nešto zapitkivali. Objašnjavala im je svakom posebno o svemu onome što bi imalo značaja. Ponekad je blistala svojom ljubaznošću, vedrinom i toplom bliskošću. Doktor Hamel ju je poznavao vrlo malo, gotovo površno. Činilo se kao da ga nikada ništa nije zanimalo. Rzmišljao bi dugo kada bi ga upitali ko je ona, a zaim bi se setio posle nekog vremena. Separska je znala nekada da sedi sa njom i dugo priča o poslu koji im prethodi. Svetlo bi ponekad zatreperelo a zvuk cipela bi se čuo od samog početka ulaza u hodnik. Neko je koračao prema meni. To je bila mlada Dejli koja se nalazila blizu Dimitrija. Ne bi trebalo dugo da razmišljam odmah sam se setila. Video joj se osmeh na licu. Pomerila bi kosu sa lica, a zatim ponovo vrlo nežno pogledala. Stajao je vrlo iznenađen u neznanju šta će mu reći.
-Ovde si vrlo kratko vreme? Razgovarala sam sa doktorom i rekao mi je da nećeš još dugo ostati. Upoznaću te sa još nekim sa kojima bi mogao da razgovaraš. Mislim da će ti biti veoma drago razmeniti po koju reč sa njima. No ja sam došla da ti kažem da žele tvoji roditelji da razgovaraju sa tobom. Sigurno imaju nešto važno da ti kažu. Hodi, telefon se nalazi u ovoj prostoriji. Krenuli smo polako izlazeći iz sobe. Moglo se primetiti nestrpljivost na njegovom licu i iznenađenje. Stajao je u blizini jednog ćoška i gledao me je vrlo začuđeno. Stvari su stajale na podu, papuče koje je obuo. Prilazila sam vrlo lagano sa dosta pažnje i iščekivanja na reakciju događaja. Bio je vrlo iznenađen. Moglo se zapaziti bledilo na licu i izraz lica koji pokazivao nepoznatoj osobi. Znala sam da je nov i da odmah možda neće hteti sa mnom da priča. Nekada kada sam počinjala da radim, priseća se, bilo je raznih slučajeva do nekih koji nisu hteli da razgovaraju sa mnom već sa svojim roditeljima. Brzo bih ostavila sećanja, već bih razmišljala o Dimitriju i naš novi početak. Tog dana sam imala dosta obaveza i puno obilazaka. Bila sam na samom ulazu. Stajala sam nepomerajući se.
-Hodi Dimitrije, da li znaš ko su Radivoje i Irna?
-To su moji roditelji, rekao je. Polako sam prošla i ispružila ruku i pružili mu slušalicu. Bio je pomalo uplašen i nesiguran. Primećivala sam da je osećao nepoznatost. Posle nekoliko minuta smo seli. Sedeo je na stolici koja je bila pomalo prašnjava dok smo razgovarali. Razgovor je trajao nekoliko minuta. Na kratko sam preuzela slušalicu kako bih nagovestila završetak razgovora i sledeći poziv. Moglo se videti u očima radost i sreća u očima Dimitrija. Bio je dosta veseo i veoma zadovoljan.
-Ovde imaš drugove i ostale ljude sa kojima ćeš moći da se družiši da razgovaraš. U sobi pored nalazi se Hesnat, mislim da ću te upoznati. Malo napred nalazi se Benaji, to je žena koja svakodnevno ispriča po neki vic ili šalu, a gore, dobro rećiću ti … tamo se nalazi Vogni, on najviše vremena provodi u hodniku ne želeći da uđe u sobu i tamo provodi vreme. Jednom sam ga upitala da li želiš da uđeš u svoju sobu? Ništa nije želeo da mi odgovori. A pored njega je Steni. Razgovaraću sa svojim roditeljima o tvom boravku i nadam se da će ti biti prijatno. Moglo se primetiti nostalgija na njegovom licu i želju da bude kod svojih roditelja. Da li si se nekada odvajao od roditelja, upita ga nežnim glasom.
-Nisam, odgovori. Klimnuo bi glavom i pažljivo slušao ono što bi mu govorili. Dan polako prolazi. Imam još nekih obaveza i da obiđem neke prostorije, a zatim ću doći ponovo. Vetar je napolju duvao sve jače, grane su se lelujale, acvrkut pticva je bio stalan. Sunce je prolazilo kroz krošnju. Ponekad oblaci su prekrivali nebo, činilo se u nekim momentima da će pasti mrak. Udaljila sam se od Dimitrija, vrlo lagano. Prolazeći kroz hodnik nekoliko metara začula sam neko pljuštanje. Nisam obraćala pažnju na početku, ali zatim sam se polako okrenula tada videla kako počinje da pada kiša. Približila sam se i polako stajala pored prozora. Voda se slivala sve više i više. Pomislih kako se vreme menja, jutros je bilo tako toplo i sveže vreme a sada mnogo kiše. Ugledala sam nekoliko prolaznika kako trče i pretrčavaju ulicu. Držao je jaknu na glavi kako bi se pokrio i kako ne bi pokisao. Stajala sam zamišljeno i veoma iznenađena. Jedna žena je trčala svom snagom ne bi li pobegla od kiše i vremna koje je zadesilo. Trčeći je tražila mesto na kome bi mogla stati, malo se odmarati i skoloniti od kiše. Bilo je mnogo sevanja i grmljavine. Oblaci su se vijali svuda naokolo. Imala sam utisak da su skoro došli do prozora. Bila sam pomalo zabrinuta i uplašena od navonastale situacije. Moraću još dugo da ostanem ovde ukoliko bude bilo još kiše kako bih se vratila. Oluk je lupao stalno od padanja kiše koji je proizvodio čudan zvuk. U tom momentima moglo se čuti samo padanje kiše i pljuštanje. Stajala sam gotovo nepomično i razmišljala. Možda je vreme da krenem pomislih, a danas imam još mnogo obaveza koje moram da obavim i kako bih imala vremena za odmor. Tup...tup... okrenula sam se naglo. Zvuk je bivao sve jači. Stajala sam nepomično. U prvi mah pomislila sam da je to pljuštanje kiše, međutim kako sam mogla primetiti to je bio zvuk nečijih koraka koji su se uspinjali stepenicama i kretali prema meni. Bila sam pomalo iznenađena, ko bi to sada mogao biti? Pogledala sam na sat bilo je nešto više od četrnaest časova. Koraci su se čuli sve jače. To je bio doktor Hamel. Brzo sam svoje misli usrdsredila na današnje događaje i dešavanja u toku dana. Razmišljao sam o vremenu koje je tako brzo proletelo u radu i razmišljanju.
-To ste vi?, reče svojim krupnim glasom. Kiša nas je iznenadila ovog popodneva. Sinoć sam veoma loše spavao, imao sam glavobolju, sigurno je od svakodnevnih obaveza koje me očekuju. Bio je veoma zamišljen sa velikim podočnjacima. Stajao bi neko vreme veoma zamišljen, očekivajući puno radnih obaveza koje mu predstoje. Stajala sam veoma iznenađeno čekajući njegovo mišljenje o današnjem danu. Pokazala bih mu radne sveske o današnjem danu koje sam imala kod sebe.
-Da li je bilo sve u redu danas, upitah ga? Svakog dana pristižu i odlaze, nasmejala bih se tihim glasom.
-Naravno, mislim da je sve u redu.
Imaćemo još po koji sastanak pa ćemo videti ako je potrebno još nešto uraditi ako bi bilo potrebno. Danas sam imao veoma dosta obaveza koje su mi bile veoma bitne. Eto, okrenuvši se, govorio bi joj:
-Idem odande, tamo sam imao puno nedovršenog posla i sada idem da popunim neku listu, a zatim ću se malo odmoriti. Govorio bi veoma umorno.
-Nadam se da je kod vas sve u redu i da vam nije potrebna nikakva pomoć sa moje strane.
-Mislim da mi za danas neće biti ništa potrebno, govorio bi uzbuđeno. Hvala Vam u svakom slučaju, reče. Nastavio bi da se udaljava krupnim koracima odlazeći u jednu prostoriju u kojoj bi provodio vreme pauze u kojoj sam veoma retko ulazila. Nastala je tišina. Osećala sam umor od današnjeg dana koji je polako proticao. Najzad ću se malo odmoriti. Kada sam pogledala napolje, kiša je prestala da pada. Sedeo bi tamo neko vreme, a ja bih nastavila sa radom. Tog dana, gotovo, nikoga još nisam videla. Bilo je vreme za obilazak. Osećala sam umor i vreme koje mi predstoji za odmor. Posle nekog vremena dok sam bila u susednoj prostoriji izlazio je doktor Hamel. Savijene glave se udaljavao iz prostorije. Razmišljao sam šta li radi sad Separska. Obično mi je pomagala u svim poslovima koje sam obavljala. Mogla je da razume moju snagu i čestu iznemoglost u toku dana. Potrčala bi za mnom, hej..hej.., ljudi bi prolazili, a ja bih se okretala kako bih prepoznala zvuk glasa koji mi je dozivao ime. Ugledala bih nekog gospodina sa brkovima, a zatim sa šeširom a zatim neku godspođu sa crvenim šalom, sa dugim haljinama, dece kako se dosađuju, ali niko od njih mi ne bi bio poznat. Zastala bih na koji minut a zatm bih nastavila dalje. Kada bih se približila balo bliže prepoznala bih glas da je to Separska. Videla sam vrlo često da razgovara sa njom, imala bi uvek da mi nešto priča, a pogotovu o jučerašnjem danu. Volela je da sve bude besprekorno pedantno urađeno. Često bi mi pružila pomoć u onome što ne bih mogla sama. Vreme bi uz razgovor veoma brzo prolazilo kada bi bilo jutro pomislila bih da je bilo veče, a kada je veče mislila bih da je jutro. Dimitrije je to veče proveo u bolnici sa ostalima. Činilo mi se da je razmišljao previše o svojoj porodici. Često bi mi odgovorio na sve ono što bi ga upitala. Kako bi vreme prolazilo, činilo nam se svima da je situacija sve bolja. Redovno bi uzimao hranu, vodu i sve ono što bi mu bilo potrebno. Doktor Hamel je znao vrlo često da se našali sa njim kada bi to bilo potrebno, da izvuče bar mali osmeh i zadovoljstvo na njegovom licu. Možda kada bi mi misli skrenule na neku drugu stranu, odlutale nekud daleko u neko drugo vreme, u neki drugi prostor i sa nekim drugim ljudima. Začula bih dok bih prolazila telefon, a zatim bih vrlo brzo uvidela da su to Dimitrijevi roditelji. Puni iščekivanja, nade, tuge i nostalgije za sinom. Gotovo uvek bi razgovarao sa njima i iščekivao njihov dolazak. Znala sam da će Dimitrije uskoro ići kući i da će njegova situacija biti sve bolja. Nekada sam volela tišinu i mir a najviše za vreme dok sam radila. Čuli bi se koraci, pucketanje nečega, treperenje sijalice, a zatim bi nastala tišina koja bi potrajala nekoliko minuta, pa čak i više od pola sata. A zatim bi se čuo veliki i jači glas i govor, to je bio doktor Hamel ili Separska. Vogni bi stajao u hodniku, gledao bi ljude koji su tu prolazili. Osvrtao bi se za njima. Koristio bi svaku priliku da siđe dole kako bi ugledao nekog nepoznatog, a zatim bi vrlo brzo otišao gore i sedeo u svojoj sobi. Zapitkivao bi nekog ko bi mu odgovarao za razgovor, pogotovu o vremnu kavo je napolju, o hrani koju su spremili ili o nekom događaju. Stajao bi u pidjami vrlo odlazio s mesta na mesto. Kada bi video da se neko približava neko od poznatih osoba, odmah bi se vratio i krenuo prema svojoj sobi. Boravio je ovde dugo vremena. Otac mu se gotovo uvek retko javljao, a kada bi ga pozvao to bi bio dan nekog velikog praznika. Majka Rebi je bila žena u poznim godinama. Proseda, srednjeg stasa, držeći gotovo uvek štap u ruci. Kada bi dolazila držala bi se za ogradu koja se nalazila pored stepenika i kretala bi se lagano prema gore. Nekada ne bi bila raspoložena za razgovor, govorila bi da žuri, da ima mnogo obaveza i da je puna problema. Ćutala bi neko vreme, a zatim bi progovorila po koju reč i da će sledeći put imati mnogo više vremena nego sada. Držala bi cveće u ruci dolazeći nekim danima sa radošću a zatim bi nas sve pozdravila pre odlaska u poseti Vogniju. Bio bi veoma radostan kada bi je video. Posle razgovora donela bi mu dosta hrane koju je voleo da jede. Dugo bi sedela sa njim gledajući i razgovarajući sa njim. O ocu bi vrlo često ćutala. Prolazilo bi mnogo godina, a da o njemu gotovo o njemu ništa ne bi ni znali. Često je živeo menjajući gradove, a kada bi izgubio zdravlje ostavio bi vreme da prođe pa bi se zatim javio. Upitao bi ga da li mu nešto treba i da će prvom prilikom doći da se vide. U tim trenucima bi bio mnogo zabrinut i željan razgovora. Vogni je bio naviknut na svoj način života. Prolazilo bi vreme a on bi vrlo često svoje misli odvraćao od Rejbi i Marda. Vogni je bio putnik kroz vreme. Živeo je u svom svetu. Tu je bio na oporavku najduže od svih koji su bili približnih godina. Često bi se Benaja nasmejala sa njim kada bi ga srela za vreme ručka ili kada šeta hodnikom. Znala bi vrlo često da se našali i izmami osmeh na licu. Za uzvrat bi je upitao kako je i kako provodi dan. Bila je veoma potištena i usamljena. Od ranog jutra bi razmišljala šta bi kuvala za ručak. Držeći krpu u ruci sedela bi po nekoloko minuta veoma zamišljena i zabrinuta. Vrlo često bi razmišljala o Dimitriju, kako je njemu, šta li radi u pojedinim trenucima. Da li je veseo, gladan ili možda žedan. Pritiskale bi je razne misli koje bi svugde plovile a zatim bi je prekinuo neko od ukućana. Radivoje bi ušao u sobu, ćuteći, dok bi Slaviša bio glasan i uvek svojim krupnim glasom govorio. U poslednje vreme je bio sve manje zainteresovanjiji o svemu onome što bi mu govorili. Po nekad bi preterala, pa bi od ranog jutra započela razgovor o Dimitriju. Zatražila bi njegovo mišljenje gledajući ga, šetajući po sobi a ponekad bi mu prišla držeći ga za ramena.
-Ne znam, ne znam, zaista ne znam šta bih ti rekla. Imam dosta obaveza i još jutros smo se čuli telefonom. U poslednje vreme bi osećali netrpeljivost i nestrpljenje na njenom licu i očima. Slaviša je bio na poslu i vrlo često kod njegovih nekih prijatelja ili u kupovini. Dolazivši umoran i iscrpljen od svakodnevnih obaveza seo bi za stolom znojav i ponekad prljavog odela, odmah upitao za Dimitrija. Stavivši ruke na sto, okrenuo bi se prema Radivoju, govoreći: Šta je rekao Dimitrije? Da li je razgovarao sa vama? Da li ste mu nešto pričali o meni? Da li mu je nešto potrebno? Radivoje se i ne bi previše osvrtao oko njegovoih pitanja. Vrlo brzo bi ga upitao šta se dešava kod njega. Da li je na poslu bilo sve u redu i slična pitanja. Upitivali bi jedan drugoga o svakojakim pitanjima, aili su svi mislili o Dimitriju i o njegovom odlasku kući.
-Evo, ovde sam sve spremila što je potrebno. Kada zazvoni telefon, uvek iščekujem da će se Dimitrije javiti ili neka od sestara. Sedela bi vrlo uznemirena, pa bi za trenutak ustala, malo šetala po sobi , pa bi opet, zatim, sela razgledajući sve ono što bi mogla preurediti. Skoro u poslednje vreme bi čitav dan provodila u kući ne izlazeći. Na prijatelje ne bi ni razmišljala, o obliasku i dolasku ili bi to bilo veoma retko. Iščekivala bi pozive na kojima se javljala i vrlo hitro pričala o Dimitriju, njegovom stanju i dolasku kući. Radivoje bi za to vreme sedeo, gledao televiziju, pročitao neke novine. Kada bi izašao rano ujutru kada bi magla još bila na zemlji, a oni koji kreću na posao video bi ih u ranim jutarnjim satima. Uglavnom bi susreo neke ljude koji su na tom mestu prolazili. Kupio bi novine i hleb i još po koju sitnicu koaj bi bila potrebna za taj dan. Bio bi dosta zamišljen ali i ispunjen obavezom odlaskom u kupovinu. Obično bi Irna ležala u krevetu dok bi se Radivoje vratio. Iščekivala bi dan kada će ići sa Radivojem u obilazak i dolazak sa Dimitrijem. Maštala bi o putovanju, prolaznicima, random osoblju, o Dimitriju, a zatim bi pomislila o Slaviši, njegovom poslu i životu. Prolazilo bi po nekoliko dana a da o sebi nšta ne razmišlja, o svom vremenu i obavezama. Bila bi ushićena, sedela bi skrštenih ruku, razmišljajući o današnjem danu. Bila bi dosta usamljena i osetljiva kada bi ostala sama kući. Kada ne bi bilo Radivoja i Slaviše. Tada bi razmišljala o Dimitriju. Jutarnji dolazak bi joj prekinuo misli i tada bi Radivoje započeo njegovu šalu kako bi izmamio Irnin osmeh. Oslabljenost i tuga moglo se primetiti kod nje i nedostatak njenog deteta. Dani su prolazili uobičajno, bez nekih značajnih promena u njihovm životima. Bio je to utorak. Vetrovito jutro. Očekivalo se lepo vreme tog dana. To je bio dana kada će ići po njega i napokon svi doći kući.
-Najzad, govorila je Irni, od danas ćemo svi biti kući. Bićemo kao i pre svi na okupu. Već nekoliko dana je veoma užurbano i pedantno pripremila sve ono što bi bilo potrebno. Slaviša bi ih pozdravljao kad kod bi dolazio i odlazio. Manjak vremena i povećanje posla je veoma uticalo na njega. Po nekoliko dana bi ih samo užurbano pozdravljao sa nekim papirima uruci. Sedeo bi da ruča, a zatim da večera, pa bi zatim izašao na kratko u nekakvu šetnju, a zatim bi legao da odmara i da se naspava za naredni dan.
- Sigurno li je to da se situacija popravila kada je u pitanju Dimitrije? Puno ga pozdravite ako se budete čuli, a ja ću ga pozvati još danas da

pitam šta radi i da ćete doći svi kući. Otvorivši vrata, izlazivši, pozdravio bi nas i krenuo na posao. Osetio bi se nedostatak svakog od nas kada bi prošlo nekoliko dana.
Hesnat je čovek koji se nalazio pored Dimitrija. Proćelav čovek koji nije imao nikoga. Dolazio bi povremeno tražeći neku određenu pomoć kada bi mu zatrebalo. Osećao je često tegobe koje su ga mučile. Kada bi ga zadesile, uzeo bi svoje naočare i svoju torbu, a potom došao kod nas. Kada je prvi put došao bio je mlađi čovek, a sada je ostareo. Bio bi potišten i uznemiren. Preznojavao bi se kada bi nam nešto govorio.
-Sedni… govorili bismo mu. Sednite, mislimo da ćemo vam pomoći. Ostao bi tu nekoliko dana dok ne obavimo preglede. Poznao bi nas kada bi nas pogledao, ali bi nas posle nekog vremena pomešao sa nekim drugima. Stajao bi i kada bi se zapričao sa nekima koji su mu bili u blizini, razgovarao bi sa njima i vrlo često ostajao sa njima. Samoća je učinala svoje. Nalazio bi se ponekad dugo vremena naslonjen na zidu, razmišljajući vrlo često o svojoj prošlosti, o danima koje provodi ovde, a zatim svemu ostalom što bi mu mučilo misli. Dobro bi poznavao Benaja.
-Čekaj, podignuvši ruku, govorio bi…Ne bi joj dozvolio da završi neku šaljivu misao. Uhvatio bi je za rame, smejući se. Pre ćemo pomreti nego što će se to ispuniti, govorio bi joj u šali.
-Imam još nešto da ti ispričam, govorila bi mu. Prekinuo bi je dodavši po koju reč kako bi je još više razveselio i nasmejao. Zatim bi se zajedno smejali, pruživši ruke jedan drugome. Okrenuvši se, savko bi krenuo svojoj sobi. Začuo bih posle nekoliko minuta glas Benaja, kako razgovara sa nekim.
-Naravno…govorili bi, zatim bi se začulo zatvaranje vrata. Benae je znala uvek kako da ispuni vreme. Bila je gotovo uvek raspoložena i spremna za razgovor. Često bi odlazila kući. Živela je sa majkom i ocem koji je preminuo prošlog leta. To je vreme koje je uticalo na njen život i njeno raspoloženje. Oseća se manje usamljeno nego nekada. Raz6govarala bi sa nekim , taj obično bi počeo da joj priča o nečemu što bi joj odvuklo misli na nešto što bi je oraspoložilo. Žalila bi se ponekad na pojedine tegobe ali bi posle bilo sve u redu. Dimitrije joj je bio jedan od omiljenih. Volela je sa njim da razgovara. Upitala bi ga vrlo zainteresovano, otvorivši svoje krupne oči da mu nešto kaže o svojoj porodici, sa kim živi, da li su mu roditelji zaposleni. Irna je u tim momentima osećala veliku malaksalost. U poslednje vreme bi razmišljala sve više o Meli.
-Zašto li je nema, upitala bi se? Sigurno je negde otišla ili je bolesna. Osećala bi se veoma usamljeno a ponekad bi i više razmišljala o Dimitriju, nego što bi pričala Radivoju. Volela je sa njom da razgovara, da čuje o nečemu što bi joj ispričala. Osećala je veliku nostalgiju za Meli. Setila bi se njenih reči, njenih gestova, njenog podržavanja i bodrenja. Uputila bi se za momenat i pravo ka hodniku u kome se nalazio telefon.
- Zdravo Meli! Drago mi je što si tu. Tog dana se Meli osećala veoma loše. Gotovo da je pričala veoma tiho i promuklo.
-Teško mi je Irna, evo prošlo je nekoliko meseci od kada smo se poslednji put čule. Bilo mi je jako teško bez tebe i tvojih poseta. U poslednje vreme stalno mislim o tebi i našem susretu. Volela bih da dođeš, Meli joj reče. Da se vidimo! Nadam da si dobro. Očekujem te Irna, to je bilo poslednje što sam čula. Nisam uspela da izvučem još po koju reč koja bi mi značila. Zapazila sam samo kraj razgovora. Posle nekoliko sekundi, više nisam čula njen glas. Borila sam se za još po koju reč kojom bismo okončali razgovor, ali nastala je tišina. Udaljila sam slušalicu i lagano pogledala prema dnevnoj sobi, a zatim sam pokušala da oslušnem još po koju reč. Zatim sam krenula ka sobi i sela na stolicu. Očekivala sam Radivoja. Naslovnivši se na nju osetila sam veoma veliki umor i pospanost. Ostaću još malo da sedim u sobi dok se ova dvojica ne vrate, pa ću ići da vidim kako je Meli, raszmišljala sam. Ustala sam polako pridržavajući se za jedan deo stolice na kojoj sam bila naslonjena. U poslednje vreme sam bila i previše iscrpljena i malaksala da bih mogla veoma hitro i voljno da obavim sve predstojeće poslove. Krenula sam polako prema dnevnoj sobi, otvorivši ormar da pogledam šta je sve ostalo od mojih stvari i šta bih mogla obući. Rukom bih pomerila stvari, tu bi bilo nekoliko para pantalona, haljina i suknji koje sam nosila kada bih nekuda išla. Obukla sam se i hodajući po sobi, začula sam vrata. To je bio Radivoje. Ušao je u sobi i bio je veoma zadihan.
-Penjajući se veoma sam se zamorio. Susreo sam neke ljude koje poznajem, pa smo malo pričali, pa tako da sam se i malo više zadržao. Radivoje reče Irni, ti lepo izgledaš, ne znam samo zašto si tako spremna . Da li ima nekih posebnih prilika za koje ja ne znam, govorio je Radivoje.
-Pričala sam sa Meli, puno te je pozdravila.
-Meli, eh ta Meli... Ima veoma dugo vrmena kako nisam pomišljao na nju. Dugo se nije javljala ni dolazila. Ima sigurno dosta prijatelja, pa tako da je sigurno i zaboravila na nas.
-Njoj se zdravlje pogoršalo, pa tako da i nije bila u mogućnosti da nas poseti. Znaš da je uvek bila bliska sa nama.. Okretao bi glavu kada bih mu govorila. Skretao bi pogled i razmišljao. Evo, ja ću sada ići kod nje da je obiđem. Bila je veoma tiha na telefonu, glas joj je podrhtavao, skoro da nisam mogla čuti šta je sve htela reći. Bila je veoma potištena i usamljena. Očekuje me. Evo sad krećem, malo ću se zadržati i nadam se da ću se veoma brzo vratiti. Kada se Slaviša vrati, ručak se nalazi u rerni, pa ćemo pričati večeras. Bila sam u tim momentima dok sam razgovarala sa njim veoma uzbuđena. Telo mi je lagano podrhtavalo. Izlazeći polako sam silazila niz stepenice, pridržavajući se za ogradu, hodala sam veoma lagano. Bila sam i suviše rasejana. Čas sam mislila o Dimitriju i našem skorom odlasku a zatim bih razmišljala o Meli, njenom zdravlju i našem susretu. Osećala sam da smo nedostajale jedna drugoj. Slaviša je taj dan provodio na poslu kao i ostale dane. Posle podne i uveče bih ležao, a kasnije bih gledao televiziju i odmarao. Ponekad bih izašao sa prijateljima da ispunim vreme, pričajući, pre svega, o poslu i svemu ostaloim što bi ih zanimalo. Radivoje bi svoje vreme iskoristio za odmaranje i sve više bi bio uz Irnu. Podržavao bi je, išao bi u kupovinu umesto nje, proveravao sva dokumenta koja bi im bila potrebna. Meli je stajala pred vratima, čekajući me. Držala je štap u jednoj ruci, zatim ih je širom otvorila, govoreći:
-Hodi, moja najdraža Irna. Čvrsto sam je zagrlila. Obe smo imale poteškoće i životne brige.
-Drago mi je što si došla i što si sada ovde i što se vidimo. Krenule smo zajedno u sobu, sele smo i započele smo razgovor. U njenim očima moglo se videti tuga i usamljenost. Meli je bila i isuviše iscrpljena i malaksala. Vreme je provodila sa majkom koja je bila isuviše stara da bi mogla da očekuje neku pomoć od nje.
Marta je imala silnog posla tog jutra. Često je razgovarala sa Irnom, govorila bi joj Dimitrijevo stanje. Često bi bila nenaspavana od svakodnevnog posla. Zvali bi je sa jednog odeljenja, a zatim sa drugog kada je to bilo potrebno. Susretala bi radno osoblje, razgovarala bi sa njima i pružila bi im sve ono što bi im bilo potrebno. Dimitrije je bio neko sa kim je stalno razgovarala. Mogla je da razume njegove potrebe, želje ,a naročito ukoliko bi mu bilo nešto potrebno. Mogla je da primeti njegovu usamljenost. Činilo mi se da mu je ovih dana veoma mnogo nedostajao Slaviša. Poznavala je svakog veoma dobro i svakom je pružala pažnju, davala sve od sebe kako bi bili srećni i zadovoljni.
Meli je tog dana bila veoma vesela povodom Irninog dolaska. Moglo se videti sjaj u očima, sa jedne strane, a sa druge strane moglo se videti očaj i malsaksalost. Videla je da i Irna ima svoj težak život. Bila je dosta zamišljena. Meli bi joj pričala o nečemu, a zatim bi primetila kako Irna sluša sve manje i kako postaje zamišljena.
-Da li me slušaš? Upitala bih je.
-Naravno. Samo sam počela da razmišljam o nečemu drugome.
Ustala bih i tada bih je zagrlila veoma čvrsto. Često bih je stegla rukama, a zatim bi ponovo sele da razgovaraju. Pokazivala bi mi garderobu, sitne stvarčice koje je imala. Pitala bi me o Dimitriju o njegovom stanju. Mogla je da razume moju situaciju u kojoj sam se nalazila. Sela bi pored mene, čvrsto bi me zagrlila i stegla šake. Irna je tog popodneva bila veoma potištena i usamljena. Pričale bismo o svemu, a naročito o vremenu koje je proteklo. Proteklo je dosta vremena od kada smo se poslednji put videle. Majka joj je bila oslabila i ostarela, pa tako da i skoro nije mogla da se brine o sebi. Meli bi svakodnevno vodila brigu o njoj. Išli bi ujutru u kupovinu namernica, a danas bi provele preuređivajući sobe i spremajući hranu. Bila je veoma brižljiva, a pogotovu prema majci. Irna je bila veoma zabrinuta za Dimitrija i očekivala je njegov dolazak. Pozdravile bismo se veoma srdačno pre našeg odlaska.
-Ne znam kada ću doći, govorila bi joj Meli. Isuviše sam iscrpljena od svakodnevnog posla i obaveza. Svakodnevno sam uz nju ona je dosta ostarela i veoma se teško brine o sebi. Slegnula je ramenima. Irna je veoma dobro mogla da razume njenu situaciju. Pravila je grimase na licu i mahala rukom pokušavajući da joj dočara sadašnje stanje. Dugo su razgovarale podržavajući jedna drugu.
-Vreme je da krenem. Stići ću kući na vreme Jutros sam razgovarala sa Radivojem. Mislim da ćemo uskoro krenuti kod Dimitrija. Pričala je vrlo uznemireno, sležući ramenima. Savila bi glavu dole irazmišljala o svemu onome što je tištilo. Meli je bila radoznala o svemu onome što bi joj govorili. Ustala bi lagano i obe krenule ka vratima. Zastale bi, govoreći:
-Danas imam dosta obaveza, Slaviša će danas doći sa posla, a Radivoja kao i uobičajno umoran. Dok sam se vraćala razmišljala sam o današnjem danu i Dimitriju. Razmišljala sam kako li se brinu o njemu. Šta će mu reći Separska, Delila ili možda doktor Hamel. Sigurno će doći kući i da ćemu se situacija poboljšati. Biće okružen nama, a mi ćemo mu pružiti sve ono što će mu biti neophodno. Dan je proticao sasvim mirno. Prolaznici su prolazili savijeniih glava, neki su međusobno razgovarali. Razmenjivanje pogleda prolaznika me je za čas navodilo da ponešto mislim o njima a zaboravim prethodne misli. Užurbano su prolazili pored mene da bi stigli tamo kuda su se uputili. Zagledala sam ljude kako bih kojim slučajem videla Radivoja. Razmišljala sam možda ću ga kojim slučajem sresti u prolazu. Obično bi tu svakodnevno prolazio, nekada bi prolazio sam, a ponekad bi išao sa nekim svojim prijateljima, pričajući. Ali njega nije bilo. Samo je vetar duvao, a ja sam koračala kako bih što pre stigla. Slaviša je provodio vreme kao i uobičajno. Sigurno je bio na poslu. On bi se vraćao drugim putem, jer je prolazio drugom ulicom koja se nalazila na kraju drugog dela grada. Odlazio bi ujutru u ranim jutarnjim časovima, a vraćao bi se posle podne istim putem. Susretao bi ljude sa kojima bi razgovarao o pojedinim živortnim situacijama koji bi se tu svakodnevno nalazili, a ja ih nisam nikada ni videla, ali sam ih možda kojim slučajem negde srela. Vreme je bivalo sve hladnije. Vetar je pojačano duvao, a ja sam bila sve bliže stanu. Bila sam veoma umorna i zamišljena. U poslednjim večernjim satima nisam ni spavala. Noćni sati su mi prolazili kao nedelje, a kada bih zaspala odmah bi se probudila. Razmišljala bih previše o nama i našim životima. Dimitrije je tog dana bio veoma pospan. Noći su mu bile duge. Skoro da nikada nije bilo potpunog mraka. Vrata bi bila malo otškrinuta. Kroz taj prostor dopirala je vrlo jaka i snažna svetlost. Prolazilo bi vreme, a onda bi se neko zakašljao. Prvo ženski glas a posle nekog vremena, čuo bi se i muški glas. Nastajala bi tišina do kasno, a onda kada bi većina zaspala, začuli bi se koraci, neko bi veoma snažno koračao. Prvo bi išao napred, a zatim bi se vraćao. Nekada bi zaspali pre a nekada kasnije. Bilo bi prilično rano kada bi ustajao. Sedeo bi neko vreme na krevetu, razmišljajući o vremenu koje provodi ovde. Ubrzo bi ih neko obišao, upitaavši za njihovo zdravlje, kako se osećaju i da li im je nešto potrebno. Dimitrije bi bio spreman kada bi došli. A posle samo nekoliko minuta imali bi doručak. Ušla bi Tejri kucajući na vratima. Začuli bi je još na početku hodnika. Imala je razdoran i veoma snažan glas. Vrata bi nekad zaškripela, a zatim bi ih veoma snažno zatvorila svojim jakim i snažnim rukama. Volela je svakog ko bi nalazio u njenoj blizini. Zaćutala bi kada bi ušla, a zatim bi sljubaznošću ponudila obrok. Sedeo bi mirno sve dok ne postavi ručak. Prvo parče hleba bi bi pojedo odmah, a zatim bi nastavio da jede ono što ostane. Tejri je imala veoma dobro razumevanje za sve osim za Vognija. Koji bi odmah izašao i ćutao.
-Vreme je za obrok, govorila bi mu. Znao je da posle nekog vremena uđe i sedi mirno ili ležeći razmišljao. A kada bi ga glad pritisla, prislonio bi se na svoje klecave noge, a jednom bi se rukom pridržavao za krevet. Uzdigao bi sebe i započeo sa jelom. Dani bi proticali skoro isti. Separska bi bila veoma brižljiva prema njima. Znala je vrlo dobro da ih zainteresuje kako bi im ulepšala dan. Obaveštavala bi njihove ukućane o njihovoj situaciju i njihovom zdravlju. Doktor Hamel ve veoma dobro poznavao svakog od njih i svi su mu bili podjednaki. U poslednje vreme morao se sve više brinuti o sebi. Bio je svakog dana skoro po ceo dan zauzet. Ruke su mu bile pune posla.
-Irna se približavala ulazu. Skinuvši ogrtač sa rukama, uhvatila se za stolicu i vrlo lagano sela. Moglo se primetiti umor njenog tela, bila je veoma zadihana i znojava.Trebalo bi joj dosta vremena da se odmori. Razmišljala je o Meli. Kako li je sada? Sigurno bi joj prijao naš razgovor. Skinuvši svije cipele, ispruživši noge, sela je vrlo zamišljeno. Znoj joj se slivao sa lica koje je bilo crveno od umora. Ustala je veoma lagano i tada je zazvonio telefon. Žurno je krenula. Sigurno zovu za Dimitrija. Sklanjala je kosu sa lica. To je bila Separska.
-Imam dobru vest, gosopođo Irna. Dimitrije je sada mnogo bolje i mislim da bi trebalo uskoro da se vidimo.
- Irna je bila srećna kada je čula šta joj to govori .
-Hvala Vam draga Separska. Ovo će mi biti veoma drag dan. Hvala Vam na lepim rečima. Odmah ćemo doći. Sa osmehom je govorila. Oči su joj bile pune suza. Teško je mogla da se suzdrži od svega a najviše od svoga drhtavog glasa, koji je bivao sve tiši i tiši. Dok joj je govorila, stajala je pažljivo i slušala šta će joj reći Separska.
-Ovde je upoznao nove prijatelje sa kojima se svakodnevno druži. Pre samo koji dan nam je pričao o vama i da mu mnogo nedostajete. Mahao je rukama i objašljavao nam je kako vreme provodi kući. Soba mu je bila uredna i već počinje da vodi brigu o svojim stvarima. Gtovorila je vrlo krupnim glasom. Bila je veoma iznenađena i veoma oduševljena. Posle nekog trenutka došao je i Radivoje. Njegovo prisustvo za nju je značilo nešto poslebno. Radivoje je mogao videti radost u njenim očima. Ušavši u sobu, okretao se i zagledao gde će ostaviti svoj šešir sa glave.
-Vreme je da sednem. Danas sam imao mnogo posla, govorio je vrlo zadihano. Veoma dugo nije gledao u nju dok bi joj sve to govorio. Već bi zagledao sve drugo što bi mu bilo blizu kao što je sto, stolice, ormar kojie u poslednje vreme bio i prašnjav. Zagledao bi u djepove kako bi video da li mu je nešto ostalo od posla. Za trenutak bi, zatim, pogledao Irnu. Ona bi stajala i pokušavala mu nešto govoriti. Tada bi čuo da je govorila o Dimitriju.
- Rekli su mi danas da mu je mnogo bolje, rekla mi je da više vodi brigu o sebi. Stajao bih i gledao šta će mu još reći. Lupio bi šakama držeći u ruci rukavice, a zatim bi seo naslonivši se.
-To je veoma dobra vest.
-Mislim da bi danas trebalo više radosti i optimizma, zar ne, draga Irna? Ustavši brzo bi je zagrlio i tako bi je čvrsto držao. Prislonila bi glavu uz njegove grudi i nešto bi mu veoma tiho šaputala.
-Kada li će samo Slaviša biti kući? Nestrpljiva sam kako bi razgovarala sa njim. Irna je u tim momentima imala više snage nego uobičajno. Bila je više ljubaznija prema Radivoju. Posvećivala bi mu mnogo više pažnje i razumevanja. Ležali bi neko vreme opuštajući svoje telo i relaksirajući svoje misli. Bila je manje napeta, ćutala bi neko vreme, a zatim bi upitala nešto Radivoja.
-Razmišljam, u ovom trenutku treba da budemo strpljivi. To nam je najpotrebnije u ovim momentima. Još malo za koji sat doći će i Slaviša, pa ćemo videti kako ćemo i šta ćemo. Dan se približavao kraju. U sobi je postajalo sve tamnije. U večernjim satima moglo se primetiti znatno
hladnije vreme. Radivoje je sedeo za stolom, čitao bi sve što bi mu se nalazilo na stolu, pa bi se zatim malo izvrnuo na krevetu i gledao televiziju.
-Treba li da postavim večeru? Slaviša samo što nije stigao. Razgovarali bi zevajući i trljajući oči. Sela bih pored njega, navalivši svoju glavu na njegovo rame. Tako bismo sedeli duže vreme... Posle samo nekoliko minuta i Slaviša je došao. Bio je izmoren od silnog posla kojeg je morao da obavlja. Tog dana nije imala vremena za razgovor. Irna ga je stezala uz sebe kako bi mu pričala o današnjem događaju. Razmišljao bi o nekim drugim stvarima koje su bile značajne za njega. Kada bi mu pričali o Dimitriju bilo bi mu drago o lepim vestima o bratu aili se moglo primetiti i ravnodušnost. U dubini duše znao je da će Dimitriju biti bolje. Svakodnevne obaveze su mu pomogle da prevaziđu pojedine teške trenutke i situacije koje su bile neizbežne. Utorak je bio dan u septembru, čini mi se da je bio kraj septembra. To je bio dan kada smo trebali da idemo u bolnicu i vratiumo se svi zajedno i Dimitrije sa nama. Dan je bio izuzetno tmuran. Kiša samo što nije počela da pada, a vetar je veoma snažno duvao. Kroz prozor se moglo videti kako vetar raznosi raznovrsno lišće. Ponekad se moglo primetiti i kako lupaju prozori od vetra. Dimitrije je provodio vreme u svojoj sobi . Dani su mu prolazili sve lagodnije. Činilo se da je počeo da se prilagođava njegovom novom okruženju. Noći su bile više kao tamna večnost, nego uobičajna noć. Kada bi svanuo novi dan voleo je da razgovara sa svima onima koji su bili blizu njegove sobe. Vrlo dobro je poznavao radno osoblje, pogotovu Separsku i doktora Hamela. Izlazio bi veoma često u dvorište bolnice gde bi šetao a zatim bi sedeo na jednoj obližnjoj klupi. Bio je okružen raznovrsnim drvećem. Hladovina je bila svugde. Viđao bi razne prolaznike, poznate i neke iz izviđenja, a naročito neke njemu nepoznate. U prvim danima mu je porodica veoma mnogo nedostajala. Moglo se i primetiti izbezumljenost na njegovom licu. Nepoznatost, stranost je izazivala strah i nesigurnost, strepnju u njegovom životu. Strana lica su bila za njega nešto sasvim novo. Možda ću izdržati još koji dan a i nadam se da će Radivoje doći uskoro i da ćemo zatim svi zajedno ići kući. Ponekad je hladnoća obuhvatala njegovo telo, misli bi mu bile prazne, neispunjene, pogotovu bi se često sećao svoje prošlosti, svog prošlog vremena. Svakodnevno je mislio da li je njemu mesto ovde, među svim ovim ljudima. Pre samo nekoliko dana dok je Marta priolazila hodnikom nosivši neku knjigu i neke papire u ruci i tako prolazeći pored njega, vtaraćala bi se nekoliko koraka, pa bi zatim opet nastavila da korača. Bila je dosta zadihana i odsutna od silnog posla koji je obavljala.
-Ti si skoro došao, takozvani “došljak”., govorila je sa osmehom na licu. Ovde si jedan od novih, čini mi se da se zoveš Dimitrije. Ovde ti je jako bolje, ostaćeš ovde još samo nekoliko dana a zatim vraćaš se u svoj zavičaj, govorila mu je. Moći ćeš opet punom snagom da se družiš sa svojim prijateljima, da shvatiš i prihvatiš svoje obaveze. Nije uspevala svakom da pruži ljubaznost i toplinu u istoj količini ali je znala svakodnevno da ih usmerava. Svako je bio prenatrpan svojim obavezama. Jutro je bilo za svakog drugačije . Sumorna i tmurna jutra su na Separskoj izazivali negodovanje i smanjivala vedrinu u njenim očima. Dan bi protekao svima različito. Nekima bi nedostajalo vreme i svoji roditelji, a drugima bi vreme brzo prolazilo. Dani bi brzo sustizale večeri. Dani bi veoma brzo prolazili, meseci i godine. U nekim sobama bi se smenjivali. Bili bi nekoliko dana i nekoliko meseci, pa bi se vraćali svojim kućama, neki bi prelazili u druge sobe i tako provodili vreme, a neki bi bili tu i po nekoliko godina. Sedeli bi među zidovima i prozorima. Vreme bi učinilo svoje. Kako je prolazilo, polako bi zaboravljali njihove kuće ,svoje roditelje, rođake, i prijatelje koji mnogi među njima i ne bi bili živi. Ljude koje bi tu poznavali bili bi njihovi najbliži rođaci i prijatelji. Savetovali i podržavali jedni druge. Moglo se osetiti hladnije vreme. Jutarnji prozori bi bili pune magle, a večeri tamne i hladne kao u periodu zime. Ceste bi bile prekrivee lišćem. Te noći su bile preduge za Radivoja i Irnu. Slaviša kao i obično je bio zauzet gomilom obaveza i svakodnevnim poslom. Sve je bilo spremno. Pregršt papira, upakovanih u najlonskoj kesi koja je stajala na stolu. Stvari, cipele, hrana i sve ostalo bi bilo spremno pred sam polazak. Nestrpljivost je bilo nešto što je bilo neprestano prisutno kod njih. Irnu je obuzimao strah kakao slučajno nešto ne bi zaboravila. Torbe su bile spremne. Mislim da će se i Dimirrije prijatno iznenaditi kada nas bude video. Mislim da bi me taj trenutak veoma obradovao. Brisala bi ruke svoje znojave o svojoj majci. Osvrćajući se oko sebe, gledajući Radivoja, iščekivala bi njihov odlazak u skorije vreme. Ovog jutra su trebali da krenu znatmo ranije. Svanulo je još jedno novo jutro . Za njih jutro koje je označavalo nešto posebno u njihovom životu. Moglo se osetiti svežina i hladnoća. Drhrtanje tela i pospanost su bili nešto što su negodovali, ali pak novo ustajanje je značilo i novu radost.
-Ogrnuću se ovim ogrtačem i mislim da će mi biti veoma toplo. A, ti Radivoje, obuci se veoma toplo, jer ćemo imati veoma dug put. Bila je uz Radivoja sve vreme.
-Nema potrebe za brigom, drago mi je što si raspoloženija nego kada smo išli. Ovo mi mnogo znači. Irna je bila hrabrija nego inače. Pribila bi svoje telo uz njegovo i tako bi krenuli. Čvrsto bi je zagrlio svojom rukom i govorio bi joj reči koje bi joj mnogo značile.
-Da li ćemo opetm videti sve one ljude od prethodnog meseca, upitala je Radivoja. Ne znam da li bih se opet setila kada bismo ih opet videli.
-Ne znam, Radivoje odgovori, već dugo nismo išli. Susreli smo samo nekoliko njih. Grad je isuviše veliki da bismo sreli iste ljude. Jutro je bilo izuzetno hladno. Moglo se zapaziti magla na staklima od prozora. Bio je potpuni mrak. Negde u daljini moglo se uočiti po neko svetlo. Ponegde se čulo i po neko vozilo koje se kretalo. Ljudi su kretali na posao orno i žurno u ranim jutarnjim časovima. Jedino je mogao da nas prati po neki ptičiji glas i mesečina. Mesečina je bila ta koja je obasjavala sve oko nas. Oblaci su polako prolazili i zaklanjali mesec. Kroz nekoliko minuta smo sišli kroz stepenice. Radivoje je upalio dežurno svetlo kako bi nam bilo lakše za silaženje. Auto mu je bio parkiran na samom izlazu. Tu se nalazio jedan putić a pored njega još nekoliko automobila naših suseda. Radivoje je trljao svoje oči stojeći u jednom mestu. Desnom rukom je tražio ključeve i proveravao da li je sve poneo. Irna je stajala pored njega i bila je veoma pospana. Bila je veoma neispavana, zevajući razgovarala je sa Radivojem. Bilo je po nekih prolaznika koji su mirno prolazili pored njih pognutih glava. Bilo je isuviše mračno da bi se moglo uvideti ko prolazi. Radivoje je gledao na sat i bio je vrlo nestrpljiv. Glas bi joj zadrhtao od uzbuđenja. Prekrstila bi svoje ruke i tako držala na svojim grudima. Savojene glave šetala bi na levu stranu, a zatim išla nekoliko koraka u desnu stranu, a zatim bi stajala neko vreme. Razgledala bi sa svih strana kako bi nešto uvidela što bi mogla da ispriča Radivoju. Tog jutra je bila pričljivija nego obično. Ne bi prošlo dugo vremena a da ga nešto ne upita. Mogla je da shvati njena osećanja i nestrpljivost. Okretavši se kako bi pripremio i uzeo sve ono što su spremili za polazak.
-Osećaš li kako je pomalo zahladnelo i osvežilo? Govorila bi mu zevajući. Hoćeš li poći uskoro, reče mu?
-Naravno. Mislim da ćemo krenuti za koji trenutak. Osvrtavši se, pregledajući djepove, polako je ušao u auto. Bilo je nekoliko prolaznika. Ulične svetiljke su osvetljavale put kojim smo krenuli. Beli kaput sa velikom torbom u ruci žute boje nosila je jedna gospođa poznih godina. Koračala je veoma brzo kao da će zakasniti, ili se bar tako činilo kao da neće stići negde na vreme. Neosvrtajući se, hodala je samo pravo. Svetlost je bila u Dimitrijevim očima, raspoloženje pred odlazak svojoj kući. Meli je provodila dane u svojoj kući . Iznemoglo i umorno. Majka joj je postala bespomoćna. Ležala bi svakodnevno u krevetu. Prošetala bi vrlo malo, uglavnom pridržavajući se za krevet, ali bi ubrzo došla Meli i pomogla bi joj da legne. Često bi gledala kroz prozor, razmišljala o vremenu i o svojim prošlim godinama. Sedela bi dugo i obavljala neke svoje poslove. U poslednjim mesecima bila je i previše iznemogla. Bolest ju je sustizala vrlo često. Ruke bi joj podrhtavale od umora a lice bi bilo puno znoja.
-Ne znam koliko ću moći da ti posvetim pažnju i vreme, govorila bi joj... Ne bi joj stara ništa odgovorila. Po nekad bi joj klimnula glavom, a po nekad bi je gledala i ćutala. Jedva bi išla da kupi ono što bi im bilo potrebno za nekoliko dana, a onda bi sedela i razmišljala. Prolazili bi meseci i meseci da bi obišla Irnu, porazgovarala bi do tada sa nekim najbližim susedom, a zatim bi sedela i čekala noć, kada bi se odmarala i bila brižna prema majci.
Dimitrije spremio sve ono što je doneo i čekao je trenutak kada će ih videti. Kesa je bila na patosu sa leve strane iznad koga se nalazio prozor. Stočić je sada bio prazan, na njemu sada ništa više nije stajalo. Vreme je prolazilo tako sporo. Činilo se kao da su zaboravili na njega. U bolnici su se ljudi svakodnevno smenjivali. Uvek je bilo novih lica nasmejanih, ozbiljnih, smrknutih, veselih. Stalno su nekud prolazili. Međusobno bi danas pričali, a već sutra bi bili veoma daleko jedan od drugih. Zaborav bi učinio svoje. Godišnja doba bi se smenjivala. Ljudi bi postepeno starili, zaboravljali jedni druge i prisećali bi se. Tog dana Radivoje je imao osećaj da vreme ne prolazi. Krenuli smo rano jutros, a prošao je skoro i nepunih sat vremena. Da smo ostali kući već bi bio mrak, vreme bi tako brzo proletelo. Meli je u poslednje vreme svoje dane provodila veoma teško. Skoro da nije ni imala slobodnog vremena. Njene tanke ruke su bivale sve slabije od rada. Na nogama bi znala da provode i po ceo dan. Usluživala bi svoju staru majku. Kad god bi se odvajala od nje ona bi je dozivala. Levi prozor koji se nalazio iznad kreveta je bio otvoren po ceo dan. Držala bi je ponekad za noge kako bi uvidela da li su hladne. Znoj sa lica je bivao sve jači a umor gotovo ne izdrživ. Ponekad bi se naslonila na krevet, ispruživši svoju ruku i tako sedela. Glava bi joj polako klonula, a zatim bi se lagano naslonila na krevet u kome je ležala njena mama. San bi je veoma brzo uhvatio. Putovala bi po snovima, sanjajući svoje snove. Često bi je poštar probudio zvoneći na vratima. Toliko dugo bi zvonio da bi se trgla i probudila. Kosa bi joj često bila raščešljana i umršena. Ponekad bi je obišao neki najbliži sused kako bi video da li joj je nešto potrebno. Posetili bi je sa pažnjom i tanjirićem peciva i pogačice koje su u slobodno vreme uvek pravili. Njena majka ih je volela uz jogurt i malo mleka. Sedela bi ponekad dugo na stolici naslonjena jednom rukom bi se držala za naslon stolice, a drugom rukom bi brisala znoj sa svog lica. U večernjim satima bi pomerila zavese sa prozora i legla na kauč. Budila bi se noćima i danima kako bi pružila majci sve ono što bi joj u tim momentima bilo potrebno. Od silnih obaveza bi zaboravila vrlo često svoje prijatelje, Irnu i Radivoja. Ustajala bi često u ranim jutarnjim časovima i odlazila u kupovinu. A ponekad bi zamolila prvu komšinicu kako bi joj obavila kupovinu.
Separska je veoma dugo radila od ranih jutarnjih časova. Izlazeći iz sobe užurbano je brinula o svemu. Na njoj se moglo videti urednost i pedantnost. Vreme bi prolazilo a doktor Hamel bi sedeo u nekoj prostoriji i vrlo često dugo tražio nešto među papirima. Zamišljeno bi prolazio. Nestrpljivost je bila sve veća kod Dimitrija. Marta je radila tog jutra kada mu je javila da će danas doći posle podne kada će ići kući.
-Danas odlaziš. Nadam se da ti je ovde bilo lepo sa nama. Želim da mi se javiš kada stigneš kući. Prilazila mu je vrlo lagano stežući svoj mantil kako bi ga zagrlila. Znaš, Marta će, Beni je pitao za tebe i vrlo mu je žao što odlaziš... i Vogni te je pozdravio.
Moglla se primetiti sreća i radost i njegovim očima. Čvrsto bi zagrlio Martu rekavši joj uvek će je pamtiti.

Tomica Petrović




Strahote koje su nosile
sve pred sobom







Svilajnac,
2015. godina

Tomica Petrović







Strahote koje su nosile
sve pred sobom


















Dan je protekao kao i jučerašnji. Sedeli smo i bili smo tog dana svi na okupu. Bilo je oblačno. Prethodnih dana je bilo dosta obilnih kiša. Vetrić
je pirkao, ptičice su cvrkutale.
Kiša više ne pada. Razmišljao sam kako da provedem vreme. Možda bi bilo bolje da malo izađem napolje da se prošetam, jer je vreme bilo izuzetno za boravak napolju.
-Dobro jutro svima.
Sedeli smo i svako je završavao jutarnje obaveze koje je imao. Sedeo sam za stolom. Tata jutros nije bio prisutan sa nama u sobi. Sestra je izašla na trenutak. Sedeo sam i razmišljo sam kako ću ispuniti dan.
-Danas je tako divan dan, uzviknuo sam. Napolju je toplo, mada nije izgledao kao prolećni dan. Izašao sam napolje na neko vreme da se poigram sa psom koji je bio u dvorištu.
-Dođi, dođi, moj maleni. Skočio je na mene i čvrsto me je zagrlio njegovim velikim šapama. Počeo je da se mazi. Stajao sam sa njim nekoliko minuta u dvorištu. Zatim je počeo pažljivo da me gleda. Pikirao je svaki moj pogled i moju reakciju. Kada bih zamahnuo rukom odmah bi pogledao da li sam slučajno nešto bacio a da on nije otišao to da donese. I tako nekoliko puta. Posle nekog vremena ušao sam u sobu. Svi su bili tu na okupu. Kaća se vratila i sedela je na stolici.
-Kako se samo raduje kada me vidi i kada se igramo.
-Ko je to? Gde si bio? Upitala me je Kaća. Mama je spremila doručak i čekamo te da doručkujemo.
-Izvoli sedni.
Uzmi svoj tanjir i počinjemo sa doručkom.
-Mislim da ću kasnije izaći malo da se prošetam. Vreme je tog dana bilo predivno i zadivljujuće. Ustala sam i za trenutak sam otišla da otvorim prozor. Prozor se nalazio na levoj strani moje sobe. Svetlost zraka je blesnula. Tog momenta osetio se svež vazduh i svetlost koja je bila obasjana suncem. Ptičice su pevale svoje pesme i svaka ptičica je pevala na svoj način. Vratila sam se da sednem. Počeli smo da doručkujemo. Tog jutra sam sipao sebi malo supe, voćne salate i jedan jogurt i to mi je bilo dovoljno za to jutro.
-Mislim da ću se udaljiti sa stola. Ja sam završio sa doručkom, Dragoslav će. Doručak je bio izvrstan. Otišao sam od stola da sebi spakujemn neke stvari i da namestim krevet. Imao sam naviku da svakog jutra kada ustanem da prvo sebi namestim krevet, pa zatim da doručkjem. Ali ovaj put sam napravio izuzetak.
-Jučerašnji dan mi je bio veoma naporan i mislim da će mi prijati da se malo odmorim, Dragoslav reče:
- Ali znate već i sami da kad izađem napolje i završim po neki posao i da mi tako brzo prođe dan. Dan je izgledao veoma tih i jednostavan, kao i svaki prethodni dan koji smo provodili. Mi ljudi često ne razmišljamo o današnjem danu , jučerašnjem , već razmišljamo o sutrašnjem danu. Razmišljamo o predstojećim danima , mesecima ili kako ćemo provesti vreme narednog meseca. Planiramo kako ćemo provesti pojedine trenutke i situacije. Otišao sam u sobu da pogledam neka dokumenta koja su mi bila potrebna. Dragoslav je radio u jednoj kancelariji u kojoj je bio knjigovođa.
-Ne znam kako ću izaći na kraj. Taman spakujem neke knjige i poneke stranice koje nedostaju ili su izgužvane. Pa zaturim neke listove na nekim mestima, po fiokama i nekim ormarima pa onda nedeljama ne uspem da pronađem ono što mi treba i sve tako. Jedva čekam vikend kada mogu malo da se odmorim. Ali i tada imam obavezu u sređivanju onoga što mi je potrebno za naredni dan.
-Ja ću danas izgleda zadnji da završim sa ručkom, bar tako izleda. Kaća je je otišla u sobu da sebi spakuje neke stvari i da ih opegla. Mama, pogledaj! Beti je držala je u ruci haljinu koja je imala na sebi cvetiće.
-Ovu sam haljinu obukla samo jednom. Prišla je polako i uhvatila donji deo haljine.
-Ovo je zaista prelepa haljina. Nisam te nikada videla da je nosiš.
-Znaš mama da je čuvam za posebne prilike. Kada idem na neko svečano mesto koje mi je izuzetno drago , ili kod nekih prijatelja koji mi mnogo znače u životu. Obično volim da obučem nešto novo u čemu ću se lepo osećati. Stajale smo na trenutak i zatim sam odnela svoju haljinu i spakovala sam je između ostale garderobe koju sam imala.
-Znaš mama da uvek volim da spakujem svoje stvari i kada negde pođem volim da mi budu uvek spremne. Soba u kojoj se nalazio ormar je zapravo bila njena soba. A i Deni njen brat je provodio vreme u sobi koja se nalazila odmah pored njene. Visoki ormar na kome su se nalazile pojedine igračke, knjige i šolje i čaše nalazio se odmah na ulazu njene sobe. Sto, stolice i krevet na kome je spavala. Za razliku od Denija, njena soba je bila dosta ukrašenija. Imala je dosta više knjiga koje je čitala i knjige koje je koristila u školi. Pohađala je sedmi razred a njen brat prvu godinu gimnazije. Znali su vrlo često da provode vreme u kući čitajući. Na krevetu Beti je imala jednog medu koji se nalazio na uglu kreveta. Bio je ogroman. Žute boje sa šarama. Kada je bila sasvim mala provodila je vreme sa njim igrajući se. Ali kako je vreme brzo proletelo čuvala ga je kao uspomenu na njeno detinjstvo. Deni je bio dečak osrednje visine i malo bucmastiji. Kada je bio manji znao je vrlo često da uzme njene igračke koje kasnije ne bi vratio. Pa je zatim ona njemu uzela neku igračku i sve dotle dok ne bi njihov otac ili majka naredili da vrate jedan drugome igračku koju su uzeli. On je sada veliki dečak koji redovno odlazi u školu i koji se druži sa svojim drugovima. Nekako je bio malo društveniji od njegove sestre. Znao je vrlo često da provodi vreme sa svojim drugovima iz škole koji su veoma često dolazli od njega. Tada bi učili i družili se. Beti je za to vreme sedela u svojoj sobi i gledala olbum sa slikama. Birala jastuke koji bi joj najbolje odgovarali i koji bi se slagali sa bojom ćebeta. Na prozoru je imala malu saksijcu sa lozicom koja se pružala dugo gore, skoro do plafona. Imala je radni sto na kome je učila. Dok je učila vrlo često je uključivla stonu lampu koja se nalazila na radnom stolu uz koju je vrlo često čitala. Imali su zajednički računar na kome su radili sve ono što im je bilo potrebno za školu. Jednog popodneva Deni se vratio kući sa jednim drugom Mihajlom koji ide uškolu i zajedno sedi sa njim. Prvo sam ja ušao pa onda je on ušao za mnom. Mama je bila kući a tata je bio na poslu. Beta je tada bila u svojij sobi i rešavala je zadatke iz matematike kako bi ih rešila i napisala domaći zadatak. Čula sam kako neko galami.
-Ha, ha... zar ćeš tu da stojiš? Jer si video danas kakvu sam imao priliku na fizičkom da dam go? Dobro je da me nije prozvala da odgovaram , pričao je Deni. Sedela sam na stolici ređala sam neku garderobu koja mi je bila potrebna za školu. Razmišljala sam da li ću imati još nešto da pomognem mami kada joj bude bilo potrebno. Zna vrlo često da me pozove kada se nalazi u kuhinji i sprema ručak da dođem kod nje da joj oljuštim krompira i izrendam i iseckam luk i šargarepu. Tako da ponekad zajedno napravimo hranu koju jedemo.
-Dobar dan svima, Deni će. Evo došao sam malo sa drugom da sedimo. Ustala sam polako i progvirila kroz vrata. Bio je sa nekim drugom. Razmišljala sam možda ne bi trebalo ni da izlazim. I ovako mo je potrebno još nepunih tridesetak minuta pa ću morati i ja da krenem u školu.
-Uđite, Kaća će. Izvolite sednite. Šta ste to danas radili u školi, upitala ih je? Nisu se mnogo zaokupirali oko mog pitanja. Deni je zamahnuo rukom. Idemo mama kod mene u sobu da sedimo i da se odmaramo, a ti nam donsei po jedan sok i ako ima nečeg slatkog da se zasladimo. Deni je bio veoma visok dečak sa malo dužom kosom. Bio je dosta pričljiv. Voleo je da priča viceve. Veoma često je čitao o mnogim naučnim dostignućima i o čemu je pričao. Sedeli su u njegovoj sobi. Krevet na kojme je spavao bio je pomalo ulegao i propao. Nije baš voleo često da čita. Voleo je da sluša muziku. Često bi u večernjim satima pred spavanje pustio tihu muziku, obnovio ono što mu je bilo potrebno da nauči. A ponekad bi i telefonirao nekoga od svojih rođaka. U glavnom u večernjim satima je pričao sa svojim drugovima. Kaća je bila žena osrednjih godina i nigde nije bila zaposlena. Nosila je kosu uvek vezanu. Volela je da šeta u jutarnjim časovima. Prvo popije čaj pa zatim pročita novine i sa svojim suprugom komentariše novonastale događaje. Imala je baštu koju je volela vrlo često da obilazi. Puno cveća koje je gajila. U večernjim časovima se okupimo vrlo često svi u dnevnoj sobi i pričamo doživljaje koje su nas zadesile u toku dana. Posle večere sedeli smo i pričali. Svako bi od nas imao po nešto da kaže i da prekomentariše.
-Možda bi trebalo večeras ranije da legnete da spavate kako biste se odmorili za sutrašnji dan.
-Ostaćemo još malo pa odlazimo. Veče je bilo pravo prolećno. Osećao se cvet lipe. Vetar je polako pirkao. Noćna tišina je bila prisutna. Pričali bi, pa bi zastali, pa bismo opet nastavili razgovor. Ovo veče nije bilo kao prethodnih večeri. Svi smo bili zadovoljni lepoti prolećnog dana i večeri . Ljudi vrlo često znaju ponekad vrlo često da kažu kakav dan takva će biti i noć. Dragoslav je tog popodneva došao kući i ležao je na kauču.
-Moraću malo da se odmorim. Danas sam se baš umorio, uzviknuo je.
Radila sam po sobi i nisam se mnogo osvrtala na njegove reči. Pretpostavljam da je imao dan kao i sve ostale. Vreme je odmicalo a noć je padala i označavala je vreme za spavanje. Svako je bio u svojoj sobi. Deni je sedeo neko vreme u dnevnoj sobi za računarom pa je potom otišao u svoju sobu. Ja sam sedela i čitala sam neku knjigu, lektiru, koju smo trebali svi da pročitamo. Noć je bila tiha. Čuli su se zrikavci koji su bili napolju. Mesec je obasjavao nebo i ulice. Mesečina je probilaja svoje zrake u sobi i doprinosila je svetlost koja je obasjavala sobu. Ponekad su se čule krošnje na granama i lišće koje se njiše. Ponekad mi se čini kada sijaju zvezde i mesec kao da sunce sija. Noćna prolećna lepota je očaravala majsku noć. Dešava se vrlo često kada legnem da zazvoni telefon i bude neko od naših komšija koji tada pričaju sa tatom ili mamom ,po nekoliko minuta, pa tek kasnije zaspim. Deni je više voleo da pre spavanje bude za računarom, a Beti je više volela nešto da pročita kako bi lakše zaspala. I tako sedim razmišljajući o vremenu , poslu mojih roditelja, zatim o sebi kako ću provesti dan, o svojim prijateljima. Bilo je dvadeset i tri časa. Javila sam se svojim roditeljima i Deniju da idem na spavanje. Posle nekog vremena se i on pozdravio sa roditeljima i otišao je da legne.
-Mislim da je Kaća vreme za spavanje, Dragoslav će. Danas smo imali težak dan, a i moraš sutra rano da ustaneš, jer ti sutra počinje novi radni dan.
- Znaš, Dragoslave da sutra imam mnogo obaveza. Treba da spremim zimnicu i voće koje nam je potrebno. Noć je bila veoma mirna. U jednom trenutku sirena je počela da svira. Da sam bila budna sigurno bih sebe upitala čemu sve ovo. Zašto se čuju zvuci iz daleka. Da li se nešto dešava ili će se nešto dogoditi. Mislim da bi i Deni isto tako reagovao. Sigurno bi probudio roditelje i mene i obavestio nas da se čuju neki zvuci koji su upućeni stanovništvu. Nisam bila sigurna da su Kaća i Daragoslav bili ravnodušni zvucima sirene. Možda su imali tvrd san ili su smatrali da to nije ništa. Jednom se desilo da se se pokvarila sirena ili da puštaju uzbunu zbog neke vežbe ili nekog isprobavanja. Zavijanje i zvuk sirene je za neko vreme nestao iz glave, ali posle nekog trenutka, opet bih čula kroz san neke zvuke sviranja. Nisam mogla da odolim snu i oduprem snovima, već je san bio nešto što je jače od mene i moje svesti. Noć je bila nekako specifična. Kada bih mogla samo da se probudim i prihvatim zvuke kao neku opasnost i da reagujem na pravi način. Ali do sada nije imalo potrebe uznemiravati se oko nekih događaja i mogućnosti. Ne bi ni trebalo da ustajem jer mi je potrebno da se lepo naspavam kako bih bila spremna za sutrašnji dan. Kada je Dragoslav bio premoren znao je ponekad i celu noć da ne spava. Izašao bi napolje, prošetao okolo kuće. Gledao svoje voće koje je zasadio. Imao je lep vinograd koji se nalazio u bašti i jedan red voćaka. Nisam baš bila sigurna koje je voće bilo u pitanju ali čini mi se da su bile kajsije. Voleo je mnogo da razmišlja i da nas svakog jutra kada ustanemo upita treba li nam nešto. Mama bi nas lepo pozdravila. Podsetila bi nas za školu i sve ono što bi bilo potrebno obaviti kako bi uspešno protekao dan. Kaća se i nije previše brinula o nama. Znala je da smo dovoljno odrasli i da možemo sami da brinemo o sebi. Čini mi se da još nije bilo u potpunosti svanulo. Čula sam neke glasove. Možda je bilo oko pet ili šest. Nisam baš mogla sa sigurnošću da pretpostavim koliko bi tačno moglo da ima sati.
-Šta li je sad ovo? Upitala sam se. Šta se ovo događa? Šta se to dešava? Pogledaj ovo. Čula sam druge ljude koji su nešto govorili iz daleka. Pretpostavljam da nisu bili mama i tata, već neko sa ulice kako nešto govore.
-Šta li je ovo? Zašto se ovo događa. Ljudi su govorili iz daleka, možda nekoliko metara su bili udaljeni od kuće, a zatim sam čula mamu i tatu kako govore u kući.
-Ustanite brzo! Da li čujete šta vam govorim. Smesta da ste ustali i da ste došli ovamo ,Kaća će. Tada sam se već probudila. Gotovo da sam zaboravila na one glasove koji su se čuli iz daleka. Više sam se osvrćala na glasove koji su dolazili iz susedne sobe.
-Zašto nas budiš, govorila je Beti? Mislim da je još poprilično rano i da ne bismo trebali tako rano da ustanemo. Čini mi se da još nije ni svanulo. Deni je još spavao. Uvek legne kasno, pomislila sam i zato spava duže. Moraću da ustanem kako bih videla šta se to napolju događa. Ustala sam polako i sela sam na krevet. Sedela sam nekoliko minuta kako bih se rasanila. Obula sam čarape. Imala sam ljubičaste čarape sa prugama koje sam volela najviše da nosim. Pantalone su mi stojale u ormaru. Svako veče kada legnem ja spakujem svoje stvari u ormaru kako ih ne bi izgužvala , pa morala ponovo da peglam. Uzela sam farmerke u ruke i obukla ih. Izvadila sam i majcu koju sam imala bele boje sa plavim šarama. Približavala sam se vratima. Nikoga nije bilo u sobi. Kore od narandje su stajale na stolu od sinoć i tanjir u kome je neko od nas večerao. Osvrtala sam se malo po sobi i nikoga nije bilo. Dragoslav je tada bio na ulici sa ostalim ljudima. Približavala sam se prozoru i tada sam ugledala vodu koja nadolazi u dvorištu. Stajala sam nekoliko minuta .
-Šta je sad ovo, upitala sam se. Dok sam stajala na prozoru sam ugledala svoga oca kako stoji sa pojedinim ljudima iz komšiluka koji su izašli na ulicu. Bilo je dosta ljudi. Nisam baš mogla u tom trenutku odmah da ih prebrojim , ali mislim da ih je bilo sedmoro. Bilo je odraslih i starijih ljudi, mladih i bilo je dece. Bila sam vrlo iznenađena i nisam znala šta se to događa. Imali smo veliku baštu u dvorištu. U jednom delu bašte bilo je zasađeno povrće i voće. Imali smo krompira, luka, graška, a u drugom delu imali smo raznoliko i raznobojno cveće. Tu su bile i petunije, lale, zumbuli. Sa proleća je bilo prelepo i očaravajuće. Miris cveća se širio na sve strane. Nisam mogla ponekad da odolim raznovrsnom mirisu koji je dopirao do mene. Nekada kada sam prolazila stazom u nekim situacijama mogla sam da prepoznam miris pojedinih cvetova. Bilo je i žutog, ljubičastog, crvenog i belog cveća. Kada je vetar duvao listići i cvetići su se njihali. Njihovim šarenilom su krasili bašteno dvorište. Krompir je bujao i moji roditelji su svakodnevno provodili vreme u njemu. Na trenutak sam izašla napolje i ponovo sam ušla unutra i samo što sam sela došla je Kaća.
- Ovo je čudo. Pogledaj šta se samo ovo događa! Zašto se ovo događa? Upitala sam je. Ne mogu sada da ti objašnjavam, Kaća će. Idi odmah pozovi Denija neka ustane. Krenula sam ka njegovim vratima. Nekoliko puta sam ga pozvala. Deni…Deni... Sigurno me nije čuo pomislila sam. Kucnula sam nekoliko puta.
-Ko je to? Upitao je. Šta hoćete? Zašto me budite ovako rano? Da li vi znate uopšte koliko ima sati?
-Ustani! Moraš da ustaneš. Znam da je veoma rano ali imamo problem sa nekom vodom. Vikao je iz sobe:
- Sa kakvom vodom imate problem? Pustite me da spavam. Videću kad ustanem. Nisam ja bio u kupatilu.
-Ustani imamo vodu u dvorištu.
-Ustaću za nekoliko minuta, rekao je Deni. Počeo sam polako da ustajem. Nisam nikada tako rano ustajao. Trebalo mi je nekoliko minuta da se spremim i odem do sobe. Kada sam se vraćala iz Denijeve sobe za trenutak je ušla Kaća.
-Šta se ovo dešava? Zašto imamo vode u dvorištu, upitala sam je. Pretpostavljam da je pukla neka vodovodna cev. Sigurno su napravili neki problem iz vodovoda ili kanalizacije, pa je istekla voda.
-Ne znam, nisam sigurna da bih ti rekla. Sinoć kada smo spavali čuli smo sirenu koja nas je obavestila na opasnost.
-Da li si i ti čula, upitala je Betu?
-Ne. Možda nešto malo, ali mislim da je sviralo jako malo.
-Gde je tata upitala sam je?
-On je izašao na ulicu da vidi šta se to dogodilo i zbog čega je izašla voda. Ljudi su se sakupljali sve više i više na ulici. Neki su bili u papučama, cipelama, patikama a neki u čizmama. Mama je tog dana bila uplašena i ništa tačno nije znala o vodi. Bila je veoma uplašena. Nesigurnost, neizvesnost i strah je prožimao njeno telo. Bila je sva užurbana i veoma je panično reagovala na situaciju koja je nastala. Ponekad je izlazila napolje, pa zatim opet ulazila. Tražila je obuću.
-Ne znam šta se ovo zaista događa. Ovo ne pamtim da se ikada nešto ovako dogodilo.
-Nema potrebe da se brineš ni oko čega, Beti će. Ovo je voda koja je izašla iz neke cevi ili neke kanalizacije. Mislim da nema potrebe da dramiš. Mislim da će se brzo povući. Voda je bila u dvorištu do čukljeva na nekim mestima. Za nekoliko trenutaka Deni je došao.
-Dobro jutro svima. Ne znam zašto ste me probudili? Znate da moram vrlo dobro da se odmorim za školu. Da li se nekom nešto dogodilo, upitao nas je. O kavoj vodi govorite?
-Dođi da pogledaš Deni. Stajao sam blizu Bete kraj prozora. Polako sam pomerio zavesu i ugledao vodu u dvorištu. Stajao sam pored nje.
- Šta se ovo događa? Ne mogu da verujem koliko imamo vode u dvorištu. Mislim da je pukla neka cev ili da dolazi od nekuda iz neke vodovodne cevi.
-Hajdemo u dvorište da pogledamo šta ćemo da radimo sa vodom. Kaća je uzela motiku i počela je da pravi kanal kako bi proticala voda.
-Mislim da ćemo uspeti da usmerimo vodu. Dođi ovamo, uzviknula je! Sada se pomeri tamo, hajde da svi zajedno napravimo kanal. Stajao je naspram mene, a Beti je stojala pored mene. Nosio je plave papuče koje su mu služile za neki rad u dvorištu. Kad god bih imala neki posao koji je trebalo da obavim a nisam mogla, on je bio tu kako bi mi pomogao.
-Podigni malo nogavice, rekla sam mu. Nije se previše obazirao na moje reči koje su bile upućene njemu.
-Podigni nogavice, rekla sam mu još jednom ali malo glasnije. Savio se i podigao je nogavice toliko koliko da mu ne bi nakvasile pantalone. Počeli smo da pravimo kanal. Voda je bila prekrila sloj zemlje , pa tako da je po negde virila po koja travka koja se zelenila iznad vode. Ruže i ostalo cveće koje je bilo višlje , virilo je sa svojim mirišljavim i raznolikim cvetovima.
-Još samo malo pa mislim da ćemo uspeti da usmerimo vodu da protiče kroz kanal koji smo napravili. Zemlju smo vukli i bacali sa strane tako da je voda mogla da prolazi. Hajdemo još samo malo i mislim da bi trebalo voda da se povuče, Kaća će. Kako smo radili voda je sve više i više natapala moje pantalone. Voda je bila veoma mutna i svojom mutnninom i prljavštinom prolazila je svugde po dvorištu. Mislima da bi bilo vreme da se vratimo u kuću i da sačekamo da zatvore tu cev da izađemo ponovo napolje. Polako smo ušli u sobu i seli smo. Sedeli smo i razmišljali smo šta se to događa.
-Ne pamtim takvu pojavu vode još iz mog detinjstva, govorila je. Nekada kada sam bila sasvim mala pukla je neka cev u kupatilu i da nam je izašla voda , pa smo zvali majstore da nam ga poprave. Ali ovoliko vode u dvorištu još ne pamtim. Kaća je bila u pantalonama i nosila je na sebi neku majcu sa šarama. Gotovo da je bila mokra dok su radili. Dragoslav je za to vreme bio na ulici sa pojedinim susedima sa kojima je razgovarao. Gotovo da je svako od njih govorio isto tako da imaju veoma veliki problem sa vodom i da im je voda ušla u dvorište. U toku razgovora sa svojim komšijama uvideli smo da se radi o poplavi. Pa tako Dragomir, Miroslav i Staniša su govorili da su tako čuli i da se radi o polavi.
-Znaš onu našu reku Resavu i Moravu, izgleda da su izlile.
-Gotovo je, govorio je Dragomir. Koliko smo samo imali kiše pre nekoliko meseci i više rečno korito nije moglo da izdrži. Prepunilo se i počela je da izliva. Kažu neki ljudi da tu vodu koja je izlila nisu mogli nigde da usmere, već da je sve poplavilo. Resava je reka koja je dosta manja za razliku od Morave. Svakodnevno protiče. Svojim zanosom obavija kamenja koje se nalaze na dnu reke. A po neki veći kamen zaobilazi, a male kamenčiće kao da i ne primećuje. Okružena je raznovrsnim drvećem , topolom, bagremom, raznim žbunovima koji se nalaze u vodi. Koja svojim sjajem i krošnjom daje hladovinu vodi koja protiče. Visoko drveće pored vode čini je veoma lepom.Voda se slivala u dvorišta, prolazeći kao neki potok. Razmišljao sam moguće je da se izlila i da je voda sada u našim dvorištima, Staniša će.
Najverovatnije da nisu vodili dovoljno računa o reci i zato je izlila, govorio je Miroslav. U moje vreme govorio je, reka nije bila kao sada. Bila je jako čista i bistra. Veoma se vodilo računa o njenoj čistoći. Nikada se nije desilo da izlije. Možda jednom kada sam bio sasvim mali. Bilo je dosta vode po dvorištima, ali se brzo povukla, Dragomir će.
-Jutros sam se probudio veoma rano . Imam takav običaj jer imam puno obaveza. Prvo treba da nahranim životinje, pa zatim da spremim sebi neki doručak, pa tek onda da se odmorim ili nekuda da izađem. Dragomir je bio čovek u veoma poznim godinama. Izgledao je poprilično star. Nosio je kapu na glavi i na sebi vuneni prsluk. Njegova žena Petronija je umrla pre dve godine sa kojom je živeo. Radila je u jednoj fabrici koja se zatvorila pre dvadesetak godina. Bila je omanja i veoma slaba, dok je Dragoslav bio puniji čovek.
-Nisam tačno znao šta se događa. Bio sam napolju kada je nailazila voda. Hranio sam kokoške i ostalu stoku u dvorištu i eto ti čuo sam kako nešto šušti. Počela je polako voda da nadolazi. Pre koji dan sam posejao kukuruz i pšenicu, mislio je on. Od mog useva neće biti ništa. Sve je pod vodom. Ukoliko se bude voda odmah povukla biće dobro. Mlatarao je rukama trudeći se da opiše situaciju. Pre samo nekoliko nedelja , ustao sam veoma rano posejao njive i eto ti sada... Staniša je govorio Ljubiši i ostalima. Staniša je izledao veoma suv i iznemogao.
-Prošle godine imao sam mnogo kukuruza i voća i povrća. Dok su razgovarali na ulici voda je sve više i više nadolazila .
-Idem odmah kući Staniša će. Idem da obujem čizme. Pogledajte samo vodu koja nadolazi. Približavao se polako kući. Na samom ulazu od kuće čekao ga je sin Ljubiša koji je povremeno radio sa njim. Radio je kao prodavac u nekoj prodavnici. Znao je vrlo često da mi pomogne oko poslova koje sam obavljao u dvorištu. Imali smo ogromnu baštu sa zasađenim krompirom, lukom, krastavcima, lubenicama, dinjama.
-Pogledaj samo koliko je vode. Ne znam odakle dolazi ovolika voda .
-Ma pusti me sada ne mogu da pričam o vodi, govorio je Staniša. Već se žurim da obujem čizme i da idem sa susedima na ulicu. Ne znam šta ćemo i kako ćemo. Nego idi ti odmah u podrum i donesi mi čizme one koje nosim kada imam nešto da radim. Tog momenta sam sišao i otrčao da svome ocu donesem čizme. Ljubiša je imao tridesetak godina. Bio je jako vredan i plemenit mladić. Svakodnevno je radio u dvorištu sa ocem i majkom i zatim da ode na posao. Polako sam silazio niz stepenice. U podrumu smo imali neku staru garderobu koju je Staniša nosio kada je radio. Našao sam ih u jednom ćošku. Uzeo sam ih i odneo. Istračao sam napolje.
-Heej, Staniša, našao sam ih. Evo izvoli, obuj ih. Pored kuće Staniša je imao i dve pomoćne prostojrije u kojima je držao rezerve hrane. Plastenik u kome je bilo zasađeno povrće koje su uzgajali. U jednom delu dvorišta je imao maline i kupine. Ana je svake godine spremala slatko i djem. Imali su voća i povrća od kojeg su živeli. Ana je bila žena srednjih godina. Nosila je maramu i naočare. U slobodno vreme volela je da razgleda baštu sa povrćem.
-Sigurno je izlila neka voda uzviknula je. Juče je bio tako lep i predivan dan. Ko bi se nadao da će osvanuti jutro sa vodom koja je poplavila. Ovo je neverovatno, koliko je samo vode. Ući ću u sobu sa Lljubišom dok se voda ne povuče.
-Hajde ovamo rekla sam mu. Idemo da vidimo šta je sve potrebno da skolonimo iz dvorišta kako ne bi bilo poplavljeno. Voda je u tim trenucima bila iznad čukljeva. Skoro da je pokrila stopala noge. Gazili smo polako po dvorištu gledavši šta je potrebno skoloniti. Imali smo stolove i stolice koje su se nalazile u dvorištu. Sto i stolice su bile zelene boje. Bili su od plastike. Znali smo vrlo često u predvečernjim časovima da sedimo i popijemo po kafu, čaj ili neki sok i da se odmaramo. Imali smo bicikl u dvorištu. Vrlo često kada sam odlazio na posao ujutru rano išao sam biciklom kako bih stigao na vreme. Ali sada je sve to drugačije. Sve je bilo potopljeno vodom. Čini mi se da kod nas imam nogo više vode nego kod naših komšija.
-Dođi ovamo! Prođi ovuda. Raščišćavali smo i sređivali na sve što smo nailazili. Kada smo završili posao koji smo trebali da obavimo, rekla sam idemo da sednemo u sobu da se odmorimo. Staniša je polako izlazio iz dvorišta sa svojim čizmama, govoreći:
- Ovo je čudo. Koliko je samo vode. Na ogradi i pojedinom drveću moglo se videti kako voda polako nadolazi. Kada sam izašao na ulicu svi su bili tamo. Kda su me videli, upitali su me:
- Gde si ti? Vidiš li da voda nadolazi. Trebalo bi prestati sa nadolaženjem vode. Sa svojom rođakom Anom sam sređivao dvorište, Ljubiša će Staniši. Sve smo sklonili što je bilo potrebno.
-Imao sam neki alat u dvorištu sa kojim sam radio kada sam imao vremena i to sam sklonio. Sve što se nalazilo ispod vode, a da sam znao gde je, sve bih skolonio na sigurnom mestu gde neće biti vode. Bilo je sve više vode na putu. Trava koja se nalazila pokraj puta i ograde skoro se nije videla. Svetlana se igrala na ulici sa svojom sestrom. Išla je u peti razred. Njene sestra je bila jedna mala devojčica koja se zvala Sandra i išla je u treći razred. Stajale su na ulici dok su pričali o poplavi koja je zadesila ljude. Stajala je uplašeno i posmatrala ih je kako razgovaraju. Pošto je bila jako mala voda joj je bila skoro do kolena. Nosila je svetlo zelenu haljinu i imala je mali kaišić crne boje. Bila je jako mirna i uplašena. Obično kada ljudi nešto govore ili kada se sretnu njeni roditelji sa nekim ljudima, obično zna da ide u krug i da se igra. Ponekad kada zastanemo voli vrlo često da pljeska rukama , da ispriča neku priču, pesmicu ili da mašta kako ima lastiš pa je potrebno preskakati ga. Vrlo često kada smo išli gradom držali smo je za ruke i ona je skakala. Skoro su joj bile mokre noge.
-Mama, mama... moraću nešto drugo da obujem. Pogledala sam kako voda ulazi u moje cipele. Osećala sam hladnu vodu kako prolazi pored mojih nogu. Sandra je nosila bele cipelice sa crvenim i žutim šarama.
-Kada će ova voda prestati da nadolazi, govorila je. Njena sestra stalaja je pored nje.
-Ne smeš mnogo da gaziš po vodi, govorila joj je Svetlana. Možeš vrlo lako da se prehladiš. Stani tu pored mene i nemoj mnogo da se pomeraš! Vidiš, izgleda da danas nećemo ići u školu zbog poplave. Najverovatnije je da će javiti da je sada vanredno stanje zbog vode koja je izlila. Počela je da pljeska nogama.
-Čuješ li ti mene šta ti ja govorim. Nemoj da pljeskaš vodom! Možeš da se prehladiš. Njena sestra Svetlana je bila ozbiljnija od nje, i ako je bila samo peti razred. Mogla je da shvati problem i opasnost vode koja se izlila. Razmišljala je o novonastaloj siatuaciji koja je zadesila ljude.
-Šta mislite, upitala ih je? Da li su svi ljudi poplavljeni? Možda u nekim mestima i nema vode, a negde možda ima mnogo više vode nego što ima kod nas. Jednom prilikom držala je rukom svoju malu sestru koja je stajala pored nje dok su razgovarali njeni roditelji sa ostalim ljudima iz komšiluka. Nosila je plave pantalone i duksericu. Imala je nešto malo dublje cipele od svoje sestre. Bila je višlja od nje i dosta krupnija. Kada bi njih dve ostale same u kući dok su joj roditelji bili na poslu vrlo je često pomagala svojoj sestri kad god bi imala nešto da nauči ili da napiše za domaći. Znala je vrlo često da primakne stolicu pored mene i da me vrlo pažljivo sluša dok joj nešto objašnjavam.
-Mislim da si ovo razumela. Klimnula bi glavom i uvek pokušavala da nauči sve ono što joj bude bilo potrebno za školu.
-Ovo ti je jako važno da naučiš kako bi sutra bila spremna za školu. A ponekad i nije obraćala suviše pažnje na moje komentare. Već bi brzo ustala sa mesta na kome učii otišla u kuhinju da doručkuje. Onda bih ja vrlo često razmotrila šta to ima ona da nauči. Što joj je potrebno za sutrašnji dan. Onda bih ja vrlo često znala da zatvorim njen školski pribor, knjige, sveske i da započnem sa učenjem.
-Molim te idi u kuhinju! Vreme je da doručkujemo. Tada joj izvadim iz frižidera sve što je mama spremila za doručak. Postavim joj sto i ona doručkuje. Zatim bih sedela nekih tridesetak, četrdesetak minuta uz knjigu i pažljivo čitala, trudeći se da sve zapamtim. Sedela bih veoma mirno za stolicom i čitala, sve dotle dok se ne vrati u dnevnu sobu, a zatim bismo obe učile. Kada je mama radila u drugoj smeni vrlo često bi sedeli sve za stolom i doručkovali. Pošto je sestra bila mlađa, njoj je mama nekako više pažnje posvećivala. Prvo bi završila sve obaveze oko nje, pa zatim bi upitala mene šta mi je potrebno pre nego što pođem u školu. Dok su stajali na ulici, mama mi je rekla da idemo kući, a tata će ostati još malo pa zatim će i on doći. Mlađa sestra lupkala je nogama vodu.
-Hajdemo. Idemo odmah kući kako bismo obule nešto drugo da se ne bismo prehladile,govorila je Svetlana. Krenule smo polako. Mi sada odlazimo da vidimo kakva je situacija u našem dvorištu. Da li ima nekih mesta na kojima nema vode. Možda će se postepeno povući i moći ćemo slobodno da se krećemo. Ja ću ostati jo malo sa Vladimirom i Stanišom i Vladankom pa ću doći i ja.
-Pogledaj da li ima struje, govorila je Miroslavu! Ako ima doći ću za nekih deset, petnaest minuta da nešto ručam i da legnem i malo da se odmorim. Miroslav je vrlo često ležao u krevetu i gledao televiziju i to u glavnom kada dođe sa posla. Niko se nije nadao da će osvanuti dan sa poplavom i da ćemo biti poplavljeni, Miroslav će:
- I ja se nisam nadao. Dragomir je govorio:
-Jutros kada sam video vodu bio sam zaprepašćen i veoma iznenađen. Imao sam naviku da po ceo dan budem u letnjikovcu da sedim i čitam neke novine. A onda bih otišao u baštu da sređujem povrće. Znate da imam puno stoke oko kojih treba puno obaveza. Ujutru je potrebno da im sve lepo očistim i sipam vode i nahranim. Imam puno ovaca, koza ,svinja i krava u štali. Veoma se brinem kako ću izaći na kraj sa tolikim obavezama i poslom koji imam. Sada sigurno ima vode ali nije mnogo strašno.
-Jutros odmah rano kada sam ustao, otišao sam kod njih kako bih im bacio prostirku i kako ne bi bili u vodi. Sada i nije previše opasno, ali ukoliko bude bilo još vode i ukoliko se ne povuče za nekoliko časova ili već sutra , sasvim sigurno je da ću imati velike probleme. Kada sam jutros video vodu, odmah sam je izbacio iz obora i tora i bacio im puno slame koja im je bila potrebna.

Dragomirje bio stariji čovek, moglo bi se reći i čovek u poznim godinama. Uvek je nosio braom šešir na glavi. Nosio je vuneni djemper i prsluk i crne pantalone. Znao je u proleće i početkom leta da bude u djemperu. Tada bi mu vrlo često govorili prolaznici:
-Skini taj djemnper zar ne vidiš kolika je vrućina. Raskomoti se.
-Imam puno obaveza i posla, odgovorio bi. Moram ujutru rano da ustanem kako bih završio čitav posao koji imam. Bio je puniji čovek oštrog lica i dubokog glasa. Voleo je vrlo često da se smeje i zbija šale. Živeo je sam. Petronija mu je umrla kada je imala oko pedesetak godina. Sada živi sam i vreme provodi sa svojom stokom. Vrlo često je odlazio kod svojih suseda sa kojima je voleo da razgovara. Imao je najveće dvorište od svih suseda. Imao je jedan veliki pašnjak na kome su kokoške pasle travu kada bi bilo proleće, i leto i lepih sunčanih dana. Mnogo je radio kako bi obezbedio hranu svojim životinjama i sebi. Skoro po čitav dan je znao da provodi vreme sa njima , pa onda bi ostavio vrlo malo

vremena za odmor. Vrlo malo se odmarao. Za njega je rad bio odmor, a za odmor gotovo nije ni znao.
Morava je jako velika reka koja je vrtlozima kružila i pravila virove. Ponekad je bila tako snažna i tekla je sa svojim virovima. Topole i vrbe su bile pored nje poređane. Krošnje su bile ogromne. A ponekd je moglo da se vidi i po neko suvo drvo, oguljeno na kome se videle samo grane bez lišća. Svake godine krošnje moravskih drveća su različite. S proleća sve pozeleni i sve biva zeleno. Tada i voda postaje zelenkasta od krošnji koje se vijaju iznad nje. Cvetovi su ponekad na drvećima i raznovrsnošću ukrašavaju prirodne lepote moravskih vrbaka. Leti je sve tako tiho. Svojom tišinom kao da miruje. Stiče se utisak da tada drveće ćuti i da je završila razgovor sa Moravom. S jeseni lišće požuti i počinje da opada. Tada skoro svaki kutak Morave se zatalasa od listova koji padaju na njoj. Jedan po jedan list bivaju nad vodom i tako plove Velikom Moravom. Tada lišće postaje drugačije nego u ostalim godišnjim dobima. Stiče se utisak kao da se rastavlja lišće sa svojim drvetom na kome je odraslo. Zimi je pokrije sneg i sve biva hladno. Sve do prvih prolećnih dana kada kreće vegetacija . Kada bude obilnih kiša tada vrlo često poraste velika i svojom buicom teče i teče i nosi sve sa sobom. Ali možda ne može da teče od količine padavina pa tada izlije kao što je tada bio slučaj. U prvom mahu nismo tačno znali koja je to reka izlila. Neki ljudi su pričali da je izlila Resava a neki pričaju da je izlila Morava. Neki ljudi su pričali jedno a drugi sasvim nešto drugo. Nije se tačno znalo od kuda dolazi voda. Odjednom je počela samo da nadolazi i da pokriva površinu zemlje. Stajao sam na ulici nastavivši priču o poplavi.
-Znate li šta sam čuo, Dragomir će:- Bio sam na kraju ulice i video sam
Stanišu i kaže da je izlila reka Resava, da je Svlajnac poplavljen. Na kraju grada u jednom selu Sedlaru bilo je strašno. Bilo je toliko mnogo vode da korito reke nije moglo izdržati i počela je voda da se izliva. Imali smo u prethodnom periodu ogromne padavine i reka nije mogla da izdrži i počela je da izliva. Prepunila se vode. A i brane su oslabile i izlilo se sve kod nas. Tamo na kraju grada u jednom selu brane su bile veoma oštećene i nisu mogle da kontrolišu vodu i zato se izlila. Ali mislim da nije toliko strašno . Trebalo bi odmah da se povuče. Ukolike se ne povuče odmah imaćemo velikih problema. Ukoliko bi još vode nadolazilo mogla bi da uđe u kuće i to bi tek bilo potpuno staršno. Ne znam šta bismo tada radili. Dodaje Miroslav:
- Mislim da voda neće više nadolaziti. Ukoliko bude još nadolazila imaćemo puno neprilika. Iz gradske opštine će sigurno neko reagovati. Već je voda prekrila tlo, a već ima negde gde je ušla u kuću. Ovo će biti nezapamćeni događaj. Prouzrokovaće ogromne štete celokupnim usevima i čitavom domaćinstvu. Ubacuje se i Vladimir:
- Ne pamtim da je ikada bilo ovoliko vode. Ali eto ti sada. Moraću odmah da idem do grada da vidim ima li tamo vode. Nemamo ni struje. Neko kaže, bar sam tako čuo, da ima jutros vode i u gradu, a neko kaže da nema u pojedinim delovima. Ići ću posle da se uverim i reći ću vam kako stoji situacija. Stajao sam još malo sa našim susedima a zatim sam im rekao da je možda vreme da krenem kući. Koliko mogu da vidim voda se ne povlači, već naprotiv, već još uvek nadolazi. Idem da vidim kakvo je stanje kući, da li ima negde vode pa posle ću doći ponovo da se vidimo. Pozdravio sam se sa susedima i uputio sam se ka kući.

Kaća je sedela u kući sa Betom i Denijem. Dvorište je bilo gotovo puno sa vodom. Nije moglo da se prođe. Već sa, koračao kroz vodu kako bih stigao do praga i ušao u kuću. Noge su mi bile gotovo mokre Beti i Deni su sedeli a Kaća je stajala.
-Gde si ti dosad? Zašto si se toliko zadržao? Ima li vode na ulici upitala ga je Beti?
-Ima... ima... još te kako da ima, Dragoslav će. Puno je sve sa vodom. Voda je prekrila čitavu površinu. Sve je pod vodom. Ne može se naći ni jedno mesto na kome nema vode.
-Ima li struje, upita ga?
-Nema.
Od jutros nema struje i nema vode.
-To je zaista ozbiljno, Beta će. Ukoliko bude nastavila voda da nadolazi bojim se da će nam voda ući u kuću. Razgledao je sobe. Išao je čas u jednu pa čas u drugu sobu. Pa zatim bi se zadržao u nekoj od prostorija, razgledajući da li ima negde vlage.
-Dođi ovamo, sedi sa nama Kaća će. Videćemo kako ćemo i šta ćemo.
-Vi deco danas sigurno ne idete u školu. Mislim da su javili da je vanredna situacija.
-Napokon i ja malo da se odmorim Deni je kazao. Baš mi je bio potreban odmor kako bih se odmorio od školskih obaveza. Pitanje je koliko dugo nećemo ići u školu. Možda čak i do kraja školske godine. Treba će mnogo vremena da prođe da bi se voda stabilizovala. Beti će:
- Tebi je uvek dosadno da ideš u školu. Ja jedva čekam da se voda povuče kako bih mogla da izađem napolje i da se družim sa svojim drugovima i da idem u školu. Treba ozbiljno da shvatimo sadašnju situaciju Beti će. Ovo je mnogo ozbiljnije od jedne škole. Pogledajte samo koliko je vode napolju. Jutrosa kada sam ustala bilo je dosta manje vode, gotovo da nije prekrila stopala, a sada je voda iznad stopala i još uvek raste. Ustala je sa stoilice.
-Dođi da pogledaš skoro da je voda prekrila prvi stepenik. A imamo ih tri. U koliko bude još nadolazila, mislim da će prekriti i drugi stepenik.
Na ulici je bilo suseda . Mirosalv je otišao do grada da vidi kava je situacija. Staniša je bio na ulici.

Vladanka je bila stara baka koja je imala kuću pored svojih suseda. Živela je sama. Nije imala dece, već je vreme provodila u samoći sa svojom stokom. Dvorište je bilo uređeno tako da se prostirala stazica oko koje se nalazilo cveće. Bilo je tu i voća i povrća. Kada sam vremenom odlazio kod nje na kafu ili čaj ponekad sam viđao i osušene plodove kako stoje na drvetu. Retko kada bi je neko video u dvorištu kako bere plodove nekih vočaka. Ponekad bi zagledala cveće ili po neko drvo na kome se nalaze voćke, ali nikada ih ne bi ubrala, ili bi ubrala po nekad po neku voćku. Više vremena je provodila u kući. Pričali su i susedi da je bila veoma pedantna, pa čak i najpedantnija od svih koji su živeli u njenoj okolini. Ustajala bi vrlo rano. Odlazila je u prodavnicu da kupi sebi hleb i ostale namernice koje bi joj bile potrebne za ishranu. Kada bi se vratila iz prodavnice spremila bi sebi doručaki otpočela odmah sa sređivanjem sobe. Bila je dosta višlja od ostalih žena. Pošto je bila poznih godina veoma često je nosila maramu. Kad god bi imala vremena ili kada bi saznala da se nešto događa pozvala bi svoje komšije sa kojima bi pričala o nekim događajima koji su se zbili. Sedela bi sa njima i dugo, dugo razgovarala. Kada joj je svega dosta , znala je vrlo često da sedi u hladovini ispred kuće. Tu je imala sto i stolice i tako bi provodila vreme sedeći. Zaustavila bi po neke prolaznike i sa njima bi porazgovarala. Znala bi vrlo često da upita prolaznike bilo to da su neki njeni susedi koji žive u njenoj ulici ili neke ljude koje ne poznaje.
-Kako ste? Danas je tako divan dan. A ja znate... starački sedim i odmaram se.
-Lepo je što sedite, odgovorili bi. Kada su velike vrućine ja sedim ovde i odmaram se. Reših da malo prošetam.
-Od jutro sam nešto radio ukoliko bi prišao neki prolaznik, pa sada, eto, idem malo u šetnju. Idem da obiđem neke prjatelje. Ili su nekad išli u prodavnicu. Kada bi bila veoma raspoložena zvala bi ih ponekad da svrate i malo da pričaju. Kada je hladno vreme je provodila u kući. Gledala bi televiziju, kuvala ručak i kupovala nedeljne ili mesečne časopise i to bi čitala i popunjavala. Gotovo da ništa nije imala po dvorištu. Kućica joj je bila prizemna . Gotovo da će voda ući ukoliko bude još nadolazila još samo sedam-osam centimetara.

Nastavio sam da pešačim. Imao sam čizme na nogama. Uputio sam se prema gradu. U svim drugim ulicama je bilo vode a ne samo u našem mestu. Bilo je drugih ljudi koji su stajali isped svojih kuća. Kako sam pešačio voda je dostizala do kolena. Pored svake kuće je bilo ljudi. Voda je prolazila ulicom kao reka koja teče. Razmišljao sam sigurno je negde već voda ušla u kuću i biće nezapamćene poplave. Začuo se glas:
-Drži ovo! Hajde dođi ovamo ovo da prihvatiš. Samo polako. Neki ljudi su izlazili iz kuće sa stavarima.
-Dobar dan. Kako ste, upitao sam ih?
-Nikako. Voda nam je ušla u kuću. Ovo je haos. Nadali smo se da će voda prestati da nadolazi, ali nažalost primetili smo vodu kako nadolazi. Ukoliko bude još vode moraćemo stvari da izbacimo.
-A Vi? Gde ste se uputili?
-Ja idem do grada. Idem da vidim kakva je tamo situacija. Interesovalo me da li u gradu ima vode i da li je grad poplavio. Dok sam hodao razmišljao sam možda će faliti još deset, petnaest centimetara da uđe voda i kod mene. Ovo je nezapamćena katastrofa, rekao sam im. Ja sam jutros sa komšijama proveo dan na ulicii iznenađeno sa čuđenjem smo posmatrali poplavu. Za sada još kod mene nije ušla voda, ali ako nastavi da nadolazi najverovatnije da ću i ja biti poplavljen.
- Ne znam šta da vam kažem. Svugde je vode. Nemamo vodu čak ni za piće. A o hrani da i ne govorim. Šta ćemo raditi ukoliko bude ponestalo hrane? Ne verujem da išta radi u gradu sve je zatvoreno.
-Gde ste se vi uputili gospodine?, upitao me je. Bolje bi vam bilo da sedite kući dok se ova situacija ne stiša. Svugde je vode.
-Jako sam se uplašila kada sam videla jutros vodu u dvorištu.
Javili su nam jutros da će nam pomoći iz lokalne samouprave, sa vodom hranom i odećom.
-Kada ste to čuli, upitao sam ih?
-Čuli smo jutros. Jedan čovek je došao ispred kapije i svima je rekao koji su se tuda nalazili.
-Ovo je već vanredna situacija. Videćemo… Ljudi neće imati za osnovne potrebe. Voda će sve poplaviti. Prodavnice sigurno ne rade pa tako da ljudi neće moći nigde da kupe sebi hleb i osnovne namirnice . A za vodu znam da je nema. Jutros su je isključili. Kada sam ustao i kada sam video vodu koja nadolazi odmah sam pogledao da li imam vodu i nije je bilo. Morali su da je isključe zbog poplave. Ukoliko se bude voda povukla, nadam se da će biti sve u redu.
-I mi se tako nadamo, rekli su.
-Ja vas sada puno pozdravljam. Ići ću još malo ka gradu da pogledam kako stoji situacija i odmah se vraćam kući. Čini mi se da voda još uvek raste.
-Idite vi još malo pa zatim idite kući, jer je još uvek opasno kretati se po vodi. Ima dosta virusa i bakterija koje se nalaze u vodi. I molim vas ako budete išta saznali u vezi poplave voleli bismo da nam javite kada se budete vraćali.
-U redu.
Nastavio sam da pešačim . Kuće su bile sve polavljene . Žena je izgledala dosta mlađe od čoveka sa kojim je razgovarala dok sam im se približavao. Nju nisam poznavao, a njega sam znao, ali ne tako dobro, već samo iz viđenja. Ona je nosila naočare. Imala je svetlo crnu kosu vezanu u rep, a on je bio u poznim godinama. Nosio je bradu i bio je proćelav. Po nekada kada bih prolazio ulicom i njega bih sreo. Pozdravili bismo jedan drugoga. Možda nekada, prisećam se kada sam bio mlađi,znali smo da se sretnemo i da dugo razgovaramo. Ali kako vreme brzo prolazi , svako ima svoje obaveze i problemei tako se postepeno udaljavaju jedni od drugih. Čas upoznamo jedne, pa druge ljude. Pa one prve postepeno na neki način i pomalo zaboravimo, pa budemo sa onim drugima, pa zaboravimo one druge, pa budemo sami. Pa se opet setimo onih prvih i sve tako. Ljudi se postepeno udaljavaju jedni od drugih i to sve podsretstvom životnih situacija. Nastavio sam da hodam ne bi li se nekako približio gradu. Pazio sam negde da ne upadnem, jer se nije videlo od vode kuda idem. Kuće su bile poplavljene. Voda je bila skoro do ograde. Na putu je voda tekla. Susreo sam po nekog prolaznika i neku decu. Išli su povijenih glava. Zatim sam sreo nekog čoveka koji nosi neki balon za vodu sa sobom. Pretpostavio sam da je krenuo negde da natoči vodu koja mu je potrebna za piće. Izgledao je pomalo povijen i hodao je veoma lagano. Išao je sa druge strane ulice. Pozdravio sam ga kada sam ga video, podignuvši ruku. Ništa nije odgovorio nastavio je da pešači. Zatim sam sreo još jednog čoveka koji se vraćao. Bio je neki maldić imao je nešto više od dvadesetak godina.
-Dobar dan mladiću, rekoh mu. Kako si?
-Ma ja sam dobro. Bio sam u gradu da vidim ima li negde vode. Izgleda da voda još uvek nadolazi. Kada je prošao pored mene odlučio sam da se vratim. Vratio sam se istim putem kojim sam i išao. Polako sam hodao gurajući vodu nogama koja se nalazila na putu Kada sam se vratio nikoga nije bilo na ulici. Voda je do tada još narasla. Razmišljao sam moram hitno da odem kući i da vidim nije li voda ušla u kuću. Svugde je bilo puno vode. Polako sam se uputio svojoj kući.

Dragoslav i Kaća su bili sa decom kući. Dragoslav će:
- Eno ga.. eno ga vraća se. Izašao sam. Hej Ljubiša jesi li saznao nešto u vezi polave.
-Ma ništa.
Mogu ti reći da svugde pa i u gradu ima vode. Ovo je ogromna poplava. Video sam neke ljude kojima je počela voda ulaziti u kuće, a i sreo sam neke ljude koji su otišli u grad ne bi li našli malo vode.
-Hajde ovamo.
-Ne mogu žurim hvala ti. Idem kući nadam se da ćemo se videti kasnije. Ušao sam u kuću.
-Šta ti je rekao Beti će.
-Ništa. Šta ima da mi kaže. Svugde ima vode. Bio je u gradu da vidi kakva je situacija . Kaže da je svugde poplavljeno. Sreo je neke ljude koji su izbacili neke stvari iz kuće koje su bile poplavljene. I sreo sam neke ljude koji su otišli za vodu.
-I kod nas će ući voda ukoliko bude još samo malo nadošla. Voda je prešla jedan stepenik. Još jedan stepenik i voda će ući kod nas.
-Idem napolje da vidim kako stoji situacija sa podrumom. Podne je uveliko prošlo. Dvorište je bilo puno sa vodom. Moraćemo brzo sve da spakujemo ukoliko bude bilo opasnosti da nam voda uđe u kuću. Deni i Beta su se pogledali. Beta će:
- Idem odmah u svoju sobu da vidim ima li negde vode. Međutim dok su Dragoslav i Kaća pričali u dnevnoj sobi od jutros je voda nadolazila. Voda je prešla stepenik i počela je da ulazi. Beti je počela da vrišti.
-Pogledajte vodu kako ulazi. Brzo tata stavi neke djakove i nešto drugo kako ne bi voda doprela do svih soba. Dragoslav je govorio deci morate da budete mirni i svesni situacije u kojoj se nalazimo. Vodu ne možemo zaustaviti ni na koji način. Ona će i ovako i onako svugde proći. Kada nisu uspeli iz službe za odbranu da spreče poplavu i izlivanje vode, mi tu ne možemo ništa. Videćemo kako ćemo. Deni je brzo u jednoj kutiji stavio sebi svoje drage stvari. Uhvatio je računar i stavio ga gore na jednom stolu.
-Ovo je strašno, govorio je. Biće sve pod vodom. Tepih na kome su stajali, počelo je da se nalazi voda. Pa tako da gotovo samo posle nekoliko minuta bilo je vode u svim sobama. Moramo brzo pomeriti stvari koje se nalaze u sobi. Da pokušamo da iznesemo napolje, negde na terasu ili da podignemo na nekom mestu gde neće biti vode. Kaća u dnevnoj sobi nije uspela ništa da spakuje, jer je voda strahovitom brzinom ulazila u kuću. Sa svih strana je bilo vode u kući. Nisam znala šta ću da radim. Bila sam veoma uplašena.
-Sklanjaj te stvari brzo , povilakla ja Beti. Ovo je neverovatno. Voda je počela da ulazi neverovatnom brzinom. Uhvatili smo jedan kauč iz dnevne sobe i podigli ga na sto koji se nalazio u dnevnoj sobi. A jedenu fotelju na drugi sto. Regal, stolovi i stolice su bili u vodi. Deni je stajao pored računara.
-Samo da mi se ne pokvasi računar. Šta ću bez njega.
-Šta ćemo da radimo, uzviknula je Beti. Prišla je sudoperi. Nije imalo vode da se pije, Kaća će.
-Ovo malo hrane što imamo u frižideru to je sve i više nemamo. Ne znam kako ću uopšte uspeti da otvorim frižider i uzmem hranu. Sada je sve zagađeno. Ne treba ništa da dirate rukama. Potrebno je da budete pribrani i videćemo šta ćemo.


Staniša je sa svojim sinom Ljubišom i ženom Živkom razmišljao šta će sa poplavom i kako će se zaštititi od vode.
-Ja dans sigurno neću raditi , Ljubiša će. Ljubiša je bio kući sa njima razmišljao je šta da radi. Staniša će:
- Bitno je da smo skolonili sve iz dvorišta što je bilo potrebno kako bismo spasli ono što možemo. Voće i povrće nam je pod vodom. Mislim da ćemo ove godine ostati bez krompira, dinja i lubenica. Svo voće koje smo zasadili propašće. Staniša je sedeo u sobi na krevetu, a Ljubiša i Živka su sedeli na stolici. Pogledajte samo kako voda nadolazi. Stanišina kuća je bila omanja. Sa prednje strane kuće nalazili su se prozori, a sa leve strane stepenice koje su vodile do ulaza u kuću. Stepenice su bile dosta visoke. I mali su jednog psa koji je bio zavezan sa leve strane u dvorištu. Imao je svoju kućicu sazidanu od cigala i napravljen krović. Voda je nadošla i sve je poplavilo. Nekoliko centimetara je falilo pa da voda uđe u kuću. Živka se navalila na prozor koji je otvorila. Navalila se na prozor koji je otvorila i posmatrala je vodu. U dvorištu njene kuće voda je proticala. Voda je nosila neke kante, kofe, stabala pojedinih drveća...
-Ne smemo nikuda da izlazimo da ne bismo se razboleli sa ovom vodom.
-Idi brzo Ljubiša, Živka će. Imamo psa koji je zavezan u onoj kućici. Odmah sam ustao.
-Ja sam potpuno zaboravio na njega. Toliko smo bili u obavezama da sam potpuno zaboravio na psa. Ustao sam polako. Obukao košulju i u šortsu i u čizmama uputio sam se prema psu. Voda je prolazila pored mojih nogu. Plastične posude su plivale svuda naokolo. Pomislio sam čije li je sada ovo. Sigurno je odnela voda nekome iz kuće. Ukoliko je nekom ušla voda u kuću, sigurno je odnela sa sobom sve stvari koje su se u njoj nalazile. Bila je neka plastična šerpa, vangla i jedan ogroman lonac koji je plovio po vodi. Nisam previše obraćao pažnju na sve te stvari. Već sam se uputio ka psu, ne bi li stigao do njega i pomogao mu. Dok sam hodao nešto sam nagazio. Kada sam pogledao bila je to nekakva letva od nekog stola. Još samo malo pa sam stigao do njega. Kada sam se približio suviše blizu počeo je da cvili. Lanac mu se obmotao oko kućice i vrata. Stajao je podignut na dve noge. Glava je virila iznad vode. Nisam mogao da dohvatim lanac kojim je bio vezan. Razmišljao sam kako da ga oslobodim. Drhtao je. Tog momenta sam zavio rukave na košulji i zaronio ruke u vodu. Voda mi je bila do brade. Nisam mogao odmah da napipam gde je vezan, jer je voda bila iznad tla. Posle nekoliko minuta sam uspeo da ga oslobodim. Uhvatio sam ga u naručje i uputio sam se ka kući. Šta li će reći Živka i Staniša kada me budu videli, pomislio sam. Počeo sam polako da se vraćam i to vrlo pažljivo ne bih li se ubo na nešto dok bih prolazio. Živka je izašla na vrata da vidi da li idem.
-Kako je Djeki,tako se zvao pas, upitala me je? Da li je dobro? Jesi li uspeo da ga oslobodiš? Uneo ga je Ljubiša u kuću i umotao ga je nekim starim peškirom.
-On mora sada dobro da se osuši da se ne bi prehladio. Presvukao sam se i seo sam u sobi. Danas nema ništa od posla. Sigurno su sve prodavnice poplavljene. Živka dok je gledala poplavu uzviknula je:
- Samo što nije voda polavila deo stepenika. Ukoliko voda pređe poslednji stepenik , gotovi smo. Ući će voda u kuću. Donela je neke stare krpe, neki dronjak koji je stavila na prag kako bi se zaštitila kuću od ulaska vode. Staniša će njima:
- Neće voda ući sigurno. Pa pogledajte da voda više ne nadolazi. Da nadolazi videlo bi se po ogradi. Možda bi trebalo da počne da opada. Ako nije do sada ušla , neće ući ni sada. Posle nekog vremena svi su se uverili u Stanišinu priču.
-Evo pogledajte koliko je prošlo vremena a voda nije ušla.
-Mislim Staniša da si ovog puta bio u pravu. Dođi ovamo i sedi.
-Ne možemo da skuvamo ni kafu ili neki čaj jer nema vode. Sedni da ručamo.
-Ma kakav ručak, ništa mi se ne jede. Vreme smo proveli sedeći i razmišljajući o poplavi i mogućnosti ulaženja vode.

Svetlana i Sandra su sa mamom krenule kući. Njihov otac je ostao još malo na ulici.
-Hajdemo govorila je Sandra. Pošto je bila jako mala devojčica, voda joj je prekrila kolena. Počela je da plače.
-Mama ja se bojim ovolike vode. Držala je čvrsto Svetlanu. Bojim se da idem sama.
-Dođi da idemo zajedno, govorila je njihova majka Sara. Stajala je pored njih. Hajdemo polako. Ti Svetlana drži Sandru i ići ćemo polako. Pribila se polako uz mene i krenule smo. Posle samo nekoliko koraka okrenula se Sandra.
Tata... tata... Ćao. Mahala je njenim ručicama.
-Mi sada idemo kući da vidimo ima li vode.
-Ćao. Njihov otac Dušan mahao je rukama dok je razgovarao sa ostalim susedima na ulici.
-Mama dođi pored nas i pazi kako ideš! Sandra je govorila.
-Pazite i vi i polako koračajte! Još samo malo pa smo stigli do kuće. Otvorivši kapiju ušli smo u dvorište i uputili su se ka kući. Na ulazu same kuće imali smo šta i da vidimo. Voda je prešla prag i ušla u kuću. Sara je stajala nekoliko minuta i razgledala je sve oko sebe. Vrata na podrumu su bila zatvorena.
-Sačekajte me ovde da pogledam kakva je situacija sa podrumom. Idem da pogledam ima li vode u njemu. Stajale su nepomično jedana iza druge, gledajući svoju mamu šta će da radi. Zakoračila je nekoliko koraka uhvativši se za vrata. Podrum je bio pun vode.
-Mama, voda je napuila podrum. Sto je bio okrenut naopačke. Stolice, tegle u kojima je bilo zimnice i neke daske plivale su na površini vode.
-Nemojte ni slučajno da se ovuda približavate, Sara će. Ovde je sada veoma opasno i ne biste smeli da stojite ovde. Polako je zatvorila vrata i krenula ka ulazu u kuću.
-Možete li da se popnete uz stepenice, upitala ih je? Uhvatila je Sandru i noslila je rukama. A Svetlana je išla sam jer je bilo poprilično visoka i voda joj nije prelazila iznad kolena. Krenula je prva niz stepenice a za njom i ćerke. Otvorila je vrata koja su bila spoljašnja. Hodnik je bio pun vode.
-Mama voda je ušla u kuću. Šta ćemo sada da radimo? Stajali smo nepomično i izbezumljeno. Ormarić sa desne strane je bio pod vodom. Plastično stočić koji se nalazio u hodniku bio je u vodi. Plovili su pojedini delovi nameštaja od lakog drveta. Televizor je bio pod vodom.
-Mama, idem u svoju sobu da vidim kako je tamo. Krevet na kome su spavale bio je prekriven vodom. Knjige, sveske i ostali školski pribor je bio na jednom ormariću koji je bio delimično poplavljen. Sandra i Svetlana su otišle do sobe u kojoj spavaju. Bile su zaprepašćene. Sve je bilo pod vodom. Svetlana je otišla do jednog mesta na kome su se nalazile njihove društvene igre. Kada je otvorila krilo od ormara sve je bilo pod vodom. U jednom delu pored tog krila bile su Svetlanine igračke sa kojima se ona igrala. Od sitnih lutkica, čovečuljaka i ostaluih plastičnih igračaka. Počela je da plače Svetlana. Sve mi je uništeno. Voda je sve poplavila. Nemam šta da obučem, Sandra će, a već sam mokra.
-Ma pustite sada igračke uzviknula je Sara! Dođite odmah ovamo! Situacija je mnogo ozbiljnija nego što sam mislila. Ti Svetlana moraš da staneš na nekom višljem mestu kako bi ti bila voda ispod kolena. U koliko bi ti prešla voda do pojasa mogla bi da se zaraziš nekim bakterijama ili virusima, a to je veoma opasno. Sandra je govorila Svetlani:
- Moraš da budeš tu i slušaj šta ti mama govori. Ovo nije nikakva igra i moramo biti pribrani dok se voda ne povuče i nestabilizuje.
-Šta ćemo sa hranom? Upitala je Svetlana drhtavim glasom.
- Znaš mama da sam ogladnela.
-Za sada nema ništa za jelo. Moraš malo da sačekaš.
-I ja sam gladna, Svetlana će, ali vidim da nam je kuća puna vode i da mi tu ne možemo ništa.
-Sačekaj malo , da vidimo šta ćemo sa ovim stvarima iz kuće pa će nam mama posle dati nešto da jedemo.
-Kako ćemo mama sa vodom? Meni se i voda pije, a i ne znam kako ćemo da idemo u toilet? U dnevnoj sobi je imala voda u plastičnoj flaši koju nismo sinoć otvorili.
-Budite tu, a ja idem da pogledam da li je tamo. Kada sam ušla tamo voda je stajala na stolu. Prišla sam, otvorila sam je i odnela im da piju. Prvo je pila Sandra pa zatim Svetlana.
-Kako nam je samo prijala ova voda, Sandra će. Baš sam ožednela. Od jutros nisam popila ni jednu čašu vode. Videćemo šta ćemo sa hranom i vodom. U tom momentu ulazi Dušan.
- Puna je kuća vode. Sve nam je polavljeno. Stajao je i razgledao stvari. Sara će:
- Treba malo sačekati , verovatno će neko iz stručne službe doći da nam donesu neku hranu i vodu. Možda će nas posetiti i neka lekarska služba koja će pomoći starim i bolesnikm ljudima. Dušan će:
- Već bi trebao neko da nas kontaktira iz stručne službe ili Crvenog krsta kako bi pomogli ljudima. Moraćemo malo da sačekamo. Sigurno će početi voda da se povlači. Ne verujem da će neko po ovolikoj vodi prolaziti da donesu hranu stanovništvu. Ostalo nam je od juče nešto manje od jedne vekne hleba. Mislim da će nam to biti dovoljno do sutra a do tada će nam sigurno neko pomoći. Dan je polako prolazio.

Vladimir je otišao jako brzo kući. Ponekad mi je zgodnije da sedim kući i da se odmaram, nego da budem u nekom društvu. Kada sam bio mlađi više sam voleo da provodim vreme u društvu sa prijateljima. Od kada mi je žena umrla navikao sam se na samoću. Čim se nađem u nekoj gužvi gde ima mnogo ljudi bude mi po malo dosadno i naporno. Onda vrlo često znam da se izdvojim kako bih proveo vreme u samoći. Ponekad znam da odem kod nekih prijatelja da sa njima sedim i razgovaram ali ubrzo počne da mi nedostaje samoća i tada odem kući. Dok su drugi ljudi bili veoma uplašeni, Vladimir se nije toliko brinuo o poplavi. Govorio je:
-Šta da se radi. Šta je tu je. Mi tu ništa ne možemo. Priroda je jača od čoveka i može uvek da ga
nadvlada. Bitno je da čuvamo i negujemo prirodu kako bi priroda čuvala nas i postala naš prijatelj. Kada bi nešto započeli da govore na ulici. Rekao bi često:
- Čovek ne može van prirode. Dok su oni stajali na ulici on je otišao kući. Skinuo je svoj šešir i stavio ga je na sto. Razmišljao je… Baš me briga. Samo neka mi ne odnese ovaj šešir koji volim da nosim. Imao je nekoliko šešira. I ovako je sve zagađeno i prskano. Više niko ne brine o prirodi i rekama. Od kada je umrla Leposavka sve jedno mi je. Uveče legnem vrlo rano, jer i nemam puno obaveza, pa ujutru ustanem vrlo rano. U jednoj prostoriji u kojoj je sedeo nije imao ništa posebno. Bilo je puno vode. U podrumu nije imao ništa posebno. Sakupljao je neke delove od automobila, bicikala, traktora i kultivatora koje je posle prodavao. Znao je vrlo često da ima po neki akumulator koji bi posle nekome prodao. Imao je jednu sobu u kojoj je provodio vreme i još jednu sobu u kojoj su mu bile neke stvari. Imao je jedan mali stepenik. Gotovo da je voda vrlo lako ušla u sobu. Krevet na kome je spavao je bio potopljen vodom. Stolice i stolovi. Imao je u sobi jedan šporet i neku staru grejalicu. Često je imao je običaj kada je proleće ili leto da izađe ispred i sedi na klupi koju je sam napravio. Nekada je Vladimir imao traktor sa kojim je išao u njivu. Točkovi od nekih starih kola koje su mu poslužile za klupu na kojoj je bila pričvršćena jedna daska. Sedeo je tu skoro svakog dana, a kada bi mu dosadilo, ušao bi u kuću i odmarao. Voda je sada sve potopila i frižider i zamrzivač. Imao je jednu sestru koju je često obilazio. Ona je živela u jednom susednom mestu. Kada je imao prilike vrlo često je odlazio da je poseti, ali i ona je dolazila kod njega. Stajao sam na ulazu u sobu. Držao sam se za stranicu od vrata i gledao šta se događa. Uhvatio sam televizor i stavio sam ga na viseći deo. Spremao je sam sebi doručak. Najviše je voleo da jede voće i povrće. Znao je vrlo često da izrenda voće i to bi mu bilo dovoljno za doručak. Posuđe koje je imao skolonio je gore na sto.

Kaća i Dragoslav su bili u sobi sa decom. Bila iznemogla i veoma uplašena. Deni i Beta su se veoma uplašili kada je voda nastavila da ulazi u kuću velikom brzinom i da prelazi nivo od pedeset centimetara. Kada je bilo malo vode bilo je i manje straha, a sada je ovo ozbiljnija situacija. Kaća se čvrsto držala za jedan ormar na kome se jedno krilo otvorilo, a stvari koje su bile na njemu su počele da plivaju, a neke su stajale gore na ormaru. Kada sam prelazila pored ormara na kome je stajala garderoba osećali smo okolo nogu kako plivaju. Savila sam se kako bih podigla sve ono što je bilo u vodi. Podigla sam neku majcu i pantalone koje su plivale po vodi. Dragoslav je podigao jednu fotelju na kojoj je vrlo često sedeo kako ne bi bila poplavljena. Voda je počela sve više i više da nadolazi. Kaća je veoma uplašeno stajala na ćošku dnevne sobe držeći se za sto. Voda je strahovitom brzinom tekla ulazeći u kuću. Prozori su bili otvoreni. Bili smo veoma uplašeni. Beta je počela da plače.
-Ovo je strašno. Šta ću sada da radim. Nemamo ništa sve nam je uništeno. Voda je sve poplavila. Neću imati ništa da obučem.
-Moraš da se uhvatiš za sto, Dragoslav će, ili onaj ormar i da pričekaš dok se voda ne stabilizuje. Dragoslav je stajao na sredini sobe i nije znao šta će da radi. Naprosto je bio u čudu. Kako je u sobi stajala , Kaća se odjednom okliznula i pala. Stajala sam na ćošku držeći se za sto. Sto je bio okruglastog oblika , osrednje visine. Kada je voda poplavila sobu on je počeo da se ljulja. Osećala sam neki čudan osećaj pored nogu. Kao da me nešto gricka. Jako sam se uplašila. Tog momenta nisam osetila tlo na nogama i ja sam pala. Kako sam pala povredila sam glavu na ivici od stolice. Brzo su mi pritrčali Dragoslav sa decom.
-Mama kako si? Šta ti se dogodilo?
-Uhvati je ispod pazuha Dragoslav će. Dođite ovamo, a ti Deni stani na levu stranu. Voda je prešla kolena, skoro je bila do butina. Hajde počnite polako da je dižete. Tada sam se uhvatila levom rukom za stolicu a desnom su me pridržavali. Imala sam malu povredu na glavi u vidu posekotine.
-Mama da li se dobro osećaš, Beti će?
-Okliznula sam se , i eto. Izgubila sam stabilnost i osetila sam neku jezu u nogama i počela sam da padam.
-Moraćemo da pozovemo nekoga iz lekarske službe kako bi ti pružili pomoć. Mobilni i fiksni telefoni su za sva čuda radili tog dana dok je bila poplava. Držala sam se za njih i polako smo počeli da hodamo, ne bili stigli do telefona. Telefon je stajao na jednom delu ormara. Dragoslav je pozvao hitnu službu.
-Zašto li ovako izbacuje, upitao sam se.
-Probaj ponovo Deni će.
Posle nekoliko minuta javili su se neka žena u hitnoj.
-Molim Vas da li biste mogli da pomognete mojoj supruzi? Nalazi se u teškom stanju. Imala je telesnu povredu. Okliznula se i pala je i povredila je glavu. Kuća nam je puna sa vodom. Beti i Deni su stajali jedan pored drugoga gledajući šta će reći Dragoslavu.
-Sedni polako i odmori se dok neko ne dođe, govorio je Dragoslav Kaći. Posle nekoliko minuta došli su neka žena i neki čovek iz lekarske službe.
-Dobar dan. Ima li povređenih, upitao nas je. Situacija se još nije stabilizovala pa vam preporučujem da budete strpljivi. Doktor je bio krupnije građe, a jedna devojka je stajala pored njega, pomažući mu. Oboje su nosili čizme. I mali su maske na licima.
-Rekla je:
- Znate li vi koliko ima vode na ulici. Jako je teško da se prođe i vrlo teško možemo da posetimo zdravstveno ugrožene.
-Beti će:
-Da li je mnogo povređena i da li ima nekih opasnosti?
-Ništa ne možemo da vam kažemo konkretno, doktor će. Mislim da nije previše strašno i da ćemo to previti nekako. Mislim da će biti sve u redu.
-Molim vas, dodajte mi ovaj zavoj, doktor će onoj devojci što je stajala pored njega. Moraćemo ovako lepo da previjemo kako bismo sanirali ranu i kako ne bi došlo do neke infekcije. Vidite li koliko je ovo vode. Ovo je veoma zagađena voda. Ima mnogo raznih bakterija i virusa koji su veoma opasni po zdravlje ljudskog organizma. Situacija je još uvek vanredna. Ne preporučuje se stanovništvu da se previše kreću po ovoj vodi ne bi li se na neki način povredili pa došli u kontaktu sa ovom vodom koja je sve poplavila.
-Kako se sada osećate, upitao me je doktor?
-Dobro doktore, hvala Vam na ukazanoj pomoći. I želim vam sve najbolje.
-Hvala i Vama. Deni je stajao i s vremena na vreme je govorio medicinskom osoblju da li je potrebno nešto, kako bi im nekako pomogao.
Govorili su:
- Morate biti pribrani i potrebno je napraviti nam dosta prostora kako bismo mogli da obavimo posao. Stajala sam vrlo čvrsto dok su mi zavijali zavoj. Osećala sam veoma blage bolove. Tog momenta nisam mogla ni o čemu konkretno da razmišljam. Nisam mogla da se održim na nogama i izgubila sam kontrolu, a i imala sam neki čudan osećaj.
-Biće sve u redu govorila je ona mlada devojka što je došla sa doktorom. Na vama je da budete pribrani i da se evakuišete kako ne bi došlo do pogoršanja vašeg zdravlja.
Mi bismo ovog momenta morali da krenemo jer imamo puno obaveza koje bismo trebali da obavimo. Budite pažljivi kada je u pitanju ova voda. Nismo sigurni da će se ova voda povući za nekoliko dana, ali šta god da vam je potrebno postojie službe koja će vam pružiti razne vrste pomoći. Stajali smo u sobi slušali smo šta su nam govorili. Mi sada odlazimo i želimo da vas pozdravimo. Izašli su polako i krenuli ka kapiji.
-Moramo malo da se odmorimo. Sednite uzviknuo je Dragoslav. Bio bi red da malo sednemo. Noge su nam bile u vodi, nosili smo čizme pa tako da nisu propuštale. Tog dana polako je počeo da pada mrak.
-Od jutros skoro da nismo ništa jeli niti pili vode.
-Ne znam šta ćemo sa hranom, Deni će. Videćemo kako ćemo večeras. Imamo onaj krevet u dnevnoj sobi koji nije natopljen pa ćemo nekako leći, govorio je Dragoslav.
- Kaća, moraćeš da ostaneš u kući sa Betom, a ja ću da izađem sa Denijem da vidimo kakva je situacija. Otvorili smo vrata i uputili smo se ka ulici. Nikoga nije bilo. Bio je samo Ljubiša.
-Još malo pa će mrak, voda više ne raste, Dragoslav će. A i dovoljno je porasla pa tako da je sve živo poplavila.
-Bili su lekari, Dragoslav će, Kaća se okliznula i povredila je glavu. Sada je dobro. Previli su joj. Imamo mnogo vode u kući. Od jutros nije ništa jela. Možda joj se slošalo.
-Mogu će je. Kako se povredila?
Kaže da je imala neki čudan osećaj kod nogu dok joij je voda proticala i da je izgubila kontrolu i da je tako pala.
-Kako je sada upitao ga je.

-Sada je dobro. Ostala je kući sa Betom. Jesu li ti javili nešto u vezi vode i hrane
-Jesu. Čuo sam od Ljubiše da ima vode u gradu. Došla je neka cisterna u kojoj ima vode i može svaki građanin da ide i da napuni vodom flaše ili neke balone. Dolaze na dva mesta u našem delu. Ovde, vidiš, objašnjavao je. Na karaju ulice stoji cisterna i prema gradu pa svako može da odabere gde će da natoči. Kažu da je voda dobra za piće. Daju, takođe, vodu, hranu u gradu, ispred opštine. Hleb, krem sir, kiselog mleka, neke kobasice i tako. Tako sam čuo. Ja sam bio pre pola sata i uzeo sam.
-Hvala ti što si mi javio. Dobro je što su nam obezbedili vodu i malo hrane kako bismo mogli da preživimo. Idem odmah da javim Kaći i svima u kući da znaju šta se to događa u gradu. Da dolazi cisterna sa vodom i da su obezbedili hranu. Imamo malo hrane, a za vodu ću morati da idem, nećemo imati za večeru. Krenuo sam polako kući. Bio sam veoma nestrpljiv i jedva sam čekao da stignem kući kako bih ih obavestio. Hodao sam vrlo krupnim koracima , negledajući kuda gazim.
-Hej Kaća da li znaš šta sam čuo? Rekao mi je Ljubiša da postoji cisterna sa vodom ovde blizu nas i na kraju ulice ispred one prodavnice. A ispred opštine u gradu daju isto vodu i hranu.
-Idem da ti donesem neke flaše Deni će u kojima ćemo doneti vode. Voda nije nadolazila. Tog dana nismo ništa jeli gotovo da smo samo malo doručkovali. Osvanuo je drugi dan od kako je sve bilo polavljeno. Spavali smo na kauču koji smo pomerili na terasu na kojoj je bilo malo vode. Beti je spavala. Deni, Kaća i Dragoslav su prilegli malo da se odmore.

Vladanka je sedela kući kada je bila poplava. Retko kada je izlazila na ulicu, više je volela da provodi vreme u kući. I kod nje je bilo poplavljeno. Stolovi i stolice koji su bili ispred kuće su bili nad vodom. Dve stolice su počele da plivaju pošto su bile od plastike , a treća se zaglavila između jednog drveta i stola koji je bio nakrivljen. Stajala sam na vratima. Vladanka je nemo posmatrala vodu koja je sve potopila. Stajala sam i jednom rukom sam se držala za mesto na kojem se vrata zatvaraju , a drugom rukom sam ugađala maramu. Ne znam šta se ovo zaista događa. Dvorište i sobe u kojima je Vladanka provodila vreme su bili pod vodom. Još jutros kada sam ustala sve je bilo pod vodom. Čini mi se da je najpre kod mene bilo sve poplavljeno. Zimnicu koju sam spremala držala sam u frižideru i zamrzivaču koji su bili poplavljeni. Nisam imala struje. Krevet na kome je ležala nije bio u potpunostzi poplavljen. Bašta sa voćem i povrćem bila je poplavljena. Sto koji joj se nalazio u dnevnoj sobi bio je okruglast. Na njemu se nalazio bokal sa vodom i ponekad je imala u činiji voće ili nečeg slatkog. Voda je ušla u kuću, ali veoma malo. Gotovo da je prekrila stepenice.
-Nisam se nadala da će voda ući kod mene. Sedela sam i posmatrala sam, kako voda nadolazi. Kada je došla do stepenika pomislila sam da neće više nadolaziti. Ali eto ti... prešla je stepenik i malo je ušla u sobu. Ušla je toliko da je prekrila samo đon od obuće. Tepih i laminat je bio natopljen vodom. A ostale stvari gotovo da nisu ni bile poplavljene. Dobro je da je ušlo samo malo vode, pa tako da nije natopila nameštaj. Sedela sam na krevetu i gledala sam poplavu. Ustajala sam s vremena na vreme da pogledam kakva je situacija. Imala sam neke papuče koje sam nosila napolju kada sam imala nekih obaveza i tako. Voda mi je do suknje ali dobro je da nije prešla previše. Da je bilo još vode sigurno bi bilo sve poplavljeno. Nigde nisam izlazila. Sedela sam kući. Na trenutak sam ustajala i gledala kroz prozor ne bi li videla nekog ko će mi pomoći. Nisam imala ni vode ni hrane. Moram da sačekam dok ne prođe vanredna situacija a potom ću videti šta ću i kako ću izaći na kraj sa poplavom. Imala sam jedan štap koji sam nosila sa sobom kud god bih koračala kroz sobu ili izašla napolje. Videla sam ih kako se skupljaju na ulici i kako razgovaraju o poplavi. Suviše sam stara da bih izašla i ja da razgovaram sa njima. Šta tu ima o čemu da se razgovoara. Izašla je voda i sve je poplavila. Sigurno sada govore šta im je sve polavljeno, šta je sve odnela voda i kolika je šteta. Koliko godina smo se samo mučili stičući ovu našu sirotinju i eto na jedanput naiđe voda i sve odnese. Priroda je to. Ma ne može ništa vodu zaustaviti. Voda sve roni i sve odnese. Kada bismo poređali bilo šta sve bi to voda odnela . Okretala sam se po sobi . Čas idući napolje , pa zatim ulazeći u sobu gledajući regal i krevat. Ko zna šta je sve njima poplavljeno . Ja sam sama. Ovde sedim i provodim vreme . Ima po koju teglu slatka i soka koji sam napravila od zove i to je sve. A stvari... i ovako sam ostarila, pa kad je ovoliko nadošla neka nosi. Sećam se i velikih zemljotresa koji su zadesili ljude, decu, čitavo stanovništvo. Koliko je tu bilo samo žrtava. A evo ti sada polave. Da čovek ne poveruje šta sve priroda može. Teško je preživeti prirodne katastrofe koji godinama zadese stanovništvo. Ja sam sad stara i nemam čega da se bojim. Ali kada pogledam ovu decu... Tek su počeli da žive, a eto ti poplave. Sigurno je negde mnogo strašnije . Možda su negde i kuće pod vodom. Da je sve pod vodom, da je ušla voda do plafona, pa tako da je sve poplavljeno. Sav nameštaj koji su ljudi imali , sve im je to sada poplavljeno i uništeno. Sigurno je voda sve odnela što se moglo naći u kući. Kako je samo staršno pomisliti na tako nešto. Bojim se i za stare i iznemogle ljude . Kako li su oni pretrpeli poplavu. Sigurno nisu mogli da se brinu o sebi i svojim potrebama kada je nastala poplava. Kako li su samo uspeli da se izbore sa vodom. Oni koji su bolesni njima je najverovatnije bila potrebna pomoć u takvim situacijama. Kako li su se deca izborila sa ovakvom teškom katastrofom. Oni su tako mali, sićušni. Za njih je ova poplava kao neka reka ili jezero kojim su okruženi. Pomislila sam, šta bi se desilo kada bi slučajno upala u vodu, a pomislih kolika je to samo voda. Sve nosi pred sobom. Koliko je to samo vode . Svima je potrebna pomoć u ovim situacijama. Iznemoglima , deci, strarijim ljudima... Nadam se da bi trebalo uskoro da se povuče, jer ukoliko se bude spuštala, biće sve manje vode i manje opasnosti po stanovništvu. Dragoslav će.


Bio sam iznenađen i nisam odmah znao šta se to događa, razmišljao je Dragomir. Bilo je mnogo vode. Ustao sam i odmah sam oblačeći se izašao napolje da vidim šta se to događa. Mislio sam na sebe i na ono što je napolju, ali isto tako i na moje životinje. Kome li ću prvo da pomognem razmišljao sam. Moraću odmah da idem kako bih im pomogao. Dok je voda nadolazila više sam vremena proveo u kući i u dvorištu. Ovo je staršno pomislio sam. Kako li će životinje sve ovo podneti. Pri kraju dvorišta stajala je prostorija u kojoj se nalazile krave, a sa leve strane još jedna prostorija ali znatno manja bila je ipunjena ovcama i kozama. Bile su to štale u kojima sam čuvao stoku. Bilo je ozidano blokovima i ciglom, a spoljašnje strane su bile od dasaka građene. Pa tako da su mogle i da izlaze kada je bilo sunačano i toplo. Dosta vremena sam provodio sa njima kako bi ima obezbedio sve ono što im je potrebno. Vode je bilo u celom dvorištu. Vrata su bila poluotvorena. Gotovo da su istrurela od starosti. Virila je po koja odvaljena daska. Moraću da ih nekako evakuišem kako se ne bi udavile u ovolikoj vodi. Životinje su to, razmišljao sam. Treba im pomoći i zbrinuti ih na nekom suvom i bezbednijem mestu. Ušao sam kod njih polako. Čula se rika. Imao sam ih tri. Jednu po jednu kravu sam odvezao i odveo na nekom suvom mestu gde nema vode. Zatim sam otišao pored tora u kome su bile ovce i koze. Na sredini tora nalazila se jedna pregrada koja je odvajala ovce i koze. Kada sam ih ugledao bilo je puno sa vodom. Skakale su a neke su stajale mirno. Bile su veoma uplašene. Imao sam dva mala jagnjeta kojima je došla voda skoro do glave. Moraću odmah da uđem kod ovaca kako bih im pomogao da se ne udave. Držao sam se za kapiju jednom rukom dok sam ulazio. Jedno po jedno jagnje sam uhvatio u naručje i odneo ih na sigurno mesto. Gledala me je veoma uplašeno i drhtalo je od hladnoće. Bilo je skroz mokro. Vuna je bila natopljena vodom. Kada sam ušao pored njih, sa desne strane sam ugledao mrtvu ovcu kako leži. Jako sam se uplašio. Znao sam , rekao sam... Pored ovolike vode, teško je da bi i čovek mogao da ostane živ, a pogotovu ovce. Neke su se uplašile kada sam bio pored njih. Uhvatio sam je za zadnje noge, glavu i podigao je. Voda je kapljala iz nje. Već se ohladila pomislio sam. Sigurno je lipsala pre nekoliko časova. Nisam bio u mogućnosti odmah da odem kod njih jer je voda strahovitom brzinom rasla, pa tako da je gotovo za samo ne punih pola časova bilo puno sa vodom. Dok sam stigao već je bilo kasno. Ležale su udavljene u vodi. Otvorio sam kapiju na toru. Dok sam se okretao , tada su se ovce razbežale. U jednom uglu sam ugledao ovcu kako leži. Ovce su preko mene skakale ne bili se spasle od vode. Kada sam joj prišao sasvim blizu, uhvatio sam je za vunu. Bila je veoma teška, jer je bila puna sa vodom. Počeo sam da je povlačim kroz vodu. Plovila je. Uhvatio sam je za prednje i zadnje noge, podigao je i krenuo sa njom napolje.
-Gde li ću sada da ih ostavim, upitao sam se. Sve je puno sa vodom. Ne mogu samo da ih pustim da plove po vodi. Odneo sam ih na jedno mesto koje je bilo dosta višlje i tu sam ih položio. Sačekaću da se malo voda povuče, makar za deset, petnaest centimetara, pa ću posle videti šta ću sa njima. Kuda ću ovako. Svi su poplavljeni. Gotovo da i ljudi razmišljaju kako da se spasu, a pogotovu životinje. Ostale ovce su istrčale napolje. Pored štale nalazio se jedan nagib na kome je stajalo seno. Postavio sam nekoliko dugačkih drveta koje sam imao u dvorištu i jednu široku dasku koja mi je služila kao stranica za traktor. Postavio sam ih nad vodom, tako kada bi se popele mogle bi da budu na suvom. Jedna po jedna su stajale na letvama i daskama i počele su da hodaju penjajući se. Bio sam veoma mokar dok sam pokušavao da im pomognem. Kada sam se približio kozama. Jedno jare je ležalo u vodi. Bilo je jako malo. Imalo je svega nekoliko meseci. Sigurno nije moglo da preživi poplavu, razmišljao sam. Suviše je malo da bi se izborilo sa ovolikom vodom. Koza je stajala pored njega i gledala me je dok sam joj se približavao. Malo jare je plovilo. Glava mu je bila u vodi. Ostale koze su prolazile pored njega gotovo i neprimećujući da se ono udavilo. Potrčao sam brzo kako bih došao do njega. Kada sam došao već je bilo udavljeno. Savio sam se kako bih ga dohvatio i uzeo u naručje, izneo polako napolje. Ostale koze su bile u toru. Polako jedna po jedna je izlazila napolje . Usmeravao sam ih kako da idu da ne bi se utopile. Zatvorio sam vrata od tora i krenuo dalje u dvorište. Hodao sam vrlo pažljivo po vodi kako bih stigao do kokošarnika. Na kraju dvorišta pored ograde nalazilo se nekoliko položenih bagremovih drveta. Možda će im dobro doći u pružanju pomoći životinjama. Njima je sad potrebna ogromna pomoć kao i ljudima. Pošto su manje od nas njima je voda mnogo opasnija i mogu vrlo lako da se udave. Moraću nekako da im pomognem, razmišljao sam dok sam gazio po dubokoj vodi, ne bi li nekako brzo stigao do njih. Koračajući ugledao sam nekoliko kokošaka kako plivaju po vodi. Kada sam ih ugledao mlatarale su krilima dok su plivale po vodi. Brzo sam krenuo ka njima kako bih ih spasio i izvadio iz vode. Voda je tako prolazila kroz dvorište da su plivale po vodi kao neka reka koja ih nosi, pa tako da nisam uspeo tako brzo da dođem do njih. Požurio sam. Jednoj sam se približavao, uhvatio sam je i izvadio je iz vode. Počela je da kokodače. Bila je veoma uplašena Mlatarala se krilima dok sam je spašavao. Nosio sam je nekoliko koraka i pustio sam je u kokošarniku gore na jednoj dasci na kojoj su spavale u predvečernjim satima. Svako veče bi se poređale tu jedna pored druge sa petlovima i tako bi provele noć, a rano ujutru pred zoru bi pevali petlovi. Ostale kokoške su se bile popele gore na tu dasku kako se ne bi udavile i ne bi bile u vodi. Bio sam veoma srećan što sam uspeo da je izvadim iz vode i ostavim je na sigurnom mestu gde neće biti vode. Zatim kada sam se okrenuo sa desne strane plovila je još jedna kokoška. Kada sam se približio video sam da je bila zaglavljena između jednog stabla drveta , nekog granja i nekih flaša. Pokušavala je da se izborim sa vodom. Pridržavala se za to granje. Kada sam se približio uhvatio sam je polako i sklonio granje koje se nalazilo pored nje. Odgurnuo sam sve ono što se nalazilo pored nje i izvadio sam je iz vode. Očistio sam neko trunje koje je bilo po njoj i odneo sam je pravo u kokošarnik. Stavio sam je gde su bile i ostale kokoške. Okretao sam se svuda naokolo kako bih ugledao još neku kokošku koja je plovila nad vodom. Koračao sam čas tamo čas ovamo. Pa sam zalazio u nekim nepristupačnim delovima dvorišta, sa bočne strane kuće kako bih ugledao da li ima još neka životinja. Zalazio sam sa svih strana i u jednom krajnjem delu dvorišta ugledao sam još dve kokoške koje plivaju jedna pored druge. Sklanjao sam sve sa puta kako bih hodajući kroz vodu došao do njih. Jedna je bila više od pola potpljena u vodi, a druga je plivala. Uhvatio sam jednu pa zatim drugu kokošku. Kada sam krenuo sa njima da ih odnesem na neko mesto, ugledao sam tri kokoške kako stoje na jednom drvetu. Na jednom delu dvorišta bila su drva poređana. Jedno je plovilo. Jedno drvo sam podigao i bio je dugačko oko devet, deset metara. Polako sam ga nosio kroz vodu. Vrh drveta koji je bio kao neka grana s vremena na vreme je dodirivao vodu. Posle nekog vremena došao sam do mesta na kome su bile kokoške koje su stajale na jednom drvetu koje je bilo u vodi. Postavio sam drvo kako bi mogle kokoške da pređu u kokošarnik. Udaljio sam se nekoliko koraka i posmatrao kako kokoške prelaze do kokošarnika uz pomoć drveta koje sam postavio. To drvo ličilo je kao neki mostić koji će služiti za prelaz. Posle nekoliko minuta sve kokoške su bile na dasci u kokošarniku. Okrenuo sam se i polako sam krenuo ka kući. Voda je tekla ogromnom brzinom. Razmišljao sam da sam došao možda malo ranije sigurno bih spasio stoku koja se udavila. Ali jednostavno nisam bio u mogućnosti da ranije odem kod njih. Jer je voda strahovitom brzinom ulazila u dvorište i kuću. Otvorivši vrata seo sam malo da se odmorim. Noge su mi bile mokre kada sam seo. Dok sam prenosio životinje prelazio sam vodu koja je bila malo ispod pojasa. Pomislio sam šta sada da se radi. Nisam imao mogućnosti ranije da odem kod njih i vidim ima li vode. Nisam znao šta ću i gde ću pre. Voda je ušla i u kuću. Sve je poplavljeno. Razmišljao sam šta ću sa sobom i kako ću izaći na kraj sa poplavom, a zatim sam razmišljao o stoci koje sam posle nekog vremena otišao da obiđem. Dan je polako prolazio. Bio je sumrak. Danas sam imao veoma naporan i težak dan. Napokon malo da se odmorim. Nadam se da će u večernjim satima opasti voda. Možda već i sutra neće biti vode. Sve vreme mi se vrtelo po glavi ovce, koze i kokoške koje su bile udavljene. Kako samo ranije nisam uspeo da odem kod njih i izbavim ih iz vode. Možda bih uspeo da ih spasim od ovolike vode. Ovo je katastrofa od vode. Kao da je bio neki cunami. Kao da koračamo po nekoj reci a ne na ulici i dvorištu kojim svakodnevno prolazimo. Vreme je polako odmicalo i počeo je da pada mrak. Mislim da je vreme malo da legnem i da se odmorim.

U posle podnevnim časovima počela je voda da opada kada je osvanuo drugi dan poplave. Nadam se da će se voda povući. Malo sam dremnula Kaća i ja Dragoslav će. Deca su spavala na jednom krevetu. Gotovo da smo razgovorali celu noć o poplavi i katastrofi koju je načinila.
-Kako se sada osećaš? Dragoslav je upitao Kaću.
-Hvala Bogu, malo mi je bolje. Nisam se nadala da ću izgubiti ravnotežu, da ću pasti i povrediti glavu. Ali sve je sada u redu. Dobro je da su mi sve to lepo sanirali. Osećala sam vrtoglavicu. Dobro je da smo nekako izgurali jučerašnji dan. Kada je svanulo Dragoslav je prvi ustao da vidi ima li još uvek vode u kući i dvorištu.
-Idem malo napolje govorio je Dragoslav. Bilo je nepunih šest časova. Idem da vidim ima li napolju još uvek vode, govorio je. Juče posle podne voda je počela pomalo da opada , možda je već i skroz opala. Izašao sam polako iz sobe pridržavajući se za pojedine stvari koje su činile nameštaj u kući. Kada sam izašao napolje bilo je još uvek vode. Odmah sam ušao u sobu.
- Dragoslav će, hej… napolju ima još uvek vode i nije se skroz povukla. Mislim da ćemo danas imati mnogo obaveza u kući.
-Ti Kaća moraš da se odmaraš, znaš da si se povredila od kada si pala u vodu. Moraš više da miruješ a ja ću sa Betom i Denijem sređivati sve ono što će nam biti potrebno. Mislim da smo svi ogladneli.
-Dragoslav će:
- Danas idem obavezno u grad ili ovde na kraju naše ulice kako bih uzeo vodu. Trebalo bi i u toku dana da nam daju nešto za hranu kako bismo imali šta da jedemo. Ima li nekih flaša ili nekih balona da natočimo vodu.
-Kaća će:
- Idi u dnevnu sobu imam jedan balon i flaše u kojoj možeš da natočiš vodu. Uzmi i torbu ili kesu u kojoj ćeš ih staviti. Otišao sam do sobe uzevši torbu, flaše i jedan balon u kome ću natočiti vodu.
-Deni će:
- Tata mogu lii ja da krenem sa tobom da natočim vodu?
-Mislim da je situacija još uvek kritična i da bi trebalo da ostaneš kod kuće. Možeš da ideš kada se budem ja vratio i rećiću ti gde i kako možeš natočiti vodu.
-U redu, Deni će. Moraš da ostaneš kući sa Betom i Kaćom, situacija je još uvek kritična. Krenuo sam polako izlazeći iz kuće.
-Ćao tata Beti će.
-Ćao.
Deni je nešto sređivao i razgledao pojedine stvari koje su bile nad vodom. Dok sam pešačio voda je bila na putu, ali ne u onoj količini kao juče. Obuo sam čizme i krenuo hodajući. Na putu samo što sam krenuo sreo Vladimira.
-Zdravo Vladimire, pozdravio me je. Nosio je neke flaše u kesi. Pretpostavljam da je krenuo po vodu.
-Evo ja sam sada bio da natočim vodu, pa tako da sam krenuo kući
-I ima li vode, upitao ga je Dragoslav.
-Ima.
Svakog dana od deset časova stoji cisterna sa vodom na kraju naše ulice i u gradu kod spomenika Mare resavkinje isto od devet ili deset i popodne od četiri pa sve skoro do večeri. Tako da ljudi mogu slobodno da dolaze i natoče vodu kako bi pili. Na česmama nema vode, a pumpe ne rade. Nije ni preporučljivo da ljudi piju vodu sa pumpe kada je ovolika poplava. Sada u ovoj vodi ima svačega. Od kanalizacionih voda, hemikalija i svega drugoga. Ljudi kažu da je ta voda u cisterni dobra za piće i da ljudi mogu da dolaze svakodnevno.
-Kako si ti? Kako si preterao noć?
-Ma dobro, voda je počela da se povlači.
-Kako si ti upitao ga je Dragoslav.
-Dobro sam hvala. Evo idem kući i tako. Vidimo se uskoro. Kada sam se približio na samom kraju ulice posle nekoliko metara stajala je cisterna plave boje. Bilo je dosta gužve. Ljudi su čekali u jedan iza drugoga u red kako bi natočili vodu. Bilo je starijih ljudi i muškaraca i žena, dok dece nije bilo.
-Dobar dan i sećan rad uzviknuo sam.
-Dobar dan , rekoše. Prišao sam polako redu.
-Zdravo Dragoslave, odkud ti ovuda?
Znam da uvek voliš da odlaziš u grad, pa sam pretpostavio da ćeš tamo ići da natočiš vodu. To je bio jedan njegov prijatelj Ivan koji je poznavao Dragoslava još odavno, gotovo iz detinjstva. Zajedno su išli u školu pa tako da su se poznavali. Znali su ga još ljudi, pogotovu oni koji su živeli u njegovoj blizini. Pozdravio je neke ljude koje je bolje poznavao sa osmehom i više topline nego nekoga koga nije poznavao.
-Evo došao sam za vodu, Dragoslav će.
-Ja sam došao pre nekih desetak minuta. Bilo je velike gužve pa tako da još nisam došao na red. Ti ćeš morati baš dobro da se načekaš. Posle nekog vremena i Ivan je došao na red.
-Napokon sad ja, govorio je. Izvadio je flaše iz torbe i počeo je da puni jednu po jednu. Dok sam stajao u redu posmatrao sam ljude kako se guraju kako bi pre stigli da natoče vodu.
-Hajde pomerite se malo vikala je jedna žena koja je stajala na sredini reda. Koliko dugo već ovde čekam, a vi... Hajdete gospodine požurite malo. Imam puno obaveza moram kući. Kuća mi je puna sa vodom.
-Pobogu ženo možete li malo da se strpite? Svima nama je ušla voda u kuću pa i mi moramo da sačekamo govorio je jedan čovek iz reda. Kada bude stigao red na vas doći ćete i vi pa će te natočiti. Na nekoliko minuta nastala je tišina. Ljudi su prilazili jedan po jedan kako bi natočili vodu. Došao je i Ivan na red da natoči vodu. Dok sam stajao on je punio flaše i gledao me je gde se nalazim kako bi me pozdravio.
-Hej... ja sada odlazim. Idem da odnesem vodu kući. Pozdravi tvoje i vidimo se uskoro. Uhvatio je torbu i polako izašao je iz reda i krenuo kući. Imalo je još nekoliko ljudi koji su stajali ispred mene i čekali da natoče vodu. Jedan čovek je stajao ispred mene . Bio je visok i ćutao je sve vreme. Ispred njega bila je jedna žena. Bila je poprilično krupna. Može se reći da je bila žena poznih godina. Imala je kratku kosu . Nosila je kao neki mini val. A ispred nje neki mladić tridesetih godina. Nosio je neku vrlo kratku crnu majcu. Nosio je naočare idržao je balon u rukama. A ispred njega stajalo je pet ili šest ljudi. Kako sam stajao red se iza mene sve više i više povećavao. Dolazilo je ljudi sve više i više. Kada sam se okrenuo posle nekoliko minuta bilo je dosta ljudi iza mene, možda oko petnaestak. Bilo je nekih koje sam poznavao, ali većinom su bili nepoznati. Ljudi su dolazili i odlazili. U glavnom su komentarisali poplavu i koliko im je ušla voda u kuću.
-Mislila sam da ćemo se svi podaviti. Bili smo veoma uplašeni, govorio je neki gospodin iz reda. Niko se nije nadao ovolikoj vodi Ovo je kao neka reka po kojoj gazimo. Kuće su sve oronule Ali šta ćemo... Malo je počela da opada . Ponovo je bilo tišine i niko nije ništa progovarao. Ljudi koji su stajali ispred mene su se polako odmicali i posle samo nekoliko minuta došao sam i ja na red. Izvadio sam potrebnu ambalažu. Kesu sam ostavio dole sa praznim flašama i balon. I jednu po jednu sam punio. Za nekoliko trenutaka napunio sam sve flaše i balon, a zatim sam krenuo kući. Razmišljao sam dobro je da sam natočio vodu. Imaćemo bar vode da pijemo. Dok sam se vraćao zapažao sam tragove od vode koja je počela da opada za razliku od juče. Ima još da opada, razmišljao sam. Približavao sam se kući. Otvorivši vrata ušao sam u kuću, noseći kesu sa flašama.
-Beti će:
-E ćao. Vratio si se. Ima li vode? Jesi li natočio vodu? Deni i Kaća su stajali u jednom delu sobe.
-Evo... podigao je kesu sa vodom i balon koji je držao u desnoj ruci. Stavio je na sto. Otvorili smo brzo flašu sa vodom koju smo počeli da pijemo.
-Za hranu još uvek nemamo ništa, govorio je Dragoslav. Dok sam točio vodu, ljudi su govorili da svako može da ide ispred opštine, tamo u centaru grada i uzme besplatno nekoliko hlebova, kačkavalja, sireva, narezaka, kobasica. Moraću da odem popodne i da vidim kakva je situacija. Sešću malo da se odmorim. Sve je puno sa vodom.
-Deni će:
-Ima li gužve? Gde si to uzeo vodu?
-Ima neka cisterna koja stoji i ima dosta ljudi koji su došli da natoče vodu. Čekamo u red I tako uzimamo.
-Dobro je da si doneo vodu da pijemo, Deni će. To nam je najbitnije. A za hranu videćemo kako ćemo. Valjda ćemo dobiti nešto i za hranu.

Ljubiša i Staniša su sedeli i razmišljali kako će sa poplavom. Sve je puno sa vodom.
-Hajdemo da idemo da vidimo šta ćemo raditi sa vodom. Potrebna nam je voda za piće. Veoma smo ožedneli. Voda je počela malo da se povlači. U bašti ima još uvek mnogo vode, kao da se ne smanjuje, ali ipak se smanjuje.
-Ljubiša će:
-Trebalo bi da počnu da nam daju hranu i vodu.
-Pogledaj! Stajali su na pragu i gledali kako neki ljudi prolaze ulicom.
-Eno ljudi idu za hranu i vodu. Trebalo bi Ljubiša da ideš za vodu i hranu kako bismo imali. U kući i dvorištuje bilo mnogo vode. Te večeri skoro da nismo ni spavali. Nismo znali šta ćemo i kako ćemo.
-Kako je Djeki?
-Eno ga tamo leži uvijen u peškiru. Da je ostao duže u vodi sigurno bi se prehladio. Prišao sam polaku psu i pomazio sam ga. Razmišljao sam biće potrebno još mnogo vremena da se voda povuče kako bih ga ostavio u kućici na svom mestu. Razgledali smo stvari i šta nam je sve bilo poplavljeno
-Dobro je da smo sklonili one stvari iz dvorišta, inače bi voda sve odnela i sve bi bilo poplavljeno. Ništa od toga ne bi bilo za upotrebu. Počela je voda da opada. Dobro je da se povlači. Polako je prolazio i drugi dan. Mislim da ćemo moći sada da prolazimo ulicom, ali u čizmama i da odemo do grada kako bismo uzeli svu potrebnu pomoć koju daju stanovništvu, Staniša će. Drugog dana u popodnevnim časovima voda je počela da opada. Podrum je bio pun sa vodom. Tokom godine smo ostavljali zimnicu i sada je sve poplavljeno. Na terasi smo imali jedan ogroman sto za kojim smo u letnjem periodu sedeli. Zatim smo imali i sprat na kome su bile dve sobe. Kako je voda nadolazila prešla je stepenike, odlučeli smo da iznesemo stvari iz kuće. Prvo je ušao Staniša pa zatim Živka.
-Moramo odmah uzeti stvari i izneti napolje kako ne bi bilo sve potopljeno sa vodom.
-Hajdete ovamo Ljubiša će. Ti stani ovde, a ti Ljubiša stani ovde sa leve strane.
- Uhvati ovde Staniša će Ljubiši. Podigni. Hajde sada polako da izađemo. Uhvatili smo zajedno krevet i počeli smo da ga iznosimo napolje. Otvorili smo još jedno krilo od vrata i počeli smo da izlazimo. Čvrsto sam držao krevet kako ne bi slučajno palo dole. Izađevši kroz vrata počeli smo da se penjemo niz stepenice i u hodniku smo ostavili jedan deo kreveta, a zatim smo otišli po drugi deo kreveta kojeg smo takođe odneli gore.
-Ovo je najbitnije da smo odneli Staniša će. Bilo bi dobro kada bismo prebacili još par stvari na sigurnom kako ne bi došlo do poplave. Složili su se sa mnom.
-Šta ćemo sledeće da iznosimo govorio je Ljubiša. Možda bi bilo poželjno kada bismo izneli ovaj ormar. Pogledajte on je sav od drveta. Kada bi ušla voda on bi se natopio vodom i mogli bismo odmah da ga prebacimo. Složili su se sa mojim mišljenjem. Odšrafiću jedan deo kako bismo ga lakše izneli. Staniša je počeo da odvija jedan šraf a Ljubiša mu je pomagao. Za nekoliko trenutaka uspeli smo da odvojim nekoliko delova ormara. Sklonili smo sve što je bilo na njemu. Prvo smo izneli jedan teži deo. Uhvatili smo svo troje i polako smo izneli napolje. Pošto je bilo malo teže dok smo iznosili, odlučili smo da stavimo napolje na sto, kako se ne bismo penjali niz stepenice. Potom smo otišli po još delova i tako da smo za nekoliko minuta ostavili ormar na sigurnom mestu. Živka će, ako slučajno voda pređe stepenike i počne da ulazi u kuću, spasićemo nameštaj, a za ostalo kako bude. U koliko bude vode na terasi, neće moći ništa nameštaju jer se nalazi na stolu. Ubrzo smo iz kuće izneli stolice, neke lakše stolove i ormariće. Sve smo to stavili na sto koji se nalazio na terasi. Samo što smo prebacili za nekoliko trenutaka voda je počela da ulazi. Dok je bila voda sasvim mala. Staniša je natočio vodu na česmi, pa tako da smo imali vodu dok nije počela voda da nadolazi. Prošlo je nekoliki minuta , možda svega dvadesetak minuta i voda je počela da ulazi. Pod, tepih, sve je bilo napunjeno vodom. Bili smo svesni situacije u kojoj se nalazimo. Dobro je da bar imamo vodu da pijemo, a za hranu videćemo kako ćemo. Izdržaćemo do sutra.

Kada je Sara stigla kući sa decom, voda je već sve poplavila. Uzeli smo onu polovinu hleba koja se nalazila na stolu i svako je od nas uzeo po jedan zalogaj. Te večeri su Sandra i Svetlana bile dugo budne. Spavale su na jednom krevetu koji nije bio poplavljen, pošto smo uspeli da ga prebacimo na bezbednom mestu gde neće biti poplavljen. Ja sam te noći, Sara će, dugo, dugo razmišljala o poplavi i o opasnostima naših života. Sandra je jedno moje zlatno dete, tako je malena a pogledajte samo kolika je voda. Ne znam šta bih uradila kada bi se povredila na neki način. Bojim se da ne upadne u vodu. Mogla bi i voda da ih odnese. Budite tu i nikuda ne idite. Dobro je što je Svetlana savesno dete. U svakoj prilici kada sam ja odsutna ona je ta koja joj pomaže. Tako da je savestna i dobra. Sve vreme dok je Dušan bio napolju vodila sam brigu o deci ne bi li im se nešto dogodilo. Voda je to razmišljala sam. Ne treba se čovek igrati sa vodom. Sutra dan voda je počela da se povlači. Od suseda smo čuli da će nam omogućiti vodu i hranu. Ovog momenta nemamo ništa. Voda nam je još malo preostala, a o hrani da i ne govorim. Frižider je napunjen vodom a i zamrziviač, pa tako da najverovatnije i ne rade. Sutra dan voda je skoro opala.
-Dušane, ostani kući sa decom a ja ću ići u grad da vidim ima li nešto za hranu. Ispred opštine. Znaš u gradu, tamo su nam rekli da će biti hrane.
-Sandra će:
-Mama da li možemo i mi da idemo sa tobom za hranu?
-Ne.
Još uvek je kritična situacija. A najbolje bi bilo da ostanete kući i da nikud ne idete dok se ja ne vratim. Obula sam čizme. Negde pri kraju ulice nije imalo mogućnosti da se prođe jer je bilo mnogo vode. Uputila sam se polako na izlazu iz dvorišta. Moraću da gledam kuda idem, jer još uvek na nekim mestima ima vode na ulici. Uzeću bar malo hrane kako bismo imali. Nema ni struje. Da ima struje sigurno bih nešto spremila za jelo meni, deci i Dušanu. I tako da bi imali za neko određeno vreme. Kada sam krenula srela sam Dragojlu. Moju vrlo dragu komšinicu.
- Gde si se uputila, upitala sam je.
-Čula sam da u gradu ispred opštine kada se dođe do centra grada pa desno daju hranu, Sara će. Ne znam ni šta sve daju građanima , ali evo idem sada da vidim kakva je situacija.
-A ti? Jesi li i ti bila za hranu?
-Ne. Ja ću tek kasnije da idem, Dragojla će. Bila sam u gradu da natočim vodu. Ima cisterna kod spomenika Mara resavkinja. I eto sad se vraćam. Otišla sam još pre manje od sat vremena i tek se sad vraćam. Bilo je dosta gužve. Ljudi su pristizali kako bi što pre natočili vodu. Boje se da li nije slučajno voda zagađena u dvorištu i na putu pa da slučajno ne dobiju neku bolest. Zabranjeno je da se pije bilo koja voda na pumpi zato što može da bude zagađena, pa tako da su obezbedili vodu koju ćemo moći da pijemo. Jutros oko deset, jedanaest sati stigla je cisterna sa vodom. Neki mladić je bio na njoj i odmotavao je neko crevo koje je bilo na njoj. Ja sam stigla pre cisterne, pa tako da sam čekala nekoliko minuta pre nego što je stigla. Stajala sam na tom mestu gde stiže cisterna. Bila je još jedna devojka koja je čekala. Bila je omanja . Veoma vitka sa dugom smeđom kosom.
-Znate li slučajno kada će stići cisterna, upitala me je?
-Zaista ne znam šta da Vam kažem. Svakog memento treba da stigne. Držala je nekoliko flaša u ruci.
-A Vi, upitala me je. Kada ste Vi došli?
-Evo i ja čekam cisternu. Kada je stigla cisterna na njoj je pisalo velikim slovima VODA ZA PIĆE. Dobro je da bar imamo vodu koja nije zagađena i koju možemo da pijemo, govorila je Dragojla. Da nije prestala da nadolazi bilo bi svašta. Pojavile bi se razne bolesti i pitanje je da li bismo imali vodu koju bismo mogli da pijemo.
-Ja nisam još bila za vodu. Možda će ići Dušan da dodnese vodu. Imali smo od juče u jednoj flaši. Tako da ćemo uskoro ići za vodu. Bilo je veoma toplo i sunčano vreme, možda je i doprinelo tome da počne voda da se povlači.
-Drago mi je što smo se videle. Želim ti sve najbolje, Sara će.
-Kakva je bila situacija kod tebe sa poplavom
-Haos. I kod nas je ušla voda i sve je bilo poplavljeno. Počela je voda da se povlači pa ćemo videti kako ćemo.
-I kod mene je ušla voda, izborićemo se valjda nekako.
-Dođi malo kod mene kada ova situacija počne da se stišava Dragojla će. Nastavila sam dalje da pešačim. Susretala sam razne ljude. Neki su bili u panici, neki veoma razočarani zbog situacije u kojoj su se zatekli. Skoro svima na kući su bili otvoreni prozori. Ljudi su izbacivali stvari. Koračala sam razmišljajući o poplavi i novonastaloj situaciji. Jednu sam porodicu poznavala iz viđenja. Po nekad smo razgovarale kad god bi ovuda prolazila. Upitale bismo jedna drugu za zdravlje, za vreme kako provodi. I o životu uopšte. I tako ja dok sam prolazila videla sam je kako stoji u dvorištu sa suprugom.
-Dobara dan, pozdravila bih je.
-Dobar dan rekla bi mi vrlo oštrim i grubim glasom. Kako ste upitala me je. Dobro sam hvala. Da kažem dobro mada se sada svi nalazimo u veoma teškoj situaciji izazvanoj poplavom.
-Vidim da imate dosta vode u dvorištu i u kući rekoh joj.
-Ma, ovo je strašno. Ne znam uopšte kako ćemo se samo izboriti sa ovom poplavom. Sve nam je poplavljeno a kuća nam je bila puna sa vodom. Nismo uspeli čak ni stvari da izbacimo.
-Evo ja idem za hranu rekoh im. Idem da uzmem osnovne namirnice za mene i porodicu.
-A Vi? Jeste li išli za hranu?
Za Hranu. Ma kakva hrana Miladinka će. Vidiš li ti u kavoj smo mi situaciji. Jedva smo žive glave sačuvali. Ništa od juče nismo jeli. A nije nam ni do čega dok se voda ne stabilizuje. Goran je bio skroz mokar.
-Voda nam je došla skoro do prozora. Kako ste vi prošli sa poplavom upitali su me.
-Kako? Kao i svi ostali, Dragojla će. Svi smo sada u veoma teškoj situaciju i nalazimo svakojaka rešenja. I mi smo polavljeni, ali ja ,evo, uputila sma se za hranu i vodu. Biće sve u redu, rekoh im. Ne biste trebali da se brinete ni oko čega. Svima nama je u ovim trenucima jako teško. Neko je malo više a neko je malo manje poplavljen, ali izborićemo se valjda nekako. Ja bih sada morala da krenem ali nadam se da ćemo se uskoro videti i da će biti sve u redu. Nastavila sam da idem putem koji vodi do opštine ispred koje daju hranu . Nastavila sam pravo da pešačm. Kada sam stigla do kraja te ulice sa leve strane neki ljudi su čekali. Bilo ih je oko desetak. Držali su flaše. Pomislila sam sigurno ovde čekaju cisternu u kojoj će uzimati vodu. Kada sam ja prolazila nije bilo cisterne, možda će doći kasnije. Zatim sam skrenula desno da pešačim i posle nekih pedesetak metara nalazila se opština ispred koje ćemo dobijati hranu i vodu. Kada sam se približila bilo je dosta mulja koji se nalazio svugde po putu od vode. Betonske pločice koje su bile po zemlji bile su skroz iskrivljene, kao da je prolazilo neko teško vozilio. Bilo je gomila ljudi. Bio je jedan stariji, visoki čovek koji je stajao pri kraju ulice i čekao je da bude uslužen. Nosio je plavo teget majicu i bio je u pantalonama. Na nogama je nosio neke zelene čizme. Još dve žene su stajale sa kesama u rukama. Jedna je bila punija i omanja, a druga je bila nešto malo višlja i malo vitkija, ali znatno starija gospođa. Krenula sam malo prema njima i stao sam iza njih i čekao da dobijem hranu koja mi sleduje.
-Sačekajte malo rekao mi je jedan mladić. Bilo bi piželjno da stanete u red, da sačekate i morate biti malo strpljivi. Stajala sam i čekala sam da dobijem hranu. Uzela sam hranu koja je bila u kesi i krenula sam kući. Pogledala sam u kesu da vidim šta su mi sve to dali za hranu.
-Jedva čekam da dođem kući, pomislih i da imamo šta da jedemo. Već smo uveliko ogladneli. Vreme prolazi a od juče skoro da ništa nismo jeli. Čvrsto sam držala kesu u levoj ruci a u drugoj desnoj ruci sam držala balon sa vodom. Ima ćemo bar šta da jedemo i pijemo pomislila sam dok se ova voda ne stabilizuje. Hodala sam vro užurbano kako bih što pre stigla kući. Po gradu i ulici svugde je bilo mulja i vode. Gotovo da nije moglo da se ide bez čizama. Treba biti vrlo obazriv u ovakvim situacijama, pomislila sam. Ova voda se sada povukla i ostavila je za sobom veliki mulj, prljavštinu u kojoj ima raznih bakterija. Moraću da pazim kuda hodam i da imam što manje kontakata sa predmetima koji su bili poplavljeni. Vraćala sam se polako. Bila sam sva zamišljena. Nisam skoro prešla ni pola puta do kuće, pomislila sam šta li sada radi kući Dušan sa decom. Sigurno me sa nestrpljenjem očekuju. Moraju da budu strpljivi , ja uskoro dolazim kući sa vodom i hranom koji su nam potrebni u ovim trenucima. Susretala sam razne ljude koji su prolazili pored mene kada sam se vraćala iz grada. Neki su krenuli prema gradu i gledali me šta to nosim u kesi. Prošla je jedna žena osrednjih godina sa jednim čovekom koji je bio za neku godinu stariji od nje. Koračali su veoma užurbano. Pomislila sam u sebi:
- Vidim da ne nose flaše sa sobom pa tako sigurno da ne idu za vodu. Možda idu za hranu. Ona je bila visoka sa dugom plavom kosom, nosila je neku plavkastu majicu i malu torbicu, a on je imao kratku kosu, bio je puniji i veoma zamišljenog lica. Pozdravili su me veoma toplim glasom. Nastavila sam da pešačim. Na ogradama od dvorišta bilo je sve puno sa muljom i blatom. Po negde je bilo još vode od poplave. Dvorišta i bašte su bile pune sa vodom. Doka sam prolazila skoro sva dvorišta su bila puna sa vodom. Razmišljala sam voda se nije još uvek u potpunosti povukla, trebaće još mnogo vremena da bi se situacija stabilizovala. Ali dobro je da možemo još uvek da se krećemo i da izađemo na ulicu i u dvorište. Gledala sam užase pred očima i vodene stihije koje su nosile sve pred sobom. Kese, zatvarači od flaša, bili su po ulici. Bilo je strašno gledati sve te prizore. Koji su zadesile ljude u jučerašnjem danu. Voda je obuzela maha i počela je da nosi sve pred sobom tako da čovek tu nije mogao ništa da uradi. Ma koliko da se trudio, voda je ipak pobeđivala ljudske odbrane. Čula sam da su iz službe za civilnu odbranu postavljali zaštitne djakove od peska pored brane ne bi li spasli nekako grad od poplave. Ali i to nije uspelo. Šta god da su pokušavali voda je svugde prolazila i tako da je poplavila dvorišta i kuće. Bilo je toliko ozbiljno da su ugroženi ljudski životi. Ljudi su se borili za život i opstanak. Samo dok sam gledala bilo je veoma jezivo i strašno. Ljudi su gradili svoja domaćinstva godinama uz veliki trud i napor, a sada za samo jedan dan uništeno je sve što je ljudska ruka mogla da stvori. Bilo je strašno i takve prizore čovek bi mogao samo jedanputa da vidi u svome životu. Sada je veoma ozbiljna situacija, ozbilnija od svih situacija koju sam ja preživela od svog rođenja. Sećam se da je bilo nevremena, razmišljala je Sara. Jednom ja kada sam bila mlađa sedela sam sa svojim roditeljima i odjedanput se naoblačilo. Bilo je potpuno oblačno kao da je mrak počeo da pada. Moja mama je ustala i brzo je zatvorila prozore i vrata. Počeo je kroz nekoliko minuta da duva strašno jak olujni vetar ogromne jačine. Tata je brzo ustao sa stolice, približio se prozoru, pomerio zavesu i gledao kroz prozor kako vetar duva. Govorio nam je:
-Ovo je strašno. Vetar će sve polomiti i poobarati. Sedeći sam gledala kroz prozor. Vetar je savijao krošnje drveća toliko da su skoro grane dodirivale put. Plodovi voća i povrća su padali na zemlju. Lišća je bilo svuda naokolo. Crep sa kuća je počeo da pada. Padao je nekoliko minuta. Skoro da je polovinu crepova sa kuće poobarao. Sedeli smo kući i nikuda nismo izlazili. Samo smo čuli kako nešto pada na zemlju. Odjednom je počela kiša, pljusak sa gradom. Grad je bio toliko krupan da je bio malo manji od kokošijeg jajeta. Svi smo bili upašeni i iznenađeni ovakvom vremenskom katastrofom. Posle nekoliko trenutaka bio je grad i svugde je bilo leda. Tako da smo posle kada se stišala situacija izašli napolje i čistili stazu od leda. Priroda je to. To su prirodne stvari i teško je da čovek može da se izbori sa takvim stvarima. I evo sada kada pogledam ove katastrofe koje su se desile i koju je štetu poplava načinila. Nastavila sam lagano da koračam kako bih stigla kući, noseći sve ono što su mi dali u kesi. Ulazeći prvo sam pozdravila Dušana, a zatim Svetlanu i Sandru.
-Dođite brzo!
Vratila sam se iz grada i donela sam sve ono što će nam biti potrebno . Dušan je bio u dnevnoj sobi. Svetlana i Sandra su došle kod mene.
-Poprilično si se zadržala Sandra će. Verovatno da ima velike gužve ispred opštine.
-Ma i nema tolike gužve koliko sam se zadržala na ulici. Dok sam prolazila pričala sam sa Miladinkom i bila je poprilično ljuta kada sam prolazila.
-Zašto Svetlana će.
-Pa videla sam dok sam prolazila da je bila skroz poplavljena. Voda im je bila sve stvari poplavila. Pa tako da mislim da nisu uspeli sve stvari da izbace napolje. Sve je bilo pod vodom. Dok sam prolazila videla sam kako su izbacili na terasu neke tepihe i stolice da se suše. Bili su porilično uzrujani. Nisu baš bili raspoloženi za razgovor. Upitala sam ih nešto u vezi sa hranom. Da sam krenula da uzmem hranu i vodu. Nije ih to baš previše interesovalo. Reagovali su veoma žustro.
-Bili su najverovatnije zabrinuti za situaciju koja ih je zadesila, Sandra će. Mogu da ih razumem. Nije im ni bilo do hrane jer su imali previše obaveza.
-Kako si stigla do opštine, upitala je? Ima li vode na putu?
-Nema vode ali ima dosta mulja.
-Daj mi tu kesu da pogledam šta smo dobili za hranu, Svetlana će. Od jutros nismo ništa jeli. Sandra je uzela onaj balon, otvorila ga je počela je da pije vodu. Bitno je da si nam donela vodu koju možemo da pijemo. A i hrana će nam dobro doći.
-Sednite za sto, pa ću vam izvaditi iz kese sve što su nam dali. Posle nekog momenta ušao je i Dušan.
-Nisam te čuo kad si došla. Bio sam u dnevnoj sobi. Jesi li uzela hranu za koju si otišla?
-Jesam. Evo sad ću izvaditi iz kese. Ali prvo sedni! Ustala je Sandra i rekla je:
- Sedni tata a ja ću da stojim. Izvadila sam polako sve ono što je bilo u njoj. Najpre krem sir, kobasice... Počela sam da ređam po stolu. Kada sma sve izvadila rekla sam:
- Sada ćemo početi sa ručkom. U kući gotovo drugog dana posle podne nije bilo vode u kući. Bilo je dosta mulja. Dok su oni ručali, uzela sam djoger, neku kofu ipočela sam da izbacujem vodu iz soba. Natapala sam djoger i neku krpu kako bih izbacila svu vodu koja se nalazila u sobi. Zatim sam kofom izbacivala vodu. Djoger je bio u kupatilu, otišla sam i uzela sam ga i počela da izbacujem vodu. Sada je sve ovo puno sa vodom, razmišljla sam. Kada se udaljio sa stola došao je i Dušan kod mene kako bi mi pomogao da izbacimo svu vodu.
- Bitno je da izbacimo ovo malo vode, da ne bismo gazili po njoj ,a za posle videćemo kako ćemo. Ti stani ovde Dušane a ja ću izbacivati vodu. Prvo sam kofom izbacila vodu pa sam posle djogerom sve to pokupila.
-Bitno je da smo malo izbacili vode. U dvorištu ima još uvek vode skoro malo manje od tridesetak centimetara. Bašta je bila puna sa vodom. Zatim su došla i deca kako bi nam pomogla. Bilo nam je potrebno oko pola sata kako bismo izbacili određenu količinu vode.
-Ne možemo ništa naročito još da učinimo. Sve je puno sa muljem i biće potrebno određeno vreme kako bi se voda povukla. Vrata i prozori su bili širom otvoreni. Nameštaj se nalazio napolju na terasi gde smo i sedeli. Povremeno smo ulazili u kuću kako bismo videli kakva je situacija. Svu hranu koju smo dobili stajala je na stolu. Dušan je prišao frižideru, izvadio sve ono što je bilo u njemu i stavio je u jednu kesu.
-Ovo sve što je u frižideru neće biti dobro za hranu. Frižider već dva dana ne radi. Nije imalo struje. Voda je bila do polovine frižidera. Otvorivši vrata bilo je hrane koju je voda poplavila a i ona hrana koja nije bila poplavljena. Sve smo lepo spakovali i spremili da bacimo. Bilo bi poželjno da sada sednemo malo kako bismo se odmorili. Imali smo veoma naporan dan, Sara će.
-Jutros pre podne sam bila za hranu i vodu pa tako da sam se malo i umorila. Do sada smo izbacivali vodu iz hodnika i sobe. Sustigao me je veliki umor. Ručali smo i vreme je da se malo odmorimo. Sedeli smo i odmarali. Razgledali smo kako smo počistili i ima li šta god još izbaciti napolje.
-Biće potrebno, Dušan će da izbacimo i frižider napolje, pa da vidimo u kakvom je on stanju. Sigurno se napunio vode. Najverovatnije da i ne radi. Sada nema ni struje ali biće potrebno da se malo prosuši. A zamrzivač nisam ni gledao u kavom je stanju. Sigurno je i on crk’o. I on je bio u vodi. Kada se budemo malo odmorili pokušaćemo da izbacimo frižider i vremenom zamrzivač. Ići ću da pozovem Stanišu kako bi mi pomogao da izbacim napolje frižider i zamrzivač. Vi budite kući, a mi doći ćemo, a vi ćete nam pomoći. Izašao sam napolje. Svugde je bilo mulja i blata. Stazica od betona gotovo da nije mogla da se vidi jer je bila pokrivena slojem mulja. Osećao se mulj. Mislio sam dok sam išao ka Miroslavu u kakvoj li je on sada situaciji. Sigurno je i kod njega mnogo poplavljeno. Trebalo bi do sada da je izbacio vodu koja se nalazila u kući i dvorištu. Ići ću taman da mu pomognem ako mu bude bilo išta potrebno. Sigurno ima neke stvari od nameštaja koje treba da ubaci. Ne može čovek sve sam, ipak mu je potreban neko sa kojim može lako da obavi neki posao. Njegova kuća je bila udaljena samo nekoliko metara od moje, pa tako da sam za nepunih par minuta stigao kod njega.
-Dobar dan Staniša.
-Dobar dan. Odkud ti? Jesli ostao živ pored ovolike vode, šalio se...
-Nekako smo izgurali ovu poplavu ali nam je u kući puno haosa.
-Hajde izvoli. Mi sedimo sada ovde ispred na terasi. Kuća nam nije bila poplavljena. Malo je ušla voda ali nije bilo toliko strašno. Izbacili smo stvari na vreme kako ne bi bile poplavljene.
-A ti Dušane kako si prošao sa poplavom?
-Kod mene je haos. Od juče nam je voda u kući. Potpuno smo polavljeni. Voda nam je ušla u kuću. Juče nismo ništa preduzimali kada je u pitanju poplava. Od kada je ušla voda u kuću rasklanjali smo neke stvari i raščišćavali. Od jutros smo gledali sa Sarom kako ćemo sa stvarima i vodom. Nismo mogli ništa da preduzmemo dok nismo izbacili vodu iz kuće. Popodne pre nekih sat vremena sam sa ženom i decom izbacivao vodu iz hodnika i soba kako bismo mogli malo da počistimo i izbacimo pojedine stvari. Evo i ja sa Ljubišom, Staniša će. Kada je počela voda da nadolazi sklonili smo sve iz dvorišta kako ne bi bilo poplavljeno. Imali smo neke stolice, stolove, burad,bicikle i još po neke stvari. Koje smo sklonili kako ne bi bile poplavljene. Zatim je Ljubiša otišao kod Djekija ne bi li se udavio u vodi, Ljubiša će. Otišao sam brzo gazeći po mutnoj vodi koja je preplavila dvorište kako bih došao do njega. Ma bio je skroz u vodi, obavijen okovratnikom i lancem okolo kućice. Polako sam prišao , izavadio sam ga iz vode i doneo sam ga u kuću. Da je ostao još samo malo u vodi sigurno bi se prehladio. Evo ga sada leži u hodniku. Zavili smo ga nekim ćebetom kako bi ga ugrejali. I tako sedimo i gledamo kako se voda povlači. Dvorište nam je inače puno sa vodom.
-Bio sam jutros za vodu, a i ići ću za hranu malo kasnije i tako. Malo pre je bila Sara za hranu. Nego došao sam kod tebe da te zamolim , Dušan će da dođeš kod mene kako

bi mi pomogao da izbacim frižider i zamrzivač. Malo pre smo sa Sarom izbacili vodu, još to nam je potrebno kako bismo mogli da sređujemo sobe.
-Nema problema. Hoću da pođem da ti pomognem. Evo samo nešto da ogrnem i idemo. Ljubiša , ti ostani kući a ja ću doći za nekoliko minuta idem nešto do komšije kako bih mu pomogao i odmah se vraćam kući. Posle samo nekoliko minuta bili smo kod njega.
-Zdravo Sara kako si?
-Evo dobro, hvala Staniša. Izvoli. Evo pogledaj svugde je bilo vode sad se povlači i očekuje nas veoma velike obaveze.
-Ja sam dobro prošao Staniša će. Kod mene gotovo da nije ušla voda u kuću. Najverovatnije zbog visokih stepenica. Ali falilo je vrlo malo kako ne bismo i mi bili poplavljeni. Možda svega pet, šest centimetara. Dvorište nam je puno sa vodom. Vidim da si i ti sve poplavljen. Ušao je polako u kuću i razgledao je kakva je situacija u sobama.
-Imali ste baš dosta vode. Skoro malo ispod prozora. Dobro je da ste uspeli nekako da izbacite svu vodu. Sara će:
- Evo ja sam malo pre došla iz grada. Bila sam ispred opštine da nam daju hranu i vodu i sad sam se vratila. Uz put kada sam prolazila bilo je strašno. Ljudi su svi izbacivali uređaje i nameštaj. Prozori i vrata su bili otvoreni. Izbacivali su vodu iz kuća i dvorišta. Bili su u veoma velikoj žurbi da gotovo nisu znali šta će i kako će sa stvarima i eto tako. Uzela sam hranu i vodu koju su nam dali.
-Hajdemo Dušane da vidimo šta ćemo sa frižiderom. Gde se nalazi? Jesi li ga isključio. Još uvek nema struje. Ne verujem da će doći struja dok se ne stabilizuje ova situacija. Još uvek je vanredno stanje. Stajao je sa leve strane hodnika.
-Dođi ovamo, Dušan će. Uhvati ovde! Hajde sada op...op. Uspeli smo nekako da ga podignemo i izbacimo napolje.
-Ostavićemo ga ovde. Neka se malo prosuši pa ćemo zatim videti šta ćemo sa njim. Ko zna da li uošte radi, jer je bio poplavljen.
-Hajdemo sada da vidimo šta ćemo da radimo sa zamrzivačem. On se nalazi u kuhinji Staniša će. Hajde sada polako i njega da izbacimo napolje. Dođi ovamo Saro, Dušan će! Dođi da izvadiš sve ono što ima u njemu. Počela je polako da vadi zimnicu koju je imala u zamrzivaču. Uzela je nekoliko kesa i ostavila u frižider. Vidiš, pokazivala je Dušanu kese. Idem da ih ostavim u frižider. I ovako je počelo sve da se otpušta. Vidi ovu kesu. U njoj je bilo neko voće i povrće koje sam stavila za proleće, ali sve se opustilo i počelo je da se topi. Iuzvadila je još nekoliko kesa i stavila u frižider.
Nema tu mnogo šta u zamrzivaču, ali dobro je sačuvati to što se ima. Bilo bi dobro sada da vidite da li možete da podignete ovaj zamrzivač. Ne znam da li ćete uspeti tako lako kao frižider on je dosta veći. Ja ću uhvatiti ovde i pokušaćemo da podignemo kako bih ga izneli napolje. Dosta je teži od frižidera.
-Dođi i ti Saro, stani ovde i pokušajmo nekako da ga podignemo Dušan će. Hajde još samo malo. Možeš li upitao me je Dušan.
-Ma mogu. Naravno. Pazi samo kako izlaziš i mislim da ćemo uspeti da ga iznesemo.
-Ostavi ga ovde Dušan će. Neka ga tu neće mu ništa faliti. Neka se malo prosuši. A kada se situacija stabilizuje, prosuši i bude struje videću da li uopšte i radi. Za sada neka tako.
-Sedi Staniša da nešto popijemo. Hvala ti puno za pomoć. Da nisi bio ti ne znam kako bih uopšte uspeo da sve to izbacimo.
-Ma ništa ne brini. Nema na čemu zahvaljivati. Tu smo uvek da jedan drugome pomognemo i izađemo u susret. Doći ću i ja kod tebe neki dan , pa ću ti pomoći kada budeš unosio stvari. Teško je da može sam čovek sve to izbaciti i ponovo ubaciti. Ako mi bude bilo potrebno vrlo rado ću doći kod tebe kako bih ti pomogao, Dušan će. Vidi samo ovaj ormar i ovaj krevet. Kako li ste uspeli izbaciti ih.
-Polako, Staniša će. Polako. Malo po malo, deo po deo i izneo sam nekako. Evo vidi i ovaj krevet. Njega sam izneo po delovima. Prvo dasku pa zatim dušek i tako.
Kako si se ti izborio sa stvarima?
-Ja i Ljubiša smo polako izbacivali stvari. Prvo smo sklonili sve ono što je bilo u dvorištu kako ne bi bilo poplavljeno. Kada je počela voda da nadolazi sklonili smo sve ono što nam je bilo potrebno okolo kuće. Ono što nismo mogli da sklonima je poplavljeno. Pa šta ćemo! Kako su svi poplavljeni pa i mi smo. Kada je došla voda do trećeg stepenika uplašili smo se da slučajno neće ući u kuću. I počeli smo da iznosimo stvari. Prvo smo izbacili stolice i stolove, a zatim krevet. Ormar nam je ostao u sobi. Nismo mogli da ga podignemo bio je isuviše težak da bismo mogli da ga iznesemo. Sada se voda povukla i mi smo ubacili neki nameštaj. Ostao nam je ormar koga nismo izneli. Pa ako uđe voda neka poplavi.Tako je šta da se radi.
-Hvala Vam puno Staniša na pomoći i videćemo se. Razgledao je frižider i zamrzivač. Nisam siguran da li će ovo uopšte raditi. Voda je to. A gde uđe voda to teško da radi. Ako prođe voda tamo gde je motor to je onda gotova stvar, Staniša će.
-Ja Vas sada pozdravljam i moraću da krenem kući. Očekuju me veoma velike obaveze koje ću morati da obavim.
-Krenuću i ja sa tobom Dušan će. Idem da te ispratim do kapije.
-Hajde. Dogovoreno. Imam i ja puno obaveza kući. Ne znam ni šta ću ni kako ću. Ne znam od čega prvo da krenem.
-Ma polako, Dušan će. Sredićemo se nekako. Vidi... još niko nije sredio sve u kući. Jedno po jedno. Dobro je da smo prvo preživeli ovu katastrofu sa vodom.
-Čeka me kući Ljubiša i Živka, pa tako da idem da vidim šta ćemo još da radimo. Moraćemo da idemo i za hranu.
-Ići ću i ja malo kasnije da vidimo šta ćemo i gde se uzima. Hodali smo razgovarajući. Razgledali smo baštu, voće i povrće koje je bilo zasađeno. Sve je bilo pod vodom, Staniša će:
-Nisi dolazio kod mene da vidiš kakva je bašta. Još uvek ima vode. Krompir, luk, salatu, cvekle,rotkve koje smo zasadili sve je pod vodom. Ništa od tog povrća mislim da nećemo moći da jedemo. Jer je sada sve zagađeno. Javili su da je hrana koja se nalazi u bašti zagađena zbog poplave. Pa tako da su zabranili da jedemo bilo šta iz bašte. U koliko je voće i povrće u bašti koja je poplavljena vrlo je štetno za ishranu. Ova voda ima puno bakterija i raznih virusa.
-Pogledaj samo Dušan će, koliko ima još vode u dvorištima. Ima skoro oko tridesetak centimetara. Zemlja se zasitila vode. Ne znam i kako ćemo uspeti da izbacimo svu vodu iz bašte. Ovo je strašno. Koliko je to samo vode. Stigli smo do kapije.
-Sada odoh ja. Okrenuo sam se polako i krenuo svojoj kući. Pozdravio sam Dušana. Dok sam se vraćao kući razgledao sam prizore mojih suseda. Još uvek je bilo mnogo vode.

Sedeli smo i čekali da se voda još malo povuče. Dragoslav je gledao u dvorište i govorio kako se voda povukla na stazici od betona a da je u dvorištu još uvek puno sa vodom.
-Kaća će, idem samo da vidim kakva je situacija u podrumu. Izašla sam polako na vratima i krenula ka podrumu. Podrum nam se nalazio sa leve strane kuće. Tokom leta su ponekad vrata bila otvorena. Držali smo mnoge stvari u podrumu koje su nam trebale tokom godine. Imali smo raznih stvari koje smo ponekad koristili. Imali smo neke stare motore od raznih mašina, gajbe sa flašama,kante od benzina. Neku staru garderobu koju smo po nekad nosili. Dragoslav kada je ulazio u podrum, sa leve strane vrlo često na jednom starom ofingeru zakačinjao svoju garderobu. Tu je stajao jedan stari radnički mantil u kome je provodio vreme dok je radio u bašti. Posle nekoliko stepenika na niže sa desne strane stajala je pumpa za prskanje narandjaste boje. Kada je bilo proleće vrlo često smo Kaća i ja i Deni provodili vreme u bašti kada smo orezivali po neko voće. Ogromne žute makaze za rezidbu voća su, takođe, stajale u podrumu. A pored njih u jednoj kutiji bile su i male crvene makaze koje su mi služile za rezidbu vinove loze. Krajem zime obično polovinom februara vrlo često sam provodio vreme pored vinograda koji sam imao u dvorištu. Pa zatim spočetka proleća vrlo često sam sa Denijem orezivao voće. Znali smo vrlo često da provodimo vreme orezivajući.
-Stani ovde... vrlo često sam govorio. Sada ću početi da orezujem ovu kajsiju. Stajao je pored mene i gledao kako sam radio. Pa zatim bih se vrlo brzo pomerio na sledećoj voćki šljivi ili jabuci i njih bih orezao. Zatim bi on počeo da sakuplja grančice koje ih je vezivao u snopove. Najviše smo voleli proleće. Tada bi u to vreme vrlo često izlazili da obavljamo poneke poljoprivredne radove. A sada... sada je vreme vrlo specifično. Sve je pod vodom. Mislim da voćkama ovolika voda neće mnogo smetati, jer je stigla do kraja stabala. Gotovo da većina krošnji nije pod vodom. Povrće... povrće je nažalost pod vodom. Poplava je preduzela maha i svo povrće je bilo prekriveno vodom. Ostaje nam, samo da se voda povuče. Kada se siđe skroz dole u podrum sa desne strane bile su neke kante koje su bile pune sa krečom. Sa desne strane nalazile su se dve ogromne šerpe u kojima je Kaća prošle godine kuvala djem. I nalazilo se tri manjih šerpi. Jedna je bila crvena sa belim kružićima a druga plava. A one dve manje su bile zelene boje. Pored njih nalazilo se bure u kome smo preko zime ostavljali kupus. Skroz na kraju podruma nalazio se jedan veliki sto, koji je obuhvatao krajeve podruma. Na njemu se nalazile tegle. Bilo je jako malih tegli, do gotovo onih velikih do pet kilograma. U njima je Kaća ostavljala razno povrće i voće. Od povrća i voća pravila je slatko. Zatim kompot od krušaka. Tokom godine smo vrlo često odlazili u podrum kako bismo uzeli sve ono što nam je bilo potrebno. Ponekad tako ja dođem sa posla i zovem Kaću da vidim gde je. I zovem je kako bih je nešto pitao. Posle nekoliko minuta znala je da izađe iz podruma noseći sa sobom tegle sa slatkom, a ponekad noseći neku šerpu kako bi nešto skuvala. I sada je čitav podrum bio pun sa vodom. Sišao sam polako niz stepenice i uputio sam se pravo prema podrumu. Kada sam se približio isuviše blizu polako sam otvorio vrata na podrumu. Kada sam video koliko ima vode bio sam fasciniran. Kaća i Deni, dođite brzo da vidite kakva je ovo situacija u podrumu. Posle nekoliko minuta izašla je Kaća.
-Zašto me zoveš? Evo sedim u kući sa decom i gledamo kako ćemo sve ovo da sredimo.
Gde je Beta?
-Evo je u sobi sedi.
-Dođite brzo samo da vidite podrum. Pa on je pun sa vodom. Prvo je došla Kaća.
-Ne mogu da verujem da se napunio vodom skroz do vrha. Sve što je bilo u podrumu sada je poplavljeno. Za nekoliko minuta su dotrčali Beta i Deni. Stajali su pored nas i posmatrali su vodu u podrumu. Sve ono što se nalazilo u podrumu nalazilo se na površini vode. Dok sam stajao pored podruma najpre sam video sto i dve stolice koje su se nalazile u podrumu. Sto je bio okrenut naopačke. Noge od stola su bile gore. Letva koja se nalazila na fioci bila je odvaljena. Stolice su plivale u vodi. Jedna je bila skroz pri kraju podruma, a druga se nalazila u jednom ćošku. Obe stolice su bile bele boje i bile su okrenute naopako. Nisam mogao ni sve da zapazim šta je bilo u vodi, jer je gotovo sve plivalo i sve je bilo na površini vode.
-Tata pogledaj kako tegle plivaju, Deni će. Sigurno je ušla voda u ovim teglama i sve što se nalazilo u njima možemo slobodno sve baciti. Ovo je zagađena voda. Imalo je vode i iz kanalizacije, pa tako da ćemo morati sve da pobacamo.
-Beta će, pogledajte kako samo plivaju. To su tegle od slatka. Mama svo ovo slatko koje si pravila sve je sada poplavljeno.
-Kaća će:
- Imali smo u njima zimnicu od cvekli, rotkvi, jabuka,krušaka... Iznad vode se videlo i bure koje pliva.
-Deni će:
- Kada bih mogao samo da ga dohvatim. Ovde na ovom prvom stepeniku sigurno može da se stane, ali posle je sve dublje. Ko zna koliko li ima sada vode u podrumu?
-Nemoj slučajno da ulaziš u vodu! Podrum je pun sa vodom i veoma dubok i možda ima oko tri četiri metara. Udaljio se Deni posmatravši vodu u podrumu. Bure je plivalo po vodi kotrljajući se od jednog mesta podruma pa skroz do drugog mesta. Šerpe su plivale. Bile su skoro jedna pored druge. Kako je voda nadolazila u šerpama nije bilo vode pa tako da su plivale na površini vode. Kante u kojima je stajao benzin , flaše sa uljem plivale su na površini vode. Neke kante su bile prazne pa tako da su plivale. Dodirivale su se svremana na vreme. Bilo je troje kanti. Jedna je bila crne boje u kojoj nije bilo ničega. Možda je nekada bilo benzina u njemu, ali je sada sve potrošeno. Bila je poprilično prazna pošto je plivala po površini vode. Jedna bela je bila malo manja i bilo je u njoj nešto manje od polovine benzina pa tako da je plivala po površini vode, a druga plava je bila u vodi više od polovine. Druga bela kanta je bila isto tako prazna da je plovila.
-Kada bismo mogli nešto da dohvatimo od ovoga što se nalazi u vodi, Deni će.
-Ne možemo sada ništa da diramo govorio je Dragoslav. Moraćemo prvo da vidimo šta ćemo sa kućom. Bila je puna sa vodom. Moraćemo prvo da ubacimo stvari. Da se sve to lepo prosuši. Kaća je stajala sve vreme pored njih i gledala je sve ono što se nalazilo u podrumu.
-Kaća će:
- Deco, uzmite ovaj tepih koji je bio poplavljen . Tepih je stajao napolju i bio je sav mokar i pun od mulja. Stani i uhvati ovde! Jedva da smo svo četvoro uspeli da ga podignemo i odnesemo ispred kapije.
-Ostavi ga ovde, neka ga , Kaća će. Na ulici već drugog dana ljudi su počeli da izbacuju stvari.
-Hajdemo sada da se vratimo i iznesemo ostale stvari koje su bile polavljene. Bilo je sve puno sa vodom. Beta je sakupila svu garderobu koja je polavila i iznela napolje. Bile su tu pantalone, veš, majice...
-Sve ću ovo odneti da bacim. Pogledaj Kaća će:
- Sve je stajalo na donjem ormariću i voda je ušla i sve je poplavila.
-Daću ti neki djak Dragoslav će, pa ćeš sve tu lepo spakovati i odnećeš ispred kapije. Pogledaj šta sve ima ovde i što ćemo morati da bacimo. Pogledaj samo ovaj sto sav se pohabao od vode i ovaj krevet. Zadnja strana kreveta je bila iskrivljena. Bio je pun sa vodom. Moraćemo ga nekako podići i odneti ispred kapije. Ove stolice i ovaj stočić ćemo sačuvati. Evo već je počeo da se suši. Ništa mu neće faliti. Opraću ga malo vrućom vodom i nekim dezinfekcionim sredstvom i staviću ga ponovo u sobu. I ovajj krevet, ormarić ćemo uneti u sobu samo još malo da se stabilizuje ova situacija. Ljudi još nisu počeli da sređuju. Još uvek je haos. Bašte su pune sa vodom. Ipak ćemo morati malo da sačekamo sa ostalim izbacivanjem stvari. Seli smo malo da se odmorimo. Od danas su nam javili da će nam davati hranu ispred opštine i da ću morati da idem svakog dana tako da bismo imali nešto za jelo. Polako je prolazio i drugi dan.
- Dragoslave, ti ostani kući sa decom a ja ću ići za hranu. Bila je jutros Miladinka da uzme hranu. Srela me je jutros dok sam bila u dvorištu i rekla mi je.
-Evo ja ću sad da idem da se obučem i ići ću da uzmem. Možeš da dođeš po mene za jedno desetak minuta pa da idemo zajedno.
-U redu, Kaća će.
- U prolazu svratiću po tebe i idemo. Vratila sam se kući pomalo zadihana. Hej Deni, idem za nekoliko minata za hranu, reci Dragoslavu i Beti da ću ići. Brzo sam se spremila. Poneću ovu torbu kako bih imala gde da je stavim. Krenula sam polako, pozdravivši se sa Betom. Odmah dolazim. Budite kući i nemojte slučajno da se približavate podrumu. Moraće da prođe još nekoliko dana da bismo počeli da izvačimo vodu iz njega. Za sada neka tako ostane, pa videćemo. Krenula sam polako izađevši na kapiju. Bilo je ponegde mulja. Videla se po neka kesa koja je bila zavučena u ogradi. Pomislila sam najverovatnije kada je bila velika voda i kada je noslila sve sa sobom da su bile i kese koje su se zavlačile među ograde. Ništa nisam dirala nastavila sam dalje da koračam. Posle dva tri minuta pešačenja sa leve strane se nalazila Dragojlina kuća. Ljubiša i Staniša su sigurno imali puno obaveza kada je u pitanju poplava. Približavala sam se njenoj kući. Čekala me je. Bila je spremna. Ulazeći u dvorište videla sam da je bilo puno sa vodom. Bilo je par stvari od nameštaja na terasi. Izašla je.
-Hej, ćao. Drago mi je što te vidim. Evo ja sam spremna i idemo. Pogledaj samo koliko ima vode u mome dvorištu. Eno pogledaj kod naših suseda. Sve je puno sa vodom. Ne znam samo kako će mi uspeti da prođemo. Na nekom mestima na ulici ima još uvek vode.
-Proćićemo nekako.
-Nadam se da već ima nekog ko daje hranu, vodiu i da će pomoći ljudima. Dok smo prolazili bilo je i drugih ljudi koji su krenuli za hranu. Bilo je tako pusto i strašno. Pomislila sam koliko će biti potrebno vremena da prođe da bi se stišala ova situacija.
-Uspori malo Kaća će. Ima vremena stići ćemo. Dok smo prolazile ulicom asfalt je još bio mokar od vode. Na nekim mestima se sve presijavalo.
-Kuda ste se uputile?
Okrenule smo se polako. Bila je to jedna starija gospođa poznih godina. Poznavala je Kaću a ja sam je poznavala iz viđenja, Dragojla će.
-Otkud ti, Kaća će? Zastala je na trenutak. Stajala sam pored nje i čekala sam je da krenemo. Nosila je na sebi braon svetlu majcu sa šarama. Bila je nasmejana i pored svih poteškoća koje su nas zadesile sa poplavom. Ljudi su bili smrknutih lica , zabrinuti za život i egzistenciju. Neki su mislili da je sa njihovim životima gotovo. Da sve ono što su nekada stekli da je to sada sve propalo. Bili su tužnih lica sa puno sećanja na prošle događaje i sa vremenom koje ih je zadešavalo u doba mladosti pa i sada kada je došlo vreme da se izbore sa ovim teškim trenucima. Za neke ljude je ovo bio kraj svega onoga što su imali i sticali godinama. Mala deca su plakala za svoje igračke, za svoje uspomene koje su ih vraćale u vreme svog detinjstva. Postoje stvari koje su nam jako drage i od kojih se nismo mogli odvojiti. Ali vreme nosi i prirodne nepogodnosti sa kojima može čovek jako teško da se izbori. Treba biti prijatelj prirodi. Pružiti joj ljubav i svu pažnju koja joj je neohodna. Tako će i nama priroda uzvratiti. Najzad smo krenule.
-Kuda ste se uputile, Dragoslava će.
-Krenule smo po hranu. Evo voda samo što je tek povukla i omogućila nam je da prođemo ulicom. Svratila sam po Dragojlu da idemo zajedno. Nekako mi je dosadno da idem sama, pa sam želela da i ona pođe sa mnom. Obe podstičemo jeda drugu i tešimo u ovim teškim trenucima koje su nas zadesile. Do sada smo imali po nešto u kući, a od sada nemamo ništa jer je voda sve poplavila i sve je sada uništeno. Valjda nadam se da će nam pomoći nešto iz opštine. Evo sada smo krenule da vidimo kakva je tamo situacija. Još za nekoliko minuta trebalo bi da počnu da nam daju hranu, Kaća će. Dragojla je stajala pored mene , povremeno bi klimnula glavom dok sam razgovarala sa Dragoslavom.
-Kuda si se ti uputila?
-Evo i ja sam krenula za hranu. Sve mi je u kući poplavljeno. Jedva sam uspela da izađem. Odjednom je jurnula voda. Ležala sam i spavala. Znaš da imam astmu i da mi je jako teško u jutarnjim i večernjim časovima. Nešto su svirali sirenom, ali ko će na to da obraća pažnju. Sustigao me je i umor. Pa tako da nisam na vreme reagovala. I tako ti ja. Odjednom ujutru ulete voda. Nisam mogla tako lako da ustanem. Moj sin je još spavao i nije ni znao da je poplava. Moj krevet se nalazio odmah na ulazu u sobi. Odmah blizu vrata i prozora. A Sašina soba je malo dalje od moje. Pa tako da sam prvo ja bila poplavljena. Ležala sam u krevetu i odjednom sam čula kako nešto šušti. Kada sam pogledala sve je bilo puno sa vodom. Dvorište je već bilo puno. Nikud nije moglo da se prođe, a voda je počela da ulazi u kuću. Od panike i od straha nisam mogla da ustanem. Bila sam privržena krevetu. Gušilo me je nešto u grudima. Za nekoliko minuta bilo je vode više od tridesetak centimetara. Počela sam da vičem iz sve snage i svog glasa koliko sam mogla da bi me sin čuo. Soba je bila puna sa vodom. Voda je došla do kreveta.
-Šta se potom dogodilo upita Dragojla?
-I posle nekoliko trenutaka došao je Saša kod mene. Rekla sam mu da je poplava i da nam je ušla voda u kuću. Nije mogao i on baš najbolje da se snađe sa poplavom. Bio je uzrujan i veoma uplašen. Nije znao šta se to događa, ali shvatio je da je u pitanju poplava. Brzo je prišao do mog kreveta koračajući i gažeći kroz vodu.
-Hajde , daj mi ruku kako bih ti pomogao da ustaneš.
-Ne mogu. Izgubila sam kontrolu nad sopstvenim organizmom. Veoma sam uznemirena. Mislim da neću uspeti i da ćemo morati odmah da pozovemo nekog kako bi me izvadili na sigurnom. Pokušavali smo nekako da ustanem i da izađem napolje, ali bezuspešno. Bilo je tu mnogo straha i panike. Zvali smo hitnu pomoć kako bi nam pomogli. Rekli su nam da mirujemo i da će doći za nekoliko minuta. Sedeli smo i gledali kako voda nadolazi. Eto ti nekih dvojica u nekom automobilu opštinske uprave i došli su da mi pomognu. Kaća i Dragojla su bile iznenađene njenom pričom.
-I šta se zatim dogodilo? Kako su te izbavili i spasli od poplave? Obojica su me sa Sašom uhatili i polako podigli. Omogućili su mi da ustanem. Da nisu došli ne znam kako bih se izborila sa vodom. Izbavili su me nekako. Voda je došla do kreveta. Da sam spavala možda bih se i udavila. Voda je to. Veoma mnogo se plašim vode , ona će. I odveli su me u hitnu službu gde su mi pružili pomoć. Da li su mi neko ćebe kojim su me ogrnuli kako bih se ugrejala. Dali su mi i obrok. Saša je bio sve vreme pored mene. Šta god da bi mi zatrebalo morala sam da se oslonim na njega i na stručno osoblje koje su mi pružali pomoć. Kuća je bila puna sa vodom. Sve nam je poplavljeno. Sav nameštaj koji smo imali i televizor. Ništa nismo uspeli da izbacimo napolje kako ne bi bilo polavljeno. Sada se voda povukla i možemo slobodno da prolazimo kroz kuću. Malo je Saša izbacivao vodu, ali po dvorištu još uvek ima vode, Dragojla će. Kaća i Dragojla su gledale Dragoslavu dok im je govorila o teškoćama sa polavom koja ih je zadesila.
-I mi smo bile poplavljene, Kaća će, ali smo izbacili nameštaj na vreme i tako da nije sve poplavljeno. Nešto nam je poplavljeno, a nešto i nije.
-Dragojla će, ma bitno je zdravlje i da smo se nekako izborili sa poplavom. Da smo preživeli to je najbitnije, a za ostalo kako bude. Bitno je da su nam obezbedili hranu koju idemo sada da uzmemo.
-Hajde idite vi Dragoslava će. Ja sam poprilično stara i treba će mi vremena dok stignem. Sada sigurno ima dosta gužve, a i nemam kud da zakasnim. Biće hrane za svakoga. Nastavile smo da pešačimo. Kada smo pešačili sam nekoliko metara , okrenula sam se , bila je poprilično udaljena od nas. Išla je polako oborenom glavom.
-Jesi li čula Dragojla će, kako je prošla sa poplavom? Ovo je strašno. Da smo starije i same kod kuće ko zna kako bismo pretrpeli ovu katastrofu sa poplavom. Ceo grad je bio pod vodom. Moraćemo malo da požurimo kako bismo stigle na vreme za hranu, Kaća će. Biće dosta gužve, pa tako da bismo i mi stigli na red i uzeli hranu. Uputile smo se kroz glavnu ulicu. Bilo je dosta mulja i blata po ulici. Lokali koji su se nalazili u centru grada, bili su poplavljeni. Prodavnice su isto tako bile poplavljene. Dok sam prolazila, pogledala sam sa leve strane u jednoj prodavnici bilo je katastrofe. Hrana sa kutijama su bile razbacane po podu. Kao da je neko sve to pobacao.
-Pogledaj, rekla sam Dragojli! Pogledaj kako je samo sve pobacano. Izgleda da je ušla voda i u ovu prodavnicu i da je sve poplavljeno. Zastale smo na trenutak gledavši prizore poplave. Bilo je dosta malo ljudi na ulicama. Svako se suočavao sa problemima prirodne katastrofe. Neki su žurili, a neki su išli lagano kao da se ništa nije ni dogodilo. Bilo je starijih ljudi a i mlađih koji su krenuli za hranu. Iz daleka videla se gomila ljudi koji su čekali ispred opštine da bi dobili hranu.
-Eno su ljudi koji su stigli i koji čekaju za hranu. Kaća će. Već su poranili. Neki automobile su bili pored ulice sve poplavljeni.
-Stići će mo i mi još malo pa ćemo uzeti , Dragojla će. Staze su bile sve od vode i od mulja. Bilo je mnogo lišća pored puta, kesa, flaša i svega ostaloga. Napokon pa smo stigli. Okretala sam se naokolo i posmatrala ljude koji su čekali da bi uzeli hranu.
-Hajdete, stanite ovuda . Izvolite… Govorio je jedan mladić koji se nalazio u kamionu, deleći hranu. U kamionu je bila hrana koju su stavljali u kese i delili ljudima. Ljudi su stajali u dva reda jedan iza drugoga. Prišle smo polako i stale smo jedan iza druge. Moraćemo sada da sačekamo red da bismo uzeli hranu. Stajala je ispred mene jedna gospođa srednjovečnih godina. Bila je gologlava.
-Kaća će. Suprug i dvoje dece ostaliu su kod kuće, a evo ja sam došla sa jednom svojom komšikom da uzmemo hranu. Ulice su pune mulja. Voda se povukla, ali vidim da je bilo poplave u gradu.
-Šta li će nam dati za obrok upitala sam tu gospođu.
-Ne znam ja sam ispred vas , videćemo. Šta nam budu dali to nam je. Bitno je da bar nešto daju. Juče sam bila ceo celcati dan gladna i ništa nisam jela. Možda jedan ili dva zalogaja. To je bila Sonja koja je bila ispred mene.
-Ja sam Sonja. Bila je tanka i visoka. Visokog stasa i lepog izgleda. Izgledala je dosta mlađe moglo bi se reklo za njene godine. Dok sam stajala stekla sam utisak da su neki ljudi bili pomalo nestrpljivi. Sa iščekivanjem su stajali kako bi dobili hranu. Opština je bila lepo uređena sa fontanom koja se nalazila ispred. Bilo je pre poplave mnogo lepog cveća koje je sada bilo polavljeno. Jedan mladić je stajao u kamionu uzimao je hranu i stavljao je u kesu. A drugi maldić je delio hranu ljudima.
-Izvolite.
-Hvala Vam puno… govorili su.
Jedan mladić je bio tridesetih godina, a drugi za neku godinu stariji. Nosili su crvene majice. Sigurno su bili iz neke institucije koje pomažu ljudima u ovakvim teškim situacijama. Polako se red smanjivao. Povremeno sam se okretala kako bih videla šta li radi Dragojla. Gledala je ljude koji su stajali u redu. Borivoje je stajao ispred mene nekoliko mesta. Bio je veoma pričljiv. Njega smo poznavali, ja i suprug, Kaća će. Još od davno. Još od kada su se Deni i Beta rodili. Živeo je negde u gradu u jednoj stambenoj zgradi. Baš blizu centra grada. Njegova žena Stamenija je nekada vrlo često dolazila kod nas i ja sam odlazila kod njih. Dragoslav je više voleo da sedi kući i da radi nešto u dvorištu ili da pročita neku štampu. Obučem i spremim Sandru, Svetlana se još nije bila rodila i ponesem je u naručju ili guram kolicima. Kada bismo stigli do njene zgrade . Uhvatila bih je u naručje i uspenjala stepenicama. Odmah na početku živeo je neki samac. Čovek starijih godina. Kad god bi je upitala nešto o njemu, govorila je da ne zna mnogo o njemu. Voleo je disciplinu u zgradi i kućni red. Redovno čišćenje zgrade. Uvek bi me lepo pozdravio kada bi me sreo Sara će, ali samo jednom ili dvaputa smo posetili jedan drugoga. Pored njega živela je jedan stara baka sa jednim dekom koji su bili dugo u penziji. Bili su veoma nasmejani i gotovo uvek raspoloženi za razgovor. Kada bih prva silazila niz stepenice a oni iza mene često bi se šalili i pozdravili bi me rečima:
- Želimo Vam lep i prijatan dan. Izgledali su veoma pedantno. Ona je nosila naočare, komplet odelo, a on uvek u sakou. Bio je pomalo proćelav. Zbijali su šale kad god bi se susretali, ali i sa svima ostalima u zgradi. Morala sam da se popnem niz stepenice na prvi sprat kako bih stigla do Stamenije. Držala bih je vrlo čvrsto u rukama. Dovoljno je bilo samo jednom da zazvonim i ona bi izašla. Imala je dosta cveća pored vrata i u hodniku. Možda i najlepšeg cveća od svih stanara. Sedeli bismo neko vreme pa zatim bismo se vratili kući. Kada je bila veoma mala volela je veoma brzo da idemo kući. Nije volela duge šetnje ili sedenje kod nekih ljudi. Stamenija nije imala dece , pa tako da bi joj vrlo brzo dosadilo. Imala je par igračaka na jednom ormariću sa kojima se igrala. Tada bi joj vrlo brzo dosadilo i morale bismo da krenemo kući. Pozdravile bismo se i tada bismo krenule kući. Obavezno u glavnom posle svakog odlaska komentarisala bih sa njom o cveću, vrstama i uslovima koji sui m potrebni da bi odraslo. Dok sam tako zamišljeno stajala i razmišljala o nama i o Stameniji, odjednom sam čula kako iza mene govori Dragojla.
-Smanjuje se red polako. Nekolicina koji su stajali ispred nas su uzeli hranu i otišli, pa tako da se red polako smanjuje.
-Ubrzo ćemo i mi stići na red Kaća će. Uzećemo hranu koja nam sledi i ići ćemo kući. Jedan dečak je dobacivao dok smo stajale.
-Da li sada idem ja ili vi? Govorio je jednom gospodinu. Izašli ste iz reda. Ne stojite u redu. Pa tako bilo bi poželjno da stanete u red kako bih znao ko je na redu.
-Eh dete moje, ja sam poprilično star. Nema reda. Bitno je da nam je poplava sve potopila i da je učinila veoma veliku katastrofu. Ma to je dete bilo mnogo vode, da ne možeš ni da zamisliš. Jednom ja kad sam bio mlad tako kao ti bilo je poplavljeno ali ne toliko kao što je sad. Ušla je voda na brzaka. Ma dok sam ustao i krenuo malo u dvorište, jurnula je voda svugde naokolo. Nisam mogao da zaustavim vodu. I sve je poplavilo. I frižidere, šporete i neku stolariju. Sve je pod vodom. Ne znam samo šta ću i kako ću. Hajde da stanem u red. Ti si mlad i ponekad treba poslušati i starije. Znaš ja sam pomalo ostario i ne mogu baš dugo da stojim kao ti, ali stići ćemo i mi valjda na red. I pored tolikih nezgoda sa poplavom, video se mali smešak sa njegovog staračkog lica. Dečak je ušao u red i stajao je iza njeg. Nakon toga nastala je tišina. Opet su ljudi nastavili da uzimaju hranu. Još samo jedan čovek pa će ovaj starac što je izašao iz reda pa zatim onaj dečak, Stamenija pa zatim ja Kaća će.
-Izvolite jedan dečak je rekao Stameniji dok joj je davao kesu sa hranom. Okrenula se i otišla pozdravivši me.
-Ja sada odlazim Kaća. Želim ti sve najbolje i želela bih što pre da se vidimo. Kada se budemo sredile od ove poplave moći ćemo jedna drugu da posetimo. Nasmejala sam se i klimunula glavom.
-I ja bih volela. Čim budem imala prilike videćemo se. Došao je red i na mene. Stajala sam vrlo čvrsto na nogama. Od sve hrane su birali ono što nam pripada i uzela sam ono što mi sledi i krenula sam kući. Bila sam veoma ljubazna sa mladićem koji mi je davao hranu. Razmišljala sam da li da započnem priču o poplavi i kažem o situaciji koja nas je zadedsila sa vodom. Ćutala sam dok su mi davali hranu. Pomalo sam se osvrtala gledavši ljude kako stoje iza mene i sa nestrpljenjem očekuju da i oni dođu na red. I ja sam bila po malo nervozna dok sam čekala. I osećala sam malu nelagodnost. Možda ima i bolesnih ljudi i onih ljudi kojima je preče da stignu na red od mene. Ali, evo, ja uskoro odlazim i nadam se da će svi oni koji stoje iza mene doći na red. Trudila sam se da budem što ljubaznija i zahvalnija na njihovom trudu i zalaganju za oko mene. Dok sam stajala bilo je i onih koji su bili manje zahvalniji i koji su tražili još hrane. Nije im se video ni jedan mali smešak na licu ili neko zadovoljstvo. Mislili su samo o sebi i o svojim potrebama, a zanemarivala su tuđa. Bilo je i onih sa dosta pažnje i ljubaznosti prema drugim ljudima koji su želeli da ustupe mesto drugima. Onima koji žure ili onima koji nisu mogli stojeći da izdrže. Imali su dosta pažnje, ljubavi i razumevanja prema ostalim ljudima koji su stajali i čekali. Ali nekako svako je bio uslužen na manje ili više sličan način. Bitno je da smo dobili nešto od hrane kako bismo imali za naredne dane. Sa osmehom sam se zahvalila i krenula kući.
-Dragojla, upitala sam je, da li i ti ideš kući?
-Idem...idem. Hvala ti što si me sačekala. Stajala sam nekoliko minuta dok je Drgojla bila na redu. Bila je okrenuta prema meni i jedva je čekla da uzme hranu i krene sa mnom kući.
-Molim te sačekaj me još samo malo i zajedno idemo kući. Gledala sam prolaznike i one koji su krenuli ka opštini da uzmu hranu ali i one koji su prolazili pored nje uputivavši se na nekim drugim mestima. Neki su gledali prolazeći kako stojimo i čekamo hranu. Gledali su da li slučajno poznaju neke od onih koji stoje. Neki su se javljali nekim prolaznicima dižući ruku i razgovorom. Stali bi za čas i zapitkivalki jedni druge. Jedni su objašnjavali onim ljudima koju su susretali da ovde čekaju da dobiju hranu koja im je neophodna.
-Evo smo. Ovde stojimo i čekamo hranu. Došli smo još od jutros i ima mnogo velike gužve i tako. A drugi su govorili da idu da obiđu neke svoje rođake, prijatelje ili da idu kući i da su bili na kratko u gradu.
-Evo gotova sam Dragojla će.
Skrenula sam pogled sa prolaznika koji su se nalazila na ulici na Dragojlu, gledajući i slušajući šta će mi reći.
-Hajdemo Dragojla će! Pogledaj, uzela sam hranu i sada možemo da krenemo kući. Ne znam da li imaš još nekih obaveza po gradu ili odmah ćemo ići kući.
-Ići ćemo odmah kući Kaća će. Bilo je dosta velike gužve, dobro smo se načekale. Gledajući ljude koji su bili tu krenule smo polako kući. Uzela sam i podigla kesu na gore kako bih pogledala šta se sve u njoj nalazi. Okretala sam kesu a zatim sam je spustila dole.
-Šta su nam dali to nam je, Dragoijla će. Trebalo bi da budemo zahvalni i na tome. Imaćemo bar danas šta da jedemo Kaća će. Sigurno će i sutra davati hranu u isto vreme.
-Mislim da hoće. Jedna žena je upitala onog mladića što nam je davao hranu i kažu da će biti i sutra hrane u isto vreme. Sigurno će davati nekoliko dana dok se ljudi ne obezbede sa malo hrane. Poplava je svugde i tako da su ljudi ostali bez hrane. Što su imali ono malo u bašti i to je sada poplavljeno. Razgovarale smo dok smo se vraćale kući.
-Sada kada budem došla kući leći ću malo da se odmorim, Kaća će. Baš smo se načekale, a mogu ti reći da sam i ogladnela. Dragojla dok smo se vraćale bila je pomalo zamišljena i išla je savijene glave. Sigurno je razmišljala o današnjem danu kako je protekao i o hrani koju smo dobili. I ja sam pomalo razmišljala o današnjem danu i uzimanju hrane. O ljudima koji su provodili vreme ispred opštine čekajući obrok, o nekim prolaznicima koje sam susretala i koji su stajali i čekali hranu. Sada više razmišljam o Dragoslavu i deci. Još malo idemo zajedno Dragojla, pa se rastajemo, a ja ću morati još malo da pešačim.
-Evo ja sada idem kući Dragojla će i dobro je što su nam dali hrane. Imam još puno drugih obaveza koje ću morati sa suprugom da obavim i nadam se da ćemo se uskoro videti. I volela bih ako mogu nekako da ti nešto pomognem kada je u pitanju poplava.
-Hvala ti Kaća će. I tebi ću pomoći ako ti bude bila potrebna pomoć. Sada se svi nalazimo u teškoj i bezazlenoj situaciji i bitno je da razumemo jedni druge , pružimo pomoć i podršku. Možda već od sutra ili od nekih narednih dana možemo zajedno da idemo ispred opštine kako bismo uzele hranu. Danas mi je bilo veoma prijatno i veoma me je radovalo što smo išle zajedno za hranu. Nadam se da ćemo se videti.

Dušan i Sara su razgledali poplavljene stvari u dvorištu. Već je bio treći dan.
-Dušan će, idem malo u dvorište da vidim kakvo je stanje, da li ima još uvek mnogo vode. Vidiš li da nam je bašta još uvek puna sa vodom i vrlo malo se povlači. Ti ostani tu sa decom i vidi ako imaš još nekih obaveza. Krenuo sam polako niz stepenice, otvorivši vrata kako bih stigao do bašte . Pored bašte u kojem je bilo zasađeno voće. U jednom delu je bio posatavljen plastenik a u drugom delu je bilo zasađeno voće i povrće. Sada je sve bilo pod vodom. Pomislio sam:
-Još uveki ima dosta vode i trebaće dugo, dugo vremena da se povuče. Dok sam razgledao dvorište koje je bilo puno sa vodom začuo sam neki zvuk. Mislio sam da je to zvuk nekog motora.
-Šta li se to sada čuje pomislih. Okretao sam se čas na levu a čas na desnu stranu kako bih ugledao nekog da prolazi. Međutim nikoga nije bilo. Nastavilo je da se čuje zvuk motora. Dok sam se okretao svugde naokolo shvatio sam da taj zvuk dolazi iz komšiluka. Stajao sam i gledao šta se to događa. Video sam Ljubišu kako stoji u dvorištu. Sigurno zvuk koji se čuje dopire iz njegovog dvorišta. Kada sam krenuo iz dvorišta prema kapiji kako bih ga bolje video, ugledao sam neko veliko crevo na kome je bio prikačen neki motor. Tim crevom je Ljubiša izvlačio vodu iz podruma. Zastao sam na trenutak i gledao šta to radi. Zatim sam se okrenuo i pošao sam ka vratima. Ulazeći rekao sam:
- Dvorište nam je Sara puno sa vodom. Eno ga komšija Ljubiša izvlači vodu nekom pumpom. Ići ću za čas kod njega da vidim šta to radi. Polako sam izašao na kapiju i krenuo sam prema njegovoj kući. Sva dvorišta su bila puna sa vodom. Kada sam se približio isuviše blizu video sam ga kako nešto radi u dvorištu, a zvuk motora bio je sve jači. Kada sam se okrenuo prema dvorištu mahnuo sam mu rukom.
-Hej, dobar dan Ljubiša. Stajao je i nije mogao lepo da vidi ko to stoji na ulici. Okrenuo se i opet je počeo da radi. Sigurno me nije čuo jer je motor sa pumpom radio. Vikao sam malo glasnije. Hej Ljubiša da li me čuješ? Opet sam počeo da mašem rukama. Posle nekog trenutka me je je opazio kako mašem. Isključio je motor i krenuo prema meni.
-Zdravo Dušane. Pružio mi je ruku. Podrum mi je pun sa vodom. One stvari koje su mi bile poplavljene izbacio sam napolje, a sada polako izbacujem vodu uz pomoć ove pumpe. Imao sam nekoliko ogromnih buradi sa rakijom od sto litara, stolove i stolice. Sada crevom pokušavam da izbacim ovu vodu iz podruma.
-A ti? Kakva je situacija kod tebe sa poplavom? Jesi li imao vode u kući?
-Jesam Dušan će. Nekako sam izbacio vodu iz kuće ali dvorište mi je puno sa vodom.
-Evo ja sad izbacujem vodu iz ovog podruma. Hajdemo dole da vidimo kavo je stanje. Sišli smo polako. Vrata su bila otvorena. Na izlazu iz podruma pored vrata prazne staklene i plastične flaše. Polako smo silazili. Sa leve stane je bilo puno vode nekih petnaestak centimetara. Crevo se nalazilo u vodi koje je izvačilo vodu. Hajdemo sada gore rekoh! Izašli smo polako ispred podruma. Stajali smo i gledali kako crevo sa motorom izbacuje vodu.
-Šta radiš sa tom vodom iz podruma? Gde se ona izliva? Dođi ovamo rekao mi je . Hajde da vidiš gde odlazi voda iz podruma. Krenuo sam za njim. Išao sam iza njega. Posle nekoliko metara sa leve strane na jednom travnjaku nalazio se kraj creva iz koga je tekla voda.
-Pogledaj! Ovuda izlazi voda. To je voda koju izbacujem iz podruma.
-Hajdemo sada natrag Dušan će. Dobro je da tim crevom izbacuješ vodu. Tako ti je lakše. Ja ću najverovatnije nekim kofama, pa videću kako ću.
-Nemoj da se brineš. Doći ću ja kod tebe čim budem izbacio vodu iz podruma, pa ću i kod tebe izbaciti. Imam dosta vode u podrumu a i u dvorištu.
-Neka prvo ti završi posao, pa onda možeš da dođeš kod mene.
-Hajde važi. Dogovoreno rekoh mu. Ja te sada pozdravljam i moram da idem kući. Podrum mi je pun sa vodom. A treba još neke stvari da sredim. Krenuo je sa mnom do kapije da me isprati.
-Ja sada odoh kući rekoh mu pa ćemo se videti predveče ili sutra.
-U redu.
Nastavio sam da idem kući. Razgledao sam dok sam išao: put, dvorišta i kuće. Svi susedi su bili poplavljeni. Neki su bili više a neki malo manje. Razmuišljao sam o svoj toj celokupnoj situaciji. Ulazeći u kuću prvo sam pozdravio Saru. Sandra je stajala u dvorištu a Svetlana je bila u sobi.
-Ćao Sandra šta radiš tu u dvorištu? Gde su Sara i Svetlana?
-One su u sobi. Sede. Meni je bilo dosadno pa sam izašla malo u dvorište. Ušao sam polako u kuću.
-Zdravo. Bio sam malo kod komšije Ljubiše. Izbacuje vodu nekim crevom . Rekao nam je da će nam pomoći u koliko bude bilo potrebno nešto za izbacivanje vode.
-Prvo bismo trebali da izbacujemo vodu iz podruma Sara će. Hajdemo da vidimo šta ćemo sa tom vodom.
-Sačekaj me nekoliko trenutaka dok donesem nekoliko kofa sa kojima ćemo izbacivati vodu. Utom trenutku ulazi Sandra.
-Šta ćemo da radimo sa tom kofom?
-Budi ovde i sačekaj. Ići ćemo da izbacujemo vodu iz podruma. Vi nemojte da se suviše približavate jer je voda duboka. Preko godine sam ostavljala sokove od višanja, jagoda, šargarepa koje smo pili tokom godine. U glavnom sam kupovala marmeladu, pa tako da nisam mnogo ostavljala djema ili nekog slatka. Dušan je mnogo voleo paradajz u flašama kao kečap koji smo upotrebljavali za ishranu. Po nekad je kupovala po neki sok i krem ili nekog slatka kojeg sam ostavljala u podrum. Preko zime sam ostavljala neko cveće koje sam danju unosila u sobu. Sve to sada popolavljeno. Bilo je puno sa vodom. Dušan će:
- Ući ću malo u podrum kako bih izbacio po neke stvari.
-Nemoj sada da ulaziš u vodu, vidiš li da je sve puno sa vodom! Nego, staćemo ovuda pa ćemo izbacivati vodu kofama. Sandra i Svetlana su bile u sobi i povremeno su dolazile i gledale šta to radimo. Sara je donela dve kofe. Jedna je bila crne boje a druga bele boje. Kofa koja je bila bele boje je bila dosta veća od crne kofe. Uzeo sam belu kofu pošto je bila dosta veća a crnu kofu sam ostavio za nju. Približio sam se podrumu. Vrata su bila otvorena. Prišao sam podrumu i počeo sam polako da kofom izbacujem vodu. Na travnjaku na kome nije bilo vode. Sara je stajala pored mene. Zatim sam zahvatio kofom još vode i tako nekoliko puta.
-Uzeću i ja kofom da izbacujem vode Sara će.
-Biće ti lakše ovom manjom kofom a ja ću većom. Izbacivali smo vodu skoro nepunih sat vremena. Sešćemo malo da se odmorimo. Čini mi se da smo malo izbacili vode.
-Hoću i ja da izbacujem vodu pričala je Sandra.
-Vi ste male. Ne smete da se približavate podrumu. Suviše je opasno da budete pored vode. Veoma je velika dubina. Možete tu da stojite i da gledate kako izbacujemo vodu.
-Kako se samo napunio podrum govorila je Sandra. Moraćete dugo, dugo da izbacujete vodu kako biste ga ispraznili. Pun je sa vodom. Nakon toga što smo se odmorili, ponovo smo krenuli da izbacujemo vodu. Nekoliko kofa je izbacio Dušan, pa zatim nekoliko kofa ja.
-Ne znam koliko ćemo uspeti da izbacimo vodu na ovaj način. Jer zaista ima mnogo vode u podrumu, Sara će.
-Za sada nećemo da diramo ništa od stvari koje se nalaze u vodi. Dok se voda ne povuče i dok ne ispraznimo podrum.
-Već sam se umorio Dušan će. Po malo me bole leđa od savijanja. Do sada koliko smo izbacivali vode išlo je nakako a već sada osećam bolove u leđima.
Dosta smo izbacivali vode iz podruma ali samo malo smo uspeli da izbacimo. Posle nekoliko časova kada smo pogledali još uvek je bilo isto vode kao i da nismo izbacivali.
-Izgleda da ima podzemne vode. Evo koliko smo vode samo izbacili, opet nadolazi. Moraćemo da sačekamo još nekoliko dana da bi se voda u potpunosti povukla i da bismo izvadili sve ono što se nalazi u vodi. Flaše u kojima se nalazio paradajz plovio je po površini vode, razne tegle, kante i kofe. Imali smo i neko posuđe koje smo držali u podrumui to je sve bilo poplavljeno. Ići ćemo malo da odmorimo. Otišli smo i seli smo na terasu.
-Doneću vodu da pijemo.

Vladanka je sedela i razmišljala o poplavi. Kako to od jednom da nas zadesi. Ko bi se nadao da će se reka izliti i da ćemo biti poplavljeni. Gde god da se okreneš svugde je voda. Šta li sada razmišljaju o građanima , sedela sam i razmišljajala. Ovo je sada veoma teška situacija za sve. Već dva dana kako je prošla najkritičnija situacija i voda se malo spustila i može nekako da se hoda. Uzela sam svoj štap i razgledala sve oko sebe. Dobro je da nije mnogo ušla , inače bi sve bilo poplavljeno. Ne znam ni ja sama kako bih se snašla u ovoj teškoj situaciji. Nisam znala kako ću savladati vodu. Izlazila sam čas napolje, a čas ulazila unutra. Razgledala sam razne stvari koje su mi bile u kući. Napolju su stvari bile preokrenute od vode. Jer kada je krenula poplava, poplavili su stolovi, stolice i i svega što se nalazilo na zemlji. I sada kada se voda povukla , voda ih je odnela skroz do ograde. Pomislih da nije bilo ograde sve bi to voda odnela. Neću moći sad ništa da radim sa ovim stvarima. Videću prvo nekako da sebi obezberdim vodu i hranu. Čudi me kako ne donose hranu starijim ljudima. Evo ja, ostarela sam i nisam u mogućnosti da se dugo krećem. Brzo se zamaram i moram malo da sednem. Ali moraću da idem polako kako bih uzela hranu. Vode sam imala vrlo malo. Stajala sam u dvorištu sa štapom u ruci i gledala kako ljudi razgovaraju i odlaze za vodu i hranu. Sigurno će biti potrebno ljudima i odeća. Poplava je odnela ljudima i garderobu. Pa tako sigurno da nemaju ni šta da obuku. A šta bi i mogli kada je sve poplavljeno. Savila sam glavu gledajući svoju kecelju i suknju. Da je ušlo mnogo vode sigurno bih pokvasila i suknju i bila bih sva mokra. Dobro je da imam stvari i da mi nisu poplavljene. Sela sam polako na krevet , ostavivši svoj štap na ivici od kreveta. Sedeću malo da se odmorim , pa polako ću ići za hranu . Izdržaću valjda do grada. Nisam dugo bila u gradu. Ne znam možda ima dva, tri meseca. Bliže mi je ovde da nekako idem u prodavnicu. Kad ustanem ujutru, spremim se i poranim rano za hleb. Posle imam malo obaveza... Odgledam malo televiziju, nešto malo sredim i odmaram se. Ponekad se setim trenutaka svoje mladosti kako sam proživljavala. Bilo je drugačije vreme . Više smo obilazili jedni druge. Svako od nas je sejao baštu, pa smo pričale o usevima. O zdravlju ponekad nismo ni razmišljali. Mnogo se radilo. Nije bilo tehnologije kao sada. Televizija i radio to je tek kasnije nastalo. Veoma rano smo odlazili na spavanje, ai isto tako rano smo ustajali. Bilo je više poštovanja prema starijim ljudima. Priroda nije bila zagađena kao sada. Voće i povrće nije se prskalo. Nije imalo mnogo vozila kao sada. U jutarnjim časovoma vrlo često sam, skoro svakodnevno, ubirala povrće koje je bilo u bašti. Voće... jabuke, kruške... ništa nije bilo zagađeno. Sada je sve to mnogo drugačije. Gde god da se čovek okrene sve je zagađeno. Reke, priroda, pašnjaci... ali šta ćemo ljudi sada žive drugačijim životom. Ustala sam polako izlazeći na vrata. Ići ću malo do ulice i videću šta će ljudi reći o polavi, hrani i vodi. Sigurno je da negde daju ili im donose. Ne znam. Za ovo vreme dok sam sedela kući niko mi ništa nije doneo za hranu i vodu iz službe za pomoć stanovništvu. Sedela sam kući po čitav dan. Neko bi zvao na kapiji i ja bih čula i izašla bih da vidim ko je. Međutim, moraću da idem da vidim kako stoji stanje. Ogrnula sam djemper i polako izašla sam napolje. Zatvorila sam vrata uzevši štap sa sobom. Polako sam zatvarala vrata zbog vode i krenula sam. Razgledala sam sa leve i desne strane prizore od poplave koje su nas zadesile. Malo sam zastajala i posle nekoliko trenutaka ponovo

sam nastavila da idem. Imala sam na ormaru jednu ogromnu kesu u kojoj ću staviti hranu i vodu koju će nam dati. Bože, šta li se sve ovo dogodilo. Voda je sve poplavila. Koliko je to samo bilo vode. Otvorila sam kapiju i polako sam izlazila. Desnom rukom sam izlazila na kapiju a levom rukom sam se držala za štap. Zatvorivši kapiju krenula sam da idem ka gradu. Nadam se da ću nekog sresti i sa nekim porazgovarati u vezi hrane i poplave koja nas je zadesila. Pridržavala sam se štapom koji mi je mnogo značio a pogotovo u sadašnjim trebucima. Na krivini ulice ugledala sam nekog čoveka povijene glave. Noseći nešto u rukama. Nisam mogla odmah da prepoznam ko se to približavao. Zastala sam. Nisam mogla više da pešačim. Odlučila sam malo da zastanem i da se odmorim, pa ću zatim da nastavim putem do grada. A i ovaj čovek će se približiti meni meni pa ću tako znati ko je to. Stajala sam nekoliko minuta . Možda čak i nepuna dva minuta. Kada se bribližio bi je to Staniša . Vraćao se odnekud.
-Kako ste?, upitao me je.
-Ee, kako sam... kao se mora.
-Ima li negde hrane? Gde mogu da idem da uzmem hranu?
Dok sam bila u dvorišti i kući gledala sam ljude kako prolaze i nose hranu u kesama. Pa sam se i ja uputila da uzmem.
-Reci mi Staniša gde se to daje? Gde se to uzima hrana? Nemam ni vodu. Imala sam malo vode u nekom bokalu. Ostalo je još vrlo malo.
-Dobar dan Vladanka.
-Kako ste izašli na kraj sa poplavom?
-Strašno. Kolliko je to samo vode. Jako sam bila iznenađena i uplašena kada je počela voda da nadolazi. Nisam znala šta se to događa. Otvorila sam rano ujutru vrata i gledala sma kako nadolazi. I ovako sam ostarela pa mi i ove stvari nisu bile potrebne. Bitno je da smo živi i zdravi, a sve ostalo kako bude. Malo mi je ušla voda, ali vrlo malo pa tako da većina stvari nisu poplavljene.
-Moj podrum je pun sa vodom. Još uvek nisam počeo da izbacujem vodu. Imali smo puno dvorište sa vodom.
- Najverovatnije je da je i moj podrum bio pun sa vodom. Nisam odlazila dole da vidim kakva je situacija . Imam jednu šupu pored podruma koja je zaključana. U toj prostoriji nisam bila godinama, pa tako da i ne znam kako je. A u podrumu i nisam imala baš mnogo stvari koje sam upotrebljavala. Imala sam neke tegle koje su stajale u ćošku. Gajbe u kojima sam pre nekoliko godina ostavljala sveže ubrano voće i povrće. Staru obuću koju sam nosila koja je bila pocepana isto tako i garderobu ostavljala sam u podrumu. Dok je još Radiomir bio živ. On je često provodio vreme u onoj šupi. Znao je vrlo često Vladanka će, da skine šešir i da polako siđe i uđe u tu šupu. Otvorio bi vrata, u njoj se nalazio malo prozorčić. Imao je neke stvari koje mu nisu bile potrebne ili ih je povremeno koristio i vrlo često bi ih tude ostavljao. Vrlo često sam ga zvala da dođe da sedimo u sobi i gledamo televiziju i da se odmaramo. Odbijao je rečima:
-Idem ja dole. Ma, veća je hladovina dole. Idem malo dole da sedim. Imao je jedno malo stoliče i stočić za kojim je sedeo. Povremeno je tu sređivao alat kojim bi se preko godine služio. Zatim bi zaključao tu šupu i vrlo često otišao u podrum. U podrumu smo imali neku burad u kome smo ostavljali grožđe. Ja sam tokom godine ostavljala kupus da bi smo imali da jedemo. Ali sada je sve drugačije. Vladanka će. Ja sam sada sama i dosta sam ostarila. Ima punih petnaest godina od kada je umro Radomir. Sve je sada zapostavljeno. Nemam ti ja kad i čime da radim. Nekada je sve on obavljao posao koji je bio potreban. Vodio je računa oko voća, povrća i oko vinograda koji se nalazio u bašti. Redovno je brao voće i stavljao ih u podrum. Nikada mu nisam pomagala kada je bilo u pitanju berba grožđa jer je najviše voleo sam da ga bere. Uzeo bi svoje makaze, stavio bi šešir na glavu i počeo bi sa orezivanjem vinograda. Od jutra rano u letnjem periodu brao bi do kasnih večernjih sati. Sedeo bi malo u toku popodneva i tada bi se malo odmarao, ali bi zatim vrlo brzo nastavio sa berbom. Sav posao koji smo imali vrlo često je sam obavljao. Bilo je tako nekada.
-A ti Staniša, kako si?
-Evo i ja se borim sa poplavom. Ne znam kako ću i šta ću. I kod mene je bilo sve puno sa vodom. Evo bio sam malo u gradu i sad idem kući.
-A ti, gde si se ti uputila?
-Jaoj ćuti. Ja ha,ha...polako sam krenula ovim štapom da vidim imali koga sa kim bih mogla porazgovarati. U kući sam sama i sve je bilo puno sa vodom. Kada je krenula voda malo sam se uplašila. Kud ću i kako ću ovako stara. Ne mogu ti ja da se izborim sa ovom vodom. Ali dobro je da mi nije mnogo ušla voda, inače ne znam ni ja kako bih se spasila. Ostadoh bez hrane i vode. Dobro je da sam tebe srela. Da li je bio neko ko je donosio hranu i vodu a da ja slučajno nisam uzela. Ne znam Vladanka će. Možda nisam ni čula nikoga ni videla od silnih obaveza. Mislila sam da nas je neko obišao od službe za pružanje pomoći stanovništvu koje je poplavljeno a to nekako nisma videla. Ili da su slučajno zvali i da su me zaobišli. A i Staniša ne čujem ti ja baš najbolje a i ne vidim, ali dobro je da sam još uvek živa i zdrava. Ima li gužve tamo u gradu?
-Ima.
Svakodnevno ispred opštine daju hranu. I juče su davali a i danas daju. Auto mi ne radi. Eno ga u dvorištu. Bio je pun sa vodom. Da nije ovako sve poplavljeno, odvezao bih te ja nekako da ne moraš da ideš peške. Eno, pogledaj govorio je Staniša Vladanki. Tamo udvorištu je parkiran. Otvorio sam sva vrata. Bio je napunjen vodom. Pitanje je da li uopšte i radi.
-Ma ići ću ja polako pešaka i stićim ću nekako. Oduvek sam išla pešice pa šta mi je falilo, pa tako da ću i sada da idem. Ići ću malo pa ću se odmarati , pa ću ponovo ići i tako. Hvala ti puno u svakom slučaju. Pozdravi sve tvoje ukućane i videćemo se. Nastavila sam polako da pešačim. Posle nekoliko metara hodanja zastala sam pored jedne kuće. Pridržavala sam se polako za ogradu. Nikoga nije bilo u dvorištu. Prozori su na toj kući bili širom otvoreni. Gledala sam svugde unaokolo kako bih ugledala nekoga. Nastavila sam dalje da pešačim. Na ulici je još ponegde bilo vode . Dvorišta su bila puna sa vodom. Skoro je da sam pola puta prešla i imam još toliko pa ću stići do opštine. Kada sam pogledala sa desne strane ispred jedne kuće ugledala sam čoveka i ženu kako nose krevet. I još po neke stvari bile su ispred njihovog dvorišta. Ostavili su krevet ispred kapije. Bio je skroz od mulja i blata. Zatim su ušli u dvorište. Dok sam prolazila samo su me gladali u žurbi i ne rekavši ništa. Gledala sam pažljivo kako iznose stvari , ali nisam htela ništa da zapitkujem. Zatim, posle nekog vremena gledala sam tepihe i neku parčad od drveta. Šper ploče i letve koje su bile ispred kuća poplavljenih ljudi. Pomislila sam sigurno će imati još mnogo čega da izbacuje ali biće im potrebno vreme. Poplava je vrlo strašna stvar. Sve to bude pod vodom i čovek može samo te stvari da baci. Razmišljala sam još samo malo pa ću stići da uzmem hranu. Iz daleke se videla gužva. Ljudi su stajali i čekali u redu. Pridržavala sam se štapom dok sam išla. Gledala sam ljude kako prolaze. Gotovo da nisam obraćala pažnju na sve što se nalazilo oko mene. Zastala sam na trenutak i pomislila sam zašto li ovo niko ne sređuje. Svuda je mulj i blato a ponegde i voda. Trebalo bi već da počnu da sređuju ulice, da ih operu. Sigurno je sada sve u haosu i trebaće im malo više vremena da prođe kako bi izgledalo čistije i urednije. Nastavila sam da hodam. Kako bih što pre stigla. Nisam baš mogla velikom brzinom da idem zbog starosti ali sam se trudila da stignem što pre i uzmem hranu. Bilo je dosta ljudi koji su stajali u redu. Prišla sam polako i ja sam stala iza njih. Gledala sam slučajno da li nekog poznajem. Ali nikog nisam poznavala. Godine brzo prolaze, ljudi se manjaju. Mođžda sam neke ljude viđala i pre pet , šest godina koji su sada znatno stariji. Najverovatnije ih negde i susretnem ali... sve je to godinama prolazno. Sasvim je sigurno da se ljudi godinama menjaju, a pogotovo na fizičkom planu. Kada se samo setim kada sam ja bila mlađa, koliko sam samo ljude poznavala. Tako bismo se obradovali kada bismo sreli jedne druge i pričali o našim životima. A zatim bismo krenuli svako svojim putem. Često sam odlazila u grad da kupujem osnovne namirnice za mene i mog supruga ali sada je sve to znatno drugačije. Više vremena provodim kući, gledajući televiziju i nešto čitajući. Vremena su se znatno promrenila. Nema više bliskosti kao nekada i ljubavi među ljudima. Često kada bi se susrela sa nekim svojim prijateljima zagrlili bismo i pozdravili jedni druge. Držali čvrsto za šaku.
-Evo da stanem i ja ovde Andrijana će.
To je bila jedna žena osrednjih godina koja je stala iza mene. Prekinula mi je tok misli. Okrenula sam se polako.
-Sad sam i ja stigla, rekoh joj. Evo pre nepunih par minuta. Dok sam prolazila videla sam cisternu kako stoji i kako ljudi uzimaju vodu. Ne znam koliko ću moći da izdržim ovako stojeći. Ali mislim da ću moći nekako, a posle ću ići za vodu. Evo ponela sam i jednu kesu u kojoj imam dve flaše u kojima ću natočiti vodu. Polako se red smanjivao.
-Došla sam skoro prva, a dobila sam hranu skoro zadnja.
-Hvala im što su nam, omogućili da dobijemo hranu. Sigurno je iz neke prodavnice koje dele ljudima. Ostali smo bez hleba. Svugde je vode a ne može se nikud sa praznim stomakom.
-Ja sam jutros došla kod svoje kuće. Bilo je puno sa vodom. Imam kuću koja je sagrađena pre više od sedamdeset, osamdeset godina, pa tako da se jedan deo zida odvalio. To je strašno. Bojim seda ne pukne plafon. Ceo temelj je popustio. Ustanem ti ja rano kad eto ti vode po dvorištu. Za nekoliko trenutaka kuća je bila puna sa vodom. Skoro više od polovine sobe u visini. Sve nam je bilo polavljeno. Kada smo se vratili sutradan bilo je haosa. Jedan deo zida se odvalio i otpao je. Nameštaj i topli pod je bio pod vodom. Kako su vrata i prozori bili otvoreni stolice, stolovi i pojedine stvari su plivali nad vodom i izlazili kroz vrata. Plivalo je sve po dvorištu. Ali šta smo mi tu mogli. Pokupili smo sve ono što smo mogli i otišli samo nekud kako se ne bismo udavili. Evo sad sam došla da uzmem hranu za sebe i za svoju sestru. Ona je veoma stara i nije bila u mogućnosti da dođe i uzme. Idem posle kod kuće da vidim kakva li je tamo situacija. Nismo stigli ništa da izbacimo. Sve nam je bilo polavljeno. Sačekaćemo još dan-dva i iznećemo sve ono što nam je pooplavljeno. Neki ljudi kažu da je potrebno da svako domaćinstvo iznese sve ono što je poplavljeno i da ostave ispred kapije. Dolaziće kamioni svakodnevno pa će utovarivati i odnositi na otpad. Vladanka je slušala šta to govori Andrijana.
-Ma strašno. Ovo je veoma strašno. Ne znam samo kako su li se ljudi izborili sa ovom katastrofom i ovim teškoćama sa vodom. Ja i nisam toliko poplavljena. Jesam ali ne previše. Ma bitno je da smo sačuvali žive glave. Ne treba se čovek igrati vodom. Dok smo razgovarale red se polako smanjivao. Za nekoliko trenutaka stigla sam i ja na red. Raširila sam kesu koju sam ponela kako bi stavili hranu koji je potrebno da uzmem. Da li i sutra dajete upitala sam jednog maldića koji je delio hranu?
-I sutra gospođo. Dođite i sutra u isto vreme i dobićete hranu.
Nisam ništa govorila. Saslušala sam šta mi je to govorio. Zatim upitala sam ga:
-Ali ja zaista...ne znam kako ću doći sutra. Danas sam veoma teško izdržala dok sam dovde došla. Prislanjala sam se polako na štap i stajala sam. Neki su ljudi nosili torbu sa sobom, neki kese, a neki su u tim kesama što su dobijali nosili hranu. Bilo je svakojakog prigovaranja u vezi hrane. Eto kako mladi ljudi ne razmišljaju. Misle da će uvek biti hrane. Čim bude prirodnih katastrofa, odmah ponestane i hrane. Čim je nastala poplava, bilo je mnogo manje hrane. Dobro je da se voda povukla. Da je bilo još veće poplave, da su trajale nekoliko dana ili nedelja ne bi bilo uopšte hrane. Sve ono što su ljudi posejali i zasadili bilo je pod vodom. Ljudi ne bi imali šta da jedu. Ali dobro je da ima zalihe hrane i da ima po prodavnicama , pa tako da će davati ljudima hranu. Razmišljala sam o situacijama koje su nas zadesile i do kavih je još težih situacija moglo da bude. Gledala sam ljude kako uzimaju hranu i odlaze. Blago njima. Mladi su. Mogu da dolaze svakodnevno i da uzimaju. A ja sam ostarela i potrebno mi je mnogo više vremena kako bih dovde stigla. Dok sam stajala jedan dečak je bio ispred mene. Bio je tako hitar. Gurao se kroz red kako bi što pre došao i uzeo hranu. Kada sam ga zapazila samo sam se nasmejala. Ušao bi u red pa bi za nekoliko trenutaka izašao govoreći:
-Izvinite. Samo malo... Izvinjavam se. Ljudi su se pomerali, a on je prelazio ispred njih kako bi što pre dobio hranu. Kako li je samo tako nestrpljiv, razmišljala sam. Ne može da čeka kao i mi. Sa jedne strane mi je bilo simpatično kako jedan tako mali dečak prolazi ispred njih i ne razmišljajući o njima, a sa druge strane kako može tako da ide ispred njih a da ne čeka red. Pomislila sam . Ovakvih ima pogotovu mlađih. Oni ne znaju za red, samo da bi što pre stigli. Moraju da shvate da je potrebno svugde poštovati red, pa i na ovakvim mestima. Nastavila sam da se približavam mladiću koji daje hranu. Kako li ću sad ja kad stignem, upitala sam se. Nisam ponela ništa od dokumenata. Ali nadam se da će mi dati.
-Došla sam i ja za hranu, uzviknula sam jednom mladiću koji je delio hranu.
-Drago nam je. Ovde je svako dobro došao i trudimo se da svakome podjednako udelimo hranu.
-Hvala Vam puno. Vidim da ste jedan predivan mladić sa puno pažnje prema ljudima. Drago mi je što razumete u kakvoj smo situaciji. Ja živim sama i dosta sam ostarela i jedva da sam stigla dovde. Pogledaj ovaj moj štap. Uz pomoć njega sam uspela da dođem dovde. Isuviše je daleko. A dvorište mi je bilo puno sa vodom. I rešila sam da malo izađem i prošetam. Hvala Vam još jednom na ljubaznosti. Okrenula sam se i krenula kući. Držala sam kesu koju su mi dali. Sada kada budem došla kući odmah ću uzeti nešto da jedem. Gotovo da ništa nisam jela od juče. Vraćala sam se polako razgledajući poplavljene predele. Koliko je to samo bilo vode. Ulice su bile od vode oronule. Neki delovi su ulegli. Moraće dugo, dugo vremena da prođe da bi smo sanirali štetu od poplave razmišljala sam. Na povratku kući ugledala sam cisternu sa vodom. Oko nje je bilo dosta ljudi koji su stajali. Ponela sam sa sobom flaše koje ću napuniti. Stajala sam nekoliko minuta kako bih natočila vodu. Ovo će mi biti dovoljno, a za sutra videćemo. Odvrnula sam zatvarače od flaša i napunila ih vodom. Stavila sam ih u torbu i krenula kući. Neki ljudi koji su stajali i čekali da natoče flaše vodom, nosili su i balone i tako da su punili sa vodom. Pozdravljala sam ljude koji su se našli tu, uzevši flaše sa vodom, krenula sam kući. Napokon ću se malo odmoriti od današnje šetnje. Osećam već bolove u nogama. Sada kada budem ručala videću šta ću sa nekim stvarima koje su bile poplavljene. Ljudi su izbacivali stvari koje su bile poplavljene ispred svojih kapija. Prolazila sam polako pored njih. Ubrzo posle nekoliko trenutaka sam stigla kući. Kesu sa hranom i vodom sam ostavila na sto. Sela sam da se odmorim.

Sedela sam sa Dragoslavom, decom i razmiušljali smo šta ćemo sa vodom. Osvanuo je i treći dan.
-Ići ću dole u podrum da vidim ima li još vode. Juče smo malo izbacivali. Izašla sam polako na vrata i uputila se ka podrumu. Kada sam otvorila vrata, voda koja se nalazila u podrumu nije se uopšte smanjila. Pobogu pomislih, kao da nismo ni izbacivali vodu. Idem odmah da kažem Dragoslavu. Ušla sam polako u sobu. Zamisli vodu koju smo juče izbacili iz podruma još je pun.
-Sigurno ima podzemne vode. Neka još neki dan pa ćemo videti šta ćemo. Deni i Beta su još uvek spavali. Sada kada ustanu moraćemo sve ove stvari koje nisu više u mogućnosti da ih koristimo da ih iznesemo ispred kapije kako bi ih odneli.
-Moraćemo popodne da idemo za hranu. Bilo je negde oko osam i trideset. Ustala je Kaća.
-Dobro jutro. Kakva je situacija sa vodom? Prišla sam polako prozoru i pogledala. Još uvek ima vode u dvorištu ali znatno manje od juče. Kako ćemo li sa ovim stvarima. Koliko se samo oseća vlaga u kući. Dobro je da si očistila. U tom momentu ulazi Deni.
-Dobro jutro. Seo je i ćutao je. Još uvek nemamo vode pa tako da je Kaća napunila jednu kofu vodom kojom smo sipali posle nužde. Seo je da se odmori. Još uvek ima vode u dvorištu.
-Ići ću posle za vodu Dragoslav će. Svakog dana moraću da idem za vodu, a Kaća će malo kasnije ići za hranu. Uzeću nešto da doručkujemo. Hajde sednite! Uzeću onu kesu u kojoj se nalazila hrana pa ćemo lepo doručkovati. Deni, hoćeš li da idemo posle za vodu? Eno su ti flaše na ormaru. Uzmi ih i donesi. Pa ćemo za nekih pola sata da idemo i da natočimo. Moraćeš da obuješ čizme. Jer juče kada sam bio u gradu nije moglo da se prođe na kraju ulice, imalo je mnogo vode na putu. Bilo je skoro desetak centimetara. Pa tako da nećeš moći da prođeš bez njih. Ja imam neke stare cokule koje ću obuti pa ćemo ići.
-Garderoba nam je sva poplavljena. One stvari koje su se nalazile gore na ormaru, njih ću nositi, a sve ostalo je poplavljeno.
-Nadam se da će davati nešto od garderobe, Beta će. Mnoge stvari koje sam imala više ih nemam, jer je sve bilo pod vodom. Prišla je ormaru i otvorila je jedno krilo. Evo pogledajte! Ovo je sve što imam. Imala sam još mnoge stvari koje su sada poplavljene.
-Moraćemo da sačekamo dok se situacija skroz ne stabilizuje. Još uvek je vanredno stanje.
-Sigurno će pomoći ljudima i sa garderobom. Ubrzo su se Dragoslav i Deni spremili i krenuli za vodu.
-Idemo Deni! Sigurno već ima gužve. Pozdravili smo se i polako smo krenuli ka gradu.
-Pogledaj tata koliko je tu samo bilo vode. Od silne težine i dubine oborila je ogradu. Bile su rupe u betonu. Zastala sam na trenutak i gledala sam kakvu je sve štetu voda načinila. Kada smo izašli na glavnu ulicu bilo je strašno. Već na samom početku kada smo krenuli bila je jedna gomila otpadaka. Ormar sa fiokama,puno razbacanih i svakojakih knjiga, kreveti, fotelje,stolovi, stolice, topli podovi, delovi laminata bili su bačeni pored jednog kontejnera. Svi ljudi koji su živeli u blizini tog dana izneli su sve ono što im je bilo poplavljeno. Tako da su sve nabacali na jednu gomilu. Bilo je skoro metar i po otpada. Kamioni su dolazili skoro svakodnevno i tako da su taj otpad izvozili na deponiju. Da je još malo razbacano po ulici ne bi moglo da se prođe. Razmišljali smo i nastavili smo da pešačimo. Bilo je tu svega i svačega. Ljudi su iznoslili i garderobu koju su nosili i koja je bila poplavljena. Iznosili su i ostavljali su ispred svojih kapija. Bilo je i puno igračaka. Ispred jedne kuće kada smo prolazili Deni mi je rekao:
-Strani! Zastani malo...Pogledaj šta je sve ovde bačeno. Sigurno imaju malu decu kojima je sve poplavljeno i da su sve to bacili na ulicu. Šta bi i mogli sa tim stvarima čim su bile pod vodom. Napunile su se muljem i raznom prljavštinom. Koliko je tu samo igračaka. Sve su morali da bace. Ne bi im vredelo da ih operu jer je voda bila sigurno zagađena i puna bakterija. Bilo je puno plastičnih , malih igračaka, jedno malo žuto plastično pače, mede, lutke raznih veličina. Bilo je tu gumenih i plastičnih lutki. Nekoliko malih lopti. Raznih kocki kojima su se deca igrala. Stajali smo i gledali smo dok smo prolazili.
-Hajdemo! Hajdemo idemo Dragoslav će. Ne treba da se zadržavamo. Svugde je bilo polave i ljudi su skoro sve ono što su imali izbacili ispred svojih kuća. Krenuli smo. Nekoliko metara ispred nas nije bilo nikakvih gomila otpadaka. Tek na nekih pedesetak metara videli smo još jednu gomilu nabacanih stvari. Ali na toj gomili bilo je više otpadaka od drveta. Bilo je puno razbacanih letvi i dasaka. Ormarić sa policom od stakla stajao je pored puta, dušeci od kreveta, ćebad, šolje i čaše. Sve je to bilo pored puta. Prolazili smo pored tih izbačenih stvari koje su ljudi imali u kući. Letve su bile nabacane jedna na drugoj. Delovi od parketa... Sigurno je neko imao parket koji su morali da bace jer je bio pod vodom. Šta bi sa njim i mogli. Kada se sve to pokvasi može se samo baciti. Bilo je užasa po gradu. Imao sam utisak kao da se nalazimo pored nekog mora ili okeana koje je prelilo vodom. Malo podalje na jednom mestu bili su poređani automobili. Bili su sva od blata. Sigurno su bili poplavljeni. Ljudi su ih ostavili kako bi se osušili. Ovo je katarstrofa. Bilo je mnogo vode Deni će. Nastavili smo da pešačimo. Eno je gomila ljudi koji čekaju vodu. Približavali smo se... Bilo je nekih jedanaest časova. Kada smo se približili bilo je oko petnaestaik ljudi koji su čekali da stigne cisterna sa vodom.
-Nema još vode. Vikao je jedan čovek koji je došao pre nas i koji je čekao da stigne voda. Kada smo stigli u gomilu, iz daleka se videla cisterna koja se približavala sa vodom. Deni, staćemo ovde i malo sačekati. Bio sam pomalo iscrpljen od svega ovoga što se izdešavalo sa poplavom. Ljudi su se nalazili oko mene ali nisam baš bio raspoložen za razgovor. Čekao sam da što pre uzmemo vodu i odemo kući. Jedan mladić sa naočarima bio je gore na cisterni. Govorio je ljudima da sačekaju i da će za par minuta moći da natoče vodu. Jedan po jedan su točili vodu. Deni je stajao pored tih ljudi. Okrenuo se polako podignuvši ramena. Moraćemo malo da sačekamo. Klimnuo sam glavom. Udaljio sam se malo od gomile u kojoj su točili vodu.
-Sad ću i ja na red, pa ćemo ići kući. Nakon nekoliko minuta uzeo sam torbu sa flašama i krenuli smo kući. Dobro je da smo uzeli vodu, govorio je Dragoslav. Ovo je ogromna cisterna. To je voda koju možemo da pijemo. Ne znam kako bismo i šta bismo da nemamo vode. Nema nigde vode , bitno je da su nam obezbedili vodu. Neki ljudi su uzimali mnogo više vode nego što im je bilo potrebno. Svako je imao raznolikih potreba. Krenuli smo polako kući. Dok smo se vraćali, ljudi su prolazili pored nas odlazeći za vodu. To je strašno. Čovek ne bi dugo mogao da opstane bez vode. Trebalo bismo biti zahvalni na tome što su nam omogućili svakodnevno uzimanje vode. Kako li sada ljudi razmišljaju kada imaju vodu i kako su razmišljali dok nije bilo vode. Mnogi su se sigurno upitali kada je počela voda da nadolazi šta ćemo sada da radimo. Nećemo imati ni hrane ni vode. Ali treba da budemo zahvalni na ovome što su nam pružili.
Prošli smo skoro polovinu puta a Dragoslav je držao torbu sa vodom.
-Koliko je to bilo samo vode.
-Pogledaj tata onu kuću! Vidiš li kako je napukla. Na jednoj kući dok smo prolazili videla se pukotina i kako je otpao površinski sloj. Koliko je samo materijalnih šteta pretrpljeno. Razgledali smo svuda unaokolo, razne prizore poplave. Kada budemo stigli kući odmaraćemo se malopa ćemo videti šta ćemo. Ne bismo trebali mnogo da idemo po ulicama. Još uvek ima mulja i blata i stvari koje ljudi izbacuju. Postoje možda i opasnosti od infekcija. Svuda je bilo mnogo vode. Izlile su se i kanalizacije, pa tako da je voda zaražena. Ljudi koji su imali razne useve , ništa od toga neće moći da koriste. Tako ti je to sa poplavom. Deni je gledao dok je Dragoslav govorio. Kada smno stigli kući Kaća je čistila sobu i provetravala je prostorije kako bi se što pre osušilo.
-Zdravo. Stigli smo i uzeli smo vodu
-Mogu vam reći da sam ožednela.
-Sipaj i nama vodu. Sedeli smo i razgovarali.

Dragoslav je čitavo popodne šetao po dvorištu. Nisam ni mnogo razmišljao o vodi koja se nalazi u kući već o stoci koju sam imao. Po čitav dan sam provodio vreme napolju. Kada sam ušao u kuću i pogledao sav nameštaj koji je bio polavljen. Odmah na ulazu, u hodniku sam ostavljao svoju obuću koja je bila poplavljena. Sobe su bile pune sa vodom. Frižider i zamrzivač u kome je bilo hrane, takođe, je bilo poplavljeno pa tako da već sutra dan nisam imao hrane. Kada je nastala poplava tog dana ništa nisam jeo i skoro sutra dan. Možda nekoliko maliko komada hleba i to je sve. Bicikla je bila u dvorištu. Voda je posle drugog, trećeg dana opala. Bilo je to mnogo vode.

Vrlo često sam odlazio biciklom za sve ono što mi je bilo potrebno, razmišljao je Dragomir Sećam se lepih prolećnih dana kada pustim svoje krave i ovce na ispašu. Otvorim vrata na štali i toru i pustim ih da pasu na jednom pašnjaku koji se nalazio na kraju dvorišta. Kada je nasrtala poplava polako sam ih izveo napolje. Zatim kada se voda povukla sve sam to lepo očistio i ponovo ih uveo u štalu. Razmišljao sam šta ću i kud ću sa hranom i vodom. Nosio sam čizme na nogama. Kada je voda počela da se spušta izneo sam neke stvari koje su mi bile poplavljene. Voleo sam vrlo često da zbijam šalu, ali u ovim trenucima sam bio pomalo potišten i razmišljao sam o šteti koju je poplava doprinela. Koliko je bilo samo udavljenih životinja i poplavljenih stvari u kući. Najpre ću morati da vidim šta ću sa ovim životinjama koje su uginule. Stvari koje su mi bile poplavljene izneo sam i stavio sam pred kapiju. Životinje koje su lipsale, uhvatio sam jednu po jednu i ostavio sam ih na jednom mestu blizu pašnjaka, pa ću ih negde baciti na nekoj deponiji. Obukao sam se i krenuo sam biciklom za vodu. Juče kada je još uvek bilo vode, razgovarao sam sa susedima i tako da sam bio obavešten o davanju vode i hrane. Ne mogu ti ja da idem pešaka, više volim biciklom, razmišljao sam. Brže ću stići biciklom a i ovako imam puno obaveza kući. Ko zna kako ću sa ovim štalama. Sve su od drveta i zidovi su popustili od vode. Krenuo sam polako biciklom. Nisam odlazio u grad dok je trajala poplava. Nisam mogao nikuda da idem , sada kada se voda povukla i mogu nekako. Sve kuće su bile poplavljene. Razmišljao sam dok sam prolazio. Ovi ljudi sigurno nemaju životinje u dvorištu ali su i oni poplavljeni. U sadašnjim situacijama teško je da mogu ljudi da se brinu sami o sebi, a kamo li o životinjama. Ali bitno je i njihov život sačuvati. Stigao sam do cisterne na kojoj su ljudi čekali vodu. Ostavio sam biciklu i stao u red.
-Dobar dan. Nisam znao da ovde stoji cisterna. Dobro je da imamo vodu. Znate imam puno životinja kući i sada u ovim trenucima voda im je potrebnija nego ikada. Nego vodeću prvo nekako da uzmem vodu za sebe, pa ću zatim u nekim buradima uzeti vodu i za životinje. Nemam čime da ih pojim a ožednele su. Danas je baš opeklo, veoma je toplo a životinje traže da piju vodu.
-Ima vode. Govorila je jedna žena. Dobro je da su obezbedili vodu.
-Evo ja ću sada da natočim brzo pa ćete moći i vi da natočite.
-Kako ste prošli sa poplavom upitala me je.
-Evo sad baš dok sam dolazio razmišljao sam o čitavoj situaciji koja je nastala usled poplave.
-Kod mene je kuća puna sa vodom. Imam puno životinja jedva sam ih spasio ovih strahota od poplave. Životinje su to. One su veoma nemoćne i bespomoćne u ovakvim situacijama i valja im čovek pomoći. Kada im ne bismo pomogli u ovakvim teškim situacijama , teško je da bi mogli sami da se izbore. Nisam mogao ranije da odem kod njih i da im pomognem. Ma bilo je mnogo vode. Neke su se nažalost udavile, a neke sam spasio. Koliko sam mogao ja sam im pomogao. Izbacio sam sve stvari iz kuće koje su bile poplavljene i ,eto, sad sam došao za vodu, a za hranu ići ću posle.
-Pre koji minut sam i ja došla. Govorila je jedna starija žena. Nosila je crnu bluzu. Ovde ćemo stajati i čekati. Ja sam pre koji minut stigla.
-Mogu li ja ispred vas da stanem i uzmem vodu. Gledala me je zbunjeno. Pomalo čudno na takvim rečima. Šalim se ja malo gospođo... Stajaću ja iza Vas. Nasmejao sma se... Uzratila mi je osmehom.
-I nije toliko važno ko će gde stajati, važno je da ćemo oboje stići da uzmemo vodu.
-Kako ste prošli sa poplavom, upitao sam je? Klimnula je glavom.
-Kao i svi ostali. Ne znam šta da vam kažem. I kod mene je u dvorištu bilo puno vode. Podrum mi se napunio vodom. Sa suprugom sam izbacivala vodu i tako. Šta da radimo izborićemo se valjda nekako. Uzeo sam vodu i krenuo kući. Kada sam stigao , odmah sam obišao životinje. Trebalo im je vode. Uzeo sam nekoliko buradi sa vodom i doneo ih kući kako bih napojio stoku.
-Molim vas, da li bih mogao da natočim malo vode za svoje životinje?
-Naravno. Ovde imate mesta i možete da stanete. Stavio sam bure u punio vodom. I tako tri, četiri bureta sam napunio vodom. Došao sam traktorom u kome su bili burići sa vodom. Tri bureta su bila veća a jedn je bilo malo. Trebalo mi je malo više vremena kako bih ih napunio vodom. Ljudi su stajali i punili su flaše i balone vodom. Trebalo mi je malo više vremena kako bih in napunio vodom. Posle nekog vremena, krenuo sam kući. Gotovo da nisam ni imao vremena da razmšljam o hrani. Odmah sam odneo životinjama da piju vodu. Sigurno su ožednele usled nedostatka vode. Otišao sam prvo kod krava i napojio ih vodom, pa zatim kod ovaca, koza i kokošaka. Prišao sam polako štali i sipao im vode. Zatim ovcama i ostalim životinjama. Koliko li je samo bila velika poplava. Svu hranu koju sam imao je bila sada pod vodom. Očistio sam mesta gde su boravile i dao im hrane one koja nije bila poplavljena. Imalo je tu i hrane koja je bila nad hranom koja je bila poplavljena. Uzeo sam bicikl i krenuo sam po hranu. Načuo sam da daju ispred opštine. Ljudi su dolazili i uzimali hranu . Moraću da idem i uzmem sebi hranu, razmišljao sam. Mora se nešto jesti. Bio sam iznenađen gomilom ljudi koji su stajali i čekali.
-Evo ja kasnim. Izvinuo sam se gomili koja je stajala.
-Možete slobodno ovde da stanete , uzviknula je jedna gospođa. Svi ćemo mi uzeti hranu. Ostavio sam polako bicikl i stao sam u red. Neke ljude sam poznavao a neke ne. Šta li je samo ova poplava učinila. Ljudi su imali koješta. Raznih stvari koje su sada poplavljene. Ma, imao sam puno obaveza kod kuće. Kada je nastala poplava nastalo je i čitavo rasulo u dvorištu. Nisam znao šta ću pre. Čim je počela voda da nadolazi krenuo sam po dvorištu da ga sređujem, ali koliko sam uspeo. Nisam mogao da verujem kojom brzinom je tako sve brzo poplavljeno. Imao sam jedan traktor koji je bio pun vode i mulja. Ma ništa nisam stigao da vidim kako stoje stvari sa dvorištem. Kuća mi je isto tako puna sa vodom. Nadam se da će pružati pomoć ljudima. Sada je svakom potrebna pomoć u ovakvim teškim trenucima. Ljudi ne znaju kako će se izboriti sa ovakvim stanjem. Sve što su imali mogu slobodno da bace. Ja sam par stvari sačuvao koje su bile poplavljene. Ništa im neće faliti , ali mnoge stvari sam bacio jer su poplavljene, a voda je jednostavno bila zagađena. Evo samo koliko vode i hrane daju ljudima. Sigurno da treba da pomažu ljudima. Jer ljudi ne mogu sami da izađu na kraj u ovakvim situacijama. Stajao sam i čekao sam da uzmem hranu koja mi sleduje. Od jutros je bilo sunčano i toplo. Kada sam ustao jutros bilo je dosta svežije i hladnije. Ali, evo sada kada sam krenuo dosta je otoplilo. Ukoliko bude bilo sunčano i toplo voda će se pre povući. Susretao sam susede koji su živeli u mojoj blizini. Neke sam pozdravljao dok sam ih susretao, a nekome nisam ni stigao da se javim. Svi smo bili nekako u žurbi . Razmišljajući o preživljavanju i kako ćemo živeti dalje narednih dana. Čekao sam što pre da uzmem hranu i odem kući. Bio sam veoma neispavan i premoren od silnih obaveza koje sam imao. Nisam ni staigao da se odmorim kako treba. Sve je jednostavno sada bilo pod vodom i treba će za neke stvari mnogo više potrebnog vremena. Čim budem došao kući uzeću sve stvari koje su bile poplavljene i staviću ih ispred kapije. Moraću prvo da očistim sobe od mulja i blata pa tek onda kada se malo prosuši da ih odnesem i stavim ispred. Ljudi su sve iznosili i izbacivali ispred svojih kuća. Koliko je to bilo samo otpadaka, razmišljao sam. I tako razmišljajući dok sam čekao red, ljudi su odlazili jedan po jedan i ubrzo sam došao i ja na red. Uzeo sam hranu koja mi sleduje i krenuo sam polako kući. Gledao sma ljude koji su bili tu, koji su čekali da bi uzeli svoj deo hrane. Bilo mi je jako zanimljivo stajati i čekati u redu. Imao sam osećaj kao da je neko ratno stanje i da je ljudima potrebno po parče hleba.

Vreme je polako prolazilo i nosilo je sa sobom stihiju poplave i razore koji su ljudi veoma teško doživljavali. Nikada nisam doživela toliku vodu. Ovo je strašno. Zar od jednom da naiđe ovolika voda. Nećemo imati ništa od useva, ljudi su govorili međusobno. I zaista je tako. Priroda je svakodnevno deo nas i mi smo važan deo prirode. I tog neočikivanog dana priroda je učinila svoje. Rečna korita nisu mogla izdržati vodu koja je svakodnevno nadolazila od obilnih kiša koje su svakodnevno padale. Možda su ljudi smatrali da će prestati kiša i da neće biti ugroženi ni na koji način. Ali , međutim, kiša je rešila svakodnevno da pada i da se reke izliju. Ljudi su bili zbunjeni i sa neočekivanjem su doživeli poplavu koja ih je zadesila. Svako je doživljavao na svoj način. Mnogi od nas su se borili kako bi na neki način sprečili ulazak vode u kućama. Stanovništvo pored stručne službe za odbranu od poplave, takođe, je bilo angažovano na sprečavanju od izliva reka.
Bilo je skoro ponoć. Neko mi je pozvao da izađem. Ovako opisuje priču jedan vojnik pre nastanka poplave koji je sa stanovništvom i ostalom vojskom postavljao zaštitne djakove sa peskom.
-Ko je to? Supruga i roditelji su me upitali. Sin je legao da spava pošto je bio veoma mali. Imao je nepunih četiri godina. Uvek se trudimo da ga na vreme pošaljemo da ide na spavanje, kako bi se što bolje odmorio i naspavao.
-Ne znam , rekao sam. Izaći ću da vidim ko to zove. Možda je neko od naših komšija ili neko od naših rođaka. Moj stric je nekada imao nameru da da dođe kod nas u večernjim satima i da sedimo i razgovaramo. U tim trenucima sam pomislio da li slučajno nije on. Polako sam otvorio vrata i u polumraku sam ugledao nekog čoveka koji mi je bio manje poznat. Bio je veoma krupan i visok. Dubokog glasa.
-Dobro veče Konstantine. Tako se zvao čovek koji je nekada bio vojnik.
-Zdravo. Ja sam Milisav, nismo se dugo videli.
-Moram ti reći da će večeras možda svirati uzbuna za poplavu. Nismo još uvek sigurni. Ali poslali su me da ti kažem da bi bilo poželjno da pođeš sa mnom kako bi nam pomogao da postavimo djakove sa peskom pored reke. Do sada smo bili tamo sa nekim građanima koji žele dobrovoljno da pomognu u sprečavanju poplave.
-Naravno. Nisam znao da je situacija toliko kritična.
-Biće mi potrebno nekoliko minuta da se spremim i da idemo. A za to vreme uđi na trenutak dok ne krenemo.
-Neću da sedim. Stajaću dok ne budeš spreman. Imaćemo obaveza pa tako da ćemo odmah morati da krenemo. Imamo veliki problem sa vodostajem. Posle nekoliko trenutaka Konstantin je izašao iz predsoblja.
-Ja sam spreman i možemo da pođemo. Obukao sam pantalone i majicu i krenuo sam. Ići ćemo do garnizona. Tamo ćemo se presvući i ići ćemo pored reke da vidimo kava je situacija. Javili su mi pre oko sat vremena da je vodostaj veoma kritičan i da će se reka izliti. Krenuli smo polako. Uzeli smo stvari i krenuli smo ka reci. Bilo je dosta ljudi koji su stajali i gledali koliko je voda nadošla . Govorili su:
-Samo što se ne izlije.
-Pogledajte kolika je to bujica. Još samo nekoliko centimetara i voda će se izliti. Traktori sa djakovima i peskom su stajali pored reka. Kada smo stigli pored njih prošlo je skoro ponoć. Jedan čovek je punio djakove peskom, a druga dvojica su ih nosili i stavljali su pored obala kako bi sprečili izlivanje vode.
-Mogu li vam nekako pomoći? Upitao sam.
-Naravno. Hvala Vam što ste došli i biće mi drago da nam pružite pomoć od sprečavanja od poplave. Stanite ovde i ovaj čovek će vam reći šta ćete da radite.
Stajao sam neko vreme i eto ti dvojice. Došla su pored mene. Pozdravili su me vrlo lepo.
-Počećemo ove djakove da postavljamo pored samih reka. Ja i još jedan mladić nosili smo po jedan djak i ređali ih jedan pored drugog. Djakovi su bili poređani u redu. Jedan na drugi. Ređali smo svugde tamo gde je bilo kritično da će se voda izliti.
-Nikada nije bilo toliko vode, govorio je jedan čovek. Pre nekoliko godina vrlo dobro se sećam . Isto tako je nadošla voda ali nije toliko pretilo da će se izliti. Ali eto ti sada... Samo što se nije izlila. Ukoliko bude još rasla voda sasvim sigurno je da će se izliti. Još malo pa posle ponoći moraćemo da obavestimo službe bezbednosti i sirenom da upozorimo građane na mogućnosti izlivanja reke. Stojao sam i gledao sam reku kako se kovitlaju bujice. Bilo je strašno stajati pored nje. Virovi su bili ogromni. Nosilo je granje, razne otpadke koji su plivali rekom. Malo smo seli da se odmorimo dok su ostali stavljali djakove.
-Trebaće još malo vremena pa da izlije.
-Šta mi tu možemo, govorio je jedan vojnik koji je postavljao djakove. Na nama je da pokušamo da zaštitimo stanovništvo od izlivanja, a za ostalo kako bude. Sedeli smo skoro čitavih pola sata, zatim smo krenuli traktorom skoro stotinak metara napred. Koračali smo polako. Bilo je i dosta civila koji su želeli da pomognu građanima od mogućnosti izlivanja reka. Nastavljali smo da postavljamo djakove. Dok smo radili , osetio sam blage bolove od savijanja. Ali, pomislih, bitno je da sam ovde sa ostalim ljudima da pružim pomoć i podršku. Biće vremena i za odmor. Situacija je bila veoam kritična. Vreme koje smo proveli pored reke se odužilo. Mislim da je sada prošlo nekoliko časova od ponoći. Počelo je da mi se spava. I tako dok smo radili začuo sam glas jednog čoveka, nisam bio siguran da li je neki pukovnik, rekao je gotovo je i da smo slobodni. Da možemo da idemo kući i da smo uradili veliki deo posla, ali nažalost postoje velike mogućnosti od izlivanja.
-Šta mi tu možemo, govorio je. Na nama je dragi mojii poštovani građani moralna dužnost da sprečimo izlivanja reka i nastanak poplave. Koliko možemo mi ćemo se boriti, a teško je da čovek može da se bori sa prirodom. Hvala vam svima još jednom. Nekolicina od nas će ostati dok se ne upozore građani. A ostale ću možda kontaktirati. Savio sam glavu i sa još dvojicom krenuo sam da se presvučem i da idem kući.
-Ovo će biti strašno ako se izlije, govorio je jedan mladić. Polako sam krenuo kući. Razmišljao sam o situaciji i o reci koja je na pomaku da se izlije. Do sada se nije mnogo izlivala. Poređali smo djakove tamo gde je najkritičnije. Kada sam došao kući bilo je skoro tri sata posle ponoći. Spavali su. Koliko sam seo da večeram začule su se sirene . Ovoje sigurno zbog opasnosti od poplave. Bilo je kasno. Odmah sam javio ukućanima da je javljena opasnost od izlivanja reka i da postoji mogućnost da budemo polavljeni. Govorila je supruga iz sobe.
-Hajde lezi! Gde si ti do sada.
-Upravo su javili da će biti opasnosti od izlivanja reka i da postoji mogućnosti da se reke izliju i da budemo poplavljeni.
-Kako da budemno poplavljeni?
-Do sada sam bio sa građanima i vojskom da postavljamo djakove sa peskom kako bismo sprečili izlivanje vode. Neki su još ostali. Rekli su mi da će me pozvati ukoliko bude bilo potrebno. Sigurno je da je voda negde izlila. Evo ja sam sada večerao i leći ću odmah da spavam. Veoma je kritično. Koliko smo mogli mi smo sprečavali nastanak poplave. Bio sam vrlo premoren tako da sam otišao odmah da spavam...

Vreme je polako odmicalo. Dani su prolazili i svi smo se nekako borili sa teškoćama koje su nastale kao posledica poplave. Svako je bio vrlo iznenađen kada je video da je krenula poplava. Neko se nalazio van svojih kuća , stojeći u dvorištu i gledajući razore od poplave, drugi su čak i napustili svoja dvorišta i kuće kako bi se negde zbrinuli i sačuvali svoje živote. Unekim trenucima kada je bilo mnogo vode po dvorištima ograde koju su imali gotovo da su popadale po vodi. I tako odvaljene su stajale u vodi. Sve što su imali po dvorištu plovilo je. Nisu mogli zaustaviti poplavu jer je isuviše bilo mnogo vode da bi je mogli zaustaviti. U nekim mestima je bilo strašno. Bilo je vode skoro do plafona, iznad prozora. Ljudi su se snalazili i odlazili kud god je stigao. Bili su uplašeni i obeshrabreni i čini mi se da su možda na trenutak osetili životno iskustvo i samo mali deo vremena ili trenutak koji je promenio živote ljudi, odnose među ljudima i prihvatanje i sagledavanje svega onoga što su stekli. Priroda je vrlo snažna i moćna u nekim situacijama. Svakodnevno smo gledali stanje koje nastalo usled poplave. Svi ljudi su se borili i tražili mogućnosti da prevaziđu teške trenutke koje su nastali od poplave. Dani su prolazili a voda je počela da se povlači. Ljudi su u tim danima ostali bez nameštaja u kući, zdravlja, života, bez svojih domova, svojih garderoba,vode i hrane. Neki su izgubili sve , tako da su bili zahvalni da se evakuišu i spasu novonastale situacije. Nekima je život zaista bio ugrožen i nalazili su se u veoma opasnoj životnoj situaciji. Neki su se nalazili u manje težim situacijama i da su bili manje poplavljeni od ostalih. Gotovo da im nije ušla voda u kuću. Ali i oni su bili zabrinuti. Stajali su pored svojih stepenika, posmatrajući kako voda nadolazi i kako sve oko sebe biva poplavljeno. Govorili su često jedni drugima:
-Da li će voda još uvek nadolaziti? Koliko ćemo dugo biti poplavljeni? Sigurno će ući voda u kuću i mi ćemo biti poplavljeni. Govorili su oni kojima još uvek tada nije ušla voda u kuću. Ali onima koji su imali više stepenika nisu bili poplavljeni kao ostali.
Posle nekoliko dana ljudima je ponestalo svega onoga što im je bilo potrebno. Imali su malo hrane i vode ali to nije bilo dovoljno. Nestalo im je garderobe, sredstava za ličnu higijenu. U tim danima nastala je i veoma velika opasnost od nastanka epidemije i nastanak nekih zaraznih bolesti pijaće vode ili zemljišta i hrane. Svima nam je bilo javljeno da će biti raspodela hrane, osnovnih životnih namernica, garderobe, obuće i svega onoga što je bilo potrebno svim građanima područja koje je bilo poplavljeno. Ljudima koji su bili poplavljeni bila je obezbeđena i neka finansijska pomoć. Jer jednostavno ljudi u tim trenucima nisu ništa imali. Sve što su do tada imali bilo je poplavljeno. Nadomak Crvenog krsta nalazi se hala sportova. U vreme kada nije bilo poplavljeno u hali sportova su se redovno održavale sportske utakmice, treninzi, razne manifestacije. To je jedna ogromna zgrada koja ima više ulaza. Vrlo često u prethodnim godinama dok su ljudi prolazili bilo je dosta velikjih gužvi koji su stajali i čekali da uđu kako bi prisustvovali nekom događaju ili neka manifestacija koji se organizovao u hali sportova. Stajali su i čekali. Tek kada bi im bilo vreme da uđu, ljudi bi ulazili jedan po jedan i zauzimali svoja mesta na tribinama. Na kraju tribine nalazila se ograda. Golovi i koševi su se nalazili na terenu. Vrlo često bi se deca sakupila sa svojim trenerom i u hali sportova redovno trenirali fudbal, košarku i druge sportove. Vrlo često su se organizovale razne utakmice kako bi se nadmetali u sportskoim spretnostima i ko će više golova dati. Sada kada je nastupila poplava svima nama je javljeno da će biti pomoći od hrane i garderobe u hali sportova i da će ljudi moći da dolaze i uzimaju sve ono što im je potrebno. Vreme je prolazilo i posle šest, sedam dana dana javljeno nam je da će svako imati pravo da uzme ono što im pripada. Dragosalv i Kaća su svakodnevno iščekivali šta će biti dalje sa poplavom. Trebalo bi već davati nešto iz hale. Juče dok sam prolazila ulicom javili su da će biti neke pomoći. Rekli su mi da idem u opštinu da uzmem nekakvu potvrdu da smo bili poplavljeni i da ćemo sa tim papirićem moći da idemo u halu sportova i uzeti hranu. Jutro je bilo svežije i hladnije od prethodnih jutara. Bilo je za svo čudo mnogo više ljudi od predhodnih jutara koji su išli ulicom. Posle nekoliko dana od nastanka poplave, možda nekih šest, sedam dana počele su i prdavnice sa radom. Pa tako da su ljudi i kupovali ukoliko im je bilo nešto neophodno. Tog jutra sam krenula sama sa iščekivanjem da će mi pružiti odgovarajuću pomoć i svega onoga što je bilo potrebno svakom građaninu. Neki su ljudi išli pešaka, neko je išao biciklom, a nako je žurio kako bi nekud stigao. Nisam se mnogo osvrtala na ljude koji su prolazili, već sam razmišljala šta će mi reći kada budem stigla. Najverovatnije da će svako imati pravo na materijalnu pomoć, jer je bilo sve poplavljeno. Približavala sam se vratima opštine. Samo malo.., pardon., gospođo, govorila je jedna žena osrednjih godina držeći dete za ruku. To je bio jedan mali dečak od pet, šest godina.
-Izvolite rekla sam. Kada sam ga ugledala bio je sav izbezumljen. Koračali su brzo i bili su veoma zadihani. Kako se ti zoveš, upitala sam ga? Gledao me je dok sam očekivala da mi odgovori. Ja sam... Miodrag. Ovo je strašno sa poplavom govorila sam gledavši njegovu majku. Oni su brzo odjurili unutra, a ja sam nastavila za njima. Odmah kada sam ušla stajala je neka žena na ulazu. Uputili su me u jednu kancelariju i rekli su mi da sačekam onoliko koliko bude bilo potrebno. Krenula sam razgledajući brojeve soba koje su bile blizu mene. Najzad sam našla. Pokucala sam i kada sam gvirnula , radio je neki mladi gospodin.
-Sačekajte molim vas. Ja ću vam reći kada možete da uđete. Stajala sam i razgledala sam svega onoga što se nalazilo u blizini. Ljudi koji su radili tu neprestano su prolazili. Nikoga nisam ništa upitala , jednostavno sam čekala da uđem. Prošlo je skoro petnaest minuta, pomislila sam. Ja još čekam... Sigurno ima nekih obaveza pa je potrebno da sačekam. Najzad otvorio je vrata. Bila su poluotvorena.
-Hajde... izvolite. Možete da uđete.
-Dobar dan. Došla sam znate… Ne znam zaista kako da vam kažem . Krenule su mi suze niz lice.
-Sednite, pobogu gospođo. Šta nije u redu? Jeste li dobro?
-Zaista se izvinjavam došla sam u vezi poplave.
-Dobro. Sednite. I nema potrebe za takvim reagovanjem. Situacija je vrlo očajna. Zaista je bilo sve poplavljeno Ljudi su se suočavali sa raznim teškoćama i nemogućnostima da sebi obezbede osnovna sredstva.
-Ja sam zaista poplavljena i moja porodica se nalazi u očajnoj situaciji. Sve nam je poplavljeno. Dolazila sam redovno sa suprigom kako bih nam obezbedila hrane i svega onoga što smo nekad imali.
-Tu smo da vam pomognemo. Samo vi sedite i ništa ne brinite. Biće sve u redu. Potrudićemo se da vam pomognemo onoliko koliko možemo.
-Neki ljudi koji žive u mojoj blizini su mi javili da će se davati određena pomoć u hali sportova, pa tako da bi nam to bilo veoma potrebno. Imamo dvoje dece. Jednog sina i ćerku kojima se sada sve poplavljeno i koji sada u ovim trenucima gotovo da nemaju ničega. Imali smo mnogo vode u kući pa tako da nam je sve poplavljeno. Redovno sam dolazila ovuda kako bih uzela hranu za porodicu, ali su nam ponestale i druga važna kućna sredstva, pa tako da sam došla da mi pomognete da imam mogućnost da uzimam u hali sve ono što budu davali građanima.
-Naravno. Biće mi drago da vam pomognem i

da vam pružim podršku u pružanju pomoći.
-Veoma sam vam zahvalna na tako divnim rečima. Veoma će mi značiti vaša pomoć. Ustala sam polako sa stolice koja se nalazila odmah pored vrata i ustala sma polako kako bih se pozdravila. Moraću sada da krenem jer imam puno obaveza koje me očekuju. Pored svih patnji koje sam doživela ipak sam osećala radosti i ohrabrenje dodele pomoći. Zahvalila sam se vrlo ljubazno otvorivši vrata polako sam izašla. Moraću sada odmah da odem kući kako bih javila svojim ukućanima o mogućstvu uzimanja pomoći. Sigurno će biti veoma oduševljeni i zadovoljni zato što ćemo imatii mi pravo. Polako sam izašla na vrata i krenula sam kući. Moraću malo da požurim, jer me oćekuje puno obaveza. Dragoslav je sa decom bio kući. Kada sam došla držala sam neki papirić u ruci.
-Hajde, Dragoslav će.
-Malo više sam se zadržala u gradu. Pogledajte šta su mi dali. Ispružila sam ruku u kojoj je bila ceduljica. Deni je uzeo da pogleda.
-Daj mi da pogledam! Šta je to?
-Omogućili su nam da idemo i da uzimamo svu potrebnu pomoć koja sleduje građanima. Sutra u jedaneaest časova treba da se javim ljudima u hali sportova koji dele pomoć i tako preuzmem sve ono što mi sleduje. Osećala sam pomalo umor i potrebu da se odmorim. Sve je još uvek bilo pod uticajem poplave. Uspeli smo samo nekoliko stvari da sredimo a za ostalo smo čekali da nam pomognu. Prozori i vrata na kući su bili otvoreni. Stavri nameštaj koji je bio poplavljen stajao je ispred kapije koje su odnosili kamionima svakodnevno. Dok sam stajao u dvorištu nekoliko dana od poplave došao je jedan kamion plave boje. Stajao je blizu mog dvorišta. Izašao je neki čovek polako. Ovde možete da ubacite sve stvari koje vam nisu potrebne. Za nekoliko minuta doći će i traktor sa prikolicom pa tako da će jedna određena grupa ljudi utovarivati sve stvari. Stajao sam na kapiji i gledao sve to što se događalo. Jednom je jedan bagerista sa brkovima, bagerom utovarivao sav poplavljen nameštaj i stvari koje su bile poplavljene. Podigao je visoko deo bagera kojim je utovariovao stvari.
-Hej... hej, gospodine. Da li me čujete, dozivao sam ga. Vikao sam hej... nije obraćao pažnju na mene. Hej.. da li mogu da prođem? Mislim da me nije ni primetio. Počeo sam da mu mašem rukom , ali on i dalje nije primećivao. Ne mogu sada nikud, razmišljao sam. U ovim momentima mi je potrebno da izađem na kapiju i krenem ka gradu, ali ipak ću morati malo da sačekam. Susedi su donosili pojedine stvari u ruke. Rukama su ih ubacivali u prikolicu. A nekolicina njih je u ruci držalo lopate i išli su traktorom i svugde gde bi imali šta da utovare, utovorili bi u prikolicu koju bi zatim odvezli. Mislim da je bila neka akcija. To su bili ljudi koji su želeli da pomognu poplavljenom stanovništvu i otklanjanju otpada koji je nastao poplavom. Kada bi sve to nakupili nekoliko njih dvoje, troje ili četvoro bi stajali pored puta i čekali da se vrate kako bi nastavili da utovaruju one stvari koje su bie poplavljenje. Bilo je zaista strašno gledati sve te prizore . Ulice su gotovo bile pune svakojakog otpada. Tako da su dolazili nekoliko dana kako bi sve to odneli i raščistili. Tada sam znao vrlo često da izađem na ulicu i da im pomognem. Kada su ljudi izbacili sve svoje stvari i kada su počeli da sređuju ulice zadesio je ljude novi problem. Svi koji su pokušavali pa i mi da izbacimo vodu iz podruma nismo uspeli jer je bilo podzemnih voda. Ubrzo smo se sakupili.
-Je si li uspeo da izbaciš vodu iz podruma, upitali smo jedni druge.
-Ma jesmo, ali sutra ujutru kada bismo ustali podrum je bio ponovo pun sa vodom.
-I kod mene je bilo ponovo vode. Posle nekog vremena, eto ti Staniše.
- Mislim da će doći neki kamion za izbacivanje vode, pa će nam ti ljudi izbacivati vode. Posle nekog vreme ušli smo u kuću. Sedeli smo malo i odjednom je ustao sa stolice Dragoslav. Pogledaj neko stoji na kapiji. Izaći ću brzo da vidim ko je to. Izašao sam polako. Kada sam se približio bio je to Staniša.
-Čuo sam da će doći neka cisterna za koji minut i da će nam izbacivati vodu iz podruma. Sada se nalazi u blizini i danas izbacivaće vodu kod nas.
-Hvala ti što si mi javio .
- Ne znam odakle će početi da izbacuju vodu, ali čini mi se da će početi od onoga kod koga je najkritičnije. Dok smo razgovarali stigla je ogromna cisterna crvene boje. Prvo je sišao jedan krupan omanji čovek, a zatim jedan mladić dvadesetih godina.
-Dobar dan. Pozdravili su nas vrlo toplo. Odmah po naglasku sam mogao da primetim da nisu bili iz Srbije.
-Evo sada smo došli da Vam pomognemo u ovoj teškoj situaciji. Stariji gospodin je imao oko šezdesetak godina. Bio je proćelav sede kose. Obojica su nosila radne pantalone.
-Sada ćemo mi ući u dvorište, pa zatim u podrum kako bi vam izvukli vodu, govorio je onaj mladić.
-Da li treba nešto da vam pomognemo?
-Ne treba. Odgovorio je.
-Mi ćemo vam sada izvući vodu, a vi treba samo da nam pokažete gde se nalazi podrum. Prvo su ušli kod Kaće i Dragoslava. Stajali smo na ulici. Prvo su došli do šahte koja se nalazi na ulici. Otvorlili su poklopac i zatim su izvukli crevo koje se nalazilo na cisterni. Odmotavali su ga polako. Mladić koji je išao sa njim nosio je svetleću lampu na glavi kako bi video sve ono što se nalazi u podrumu. Kada smo došli do podruma, zamolio nas je da isključimo struju kako bi mogao da siđe u podrum. Kaća je isključila.
-Mislim da nije bezbedno silaziti u podrum. Pun je vode, a i u njemu ima sada svačega. Ako biste zagazili možda biste mnogli da se posečete staklom od tegli.
-Ništa se vi ne brinite , govorio nam je. Pored nas su se za nekoliko trenutaka našli Deni i Beta. Stajali su i gledali kako će izvući vodu. Mladić koji je bio iz Slovenije, izvadio je paklicu cigareta. Zapalio je cigaretu i stajao je ispred podruma.
-Za nekoliko minuta ću ući u podrum dok popušim cigaretu i počećemo sa izvačenjem vode. Povukao je dva, tri dima i bacio je cigaretu dole na zemlju. Uhvato je crevo i nekoliko stepenika je zagazio. Voda mu je bila skoro do kolena. Čeprkao je po nekim stvarima koje su plivale u vodi. Sve vreme mu je lampa na glavi bila uključena.
-Šta to radite, upitala sam ga?
-Gledam čega sve ima po vodi. Kako bih gurnuo crevo u vodu i kako ne bi zapušilo. Gledao nas je dok nam je govorio. Mislim da razumete o čemu vam govorim. Kada je gurnuo crevo u vodu, polako je izašao napolje.
-Vi stojte tu i ne bi trebalo da se isuviše približavate vodi. Sada bi trebalo da uključite struju kako bi počeli sa izvačenjem vode. Pomerao se čas prema kapiji a čas prema podrumu. Ponekad smo išli za njim kako se on kretao ne bismo mu li nekako pomogli. Stalno je kontrolisao protok vode crevu.
-Moraću sada da obratim pažnju na ovo crevo kako bi mogla voda da prolazi i odlazi pravo u kanalizaciju. Ponekad je stajao i vrlo malo je govorio o situaciji koja nas je zadesila.
-Odakle ste vi, upitala ga je Kaća?
-Mi smo iz Slovenije, tačnije smo iz Kranja, govorio je mladić. Znate to je u Sloveniji. Bili su veoma ljubazni dok smo razgovarali.
-Hajdemo sada da budemo blizu podruma da vidimo koliko je vode ostalo. Kada smo došli blizu skoro trećina vode koja se nalazila u podrumu je bila izbačena.
-Evo polako voda se izvlači. Još nekih petnaestak, dvadesetak minuta i mislim da će voda biti skroz izvučena koja se nalazi u podrumu. Stajali smo i posmatrali kako se voda smanjuje u podrumu.
-Još svega nekoliko minuta i vode neće biti. Posle nekoliko minuta otišao je do cisterne. Nešto je pričao na slovenskom jeziku. Nismo mogli baš najbolje da ga razumemo. Zatim su obojica krenula ka podrumu. Pridrži ovaj alat, govorio je onom mladiću. Još sam malo i biće gotovo.
-U koliko treba nešto da vam pomognemo vi slobodno recite, Dragoslav će. Deni i Beta su stajali dok su oni radili. Deni je došao pored njih i pridržavao je crevo kojim su izvlačili vodu.
-Sada ćemo izvući crevo. Crevom kojim su izvlačili vodu bilo je dugačko od cisterne i šahte pa sve do podruma . Na nekoliko mesta bilo je zavijeno. Počeli su da odvijaju crevo.
-Ima još uvek vode u njemu. Potrebno je izvući svu vodu koja se nalazi u crevu, pa zatim ga lepo spakovati.
-Vi ne treba ništa da radite, sve ćemo mi obaviti što god bude bilo potrebno. Sada ćemo ovo crevo kojim smo izbacivali vodu lepo spakovati i ići ćemo na drugo mesto.
-Da li hoćete da ostanete da se poslužite nečim?
-Ne bismo. Hvala vam. Vrlo rado bismo ostali, ali mi zaista žurimo. Imamo puno obaveza i očekuje nas mnogo posla. Prvo su odvili crevo svugde gde je bilo zavijeno kako bi izvukli vodu iz podruma i počeli da ga pakuju. Deo po deo su pakovali, a pri tom su izbacivali vodu iz podruma. Prvo su spakovali jedan deo, pa zatim drugi.
-Mi želimo puno da vas pozdravimo, jer bismo sada morali napokon da krenemo. Očekuje nas mnogo obaveza. Idemo odmah kod drugih ljudi kako bismo i njima izbacili vodu.
-Drago nam je što smo vas upoznali i mnogo vam hvala za pomoć Kaća će. Da niste bili vi ne bismo mogli da izvadimo vodu iz podruma. Ispratili smo ih do kapije. Zatim su izvadili i crevo koje se nalazi u šahti. I njega su spakovali. Pozdravili su nas vrlo ljubazno i mi smo se zatim vratili u kuću. Odmah smo otišli do podruma. Stvari su bile razbacane po podrumu i bilo je mnogo mulja.
-Ići ćemo malo u sobu da se odmorimo i da ručamo pa ćemo zatim početi sa sređivanjem podruma, Deni će. Ušli smo u kuću i seli smo za sto.
-Sednite malo da se odmorite. Evo vode ukoliko je neko ožedneo. Donela sam i ostavila sam flašu i čaše za sto.
-Ne bismo uspeli da izvučemo vodu koja se nalazila u podrumu bez njih, Dragoslav će. Pogledajte koliko ima samo mulja. Tegle su razbacane svugde po podrumu pa tako da ćemo morati sve to da izbacimo napolje. Šerpe i lonci siu bili razbacani svugde naokolo u podrumu. Sto i stolice su bile takođe u mulju. Sedeli smo nekoliko minuta, možda nepunih dvadesetak minuta, a zatim smo izašli napolje. Beta je ostala u kući.
-Ostaću malo ovde da se odmorim, a zatim ću doći da vam pomognem. Sišli smo polako u podrum. Dragoslav je polako silazio.
-Ja ću sve što se nalazi u mulju izvući i odnećemo kolicima i baciti. Kaća će, prvo bi trebalo da očistim sav mulj koji se nalazi u podrumu . Ovde ima dosta mulja. Hajde, prvo ti izbaci sve Dragoslave svega onoga što se nalazi u podrumu, pa ću zatim ja počistiti mulj. Sve što se nalazilo u podrumu bilo je razbacano.
-Moraću dobro da pazim gde stajem, ima puno tegli sada u mulju i bilo bi veoma opasno ako bih nagazio i slomio neku. Mogao bih da se posečem. Zato ću biti veoma oprezan. Vi stanite tu pored vrata, a ja ću vam dodavati svega onoga što je u podrumu. Najpre, kada sam ušao sve one police na kojima su stajale tegle i flaše bile su dole. Bilo je onih velikih tegle od po pet kilograma do onih najmanjih. Kada sam počeo da im dodajem tegle ugledao sam nekoliko tegli bez poklopaca. Bile su otvorene i pune sa vodom. Brzo sam ih pokupio i dodavao im. Zimnica koja se nalazila u flaši napunile se vodom.
-Koliko ima još tegli, Kaća će. Već smo napunili kolica. Ići ćemo ovo da izbacimo pa ćemo još puniti. Bile su skroz u mulju.
-Ostalo mi je još samo malo, možda još samo nekoliko tegli i flaša. Kada sam sve to izbacio počeo sam da iznoslim police , sto, stolicu koja je bila u podrumu. Sve te stvari su bile od mulja. Izneo sam sve te stvari koje su se nalazile u podrumu. Moraću sada malo da se odmorim.
-Ti se odmori Kaća će, a ja ću sada sići u podrum i počistiću sav mulj koji se nalazi u njemu. Kada sam sišla osećao se smrad od vode koja se nakoliko dana nalazila u podrumu. Bilo je još uvek malo podzemne vode koju sam trebala da izbacim pre nego što ću ga očistiti. Bilo je svega nekoliko kanti vode . Mulj sam polako iznoslila u kantu. I za nekih pola sata sam ga očistila. Bila sam sva zadihana i premorena od posla kojeg sam radila u podrumu. Sela sam malo da se odmorim.
-Mislim da smo završili veoma veliki posao, govorila sam Deniju i Dragoslavu. Kada sam pogledala Beta je bila blizu podruma.
-Jeste li čistili podrum, upitala nas je?
-Naravno. Bilo je puno vode i mulja. I svega onoga što je bilo u podrumu smo bacili. Neke stvari, sto, stolicu i nekoliko tegli smo sačuvali.
Ovo ću lepo oprati i iskuvati i mislim da će biti sve u redu. Izneli smo sve stvari polako koje su bile poplavljene Polako je i već padao mrak. Mislim da smo se dovoljno umorili i možda će trebati da potraje nekoliko dana kako bi se podrum prosušio. Bio je pun sa vodom i muljem.
-Sada su sigurno otišli kod Staniše i Ljubiše, Dragoslav će. I njima da izvuku vodu koja se nalazila u podrumu.

Osvanuo je i sedmi dan od poplave. Još uvek su svakodnevno dolazile cisterne kako bi ljudi mogli da dolaze i uzimaju vodu. Išli su svakodnevno kao i mi noseći sa sobom flaše koje smo punili i donosili da pijemo. Pored toga što su uzimali vodu sa cisterne davali su vodu i u hali sportova. Tog jutra sam ustala dosta ranije. Bila sam premorena od silnih obaveza koje su nas zadesile u raščišćavanju stvari od poplave. Brzo sam spremila doručak kako bismo doručkovali. Dragoslav je iznao i ponekad da ustane dosta ranije od mene, da me probudi, skuva kafu i posluži slatkom. Postavila sam tanjire i čekala sam ih da se probude. Beta i Deni su ustajali poprilično kasnije od nas. Razmišljala sam kako ću ići posle za hranu. Bilo je skoro osam i trideset. Ubrzo su svi ustali. Deni je ustao poslednji.
-Juče smo imali baš mnogo obaveza dok smo izbacivali vodu i mulj iz podruma. Uzeli smo po nekoliko parčadi sira, malo hleba i krem sir.
-Još nepunih sat vremena pa bi trebalo da krenem za hranu. U koliko bude bila kući Valadanka , ići ću sa njom. Beta je uzela svo posuđe i oprala ga i spakovala.
-Ići ću sada malo da se odmorim,a Deni je otišao i seo za računar.
-Poneću ovu torbu, govorila je Kaća. Obulkla sam se i ubrzo krenula. Bilo je dosta ljudi koji su krenuli za hranu. Kada sam se približila mostu iz daljene se videla hala sportova. Bilo je mnogo parkiranih automobila. A ljudi su gotovo stajali i sedeli ipred hale. Nekolicina njih sam poznavala, a ostale nisam. Srela sam jednog čoveka kako se vraća gurajući bicikl i noseći sa sobom paket vode. Kada sam došla sasvim blizu bilo je dosta gužve koj su čekali da uđu i obezbede sebi hrane i vode. Na ulasku je bilo još velike gužve.
-Ne znam da li ćemo stići sada svi da uđemo, govorila je jedna gospođa.
-Nadam se da hoćemo, govorila sa osmehom na licu. Vidite li sam koliko ovde ima gužve. Ljudi su nastavili da ulaze pa tako da sam i ja krenula sa njima. Na samom ulazu bilo je dosta ljudi. Vrata su bila širom otvorena. Kada sam gvirnula bilo je puno hrane. Stajali smo u red. Kada sam i ja došla bila je tu jedna gospođa veoma mlada možda nepunih tridesetak godina. Bilo je i dosta dece koji su pomagali i davali hranu ljudima. Svu hranu koju su davali pakovali su u kese koje su zatim pružali. Devojka koja je stojala davala je ljudima hranu i još po nešto u kesi. Situacija je još uvek kritična i mislim da je potrebno sve ovo uzeti što se nalazi u kesi. Ljudi su dolazili i odlazili i uzimali hranu i sve ono ostalo što su davali ljudima koji su bili ugroženi od poplave. Ljudi su stojali i čekali. Svako je govorio o poplavi i o teškoćama sa kojima je proživljavao.
-Ovde ćemo dobijati nekoliko dana hrane, govorila je jedna žena srednjih godina. I mislim da ćemo dobijati još nešto pored hrane što je potrebno ljudima kako bi se izborili sa poplavom i sa teškoćama koje su zahvatile stanovništvo. Kada sam ušla u halu bila je puna. Bilo je puno dece i odraslih koji su radili kako bi pomogli stanovništvu i svima onima koji su bili na neki način ugroženi. Na samom ulazu u halu sa leve strane nalazio se jedan ogroman sto na kome su bile neke sveske. Sedele je dvoje ljudi. I svako kada je ulazio morao je prvo njima da se javi kako bi uzeli sve ono što im je potrebno. Stajala sam i posmatrala ljude koji su se tu nalazili. Bili su u očajnoj situaciji, gotovo da većina njih nije imala za osnovne potrebe i mogućnost da provedu dan. Dolazili su potištenih glava sa problemima i umorom od nespavanja, obaveza kojih su imali za vreme poplave i posle poplave, ređivanja i raščišćavanja. Jedan po jedan je uzimao hranu. A neki ljudi su ipak bili po malo i srećni, spokojni i na neki način i zadovoljni što su im sada obezbeđeni potrebni uslovi i sredstva za određeno vreme.
-Nemamo ničega. Hrane, odeće, i svega ostalog nam je ponestalo. Bilo je mnogih ljudi koji su došli kako bi sebi obezbedili pomoć koju su pružali jer jednostavno nisu imali ništa je im je voda sve odnela. Jedna žena je sa detetom stojala na ćošku hale... to sam baš veoma dobro zapazila. Bo je dečak od nekih petnaestak godina. Stajali su držeći kesu u rukama. Polako sam se približavala ljudima koji su deleli hranu. Razmišljala sam kada budem uzela hranu ići ću malo kod njih kako bismo pričali i videla u kakvoj su oni bili situaciji. Sigurno je da su i oni poplavljeni samo da mi je znati u kojoj meri. Izvolite kesu, rekla mi je jedna gospođa. Imala je kovrdjavu riđu kosu i bila je mlađih godina. Veoma ljubazna.
- Izvolite.
- Hvala. Rekla sam Izvinite... želim samo da vas pitam i da vam se pre svega zahvalim za ovu pomoć koju ste pružili mojoj porodici da li ćemo i sutra dobiti pomoć, jer mi zaista smo veoma ugroženi u ovj situaciji.
-Naravno i sutra će svi građani koji su bili poplavljeni dobijati pomoć od nas i ... mislim da će tako biti i narednih desetak , petnaestrak dana. Ljudi su sada ugroženi i veoma će im značiti naša pomoć. Pomoć svakodnevno sustiže i tako da sve to što dobijemo mi delimo građanima kako bismo im pomogli da prevaziđu ovu tešku situaciju koja ih je zadesila sa poplavom.
-Hvala vam , uzviknula sam. Stegla sam vrlo čvrsto kesu i krenula sam ka onoj ženi sa deteom.
-Dobar dan. Želim ovom prilikom puno da vas pozdravim. Vidim da tu stojite sa detetom... i ne znam da li ste uzeli hranu i pomoć koju daju građanima.
-Dobar dan, uzviknula mi je, a i dete mi se ,takođe, vrlo lepo javilo. Mi smo u potpunosti poplavljeni, nemamo sada ničega. Čekamo da uzmemo hranu pa zatim će nam ljudi iz Crvenog krsta koji se nalaze u hali dati i nešto od garderobe kako bism imali u čemu da idemo. Dečak je stajao uz majku i posmatrao me je dok smo pričale.
-I mi smo poplavljeni bili, govorila sam im. Evo, koliko je prošlo dana a mi smo izbacivali stvari iz kuće i svega onoga što je bilo poplavljeno. Sve smo morali da bacimo, jer je gotovo sve bilo pod vodom. Nadam se da ćemo se videti i naredni dana. Čula sam dok sam čekala u red da uzmem hranu da će deliti pomoć građanima više nedelja , pa tako da se nadam da ćemo se još koji put susresti.
- I ja se nadam , bilo bi mi zadovoljstvo da ponovo dođem i vidim vas.
Polako sam ih pozdravila i krenula sam ka izlazu. Bilo je to ogromne gužve. Hala je gotovo bila puna ljudi i i hrane i pojedinih sredstava koji su bili potrebni ljudima da bi mogli da održavaju ličnu higijenu i sve ostalo. Bilo je tu i ljudi koje sam poznavala i onih koji su bili nepoznati. Neki su dolazili i automobilima da uzmu hranu i odmah su odlazili svojim kućama, a neki koji su bili u potpunosti poplavljeni, dolazili su pešaka u čizmama, ili eventualno biciklom u koliko su uspeli da je sačuvaju od poplave. Na izlazu je bilo dosta ljudi koji su držali kese sa hranom. Tog dana su počeli da nam daju i pakete sa vodom. Voda je baš neophodna svima, pomislila sam. Šta bismo radili bez vode u ovim trenucima, a ona nam je najpotrebnija. Svaki građanin je dobio po jedan paket vode, a zatim su delili i vodu u flašama. Nekako sam uspela sve to da ponesem i krenem kući. Vrlo me je interesovalo šta su sve to delili ljudima , jer je bilo gotovo sve poplavljeno i ugroženo vodom koja je zahvatila stanovništvo. Dok sam se vraćala kući, bilo je dosta građana koju su krenuli da uzmu hranu. Tada sam srela jednog čoveka koga stalno viđam u gradu, ali nisma ga poznavala lično, kako nisi dva paketa vode i odlazi kući. Rzamišljala sam gde li mu je hrana i sve ostalo. Zašto se vraća sam sa vodom. Možda je sigurno uzeo pre ili će se vratiti kasnije da uzme sve ono što su davali građanima. Tako dok sam se vraćala kući. Susretala sam mnoge ljude kako prolaze . Bilo je tu roditelja sa decom, mladih i starijih ljudi. I tako dok sam koračala jednom prilikom sam pogledala u kesu šta smo sve to dobili. Ja sam tu kesu stavila u torbu i tako sam nosila kući. Izvadivši kesu, videla sam da u njoju ima pored hrane da su nam obezbedili i pojedina sredstva. Tada sam videla neki šampon, ali brzo sam stavila kesu u torbu i krenula sam kući. Situacija se polako stišavala, ali još uvek je bilo sve u neredu od poplave. Ljudi su i dalje sređivali stvari, kuće i svoja dvorišta kako bi obezbedili smeštaj i nastavili da žive kao i ranije. Jednom prilikom smo posetile jedne prjatelje koje nismo baš viđali često. Sedeli smo jedno veče kući i za stolom smo večerali. Zazvonio je telefon i javila se jedna naša prijateljica koju često susrećemo u gradu. Nekada smo često oboilazili jedni druge ali sada znatno ređe. To je jedna žena osrednjih godina koja živi sa svojim ocem koji ima blizu devedeset godina. Nekada kada sam imala vremena i sa svojom decom dok su bili mali vrlo često smo obilazili jedni druge. I tako da smo jednom uzimali čajeve jedni od drugih, po neku literaturu I tako dalje Javio se moj suprug, ubrzo sam i ja uzela slišalicu i to su bili oni. Bila sam veoma iznenađena gestom i pozivom, toliko sam se obradovala što sam ih čula i što su se setili nas. Na prvi mah sam se uplašia da li im se nešto nije dogodilo posle ovih popava i katastrofa koje su zadesile građane. Trebali je da sutra odemo kod njih kako bismo i nešto pomogli. Pristali smo. Sutra kada je svanulo krenuli smo kod njih kako bismo im pomogli da izbace neki ormar koji im je stojao u pretsoblju. Beta i Deni su ostali kod kuće. Kada smo stigli kod njih, poslužili su nas nekim slatkišima i sokom i zatim smo im pomogli da prebace ormar.
-Pogledajte, uzviknuli su! Ovaj smo ormar dobili kao pomoć od opštine , jer nam je onaj ormar koji smo imali bio poplavljen pa smo bili prinuđeni da ga bacimo. Zatim smo posedeli još nekoliko minuta, možda nepunih pola sata i zatim smo krenuli kući. Oni su imali dosta obaveza. Retko kada su provodili vreme u kući po ceo dan već su odlazili u jednom susednom selu gde su živeli i provodili vreme. Tamo su čuvali i životinje. Njena mama je preminula pre samo nekoliko godina i tako da je većinu vremena provodila sa ocem.
-Drago nam je pto ste nam pomogli i sami ne znamo šta bismo uradili da nije bilo vas i vaše pomoći. Ne znamo kako samo da vam se odužimo.
-Ništa ne brinite, tu smo da se pomognemo i pružimo pomoć i podršku jedni drugima onda kada je najteže. Ubrzo smo ustali i krenuli kući. Pozdravili smo ih vrlo ljubazno. Bila sam veoma zaprepašćena i iznenađena situacijom koju sam zatekla doki smo izlazili na kapiju. Sa desne strane u produžetku te ulice, još uvek je bilo velikih gomila otpadaka koje su nastale gomilanjem otpada i stavari koje su ljudi donosili i tu ostavljali od popave koje su bile poplavljene. Bilo je dosta velikih kamiona koji su stojali na ulici. Polako su utovarivali otpatke i raščišćavali put. Stajali smo neko vreme i gledali a zatim smo krenuli kući. Samo nekoliko metra pešačaenja ja sam zastala i rekla Dragioslavu:
-Hej stani, pogledaj ovo!
-Šta... šta sada da pogledam, upitao me je...
-Pogledaj ovu kuću, pogledaj samo kako je napukla od poplave i vode koja je bila skoro do prozora. Kada je pogledao bio je veoma iznenađen. Pa ovo je strašno. Ova kuća je napukla od vode koja je bila skoro do prozora. Stajali smo nekoliko minutai zatim smo krenuli kući. Bilo je strašno. Ljudi su se iseljavalli i tražili su mesta gde bi mogli da opstanu spasu se svega onoga što je nastalo od poplave. Kada smo stigli kući odmah smo pogledali kesu koju smo dobili u hali sportova kao pomoć od oplave. Bilo je tu svačega: konzerve sa hranom, gulaša, pasulja, paštete, narezaka... Ali smo dobili i svega ostalg što nam je bilo potrebno, šampone, četkice za zube, sapune, higijenske rukavice, deterdjente ... Najzad kada smo sve izvadili iz kese koju smo dobili, ugledala sam i maske. Prvo nisam znala šta je to, kada sam dobro ugledala videla sam da su to zaštitne maske.
-Ovo je baš potrebno, uzviknuo je Deni. Potrebne su nam da se ne bismo zarazili od vode i od mulja koji je nastao od poplave. Sada sigurno ima puno virusa i bakterija na svim mestima na kojima je bilo poplavljeno. Sada kada budemo išli negde na neko mesto gde je bilo poplavljeno, obavezno ćemo nositi maske kako bismo se zaštitili od infekcije.
-Ovo nam je baš potrebno... Čudim se jer .. sam ugledala neke ljude kako prolaze i kako nose maske na licu. Sigurno su bili u potpunosti poplavljeni jer su se bojali zaraze.
-Situacija je bila veoma kritična i mislim da su nam maske veoma potrebne kako bis e ljudi spasli raznih infekcija koje mogu da nastanu od vode koja je sigurno bila zaražena. Od tog momenta svi smo nosili maske kud go da bi krenuli, ili nešto raščišćavali od poplave, a pogotovu tako gde bi čistili mulj od poplave gde se još uvek na nekim mestima nalazio. Bilo je svega onoga što nam je bilo izrazito potrebno. Bilo je i hrane koju smo odmah uzeli i počeli sa ručkom. Sednite dok ja pospremim sto i sešćemo da ručamo. Posle nekog vremena svo smo seli i počeli smo da jedemo. Bilo je najviše konzervi sa hranom. Otvorili smo nekoliko konzervi gulaša i graška i počeli smo sa ručkom.
-Mislim da nam je ovo sada najpotrebnije, Dragoslav će. Ne nam šta bismo mogli da radimo da nismo dobili ovu hranu. Vreme je dugo proticalo, a hrana nam je potrebna svakodnevno kako bismo preživeli. Rekli su mi da je ovo hrana samo za danas i da će nam davati hranu i sutra i naredne dane dok sve bude trajala pomoć građanima koji su poplavljeni. Sedeli smo i ručali.
-Možda bi trebalo malo da se odmorimo od današnjeg dana. Završio je prvi sa ručkom i otišao da sedne na stolicu uzevši kesu.
-Pogledajte šta sve ima ovde. Izvadio je šampone, deterdjente, prašak, sapune. Mislim da nam je ovo zaista potrebno. Koliko dana je samo trajala popolava po atako da nam je svega ponestalo.

Ljubiša je tog dana kada su počeli da daju hranu, stojao u dvorištu i gledao je sve ono što je bilo razbacano po dvorištu. Još uvek je na nekim mestima u njegovom dvorištu bilo vode. Hranio je psa koji se nalazio u dvorištu. Tada sam rekao Kaći da ću otići do Ljubiše da mu javim da su počeli da daju hranu u hali pa da bi i on mogao da ode i uzme hranu i sve ono ostalo što mu sleduje. Na trenutak sam izašao iz dvorišta i krenuo sam ka njegovoj kući. Bio je u dvorištu.
-Zdravoio Ljubiša
-Zdravo.
-Kako si ti? Šta radiš?
-Evo, malo se voda povukla i situacija je počela da se stišava i rešio sam da dovedem psa ovde i ga zavežem pored njegove kućice. Bilo je mnogo mulja. Od jutros provodim vreme ovuda pokušavajući da mu obezbedim mesto kako bi provodio vreme u kućici. Od kada je nastala poplava sve je razrušeno i puno je bilo mulja. Stajao je i gledao.
-Ja sam došao da ti javim, a ne znam da li si čuo da su počeli da nam daju hranu u hali sportova i da ima svako mogućnost koji je poplavljen da ode i uzme hranu. Tog momenta je se podigao ispravivši se.
-Ne zna za to. Znam da su nam davali hranu ispred opštine a za halu nisam čuo. Hvala ti puno što si mi javio. Ići ću sutra pa da uzmem sve ono što omogućavaju građanima. Imam još nekih obaveza koji ću se pozabaviti pa ću zatim otići da vidim šta će mi reći u vezi pomoći koju pružaju. Stajali smo još neko vreme smo razgovarali, zatim sam mu rekao da moram da idem kući, da imam puno obaveza koje moram da završim i da ćemo se videti uskoro. Stajao sam u dvorištu i razmilšljao o onome očemu mi je govorio Dragoslav. Proveo sam još malo vremena u dvorištu, gledajući šta još mogu da sredim od stvari koje su bile poplavljene. Zatim sam vrlo brzo otišao u kuću. Staniša je sedeo za stolom i razmišljao je o situaciji koja nas je zadesila sa poplavom.
-Hej Ljubiša, sad dok sam bio u dvorištu i dok sam zavezao psa za kućicom, došao je Dragoslav i rekao mi je da je bila Kaća pre nekih sat vremena i da su počeli da daju hranu i ostalu pomoć građanima. Bio sam vrlo iznenađen to što mi je rekao. Ići ću sutra ujutru rano u halu sportova, da nam omoguče da uzmemo i mi pomoć. Pogledaj samo koliko smo i mi bili poplavljeni. Gotovo da nemamo ništa od hrane. Bašta nam je bila puna sa vodom i tako da za sada nemamo voća i povrća. Zatim sam seo i ja da se odmorim

Sara i Dušan su provodili vreme trudeći se da poprave situaciju u kući i u dvorištu od poplave koja ih je zadesila. Vrlo često smo obilazili naše susede sa kojima smo vrlo često komentarisali o poplavi i o situaciji koja nas je zadesila. Vrlo često je govorila Sara:
-Ma bitno je da smo živi i zdravi, da su deca živa i zdrava a za ostalo kako bude. Situacija je sada veoma kritična i gotova da su većina ljudi ostali bez krova nad glavom. Pitam li se šta li rade ljudi kojima je ušla voda skoro do plafona i koja je poplavila čitave kuće. Sedeli smo vrlo često u večernjim satima slušajući dnevnik, gledali smo razne scene o područjima koja su bila poplavljena. To je strašno bilo gledati. Na nekim mestima voda je ušla u kuće do plafona i tako da je poplavila sve ono što se nalazilo u kući i u dvorištu. Na nekim mestima gledajući televiziju videli smo kako nema puta i da se voda nalazi svugde naokolo. Ono što je najstrašnije i najbolnije jeste čuti kako ima žrtava od poplave. Mnogi ljudi su nažalost izgubili svoje živote kada je bila poplava. I ako su se trudili da spasu svoje živote da se izvuku iz kandji bujica i dubokih voda koje su nastale poplavom. Trudili su se svim mogućim sredstvima da se spasu i ostanu živi, da produže njiove živote i da opet žive. Sigurno da je to veoma teška situacija koja može da snađe ljude . Pogotovu one ljude koji su u doba starosti, i kada više nisu u mogućnosti da se više sami brinu o sebi, već im je neko potreban koji će im pružiti pomoć i sve ono ostalo što im je bilo potrebno. To je za njih bio jedan od najtežih trenutaka u njihovim životima. I ako su trudili da se spasu i nadvladaju poplavu koja zahvatila ceo grad i ostala područja. Možda su neki tada spavali, ili su bili iznemogli i bolesni pa tako da nisu mogli da se izbore sa poplavom. Voda je nosila sve pred sobom, stvari, životinje, ljude… i svega onoga što joj je bilo na dohvat ruke. Sedeli su i ležali tokom dana a onda uveče kao da nisu ni slutili da će biti poplave i da će baš oni biti poplavljeni. To je bio veoma iznenađujući trenutak i susret sa poplavom koja je vrlo brzo nadolazila. Bilo je i dece koja su se nalazila u veoma teškoj, kritičnoj situaciji ali su spasioci i stručne službe reagovale na vreme pa tako da su spasavali živote svakom ko je bio u kritičnim situacijama. Bile su to veoma velike strahote gledati prizore koje su snalazile ljude. Vrlo često sam sedela i razmišljala o situaciji koja nas je zadesila, ali isto tako i o još težim momentima koji su mogli da se dese. Ne pamtim da je ikada bilo ovoliko poplave koja je zadesila građane. Kako sam se samo bojala za Sandru u Svetlanu. One su tako male, a poplave se desila iznenada i tako brzo je voda narasla da je poplava predstavljala opasnu situaciju u kojoj su se našle. Sedeli smo i razmišljali o čitavoj sitaciji koja je zadeila ljude. Bitno je da su obezbedili hranu i sredstva ljudima koji su bili poplavljeni. Javljali su na medijima o hrani i o pomoćima koju su svakodnevno pružali građanima. Tokom dana je Dušan saznao od suseda da će početi da daju hranu i u hali sportova i ostalu pomoć koja je bila izuzetno potrebna ljudima u tim teškim situacijama.
-Vreme je da se malo odmorimo, jer sutra imamo puno obaveza koje moramo da obavimo. Ustaću sutra dosta ranije kako bih otišla po hranu i ostala sredstva. Te večeri smo sedeli za stolim i razgovarali. Doduše Dušan je bio malo zamišljen o novonastaloj situaciji, o vodi koju smo izbacivali i o stvarima koje su nam bile poplavljene.
-Bitno je da smo raščistili sve one stvari koje su bile poplavljene i da smo izbacili vodu iz podruma a za ostalo kako bude. Mislim da su se ljudi nalazili u mnogo kritičnijoj situaciji nego što smo se mi našli. Trebaće nam malo vremena da nam se kuća prosuši od poplave koja je nastala. Danima su nam na kući bili otvoreni prozori i vrata kako bi se sve to polako prosušilo. Nekada kada bi bilo malo hladnije, dok smo sedeli za stolom, ustala bih vrlo brzo da zavorim vrata ili prozore. Često se sedeli i provodili smo vreme razgovarajući o popavi. U brzo smo legli da spavamo i da se odmaramo. Jutro je bilo nešto svežije od prethodnoh jutara. Deni je tog jutra ustao dosta ranije dok su ostali spavali. Zatim je ustao Dušan i svi ostali.
-Deni će, mislim da dans treba da idemo u halu sportova kako bismo nama uzeli hranu.
-Ići ćemo popodne. Sešćemo da doručkujemo i ići ćemo. Dok smo sedeli u sobi i povremeno odlazili u dvorište kao bi smo nadgledali kakva je situacija od poplave, videli smo ljude iz komšiluka kako odlaze za hranu i pomoć. Vrlo često su govorili uz viku i podignutog glasa kako bi što pre brže stigli, pomogli jedni drugima, uzeli ono što im bude bilo potrebno i vratili kući. Vrlo često se čula galama:
-Hej... Kaća... Ljubiša... Vladanka ti ćeš sa nama... Imam mesta i sa nama govorio je Staniša. Svi susedi su vrlo rado odlazili jedni kod drugih kako bi se bolje i lakše organizovali oko odlaska u halu sportova i uzimanja pomoći. Bilo je hrane svakodnevnopa tako da po nekad nisu bili u mogućnosti sve to sami da ponesu. Bila je uvek potrebna pomoć suseda koji izlazili u susret jedni drugima i pomagali u pružanju pomoći. Čak i ljudi koji su pre poplave gotovo da nisu razgovarali međusobno, našli dovoljno vremena da posvete jedni drugima i da pruže podršku u takvim teškim situacijama. Čim bi bilo vreme da pođu i uzmu hranu vrlo često bi se nalazili na ulici i autom krenuli po hranu. Bilo je zaista potrebno sve to doneti. Pogotovu vodu koja se nalazila u paketima. Stajala sam na ulici govori Vladanka sa ostalim susedima.
-Sačekajte ovde, vrlo često je govorio Staniša. Ićićemo sada za hranu. Onda bismo vrlo često svi jedan za drugim ušli u auto i tada otišli. Bilo nam je svima olakšano doneti hranu i svu ostalu pomoć. Ja sam nekako više volela da odem sama i uzmem sve ono što je potrebno. Jednom mi se desilo kada sam trebala da idem drugog dana i uzmem hranu, sredstva koja su sledila, ali tog dana nisam uspela sve to sama da ponesem već mi je pomogao jedan čovek koji se nalazio u mojoj blizini. Već sutra dan sam razmišljala kako ću i šta ću sa oviim kada budem uzela. I tako jednog dana ja krenem autom sa Dragojlom i kada smo stigli do hale bila je veoma velika gužva. Polako smo izašli iz auta i uzeli hranu koja nam je sledila. Čeklali smo i kada smo sve to uzeli ušli smo u auto i svi zajedno krenuli kući.
Vreme je polako odmicalo, svi smo dolazili redovno da uzimamo sve ono što nam je sledilo kako bi smo imali za to vreme dok je bila poplava. Sa iščekivanjem smo očekivali šta li ćemo sve dobiti svakodnevno. Od kada su počeli sve to da nam dodeljuju osetili smo mnogo veliku olakšicu u porodici kada je bila u pitanju ishrana i osnovna sredstva koja su nam mnogo značila. Ljudi su dolazili svakodnevno i odlazili. Vreme je polako prolazilo, situacija od poplave se polako stabilizovala. Ljudi su imali mnogo velike poteškoće sa svim potrerbama koji su imali. Vreme je prolazilo a ljudi su pokušavali na svakojake načine da se odupru teškoćama poplave i da nastave kao i ranije da žive. Pojedinim ljudima koji su imali kuće i pojedine zalihe hrane, bilo im je sve potopljeno ali su vremenom uz pojedine pomoći uspeli da sebi obezbede neka osnovna sredstva. Ljudi su se veoma teško oporavljali od poplave koja ih je zadesila. Kako je vreme odmicalo prlazeći ulicom videla se veoma velika pustoš koja je nastala od poplave. Ljudima na kući su bili otvoreni prozori i vrata, ograde su bile razvaljene... Vreme je i dalje bilo mutno. Kišica je povremeno padala. Bojali su se da ne bude ponovo poplave i ponovo budemo poplavljeni. Dani su prolazili ljudi su odlazili svakodnevno za pomoć koja im je sledila.

Vladanka je tog popodnervna skoro celi dan provela u kući. Sedela sam i razmišljala o svoj ovoj situaciji koja nas je zadesila. Nisam mogla da dođem k sebi i situaciji u kojoj sam se zadesila. Plašila sam se svoje starosti i iznemoglosti. Kako ću uspeti ovako sam da se izborim sa katastrofom koja je nastala od poplave. Gledala sam sve oko sebe i sve te stvari koje su bile izbačene na ulici koje su ljudi iznoslili. Znala sam vrlo često u večernjim časovima kada treba da legnem da razmišljam o svoj toj situaciji koja nas je zadesila. Dobro je da sam živa i da sam uspela da se izborim sa ovom vodom koja nas je zadesila. Koliko je ljudi samo poplavljeno i koliko se njih nalaze u veoma teškoj situaciji. Bila sam za hranu. Sva ta dešavanja me podseća za vreme kada se nije imalo kada smo išli za hranu. I ja sam iznemogla, evo idem ovim štapom. Bila sam nekoliko puta za hranu i više nisam mogla da hodam pa sam morala više vremena da provodim odmarajući se. I tako jednog dana dok sam sređivala dvorište koje je bilo poplavljeno, naišla je jedna moja komšika, to je ona Dragojla koja tu stalno prolazi. Bilo mi je potrebno mnogo vremena da sve to sredim od poplave. U dvorištu na nekim mestima je još uvek bilo vode pa čak i posle nekoliko dana, skoro cele sedmice.
-Hajde Dragojla, izvoli uđi. Otvorivši kapiju pozdravile smo se i polako smo krenule ka kući.
-Kako si ti?, upitala me je.
-Evo starački. Sedim ovde i razmišljam kako je sve bilo poplavljeno.
-Ma hajde, dobro je da smo nekako pretrpeli ovu poplavu. Zaista je bilo strašno ali treba da razumemo i druge ljude koji su se nalazile u još težoj situaciji. Mi smo ovih dana vrlo žustro radili. Pre nekoliko dana dok su dolazili traktori i kamioni izneli smo sve stvari koje su bile poplavljene. Sada nam ostaje da sredimo kuću koja je bila poplavljena. Sve stvari su nam skoro bile poplavljene. Počelo je polako da se suši a za ostalo videćemo. Bila sam redovno ovih dana za hranu... Znaš , videla sam te pre nekoliko dana, bila si ovde za hranu, ali posle toga nisam te videla. Nisam znala šta se stobom dešava, pa sam došla da te posetim i da vidim kako si.
-Bila sam samo nekoliko dana da uzmem hranu koja mi sleduje, ali vrlo daleko mi je bilo da idem čak ispred opštine, pa tako da sam zamolila Stanišu da mi donese. Brzo se umorim i ne mogu dugo da pešačim.
-Tu sam ja da ti pomognem. Znaš da možeš uvek da me pitaš ukoliko ti je potrebno da ti pomognem.
-Hvala ti.
Išle smo jedna pored druge. Na ulazu je bilo dosta mulja od poplave koja je nanela, ali je Vladanka sve lepo očistila, pa tako kao da nije ni bilo poplave. Sto i stolice koje su bile napolju, Vladanka ih je lepo okrenula i postavila na svom mestu, ali su one bile pune mulja i od vode u kojima su bile nekoliko dana.
-Ovde na njima i ne možemo da sedimo. Trebalo bi bolje da uđemo u unutra , ovde je bilo sve puno sa vodom.
-Lepo si ti to sredila... Kada se sve to lepo prosuši, moći ćemo opet ovde da sedimo i da pričamo.
-Hajdemo unutra, izvoli, govorila je držeći štap u ruci. Ušla sam polako u sobu i sela sam na prvoj stolici koja mi je bila najbliža.
-Skuvaću kafu ili neki čaj i da malo sedimo, Vladanka će. Pogledaj dokle mi je ušla voda. Nije toliko strašno, kod nekih je bilo sve poplavljeno.
-Došla sam da ti kažem da u hali sportova će davati još pomoći građanima koji su bili popvaljeni i koji su bili veoma u kritičnoj situaciji.
-Još pomoći... Zar nam nisu davali hranu ispred opštine?
-Jesu.. ali to ljudima nije dovoljno, jer jednostavno u ovim trenucima nemaju ništa i zato im je potrebna pomoć. Javili su nam da su počeli da daju hranu u hali sportova i da je potrebno da ideš i da se javiš u opštinu i uzmeš nekakvu potvrdu da bi mogla da odeš i uzimaš hranu i ostalu pomoć
-Potvrdu! Kakvu potvrdu?
-To ti je potrebno da bi imala pravo na tu pomoć.
-Nisam znala hvala ti puno što si mi rekla. Ja sam baš ovih dana imala veoma dosta obaveza i išla sam za hranu pa tako da sam imala zaista puno obaveza. Jutros sam ustala dosta ranije. Izašla sam napolje da vidim kakva je situacija. Uzela sam da sredim sve ono što se može uraditi posle ove poplave. Koliko mogu, toliko. Ne znam šta ću pre da uradim. Napolju je skoro sve bilo pod vodom. Ali, evo, sada sam sve lepo sredila i čakam da se ove prostorije u kući prosuše.
- I mi smo radili i sređivali skoro nekoliko dana. Situacija je bila veoma kritična pa tako da smo imali mnogo posla oko poplave. Dobro je da su nam obezbedili neku pomoć.
-Hvala ti što si mi javila i veoma mi je drago što si došla i što sada ovde razgovaramo.
-Izvoli posluži se. To je sve što mi je ostalo od hrane koju smo dobili.
Hvala ti.
Sedele smo još neko vreme, a zatim je Dragojla vrlo brzo krenula kući.
-Hajde krenuću i ja sa tobom da te otpratim do kapije, pa ću sutra ići da vidim šta će biti od pomoći. Ustala sam vrlo iznemoglo i veoma zamišljeno. Nadam se da ćemo se ubrzo ponovo videti. Vratila sam se i razmišljala sam o Dragojli. Uvek tako kada je meni bilo nešto potrebno ili kada o nečemu nešto nisam znala, vrlo rado je je dolazila kod mene i obaveštavala me je o svemu onome što je builo potrebno. I sada… veoma mi je drago što je došla kod mene i što me je obavestila. Sigurno su ljudi još uvek u veoma teškoj situaciji, a pogotovu sada kada je prošla poplava. Ne znam ni ja kako ću sa hranom. Ma, da nije bilo poplave znala bih ja kako bih… Imam puno voća i povrća.., ali sada nemam ničega jer je sve poplavljeno. Kada samo bolje razmislim, pa svi idu kako bi uzeli pomoć, kako bi imali hranu i svega onoga što im je potrebno. Ne mogu samo ni ja sa hranom, potrebno je tu mnogo čega. Ušla sam polako u sobu , zatvorivši vrata za sobom. Razgledala sam sve naokolo, gde se šta sve nalazi. Približila sam se jednom ormaru i jednom stolu na kome je bila kesa sa hranom koju sam uzela. Brzo sam otvorila kesu i… bila sam iznenađena. Hrane je bilo sve manje. Pa, ovo je jako malo. Ne znam da li ću imati za svega dva ili tri dana. Ubrzo sam sela na stolicu i razmišljala. Sutra dan ustala sam veoma rano. Pospremila sobu, doručkovala i krenula za pomoć. Ne znam ja lepo ni gde ti je ta hala, ali mislim da ću naći nekako. Krenula sam polako. Jutro je bilo prohladno i dosta svežije za razliku od prethodnh jutara. Ljudi su već bili na ulicama. Svako je išao svojim putem ali većina nas koji smo se našli na ulici tog jutra krenuli smo za hranu i ostalu pomoć. Neki su me poznavali jer su živeli u mojoj blizini. Videla sam jednog čoveka kako ide sa nekom ženom i govore o hali i o nekoj pomoći. Krenula sam i ja za njima. Mislim da ću znati gde se uzima pomoć. Hodala sam polako i na nekoliko metara ugledala sam halu. To je sigurno tu, pomislila sam. Bilo je dosta ljudi koji su čekali hranu i svu pomoć koja nam je bila neophodna. Nisu mnogo obraćali pažnju na mene.
–Dobro jutro. Došla sam… znate, meni je potrebna pomoć. Bila sam poplavljena. Hrane je sve manje, a o ostalim sredstvima da i ne govorim.
-Sačekajte malo, rekao mi je jedan mladić.
-U redu. Stala ja sam ispred i čekala. Vreme je prolazilo. Bilo je dosta dece u hali koji su delili hranu svima onima koji su se nalazili u njoj. Osvrtala sam se i gledala sve te ljude koji su se tu nalazili. Jedni su ulazili, drugi su izlazili. Skoro da svako nije obraćao pažnju na mene. Svako je žureći se uzimao ono što mu je bilo potrebno i odlazio kući. Koliko je tu samo hrane razmišljala sami svega onoga što je ljudimo potrebno. Gledala sam ljude koji su dolazili sa decom i kako bi uzeli sve ono što im sleduje. Bilo je dosta ljudi koji su stajali i čekali.
-Možete da idete tamo malo napred i ubrzo ćete dobiti sve ono što vam sleduje. Krenula sam tamo gde je stajao jedan čovek. Uzela sam hranu i sve ono što su davali, a zatim sam krenula kući. Bilo je toliko velike gužve da su ljudi želeli da što pre izađu sa kesama u kojima se nalazila pomoć koju su dobili i krenuli kući. Dok sam stajala videla sam jednu ženu kako stoji i čeka da uzme pomoć. Dan je bio veoma sunčan i topao. Jutros kada sam ustala kako je bilo svežiuje razmišljala sam. Biće bolje da uzmem ono što mi sleduje i da idem kući jer imam još puno obaveza. Mislim da će mi ovo mnogo značiti jer je jednostavno ponestalo hrane i svega onoga što je potrebno ljudima. Koliko je samo proteklo dana od nastanka poplave. Zagledala sam po kesi ono što su mi dali. Ne bih znala kako bih uspela da izađem sa ovom situacijom da nam nisu omogućili ovu pomoć. Sigurno će davati ljudima nekoliko sedmica pa tako da će ljudi uspeti da imaju svega onoga što će im biti potrebno. Koliko je samo vremena proteklo od nastanka ove katastrofe od poplave. Svi smo bili uplašeni i nismo znali šta ćemo. Ljudi su se razbežali na sve strane kako bi se spasili ovih voda. Dok sam hodala veoma sam razmišljala o svemu tome. O vremenu koje je proteklo, o poplavi, o stvarima koje su nas zadesile nekada, o pojedinim katarstrofama i sada o ovoj popavi koja je nastala iznenada. Vreme je bivalo sve toplije i toplije. Ljudi su prolazili gradom a ja sam se sve više i više udaljavala od hale krećući se u pravcu svoje kuće. Kako su se ljudi od jednom zadesili u tako teškoj situaciji. Koliko je godina samo prošlo, a eto ti... od jednom ujutru kada se probudimo svugde je bilo vode. Sada kako prolazim i razgledam sve ove prizore koji su prisutni kod stanovništva. Sve je bilo poplavljeno. I tako kreću ću se osvrtala sam se svuda naokolo zagledajući ljude i njihovu situaciju u kojoj su se zadesili. Sigurno da je svakome bilo teško kada su bili poplavljeni a pogotovu onim kojima je ušla skroz voda i kojima je kuća bila puna sa vodom. I tako dok sam prolazila, izlazila sam iz ulice u ulicu. U svakoj ulici je bilo raznih situacija. Hodajući ja polako razgledala sam i ugledala sam ne nekim mestima strašne prizore ograde su bile oborene, prozori i vrata na pojedinim kućama su bila otvorena... A na jednom mestu sam videla potpunu ruševinu. Kada sam prošla blizu te kuće, zastala sam i razmišljala. Podignuvši glavu ostala sam bez daha, pomisleći. Da li je ovo moguće da se cela kuća oronula. Sigurno je ušlo dosta vode kada je sve tako oronulo. Stajala sam nekoliko minuta i gledala. Krov samo što nije pao. Crepovi su bili popadali, jedan deo zida je otpao i sve je bilo ispucalo. Mislim da sada od ove kuće neće biti ništa. Mislim da su se ljudi iselili i nemaju više mogućnosti da ostanu tu da žive. I razumljivo je posle ovih obilnih poplava koje su nas zadesile. Šta li sada oni rade. Upitala sam samu sebe. Stajala sam nekoliko munuta ... i pomislih mislim da je vreme da nastavim da idem kući. Posle nekoliko trenutaka sam krenula. Ljudi se nisu mnogo osvrćali na štetu koju je nanela poplava već je svako bio u žurbi. Zastajala sam nekoliki puta kako bih ugledala nekog prolaznika koga poznajem i sa kojim bih porazgovarala i koji bi mi pomogao da idem kući i ponese mi sve ove stvari. Neki su ljudi razgledali sve ono što im je bilo poplavljeno. Ali u glavnom kako je vreme prolazilo i kako su dani odmicali, ljudi su bivali obezbešeni hranom i pomoći koja im je bila neophodna. A sa ostalim stvarima su morali malo da sačekaju. Posle nekog vremena sam načula da su obezbedili ljudima i pomoć u pružanju nekih nameštaja koji im je bio poplavljen. Ima ljudi kojisu sve ono što su imali morali da izbace i tako da su posle nekoliko nedelja dobili nove nameštaje. Neki ljudi koji nisu bili mnogo poplavljeni su počeli i po malo da sređuju dvorišta i kuće. Kretala sam se polako ka svojioj kući i razgledaa sve oko sebe. Na pokon pomalo umorna od duge šetnje i čekanja u hali polako sam se približavala svojojm kući. Kada sam stigla sela sam malo da se odmorim. Kesu koju sam dobila kao pomoć ostavila sma na sto . Uzela sam koji komad hleba i sela i razmišljala. Razmišljala sam o današnjem danu i o situaciji koju sam provela danas pre svega u hali, o ljudima , o vrmenu kojem sam provela vraćajaući se kući i o onoj oronuloj kući koja je bila skroz uništena od poplave. Ljudi koji su živeli u mom susedstvu su svakodnevno prolazili. Pretpostavjala sam da idu za hranu i pomoć koja im je bila neophodna. Nisam znala šta tačno da mislim posle ove polave. Jednostavno ljudi su bili iznenađeni poplavom i vodom koja je naišla. Raspakovala sam stvari i sedela sam.

Posle nekoliko nedelja gotovo posle dve ili tri nedelje situacija se počela stišavati. Ljudi su odlazili svakodnevno u grad i vraćali se iz njega. Svako je imao svoje mišljenje o poplavi. Neko je bio i suviše ogorčen od situacije koja ih je zadesila i koji su jako teško mogli da se izbore sa poplavom koja ih je zadesila. Dok drugi koji su bili manje popavljeni su bili manje uplašeni i manje ugroženi. I mogli su na lakši način da se izbore sa poplavom. Bilo je sve manje i manje vode na ulici. Posle samo nekoliko nedelja ljudi su mogli lako da prolaze ulicon na kojoj nije bilo vode koja je otežavala prolaz građanima. Bilo je sve manje i manje mulja, jer su počeli da sređuju i da čiste puteve. Svi ljudi koji su izbacivali stvari na ulicu koje su bile poplavljene nije ih bilo. Možda je bilo par sitnih stvari koje su naknadno bile odnešene pored puta. Za tih nekoliko nedelja sve ono što su ljudi izbacili ispred svojih kuća prolazili su kamioni posle nekoliko dana svakodnevno i odnosili. Ali ljudi su se i dalje borili sa teškoćama koje su prouzrokovane poplavom. Ljudi su svakodnevno radili i sređivali pre svega svoja dvorišta. Kuće su bile, takođe, pune sa vodom ali je i za njih bilo potrebno mnogo više vremena da se voda povuče i da se osuše zidovi.
-Koliko je vremena prošlo a zidovi u mojoj sobi se još nisu osušili. Otvorili smo širom i prozori i vrata kako bi se to lepo osušilo, govorila je jedan žena koja je bila poplavljena. Posle nekog vremena su javili da će pomoći građanima u saniranju kuća, i davanju sredstava za kupovinu novog nameštaja i novčane pomoći.

Posle nekog vremena pojedinim ljudima se vratio osmeh na licu i zahvalnost u pomaganju u svemu onome što su izgubili za vreme kada je bila poplava. U tim danima kada je bila poplava ljudi su bili uplašeni, u bezizlenoj situaciji, bez ičega sa željom da se spasu vode koja ih je poplavila i da će sa malo hrane preživeti poplavu. Odlazeći u grad i vraćajući se ljudi su počeli da sređuju sve ono što je bilo poplavljeno. Ljudi su odlazili svakodnevno u grad i vraćali su se. Bili su puni nestrpljenja i iščekivanja šta će se daje desiti i kako će nastaviti dalje da žive posle poplave koja ih je zadesila. Bili su bez ičega ali vremenom su dobijali hranu, garderobu i svega onoga što im je bilo ptrebno. Susede smo smo srećali svakodnevno jedni druge i veoma ljubazno ih pozdravljali. Nekako u tim situacijama mogli smo da razumemo jedni druge i da shvatimo u kavoj su se situaciji nalazili. Vreme je bilo sve toplije.

Dragoslav i Kaća su najviše vremena provodili u saniranju svega onoga što je bilo poplavljeno. Beta i Deni su više vremnena provodili u kući i svakodnevno su prepričavali situaciju u kojoj su se nalazili kada je bila poplava. Jednog jutra govori Dragoslav imao sam nekih obaveza po dvorištu i začuo sam kako neko dolazi. Kada sam se okrenuo bila je to neka žena koja dolazi. Nisam baš najbolje mogao da vidim o kome se radi zato što sam bio vrlo udaljen od nje. Na samom početku mislio sam da je to bila Kaća i da je bila u prodavnici, ali međutim to je bila komšinica Živka. Polako sam se približio njoj i bio sam vrlo radostan što je vidim.
-Hajde, izvoli. Blistao je osmeh na njegovom lici. Bio je veoma iznenađen i srećan što je došla Živka.
-Dobro je da smo se nekako izborili sa poplavom. Voda se povukla i imamo još hrane koju su nam obezbedili. Ja se žurim jer ubrzo moram da idem kući imam puno obaveza. Nismo još sredili sve u kući. Dobili smo nešto od nameštaja i sada to Staniša sređuje. Moraću i ja da mu pomognem. Javili su, bar smo tako čuli da će biti neke kategorije.
-Kategorije? Kakve kategorije? Za poplavu.
-Tako sam čula rekli su nam da će nam davati novčanu pomoć zbog poplave koja nas je zadesila.
-Ne znam niko nam ništa nije javio. Evo ja od jutros ovde nešto radim i sređujem. Koliko se može srediti. Mislim da je prošlo dovoljno vremena i da je potrebno nešto preuzeti kada je u pitanju poplava. Vreme je zaista otoplilo, voda se povukla a sve je ostalo na nama da sredimo. Hajde izvoli! Uđi da poplijemo kafu ili neki čaj.
-Žurim, reci tvojima da sam bila i da moram da idem kući i da ćemo se videti i sedeti neki drugi put. Vidimo se.
Krenuo sam i ja sa njom kako bih je ispratio. Razmišljao sam šta to ona meni govori. Mislim da je i potrebno pomoći građanima, razmišljao sam. Šta li mogu ljudi da rade posle svega. Ne mogu nikud i ne znaju šta će sa stvarima. Ne mogu živeti samo u praznim zidovima. Sve ono što su ljudi imali sada je sve to poplavljeno. Potrebno je da kupe novi nameštaj koji više nemaju jer je sve bilo pod vodom. Sve su to morali da bace i sada im je potrebno da kupe nov nameštaj. Kada se samo setim šta smo sve imali u podrumu. Imali smo mnogo toga što je sada poplavljeno. Nemammo ništa za hranu što smo ostavljali za zimnicu, sve je to bilo poplavljeno. Mnogi od nas su imali bašte u dvorištima koje su bile poplavljene. Bilo je tu mnogo voća i povrća. Pozdravili smo se i ja sam krenuo kući da kažem Kaći , Beti i Deniju o toj novčanoj pomoći. Kada sam se približio kući ušao sam na vrata i seo.
-Imam nešto da vam kažem. Kaća i Beta su već nešto radile u sobi, spremale hranu a Beta je nešto sređivala u kuhinji. Bila je Živka i rekla mi je da će davati neku novčanu pomoć stanovništvu koje je bilo ugroženo od poplave.
-Ne znam. Nisam ništa čula. Moguće je... Ljudi su zaista bili poplavljeni i teško je da mogu se izboriti sa ovim situacijama. Deni je ubrzo došao iz svoje sobe.
-I mi smo bili poplavljeni. Sve nem je sada uništeno. Pogledajte samo od nameštaja ništa od toga nije ostalo. Beti će:
- I stvari. Od moje garderobe ništa nije ostalo. Sve sam morala da bacim. Imala sam toliko dragih stvari koje sam imala, ali na žalost sve je to sada poplavljeno.
-Smirite se sada... Sve stvar koje smo imali su popavljene, ali imaćemo mogućnosti da te stvari i kupimo. Kada nam budu dali novac koji daju stanovništvu onda ćemo kupiti nešto od nameštaja i srediti sobe. Deni je bio pomalo radostan kada je čuo da ćemo imati mogućnosti da kupimo nešto od stvari koje su nam bile poplavljene. Posle nekog vremena seli smo da ručamo.
-Sutra ujutru ići ću da vidim za tu novčanu pomoć. Kada sam ustao Kaća je već skuvala kafu i spremila doručak. Sedeli smo, a ja sam zatim oko osam sati krenuo ka gradu kako bih nešto više saznao o pomoći koju pružaju stanovništvu. Tog jutra bilo je je na moje iznenađenje puno ljudi po gradi. Tada su mi u Opštini dali papir na kome je pisalo koja smo kategorija ugroženosti od poplave. I rekli su mi da će za nekoliko dana biti isplaćivanje građanima. Dok sam čekao potvrdu o polavi iznenada došao je Ljubiša.
-Zdravo ljubiša, od kud ti ovamo?
-Čuo sam da će davati neku novčanu pomoć stanovništvu koje je bilo poplavljeno pa sam došao da vidim šta ću s tim. Kako bih uzeo i kupio sve ono što je bilo poplavljeno. Jutros kada sam krenuo ka opštini sreo sam Dragjlu i rekao sam joj o novčanoj pomoći koja nam sleduje, rekla je da će reći svima ostalima. Meni je baš sve bilo poplavljeno. Rekli su da će davati pomoć i ljudima kojima je poplavljen podrum. Oni spadaji u treću kategoriju ugroženosti od poplave a prvu kategoriju obuhvata stanovništvo kojem je ušla voda u kuću i kojima je sve popoplavljeno, nameštaj, podrum, bašta i svega ostalog što su imali.
-Ne znam . Videćemo sada šta će nam reći sve u vezi toga. Sačekali smo nekoliko minuta, a zatim uzeli potvrde i krenuli svojim kućama. Bio sam veoma zadovoljan mogućnošću dobijanja novčane pomoći koja će nam veoma značuiti posle poplave. Vrlo ljubazno sam se zahvalio i krenuo ka kući. Požurivao sam koliko god sam mogao kako bih što pre stigao kući i rekao ukućanima o mogućnošću uzimanja novčane pomoći koja sleduje stanovništvu koje je poplavljeno. Sedeli su i bili su veoma iznenađeni kada sam došao sa nestrpljenjem šta ću im reći u vezi pomoći.
-Moraćemo da sačekamo nekoliko dana i tada će nam biti isplaćeno za sve ono što nam je bilo poplavljeno i moći ćemo da kupimo sve ono štoi nam je potrebno. Seo sam za sto malo da se odmorim. Beta i Deni su sedeli u sobi, a zatim je došla i Kaća.
-Dobro je da su nam omogućili tu novčanu pomoć jer će nam zaista biti potrebna da kupimo stvari koje su bile poplavljene. Na trenutak sam legao malo da se odmorim. Nastavili su dalje da pričaju o tome kako nam je sve poiplavljeno i šta ćemo prvo kupiti.

Dušan i Sara su svakodnevno radili trudeći se da poprave situaciju u kući koja je nastala od poplave. Sandra i Svetlana su se trudile da im pomognu onoliko koliko su mogle. Sigurno da nisu imale mnogo velike mogućnosti da im pomognu ali su uvek bile tu kad god im je bila potrebna neka njihova pomoć. Sandra je svakodnevno govorila :
-Dobro je da je prošla poplava i da se voda povukla. Koliko je to bilo samo vode i sve stvari koje smo imali su sada poplavljenje. Svetlana je bila uz sestru sve vreme dok je trajala poplava.
Svetlana, hajde ovamo. Stajala je pored nje u jednoij sobi u kojoj je bilo vode. Ti ćeš stajati ovde a ja ću ti dodavati neke stvari koje su bile u ormaru, pa tako da ćemo sve izvaditi i lepo spakovati. Moramo sve ono što nam je ostalo čitavo od poplave da spakujemo i složomo na nekom mestu. Trebalo bi i nešto da uzmeš da učiš. Mislim da je dosta vremena proteklo od kada je bila poplava a ti nisi do sada ništa učila.
-Ne mogu sada. Ovih dana ću nešto učiti. Ići ću prvo da vidim šta je sa knjigama i sveskama i ostalim školskim priborom. Nešto od stvari koje su mi potrebne za školu su bile poplavljene, a neke nisu.
- Potražićemo sada pa ćemo malo sedeti i nešto čitati dok tata i mama ne završe posao koji imaju. Sedele smo i nešto čitale. Ipak smo bile previše zaokupirane poplavom koja nas je zadesila. Kad god bismo krenule nešto da čitamo vrlo brzo bi razmišljale o poplavi i o situaciji koja nas je zadesila. Gotovo sve stvari koje smo imale bile su poplavljene.
-Neko čovek je rekao tati juče da će nam dati neku određenu novčanu pomoć od koje ćemo moći da kupimo sebi određene stvari koje su bile poplavljene.
-To bi nam zaista bilo potrebno. Ne znam, ni kada ću krenuti u školu.
-Čula sam i da je škola bila poplavljena i da je bilo vanredno stanje. Mislim da ćemo pričekati još neko vreme i da ćemo tek za nekoliko nedelja krenuti u školu. Izgubili smo dosta vremena u ovoj poplavi. A približava se i kraj školske godine pa tako da ne znam još šta će biti sa školom. Bitno je da smo nekako uspeli da prevaziđemo ovu poplavu. Ustala sam na trenutak i napravila meni i Sandri po jedan sendvič. Sedele smo i doručkovale. Posle nekog vremena došao je Dušan.
-Mislim da ćemo imati mogućnost da kupimo po neke stvari koje su nam bile poplavljene. Vreme je brzo prolazilo. Jednog jutra bio je četvrtak, krenuli smo u grad kako bismo kupili nešto od nameštaja. Ubrzo smo kupili nešto od stvari koje su nam bile potrebne. U međuvremenu su javlili svim građanima koji su bili poplavljeni da će imati mogućnost da u kasarni dobiju još neku određenu pomoć. Zapravo, davali su građanimo polikolor, četke, valjke, mrežice rukavice...kako bi mogli da okreče svoje kuće koje su bile poplavljene. Imamo dosta ljudi koji nisu imali mogućnosti i pored toga što su dobili materijalnu pomoć u sređivanju svojih kuća da saniraju sve ono što je bilo uništeno u poplavi. Pa tako da su tim polikolorom krečili svoje sobe, renovirali i trudili se da bude kao što je bilo i pre poplave. Jedni druge skoro smo svakodnevno posećivali i pomagali.

Jednog jutra sam krenuo u grad, Vladimir će. Kad eto ti iz dvorišta krenuo je i Miroslav.
-Drago mi je što te vidim.
-I meni.
-Gde si se uputio? Ja idem za ovaj polikolor što daju građanima kako bih okrečili sobe i sve one prostorije koje su bile poplavljene.
-I ja idem da uzmem polikolor i sve ostalo što nam daju. Ići ćemo taman zajedno. Vreme je tako brzo proteklo od azbučnog reda, pa tako da je došlo i vreme na nas da uzmemo pomoć, Vladimir će. Kada smo krenuli započeli smo razgovor o poplavi. Svi susedi su bili u veoma teškoj situaciji i tako da su im većina stvari bile poplavljene.
-Dobro je što će nam dati tu pomoć, pa da bar okrečimo sobe polikolorom. Bilo je dosta vode kod mene u sobama. Bilo je toliko vlage da nekoliko nedelja nam je trebalo da se prosuši.
-I kod mene ima vlage. Počelo je polako da se suši, ali mislim da će biti potrebno dosta vremena da bi se sve to prosušilo. Vladimir je žurio a Miroslav je hodao sporije, razgovarajući o poplavi koja nas je zadesila. Nadam se da neće biti velike gužve i da ćemo uzeti pomoć i brzo se vratiti kući.
- Videćemo. I ja se nadam. Ako bude bilo gužve, malo ćemo sačekati i uzećemo.
Tog dana je bilo poprilično oblačno. Ulica do koje su došli je bila poprilično duga, ali odmah sa leve strane nalazila se kasarna u kojoj su davali svu potrebnu pomoć građanima. Na ulazu u je bilo mnogo parkiranih automobile, bicikli, a poneki ljudi su došli i pešaka. Kada smo se približili bilo je sve manje i manje ljudi. Ljudi su čekali vrlo malo , zatim uzevši sve ono što su davali u kutijama kretali su svojim kućama.
-Hajde Vladimire, idi ti prvi a ja ću za tobom Miroslav će. Na ulazu stajao je jedan gospodin koji nam je rekao da možemo da uđemo i da malo sačekamo. Stajali smo nekoliko minuta i napokon je došao jedan mladić.
-Moraćete malo da sačekate i mi ćemo vam dati pomoć koju delimo stanovništvu koje je bilo ugroženo od poplave. Prošlo je nekih desetak minuta, a zatim smo i mi došli na red. Svako od građana je dobio kutiju u kojoj se nalazile rukavice, alat za molerske radove, zatim i mrežu. Na kuti je bio znak Crvenog krsta. Polako smo uzimali pomoć, pozdravivši se sa osobljem, krenuli smo ka kući.
-Šta li je sa osatlim našim susedima. Sigurno je da su i oni uzeli potrebnu pomoć, Miroslav će.
-Najverovatnije, govorio je Vladimir:
- Davali su pomoć po azbučnom redu. Neki ljudi su dobili pomoć ovu koju mi sada uzimamo još pre nekoliko nedelja.
-Mislim da mi ovo mnogo znači, govorio je. U kući mi je bilo puno vode. Biće potrebno da sve to lepo sredim i okrečim.
-I kod mene je bilo puno vode, Miroslav će. Okrečiću sve sobe koje su bile poplavljene i podrum. U nekim sobama u kojima je ušla voda još uvek nije uspelo sve lepo da se potpuno prosuši. Kada se sve bude lepo prosušilo, okrečiću. Vrćali smo se kući pričajući.

Dušan je sa svojom porodicom svakodnevno sređivao sve ono što im je bilo neophodno. Vladanka je bilia pomalo iznemogla. Uzimala je hranu i ostalu pomoć koliko je mogla, a nekada su joj i donosili. Deni i Beta su bili svakodnevno uz svoje roditelje i zajedno su prevazilazili teškoće koje su nastale poplavom. Staniša je bio uvek spreman svakom susedu pomoći. Uvek nas je obaveštavao o svemu onome što nam je bilo potrebno. Sa njegovom porodicom je svakodnevno prevazilazio teškoće koje su nastale poplavom.
Strahote koje su nosile sve pred sobom su zahvatile sve građane koji su bili poplavjeni i one koji su pokušavali da shvate sve ostale građane koji su se našli u teškim situacijama.